Бојана Чолић Грујић: Бар једном

Сви смо ми бар једном побегли из школе.
Сви смо бар једном седели у клупи.
Сви смо бар једном паметни били
и сви бар једном испали смо глупи.
Мудрост се тако стиче.
Не може да се купи.
Сви смо ми бар једном у животу погрешили
и сви смо бар једном проблеме тешке решили.
Сви смо ми, бар једном, плакали над судбином
и сви се бар једном судбини насмешили.
Нисмо знали, али постојањем својим
многе смо тешили.
Све нас је бар једном преварио неко
и ми смо бар једном неког преварили.
Сви смо се радосни купали на киши
и сви се тужни једном од кише скрили.
Да, сви смо једном деца били.
Сви смо се, бар једном,
зеленим воћем гађали
и сви се бар једном са другом посвађали.
Не знам како, ал` смо лако
будуће догађаје погађали
и сви смо бар једном због љубави умирали
и сви се бар једном због нове наде рађали.
Ми смо скупа сви небески грађани.
Чудни сплетови околности
су се некако догађали
и све нас је бар једном заболела суза туђа
и сви смо бар једном залутали у животна беспућа
и сви смо бар једном плакали и певали до сванућа.
Заиста верујем да све нас скупа чека
једна небеска кућа.
Сви смо бар једном трчали испод дуге
и сви смо бар једном осетили додир невидљиве руке.
Фото: Дуга; Википедија
