041
Јесење се вагре
У вилинку љубави
Сливају

042
Јесења вилинка
Низ поље месечине
И сетна песма
Звезданих јата

043
Желим
Да сви једном
Будемо бољи
Но што јесмо!

044
Славим Те, и љубим,
Створитељу мој!

045
Сви блжњи моји,
То сам, уистини, –
Ја Сам!

046
Зрикавци зрикањем својим
Већ успаваше звездана јата
У капи месечеве росе

047
Путовао сам, гле!
До најудаљенијих
Звезданих јата,
И познао свим бићем,
Уистини,
Да Љубав божанска
Свима световима
Влада!

048
О, како љубим!
Све што дише,
И снева,
У Правасељени!

049
Сви сте, ви, гле!
У срцу мојему –
Љубав моја!

050
Љубав је Светлост;
Љубав је Живот;
Љубав је Бог!

051
Љубав нема супротности;
Јер ништа не стоји
Наспрам љубави,
Нити ишта може
Против Љубави!

052
Постоји само Дејство;
Вештаство је привид!

053
Извор Светлости
Јесте Љубав!

054
Извор Љубави
Јесте Бог –
Створитељ Свесилни!

055
Све што Ум замисли,
То већ бива!

056
Пролаз постоји
Кроз Суштаство Духа

057
Све божанске душе
Обујима и озарује
Божја Љубав жива

058
Над свим што јесте и бива,
Гле! Ум божански
Бдије!

059
Знања су
У сне моје
Уткана

Пре рођења мога

060
Тишину векова
Сликам
На унутрашњој страни
Сна

Фото: Фототека Србског Журнала