Ево ме на Каблар планини
и високој стени.
Испред мене, на све стране,
пуцају видици:

на југу Орлова
и Тијанија мистична,
на западу назирем Луч-Ане,

на северу вредни
ратари Врнчана
беру малине
и вилине косице,

на југу Овчар,
завојнице З. Мораве,
иза Чачак.

Изнад мене бели кумулуси
и Жарко Сјајко.
Дугачки видици су иза-зов:
треба донети Одлуку
и створити Дело.

Сакупих гране
од тринаест врста биљака
и запалих Ватру.
Увек сам био и остао
помало Пир-О-Ман.

Изгоре ватра – остаде пепео.
Иза свега што изгори
остаје пепео-
видљиви доказ Једноте.

Фото: ВП; фототека Србског Журнала