Верица Стојиљковић: И Памтим

Памтим те руке небу пружене
И капу до пола чела,
Свирку ветра и птице распеване
У храстовој долини пчела.
.
И памтим речи изговорене,
Светлом у кору дрвета уписане,
И поља житна у даљини прострта,
.
И трајао је тај дан дуго, дуго,
Све док нису све звезде засјале,
И шарене птице заспале!
.
Ја, љубављу очарана,
Непомично сам под храстом стајала!
Фото: Фототека Србског Журнала
