Памтим те руке небу пружене

И капу до пола чела,

Свирку ветра и птице распеване

У храстовој долини пчела.

.

И памтим речи изговорене,

Светлом у кору дрвета уписане,

И поља житна у даљини прострта,

.

И трајао је тај дан дуго, дуго,

Све док нису све звезде засјале,

И шарене птице заспале!

.

Ја, љубављу очарана,

Непомично сам под храстом стајала!

Фото: Фототека Србског Журнала