Дочекаћу и ову јесен
У овоземаљском врту
Златну, у жутом цвету,
Латица разних боја.
Жутилом попрскану
Седамдесет четврту.
.
Дочекаћу и ову јесен
Са крилом Михољског лета.
Кад точак сећања вратим
Јавља се тиха сета
На јесен младих дана
Шум лишћа под ногама.
.
Дочекаћу и ове кише
Што сипе, понекад царске
Кише једне јесени
Са ликом на мостарске.
Што буде чежњу у мени,
Да вратим дане и сате,
Подигнем лишће свело,
Зелено ветру вратим,
Док није пожутело.
.
.А онда, опет стварност,
Јесен јесени моје.
Застаје у мом оку,
Разлива предивне боје.
Из душе сетне риме.
Јер ми остаје само
Да кекам бели плашт зиме.

Фото: Јесење пејзаж; Википедија