Милосава Гаћиновић Сташевић: Моћ је у нама

Хтела бих сестри понудити охрабрење
Не знам да ли ћу наићи на одобрење?
Ко сам ја да јој делим савете
Када јој облаци болести прете?
.
Покушаћу да будем у њеној улози
Шта би урадила, почев од: “Боже помози!“
Ставила бих се у улогу белог облака.
Он се лако креће куда га ветар бацака.
.
Нашао се на небу, да ли треба ту да буде?
Безбрижно чека промене које се нуде.
Не зна ни којим путем треба да крене,
Лагано се лелуја, док га ветар не покрене.
.
Ако се што више опустимо у болести,
Можда ће се лакше решење срести.
У грчу и страху, ништа се лепо не деси.
Љутња на себе, Бога и људе, то су греси.
.
Мало је милости и доброте на овом свету,
Размишљањем о томе себи наносим штету.
Позовимо осмехом у нама мало дет
Које утеши и мили поглед, ако га сретне
Фото: Фототека Србског Журнала
