У великим одајама све-свести

нижу се листови непознате књиге,

песме, стихови, руне и богови.

.

Царства што некад стајаше поносно,

Лађе што звезданим морима газише…

.

И речи које нико не разуме.

.

Унутрашњи гласови боје тмину,

зауздавају страх и дах рата.

Звер која чека свој коначни трен,

да урликом обоји ноћ, свест и врата…

.

…врата јутра…

.

У магновењу што траје без краја,

Силе се сударима космичких зрака грле,

једна у другој – претопљене, смеле.

Једна у другој буде заборављене сне.

.

И ту је прва тајна:

.

Нису сви снови лепота бајна.

Нити су страхоте и зло једини крај.

Силе су страшне то,

Добро и Зло.

.

А изнад сјакти Једино Светло.

.

Буде се дуси заборављеног рата.

Звери од тмине од којих душе гасну.

Буде се јауци нечујних жртава

да нову грозоту донесу опасну.

.

И то бити мора.

.

Јер тамна је ватра природе део.

Оне која се оком видети не да.

Кроз њену јару се проћи мора,

кроз вечност и трен,

кроз пламен до Огња, жив саливен.

.

Срцем чистим ко суза Божија,

стати пред први и једини Плам.

Пред Огањ живота и свега што бива

Пред Белину што слепи све што није.

Пред њом радосно срце бије!

.

Ко није тај неће ни бити.

Ко јесте тај ће сузе лити.

.

Сузе живота, капи свете росе.

Што живот расаде сред Вас Мира

Љубав је само реч док не дође кап жива,

Светло је вода у ватри и ватра у води сва.

Блиста!

.

Извор-Звезда Род-

-приредила Верица Стојиљковић-