ЛАДА-МАЈКА (Мајка Сва) — Велика Небеска Мајка, Богородица. Љубазна и нежна Мајка Већине Светлих Богова Расе Велике, Богородица-Заштитница свих Народа Велике Расеније (територија, на којима се населила Велика Раса, тј. Славјанска и Аријевска племена и народи) и Чертога Лоса у Сварожьем Кругу. Небеска Богородице Лада-Мајка — то је Богиња Лепоте и љубави, беспрекорног Породичног Савеза Родова Велике Расе и Породица свих потомака Рода Небеског…

Тако да, с обзиром на то, отац Настјин није стао на пут љубави и среће своје најмлађе, вољене ћерке. И тиме је признао њено право ИЗБОРА себи суђеног по љубави! А ако погледамо у смисао овог пасуса, открива се невероватна морална атмосфера, која је владала међу нашим далеким прецима. Млада девојка САМА ЈЕ БИРАЛА СЕБИ СУЂЕНОГ! Заправо девојка, а не момак, што говори о великом поштовању жена од стране наших предака. Тек након наметања хришћанства жену су прогласили прљавим створењем! Однос народа према женама одређује не само духовност народа, већ и његову будућност!

Такозвана арапска цивилизација, достигавши некада висок ниво развоја, била је заустављена, а затим снажно одбачена уназад након што су арапски народи прихватили ислам, у којем жена има улогу сексуалне слушкиње, којој је било потребно да се омогући само да може да испуни своју природну сврху. Хришћанска црква такође није дуго могла да се одреди, да ли жена има ДУШУ! И после много оклевања, на једном од својих Сабора, већином од само једног гласа ипак је признала да је жена, такође, човек, и да она има душу! Али чак и после тога, црква је сматрала жену прљавом после порођаја, посебно у воменима женских дана и данима после прве брачне ноћи није им дозвољава чак ни да уђу у цркву!

А наши древни преци са поштовањем су се односили према жени, и жена је тада, у пуном смислу те речи, била слободна! То се не може рећи ни за савремену цивилизацију Мидгард-земље.

И тако, Настја се припремила за дуго путовање и отишла на далеки пут:

«…Ишла је Настенка путем. Ишла је она, не један дан, не два, не три дана, ишла је она дуго времена. Ходала је и чистим пољем, и урманском шумом, ишла и по високим планинама. У пољу птице су песме певале, урманским шумама је шетала, на високим планинама се целом свету дивила, и дошла је она, на крају, до долине чудесне, где је ВАЈТМАН ТРГОВАЧКИ стајао и из долине у небеса бескрајна узлетао. Настенка је наговорила добре људе на Вајтману трговачком да је поведу и кренула на далек пут са родне земље, на “ тридевять дугих даљина …»

Након дугог пута Настја је стигла: «…до долине дивне, где је ВАЈТМАН ТРГОВАЧКИ стајао …». Дакле, испада да сви људи знају да постоје полетно-слетна места, са којих су узлетали и на које су слетали свемирски бродови – Вајтмани, и то — ВАЈТМАНИ ТРГОВАЧКИ. А ко су постојали ТРГОВАЧКИ ВАЈТМАНИ, то значи да су постојали и ТРГОВАЧКИ ОДНОСИ између наше Мидгард Земље и других планета-земаља.

Неко може рећи: то је Прича, у њој је све измишљено.

Прво, дозволите ми да вас подсетим још једном, да су ПРИЧОМ звали у прошлости причу о стварним догађајима, мало украшену живописним сликама. И чињеница да то тако и јесте, има потврде, а потврде су такве, да не остављају камен на камену од било каквих аргумената скептика.

 

1999. године у селу Чандар је пронађена камена плоча са тродимензионалном сликом подручја, урађену на непознат начин. На плочу је нанета запреминска карта Уралског региона са рекама Белој, Уфимској, Сутолкој. Поред тога, на овој каменој карти су означени хидротехнички објекти: систем канала дужине 12 хиљада километара, насипи, моћне бране. Канали образују два система са ширином канала од 500 метара. Обележено је дванаест брана ширине 300-500 метара, дужине до десет километара и дубине од преко три километра, свака.

Друго, на тој рељефној карти су означене недалеко од канала неке „чудне“ ОБЛАСТИ различитих типова. Слика на површини плоче представља карту у размери 1:110 000 (у 1 цм — 1,1 км). На плочи је много натписа, „кинеског порекла“ која нису потврђена из једног једноставног разлога — НАТПИСИ СУ НАПРАВЉЕНИ СЛАВЈАНО-АРИЈСКИМ РУНАМА. Да се створи тако нешто, могуће је, само располажући подацима са сателита и непознатом технологијом савременој цивилизацији.

Професор А. Н. Чувиров, који је пронашао ову камени карту, нашао је у архиви генералног гувернера Уфске области референце, датиране крајем 18. века, око две стотине белих камених плоча, наводно које се налазе у близини села Чандар, Нуримановски округ. Претпоставља се да су то биле тродимензионалне карте наше планете — Мидгард-земље. Нова експедиција, у организацији проф. А. Н. Чувирова, открила је другу камену плочу карту, која потврђује архивске податке. Мало је вероватно да ће успети да се открију све камене плоче-карте, али и оно што је већ откривено довољно је за доказ постојања на Мидгард-земљи још до сасвим недавно, тринаест-петнаест хиљада година, високо развијене цивилизације, која је била део система, обједињених многих цивилизација Галаксије.

Налаз ових запреминских карти у потпуности потврђује информације Славјано-Аријевских Веда, претвара их у поуздан извор информација о прошлости наше цивилизације.

 

Вратимо се сада Причи о Јасном Соколу и сетимо се, да је Настенка после дугог пута стигла у «…до долине дивне, где је ВАЈТМАН ТРГОВАЧКИ стајао …». И на рељефној карти уралског региона: „…у близини канала означене су РОМБОИДНЕ ПОВРШИНЕ.…». На тај начин, постаје јасно да су РОМБОИДНЕ ОБЛАСТИ рељефне карте и СТАЈАЛИШТА ТРГОВАЧКИХ ВАЈТМАНА из Приче— једно исто.

И из разговора са Александром Николаевичем Чувыровим утврђено је да су на нађеној рељефној карти откривене платформе различитих величина и различитих облика, од ромбидних до троугластих. Намена ових платформи је остала тајна за истраживаче. А сврха тих платформи није друго, већ су оне ПОЛЕТНО-СЛЕТНЕ ПОВРШИНЕ за ВАЈТМАНЕ и ВАЈТМАРЕ, како за комерцијалне сврхе, тако и друге. Може се претпоставити да су места различитих форми намењена за ВАЈТМАНЕ и ВАЈТМАРЕ различитих врста и величина. Димензије, на пример, ромбоидних површина су огромне, и оне су, највероватније, биле намењение за полетање и слетање огромних ВАЈТМАРА. За разјашњење ситуације наведимо податке из Славјано-Аријевских Веда о сврси космичких бродова, кориштених од стране наших предака.

ВАЈТМАРИМА су наши преци звали МАТИЧНЕ СВЕМИРСКЕ БРОДОВЕ, који су НОСИЛИ У СЕБИ ПО 144 ВАЈТМАНА. Вајтмари, највероватније, били су свемирски бродови МЕЂУГАЛАКТИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ и дугог домета. У Причи има следећи пасус: «…УРМАНСКИМ ШУМАМА је шетала, на високим планинама се целом свету дивила, и дошла је она, на крају, до ДОЛИНЕ ЧУДЕСНЕ, где је ВАЈТМАН ТРГОВАЧКИ стајао и из долине у небеса бескрајна узлетао…». За савременог човека такве речи, као урманске шуме, ништа не говоре. А на крају крајева, УРМАНСКЕ ШУМЕ су покривене падине УРМАНСКИХ ПЛАНИНА, а УРМАНСКЕ ПЛАНИНЕ — то је старо име ПЛАНИНА УРАЛСКИХ (касније, Уралске планине звали су још и Рипејске)! Када се појави позната реч или појам, све ођедном долази на своје место. Фраза „Са високих планина она се целом свету диила…“ говори о томе да је пут Настјин ишао преко Урманских (Уралских) планина.

Због чињенице, да се овај планински венац простире са севера на југ скоро по меридијану, њен родни дом је могао да буде или источно или западно од Урманских (Уралских) планина. Да би Настја била у стању да дође у „долину чудесну“, из које Вајтмани трговачки у небеса безкрајна узлећу, морала је да пређе планински венац. Обратимо пажњу и на то, да се у Причи говори о томе, да су Вајтмани трговачки узлетали из ЧУДЕСНЕ ДОЛИНЕ. То значи, да је ова чудесна долина могла да се налази негде у јужном региону Урманских (Уралских) планина. Дакле као што су и саме Урманские (Уралске) планине покривене густим шумама, и са свих страна окружене нетакнутом тајгом, долина у Урманским планинама је могли бити само на Југу Урала! Тако, као што је описано у Причи полетно-слетна површина је могла бити или источно или западно од Урманских (Уралских) планина. Када се говори у Причи о чудесној долини — то недвосмислено указује на то да је полетно-слетна површина за Вајтмане или Вајтмаре требало да се налази у непосредној близини истих тих Урманских (Уралских) планина.

Ево, до каквог закључка се може доћи, ако се обрати пажња на садржај текста Приче. Али… најневероватније оно што је на рељефној карти, нађено Александром Николаевичем Чувировим, заправо на Југу Урала, западно од самог планинског масива, је била откривена правоугаона област огромних димензија. Ова чудесна долина, са које трговачки Вайтмани узлећу у безкрајна небеса, ова полетно-слетна писта — је просто епских размера! Површина ове писте, игралишта, или лакше — свемирске луке, је ДВАДЕСЕТ СЕДАМ ХИЉАДА ЧЕТИРИ СТОТИНЕ ЧЕТРДЕСЕТ и више КВАДРАТНИХ КИЛОМЕТАРА! У овој области безбедно су смештени градови Уфа, Благовешенск, Стерлитамак, Салават и сви мањи градови и села између њих!

Димензије структуре створене од стране наших предака једноставно су запањујуће! И не мање поражава чињеница да је прича о Јасном Соколу дала врло прецизне информације о догађајима из живота наших предака. И да би то увидели, само морамо бити у стању да продремо и схватимо смисмао који нам преносе наши преци. И за то и не треба много. Само да пронађемо смисао и значај неискоришћених у нашем времену речи и појмова или повратимо право значење тих речи и појмова, заправо оних, у које су га ставили наши преци. И онда се дешава право чудо!

Испада да је Прича управо оно што је и требало да буде по својој дефиницији — опис стварних догађаја из прошлости руског народа, передаваних усмено са једне генерације на другу, од древних времена до данашњих дана. А пренешене од стране наших предака кроз Причу о Јасном Соколу информације, су просто невероватне. Само руски човек ће тражити прави смисао речи и појмова у Причи или, како су касније постале познате, у руским народним бајкама. Странац не успева да види информације, заложене од стране наших предака у усменим легендама, из једног једноставног разлога — странцу је немогуће да продре у прави смисао руских речи, па он једноставно неће ни урадити то сматрајући то као непотребно. Само генетска меморија, коју смо добили од предака, пружа прилику да се врати живот речима нашег великог језика, и ове речи, оживљене, откривају нам велике тајне из прошлости, које би многи желели да остану у забораву.

Много доказа је уништено, али нико није могао да уништи Приче, бајке. Ниједан од наших непријатеља није ни придавао њима значај, сматрајући их глупим фантазијама. Али, чак и за руског човека право значење речи ће се отворити тек након што (руски народ – рус) успе да се пробуди! И док се то не деси, речи ће задржати своје тајне, свој прави смисао. И да се уверимо да је то тако, ми ћемо наставити анализу и видети да су у само једној причи о Јасном Соколу “ САКРИВЕНЕ “ невероватне информације …

 «…Дуго је летео Вајтман трговачки сред звезда небеских. Колико је времена прошло, не знамо, само је Настенка један пар гвоздених чизама износила, један гвоздени хлеб појела, а ту се и пут Вајтманом завршио, али Настенкином путу краја још нема….»

Дуго је летео ВАЈТМАН ТРГОВАЧКИ сред звезда небеских… сасвим је јасно да је брзина Вајтмана трговачког била већа од брзине светлости, иначе би путовање трајало стотине или хиљаде година, и тада би се стварно путовање испоставило да је дуго. Али… путовала је Настја на ВАЈТМАНУ ТРГОВАЧКОМ— а то значи да постоји активна трговина између Мидгард-земље и у овом случају, планете-земље са које је долетео овај Вајтман. Заправо зато то путовање не може бити превише дуго, иначе трговински односи губе сваки смисао. Дакле, трајање овог путовања је од неколико недеља до неколико месеци, не више, због присуства активне, живе трговине између планета-земља.

Међутим, током путовања је било савладано велико растојање у трилионима километара! Дакле, у Причи се користи слика гвоздених чизми и хлебова. Ето ту слику, са свом својом апсурдношћу, лако разуме слушаоц Приче! Обратите пажњу на следеће речи Приче

«…само је Настенка један пар гвоздених чизама износила, један гвоздени хлеб појела, а ту се и пут Вајтманом завршио …»

У овом одломку се јасно указује на то, да је САМО Настја ЈЕДАН ПАР ЧИЗАМА ИЗНОСИЛА ЈЕДАН ГВОЗДЕНИ ХЛЕБ ИЗГЛОДАЛА, а ту се и ПУТ ВАЈТМАНОМ ЗАВРШИО!

Коришћење једног пара гвоздених чизама и једног гвозденог хлеба симболизује превазилажење огромних растојања и крај лета Настје на Вајтману трговачком од Мидгард-земље до прве планете-земље, где је стигла Настја! Све то време, док је Настја „носила“ један пар гвоздених чизама и „глодала“ један гвоздени хлеб, она је била… УНУТАР ВАЈТМАНА, који се ПРЕМЕШТА У ПРОСТОРУ! Перемештао се у простору Вајтман, а Настја се у то време налазила унутар тог самог Вајтмана! Из овога је јасно, за коју сврху су приповедачи увели у причу „гвоздене чизме“ и „гвоздени хлеб“. Вајтман трговачки је — релативно мали свемирски брод за превоз људи и робе, тако да није било много места за шетњу!

«…Уздахнула је Настенка уморно, а како је Вајтман слетео на земљу прекрасну, отишла је на пут шумски, одлазећи ка спокоју плавог сунца. Дуго времена је она ишла, а када је наступила ноћ, на небу изнад земље су две луне сијале, и виде Настенка кулу у шуми.…».

Уздахнула је Настенка уморно… највероватније, од мало кретања и просторног ограничења унутар Вајтмана током лета и, нашавши се на површини друге планете-земље, отишла по путу шумском, одлазећем на спокој, плавом Сунцу! На овом месту бих желео да скренем пажњу на то, да по ПРВИ ПУТ У СВОМ ЖИВОТУ на другој планети-земљи, Настја није била шокирана изгледом ДРУГЕ ПЛАНЕТЕ-ЗЕМЉЕ, већ је спокојно пошла шумском стазом!

Али, ван сваке сумње, растиње се у тој шуми, барем, разликовало од растиња Мидгард-земље, али то није изненадило Настју, иначе би то рекли у Причи! Није изненадило Настју ни плаво Сунце, иако је наше Јарило-сунце жуто патуљасто по звезданој класификацији и, сходно томе, жуте боје. И још једна ствар, на коју не обраћа пажњу савремени читалац или слушалоц Приче. Настја назива светлило друге планете-земље сунцем! А Сунцем ми данас зовемо наше светлило! У чему је онда ствар? Ствар је у томе, да на туђој планети, чије име Настја не зна, плаво светлило, чије име Настја не зна, она назива „Сунцем плавим“!

Испоставило се да је СУНЦЕ — име, не само нашег светлила… Дакле, наши преци су тако звали било које светлило у свемиру, који има НЕ МАЊЕ ОД ОСАМ ПЛАНЕТА-ЗЕМЉИ, А ЗВЕЗДАМА су звали ОНА НЕБЕСКА СВЕТЛИЛА, КОД КОЈИХ НЕМА ВИШЕ ОД СЕДАМ ПЛАНЕТА-ЗЕМЉИ! Дакле, израз «ПЛАВО СУНЦЕ», с обзиром на претходно наведено, указује на то да планета-земљи, које се окрећу око сунца планете-земље Богиње Карне, НИЈЕ МАЊЕ ОД ОСАМ! И све ово може да се „извуче“ из текста Приче, САМО ЗНАЈУЋИ И РАЗУМЕВАЈУЋИ ПРВОБИТНО ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ КОЈЕ СУ КОРИСТИЛИ НАШИ ПРЕЦИ! А да би се уверили да је то тако, довољно је подсетити се да су наши далеки и не врло далеки преци звали наше светлило РА или ЈАРИЛО-СУНЦЕ! Баш као што се и наша планета звала МИДГАРД-ЗЕМЉА, а не само ЗЕМЉА, како је ми зовемо данас! Тако да реч „сунце“, није представљало за наше претке име нашег сунца, баш као што ни „Земља“ није представљала име наше планете! Свака планета, свако светлило код наших предака је имало своје име, укључујући и оне удаљене много светлосних година планете земље и њихова светлила. Сва СВЕТЛИЛА и ПЛАНЕТЕ-ЗЕМЉЕ имала су имена која су овим небеским телима дали не наши преци, већ становници тих истих планета-земљи из далеких сазвежђа, са којих су и населили нашу Мидгард-земљу у неколико етапа!

И наши преци су знали та имена, која су наведена у Славјано-Аријевским Ведама! А то говори о томе да је још релативно недавно Мидгард-земља улазила у велику обједињену цивилизацију, и о томе су знали, ЧАК И ПРОСТИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ, који живе у глувој, скоро нетакнутој тајги!

 Сада ми зовемо наше светлило Сунцем, чак ни не сумњајући на то — да то није властито име нашег светлила, баш као што ми сада зовемо нашу планету Земљу, чак ни не сумњајући да то — није властито име наше планете, већ назив за све планете! И то је тако постало ТЕК после насилне христијанизације руских земаља, која је почела крајем X века!

Заправо после христијанизације руских земаља, али и свих земљи Беле расе, Мидгард-земљу су почели звати „ПРОСТО“ ЗЕМЉА, а Јарило-Сунце—“ПРОСТО“ СУНЦЕ! Имајте на уму, друштвени паразити су уклонили из народне употребе ВЛАСТИТА ИМЕНА и наше ПЛАНЕТЕ, и нашег СВЕТЛИЛА. Зашто су они уклонили из употребе управо властита имена? Ево зашто! Сачувана у народној употреби властита имена звезда и планета би довела до тога да не могу онда да наметну целој цивилизације идеју друштвених паразита о томе, да је наша МИДГАРД-ЗЕМЉА — ЈЕДИНА НАСЕЉЕНА РАЗУМНИМ БИЋИМА ПЛАНЕТА У СВЕМИРУ! И да је сам Универзум, између осталог, настао као резултат „божанске“ креације, а човек, поред тога, „створен“ по лику и обличју Божијем! Али то је тема за посебан разговор. А сада да се вратимо на даљу анализу Приче…

Настја, стигавши на другу планету-земљу, није изненађена ни дивљом вегетацијом, ни плавим сунцем, ни са њене две луне! А то значи, да је она била СПРЕМНА за то, укључујући и то, да планета земља, на коју је допутовала, има ДВЕ ЛУНЕ! Човек који види то први пут, мора да скрене пажњу на то. Али Настја не реагује на то, као да је то за њу свакодневни феномен. А ДВЕ ЛУНЕ за њу су заиста уобичајена појава, јер још недавно Мидгард-земља је такође имала две луне: ближу луну Фату и даљу луну Месец! А раније је наша Мидгард-земља имала још и трећу луну — Лелу, и иако је у времену Настје Мидгард-земљи остала само луна Месец, готово сви су знали то да је раније било ТРИ ЛУНЕ, А ПОТОМ — ДВЕ! И тако, за Настју две луне на небу друге планете-земље нису били нешто невероватно и несхватљиво! А сада да се вратимо на следећи пасус текста Приче:

«…Размислила је Настенка: «Почићу у кулу, да људе питам, да ли су видели мог Јасног Сокола из чертога Финиста!» Покуцала Настенка на кулу. Живела је у тој кули једна старица – добра или зла, то Настенка није знала. Отворила је старица врата, а пред њом стоји прекрасна девојка.

— Пусти ме бакице, да преноћим! – Улази, голубице, бићеш ми гост. Како ти је име, мила? – Настенка. А ви, ко сте, бакице? – Ја сам богиња Карна. А да ли далеко идеш, млада девојко? –  Далеко или близу, ни сама не знам, бакице. Ја тражим Јасног Сокола из чертога Финиста. Да ли си чула ти за њега, бакице Карна?

— Како не бих чула! Ја стара, одавно на свету Сварожјем живим, ја сам све о свим световима слушала. Далеко је теби до чертога Финиста , голубице моја, још пола круга дугих даљина. Ујутру богиња Карна пробуди Настенку и рече јој да иде њеној сестри,  богињи Жељи, која  је старија од ње и зна боље . Можда, она боље тебе научи и каже ти, где твој Јасни Соко живи. И богиња Карна даде поклон гошћи: сребрни конац и златно вретено,  кудељу. Рече јој да поклон чува и на крају ако жели да га и поклони некоме.

Такође, добила је Настенка и клупче, самокотрљајуће и путомерно. Куда се клупче скотрља, а ти њега следи..Поклонила се Настенка старој богињи Карни, и пошла следећи клупче. Настенка је још даље ишла, све је више журила. Гледа, опет долина прекрасна, а на њој Вајтмани златни, сви трговачки. Измолила је Настенка добре људе на Вајтману златном трговачком, преобула у други пар чизама гвоздених, скупила клупче путомерно и отишла са земље дивне, где богиња Карна живи. …»

Није знала Настја, према тексту Приче, ни име старе жене, која јој је отворила врата. Сасвим „случајно“ је стара жена била Богиња Карна. И прво што је питала Богињу Карну Настја, зна ли она за чертог Финиста и како да стигне тамо? Добивши одговор од Богиње Карне, да до чертога Финиста им још ПОЛА КРУГА ДАЛЕКИХ ДАЉИНА, Наастја је почела да се припрема за ново путешествије. Узгред, реч путешествије је— „путем шествују (марширају)“, што значи „ићи својим путем“, другим речима, тражити свој пут, смисао свог живота и себе реализовати.

У наше време, ова реч је добила потпуно банално значење, значење које се своди на физичко премештање човека из једне тачке у другу. Наши преци су имали за то другу реч — лутање, која се у савременом језику примењује све ређе и ређе.

Заборав многих речи и намерно извртање истинског значења других, доводи до тога да чак и генетски руски човек не разуме значење многих речи или их погрешно разуме. Језичка саботажа, спроведена од стране непријатеља људског рода, довела је до тога да за савременог руског човека ове речи значе мало. Већина, на скениране очима речи «ДАЛЕКА ДАЉИНА», чак и не заустави на њима пажњу, сматра их само књижевним изразом! Јер за наше претке ове, наизглед обичне, али нама несхватљиве речи су испуњене конкретним значењем. «ДАЛЕКА ДАЉИНА» — то није само слика перцепције велике удаљености наших „примитивних“ предака, већ ЈЕДИНИЦА ДУЖИНЕ, једнака приближно, 1,4 СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ по савременим представама.

За оне који су заборавили или коме је непознат појам „светлосне године“, дозволите ми да вас подсетим да је СВЕТЛОСНА ГОДИНА — према савременим концептима, растојање које светлост прелази у року од једне године, ако претпоставимо да је БРЗИНА СВЕТЛОСТИ у простору једнака 300 ХИЉАДА КИЛОМЕТАРА У СЕКУНДИ. Дакле, СВЕТЛОСНА ГОДИНА износи 9,4608х10на12 км и, сходно томе, ДАЉ ДАЛЕКА приближно је једнака удаљености од 13,245х10на12 км .

А сада хајде да погледамо чињенице шта је «ПОЛТОРА КРУГА»? Шта је пола — јасно је свима, а појам „круга“ код наших предака био је другачији од савременог. Пре свега, овде се има у виду СВАРОЖЈИ КРУГ, који се састојао од 16 ДЕЛОВА, дакле, у нумеричкој противвредности полтора круга једнако је 24.

И, ако се сада преведе све у јасне нама величине, ПОЛТОРА КРУГА ДАЛЕКИХ ДАЉИНА ће бити једнака удаљености од 33,6 СВЕТЛОСНИХ ГОДИНА или 3,1788288х10на14 км. На Тај начин, од планете Богиње Карна до чертога Финиста растојање износи 33,6 светлосне године, док у исто време од Мидгард-земље, то растојање износи 27 ДАЛЕКИХ ДАЉИНА или 37,8 светлосних година. Испоставило се да од Мидгард-земље до планете Богиње Карна растојање износи 3 ДАЛЕКЕ ДАЉ или 4,2 СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ.

Интересантна слика се појављује – од Земље на таквом растојању налази се САМО ЈЕДНА ЗВЕЗДА — АЛФА (α) ЦЕНТАУР. А то значи да је прва станица Настје на планети-земљи од планетарног система АЛФА (α) ЦЕНТАУР, и да је на нашој Мидгард-земљи у време када је створена Прича о Јасном Соколу, постојала високо развијена цивилизација. И још бих желео да напоменем да таква СЛУЧАЈНОСТ у Причи „О Јасном Соколу“ и РАСТОЈАЊЕ ДО ПРВЕ ПЛАНЕТЕ-ЗЕМЉЕ, на којој је Настја упознала Богињу Карну, и РАСТОЈАЊЕ ДО НАЈБЛИЖЕ ЗВЕЗДЕ АЛФА (α) ЦЕНТАУР НЕ МОЖЕ БИТИ СЛУЧАЈНО. И то је ЈОШ ЈЕДНА НЕСУМЊИВА ПОТВРДА ИСТИНИТОСТИ информација из Славјано-Аријевских Веда.

Према савременим подацима АЛФА (α) ЦЕНТАУР је — жута звезда, растојање (од Земље) — 4,36 СВЕТЛОСНИХ ГОДИНА, има пречник нешто већи од пречника Сунца. Треба обратити пажњу на чињеницу да је тачна удаљеност до звезде Алфа Центаур добијено релативно недавно — у 2003. години. А пре тога различити извори дају информације о удаљености до ове звезде ОД 4,3 ДО 4,5 СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ! И тек недавно је дефинисана тачан удаљености до ове звезде, и испоставило се да је равно 4,36 СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ. Ако се преведу светлосне године у мере растојања наших предака, онда растојање до најближе звезде, о којој се говори у Причи, испоставља се равно 4,2 СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ.

Случајност удаљености до ове звезде са текстом Приче једноставно је невероватна. И сама звезда практично је идентична нашем Сунцу. Све ово сведочи о томе да је брзина кретања Вајтмана трговачког у простору била већа од брзине светлости, јер, ЧАК и ако би брзина Вајтмана била ЈЕДНАКА БРЗИНИ СВЕТЛОСТИ, онда би Вајтману трговачком за лет тамо и назад до НАЈБЛИЖЕ ЗВЕЗДЕ ТРЕБАЛО ВИШЕ ОД ОСАМ ГОДИНА! О каквој трговини може да се при томе говори, ако је то време пута до најближе звезде?! А шта онда говорити о звездама, удаљеним на десетине, стотине и хиљаде светлосних година?! При таквој „трговини“ добијен налог са друге планете ће добити само потомци купаца! Тако да чак и таква једноставна логика говори о томе, да се Вајтмани трговачки премештају у простору брзином, која прелази усвојену за константу савремене науке брзину светлости …

И мада постоје неке разлике у бројевима (16 стотинки даљи) између савремених података и древних, требало више веровати тачности наших предака, јер су, барем, летели до других звезди и планета-земљи, док су савремени подаци добијени чисто теоретски. Да, и брзина светлости (Ц) није константа (стална) и варира у доста широким границама, за шта има доста доказа и у савременој науци. Дакле, неке разлике између података наших предака и чисто теоријске претпоставке савремених научника, заснованих на концепту светлосне године, као јединице мерења, су само потврда истинитости информација, изложених у Причи о Јасном Соколу. Поред тога, звезде, као и све остало, крећу се у односу на осу наше Галаксије и у односу једна према другој, тако да је растојање до суседне звезде у време путовања Настје нешто другачије, него што је сада.

Али, неко може да обрати пажњу на то, да

Настја описује планету која има ПЛАВО СУНЦЕ.

Скептик већ почиње да радосно трља руке у очекивању задовољства разобличавања још једне преваре. Али… радост скептика ће бити мало преурањена, да не кажемо то ништа оштрије. Наша путешественица говори о… одлазећем на покој ПЛАВОМ СУНЦУ. Наше ОДЛАЗЕЋЕ НА ПОКОЈ СУНЦЕ ЈЕ — ЦРВЕНО, а понекад и бордо. Посебно је јарко то изражено у зимском периоду, при јаким мразевима. Да ли то значи да је наше Сунце црвено или бордо? Мислим да не. Постоји неколико разлога за то:

1. НАГИБ ОСЕ ПЛАНЕТЕ у односу на своје Светлило.

Ако је ПЛАНЕТАРНА ОСА НАГНУТА КА СВОМ СВЕТИЛУ, као у случају са нашим Сунцем, премештање спектра ће се кретати у страну дужих оптичких таласа, односно, десиће се ЦРВЕНИ ПОМАК СПЕКТРА. Ако је ПЛАНЕТАРНИ ОСА НАГНУТА ОД СВОГ СВЕТЛИЛА, померање спектра ће се кретати у правцу краћих оптичких таласа, односно, десиће се ПЛАВИ ПОМАК СПЕКТРА.

2. РАСТОЈАЊЕ ОД ПЛАНЕТЕ ДО ЊЕНОГ СВЕТЛИЛА. Што је ближа планета свом светлилу, већи је проценат кратких оптичких таласа у спектру светлости звезда, који долази до планете. Што је даље од светлила, већи је проценат дугих оптичких таласа у спектру светлости звезда, који долази до планете.
3. ГАСНИ САСТАВ АТМОСФЕРЕ. Чак и мала промена у односу гасова, који формирају атмосферу, изазива значајне промене спектра апсорпције атмосфере планете зрачења звезде. Садржај у атмосфери других планета, инертних гасова, такође доводи до значајне промене спектра апсорпције атмосфере зрачења звезде.

Дакле, одлазеће за хоризонт Плаво Сунце, које је видела Настја на планети Богиње Карне, не значи да се ова планета-земља не налази у систему Алфа (α) Центаур. Ко још наставља да сумња, препоручујем да погледа наше Сунце кроз различите филтере, који стварају сличан ефекат као и горе наведени разлози.

Настја је добила од Богиње Карна поклоне и објашњење, како даље да тражи Јасног Сокола, и дала јој је још и клупче самокотрљајуће, путомерно, да би јој то клупче показивало пут, куда треба да иде.. Највероватније, клупче самокотрљајуће, путомерно — још је један начин, потребан за пренос информација на доступном за слушаоца Приче језику. Нарочито после планетарне катастрофе, која се десила 13 025 година (2016. године), када је цивилизација наших предака одбачена на ниво Каменог Доба.

Говорити слушаоцима, да на другој планети-земљи постоји навигациони уређај, који је указивао на правац до жељеног објекта, било је практично бескорисно! У то време људи више нису знали ни шта је инструмент, ни, поготово, шта је навигатор, који се, између осталог, још и сам по себи перемешта, указујући прави правац кретања до постављеног циља. Према Причи, Настја је прилично дуго пратила клупче путомерно поред страшних шума, поља, планина. И довело ју је клупче путомерно до ДРУГЕ ДОЛИНЕ ЧУДЕСНЕ — ДРУГОГ КОСМОДРОМА-КОСМИЧКЕ ЛУКЕ

Тако да, под ДОЛИНОМ ЧУДЕСНОМ у Причи се даје слика КОСМОДРОМА, са којег су узлетали и на који су се приземљивали Вајтмани трговачки. Дакле, на планети-земљи Богиње Карне било је неколико различитих космодрома, са којих Вајтмани трговачки лете на друге планете-земље, а можда је, то било тако, да је свака цивилизација имала своје космодроме, пошто је у другој долини чудесној видела Вајтмане трговачке, и то све ЗЛАТНЕ!

А то потврђује мисао о томе, да су на планети-земљи Богиње Карне цивилизације са других планета-земљи имале своје космодроме. Настја је нашла златни Вајтман трговачки, који лети до жељене јој планете-земље Богиње Жеље, и што је убедила купце-трговаце да је са собом поведу! Када је она летела Вајтманом трговачким, са којим је стигла на планету-земљу, где је живела Богиња Карна, купци-трговци су се враћали са тржишта на Мидгард-земљи, тако да није било изненађујуће да су сви разумели Настјин језик, којим се обратила купцима-трговцима! Али… на другом космодрому она убеђује купце-трговце, који су долетели на ову планету-земљу због трговине на ТОЈ планети-земљи, а не на Мидгард-земљи! На космодрому Мидгард-земље није било златних Вајтмана, иначе би Настја то саопштила, али то, што су је разумели купци-трговци са још једне планете-земље савеза славјано-аријевских цивилизација, говори о томе да је руски језик, односно, ПРАруски, био међузвездани језик комуникације, тј. све цивилизације овог савеза говориле су на једном језику, или су барем знале руски језик! Настја лако разуме купце-трговце са друге планете земље, који су дошли на златним Вајтманима трговачким, а и они су разумели њу, што онда говори о томе да су сви они комуницирали НА ИСТОМ ЈЕЗИКУ! И потпуно је јасно да је Настја могла знати само свој матерњи језик! Ни о каквим преводиоцима или купцима-торговцима, који не разумеју њен матерњи језик, се у Причи уопште не говори. И било би чудно, ако не би постојало једно једноставно објашњење — СВИ СУ ГОВОРИЛИ НА ИСТОМ ЈЕЗИКУ!

Самокотрљајуће путемерно клупче је довело Настју на космодром, са кога Вајтмани трговачки лете УПРАВО НА ПЛАНЕТУ-ЗЕМЉУ НА КОЈОЈ ЈЕ ЖИВЕЛА БОГИЊА ЖЕЉА, а не на било коју планету-земљу. И тек попевши се на златни Вајтман трговачки, Настја је обула следећи, ДРУГИ ПАР ЖЕЛЕЗНИХ ЧИЗАМА:

«…Дуго је журио Вајтман златни сред звезда небеских, колико је прошло времена – не знамо, само је Настенка је још један пар гвоздених чизама обула, и још један гвоздени хлеб појела, а овде је пут и златни Вајтман завршио, а Настенки пута још краја нема. …»

 «…Слетео је Вајтман златни на земљу тамну, неугледну, Рудно сунце иза гора седи, топлоту и светлост не даје много, а луне на небу изнад те земље уопште нема.Види Настенка – црна шума је близу, и хладна ноћ наступа, а на ивици шуме, у усамљеној кули ватра обасјава прозоре.…».

По том опису је јасно да звезда ове планете, по савременој класификацији, припада класи Црвених Патуљака, која одговара последњој фази живота звезде. У принципу, Црвени Патуљци — су умируће звезде. Недостатак светлости и топлоте одређује сиромаштво планетарног живота, а то је немогуће замислити човеку, далеком од науке и који нема појма о постојању других светова, и каква је била, у принципу, Настја. И ова планета-земља НИЈЕ имала ЛУНУ уопште, на шта се посебно обраћа пажња слушалоцима Приче! Нимало лепа је била планета-земља, на којој је живела Богиња Жеља!

«…Испусти Настенка из руку клупче путомерно на земљу непрегледну, и пожурило је оно ка тој кули. Пратила је Настенка клупче и  стигла до богиње Жеља

Пустила је старица Настенку у кулу, нахранила, напојила, и на спавање је послала. А ујутру је пробудила гошћу и рекла јој:. – Ведам (знам) за њега али га нисам ведала (упознала), гледала сам ја на нашој неугледној земљи великој – Јасног Сокола – нисам видела. А ти иди сада, нашој старијој рођаци сестри, богињи Срећи. она је млађа ћерка Богородице Макош, она плете људима срећну судбину и по свему то би требала да зна. Веома необично је одговарала на питања Настјино о Јасном Соколу Богиња Жеља. Прво, она веома јасно говори о удаљености од њене планете-земље до чертога Финиста: «…до чертога Финиста од нас је не мање од 22.5 дугих даљина и још једна половина приде …». «ОД НАС ЈЕ НЕ МАЊЕ ОД 22,5 ДАЛЕКИХ ДАЉИНА И ЈОШ ЈЕДНА ПОЛОВИНА ПРИДЕ …», тј., она указује на растојање до Чертога Финиста ОД ЊЕНЕ ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ! Управо од њене планете-земље, а не од Мидгард-земље! Али растојање од — 22,5 ДАЛЕКИХ ДАЉИНА — једнако је удаљености 31,5 СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ или 2,980152х1014 км. Настја се приближила Чертогу Финиста за 2,1 СВЕТЛОСНУ ГОДИНУ.

И даде богиња Жеља својој гошћи на поклон сребрни тањир и златно јаје.

Захвали се Настенка старој богињи – домаћици, затражи опрост за причињену сметњу, поклони јој се и пође следећи клупче путомерно.…  Сасвим добар навигациони уређај, у коме су похрањени подаци о свим планетама-земљама уједињених цивилизација, а може бити, и не само њих! Мислим, да и други дар Богиње Карне и дарови Богиње Жеље нису ништа мање НЕОБИЧНИ! Остаје само следити ток приповедања Приче, када ће и ово „оружје“ опалити! Али, хајде да не трчимо пред руду и да пратимо „ток“ догађаја Приче:

Замолила је Настенка добре људе на Вајтману огњеном, преобула трећи пар гвоздених чизама, скупила клупче путомерно и отишла из те неугледне Земље, где добра богиња Жеља живи.…»

Интересантан је у Причи и опис природе планете-земље Богиње Жеље. Према опису, на планети-земљи Богиње Жеље нема ливада, поља и степа, као на Мидгард-земљи, већ само ЦРНА ШУМА! Присуство шума значи да на овој планети-земљи постоје растиња, али многе ће изненадити да их Настја назива Црним. На нашој Мидгард-земљи, и данас се неки шумски предели називају „Црним шумама“! Да ли то значи да је дрвеће у тим шумама црно? Никако не! Али, у време Настје, чак и најгушће и најтамније шуме називали су шуме Урмане, али не и Црне! И то је директно наведено у самој Причи, јер, ако у Причи Настја иде по шуми Урманој, а не по Црној шуми, то значи само једно — шума је у ствари била ЦРНЕ БОЈЕ!

А то је повезано са тиме, да је лишће дрвећа ове Црне шуме или тамно-зелене боје, претапајуће у црну, или потпуно црне боје. ЦРНА БОЈА ЛИШЋА ЗНАЧИ ПОТПУНУ АПСОРПЦИЈУ ЛИСТОВА ОВИХ СТАБАЛА ЗРАЧЕЊА, ДОЛАЗЕЋЕГ ОД УМИРУЋЕГ СУНЦА! Управо недостатак зрачења од Сунца рудног ове планете-земље довело је до тога, да је дрвеће шуме расло у висину, препличући се својим стаблима, што им је омогућавало да се не сломе при првом налету ветра. На крају крајева, слабо осветљавајући површину планете умируће светлило није дозвољавало биљном свету да се развија снажно, као што се то дешава код биљака на Мидгард-земљи. Тако су стабла ове Црне шуме расла не ширину, већ у висину, да би добила мало више светла, а и у спектру умируће звезде, по свему судећи, доминирао је инфрацрвени спектар, са свим својим последицама. И да би преживеле у таквим, веома суровим природним условима, биљке су морале да се прилагоде тим условима и преплићу стаблима — то је принудни начин заједничког опстанка. Чак и само ова информација потврђује да се у Причи описују СТВАРНИ ДОГАЂАЈИ, чији је сведок постала Настја током своје потраге за Јасним Соколом! Ни Настја, ни било ко други НИЈЕ МОГАО ДА ИЗМИСЛИ НИШТА СЛИЧНО!

Још једна занимљива нијанса је садржана у овом одломку Приче: из ове чудне Црне шуме клупче путомерно води Настју на ВЕЛИКУ ПУСТОШ, ЦРНИМ КАМЕНОМ ОБЛОЖЕНУ, НА КОЈОЈ СУ ВАТРЕНИ ВАЈТМАНИ СТАЈАЛИ. На овом месту се даје пун опис космодрома, на каменим плочама црне боје на којима су стајали ватрени Вајтмани — свемирски бродови за међузвездане летове! Тако да претпоставка о томе, да ДОЛИНА ДИВНА из Приче није ништа друго већ КОСМОДРОМ, налази ПУНУ ПОТВРДУ У ТЕКСТУ САМЕ ПРИЧЕ! И опет, нашавши се на космодрому, Настја „обува“ још један пар гвоздених чизмама и пење се на вајтман ватрени, ка планети-земљи, на којој је живела Богиња Срећа:

«…Дуго је журио Вајтман огњени сред звезда небеских по путу Перуновом, колико је прошло времена – не знамо, само је Настенка и трећи пар гвоздених чизми износила, трећи гвоздени хлеб појела, а ту је и Вајтман огњени пут завршио, а Настенки пута још краја нема…»

……чудеса која  су нашим прецима била свакодневница тек следе у даљој анализи…..

 

Да би се схватило које су заправо информације постављене у овој причи, потребно је само превести их на савремени језик, разумљив свима, значење појмова, значење речи које су се користиле код наших далеких предака, одредити време догађаја описаних у Причи –  онда нам се отвара оно што се заиста дешавало у далекој прошлости у свој својој пуноћи.

Отвориће се такве информације чије постојање је чак и тешко и замислити, и што је најинтересантније у свему томе, на примеру живота обичних људи тог времена, живота који је за те људе био свакодневма уобичајена стварност  која  нашом савременицима изгледа фантастично!

 

А на крају крајева, то је заиста Прича о животу обичних људи, у којој су сакривене изванредне по својој суштини информације…

Једноставна ћерка фармера из села у глувој тајги креће на путовање по далеким планетама-земљама, о којима је чула, али никада на њима није била.

И отправља се на то далеко путовање у потрази за суђеним и покретаће је само срце пуно љубави.

И посетиће друге планете-земље и састаће се са Богињама и Боговима Светлим — Јерарсима Светлих Сила а они ће јој помагати у потрази за њеним суђеним јер таква љубав и верност заслужује поштовање и уважавање ЧАК и БОГОВА-ЈЕРАРХА!

 

 

 Мидгард Земља. Почетак

Дакле, почињемо…

 

„Живели-били у древном времену, у скуфу (мала насеља) шумском (имање у шуми – отац, земљорадник морао је да искрчи шуму) орач-трудбеник Љубомир Ведаславич са женом –ладушком Младом Зареславном. И даровао им је Род девет синова и три кћери. Љубомир Ведаславич је подизао синове на ноге, учио их вредном и праведном животу а уз њега је стално била ћерка најмлађа, Настенка. Све је она примећивала, све је речи и упутства од оца памтила“

 Старије ћерке, Забаву и Пролеће, васпитавала је и  љубављу обасипала Млада Зареславна. Деца су одрасла а родитељи  остарели.

Оженио је синове своје Љубомир Ведаславич, сваком је нашао невесту пригодну из рода славног, рода древног. Раселили су се синови са породицама по свим блиским крајевима и почели  се трудити и стварати на добро рода свог.

 

Али дошло је време, додељено Родом и Макоши, дошао је ред – умрла је орачева жена-ладушка Млада Зареславна. Направљена јој је крода целим светом, уприличили су јој славну тризну и почео је Љубомир Ведаславич сам да подиже своје ћерке. Све три његове кћерке биле су чудесно лепе и лепоте једнаке, али природе – различите.

„Прича о Јасном Соколу“ почиње  описом живота једноставног ратара, земљорадника, који је цео свој живот радио на земљи и подизао своју децу. Реч ОРАЧ — је застарела – то је како су наши преци звали земљорадника.

Занимљива су и имена родитеља Настје. На пример, њен отац је — Љубомир Ведаславич! Љубомир — „воли свет“, воли живот;  то је истина, свеобухватно име а до њега је и средње име право — Ведаславич „слави Веде“!

Пре свега, отац Љубомир је био ведун, човек који је својим делима прослављао Веде!  А Веде делима може да слави само ВЕДУН!

На крају крајева, раније се нису давала имена тек тако већ по суштини онога што чини човека и шта му је сврха.

А мајка Настјина звала се Млада Зареславна… и опет је име разумљиво. „Млада“ — такво име могло се дати младој души, која је још увек само на почетку свог успона по Златном Путу. А њено презиме потиче од имена „Зареслав“ блиског сваком русу, резонирајућег са душом! „Зареслав“ — зору славећи, то је значење њеног имена.

И име мајке Настјине у Причи НИЈЕ изабрано Случајно! „Млада“ — млада душа, није успела да стекне мудрост у својим претходних инкарнацијама или уопште није имала инкарнације раније што сугерише да су дајући људима имена Магови могли да виде суштину човека, да виде његову ДУШУ!

До чега ће довести духовна незрелост душе њене мајке, Настју, постаје јасно из текста саме Приче.

Имена старијих сестара Настје, такође, сама за себе говоре: Забава и Пролеће- и у току Приче постаје јасно, зашто су их назвали управо тако.

Имена деци су давана када напуне седам година, при томе, дајући им имена, гледајући у суштину душе и у складу са том суштином.

Име „Забава“ одражава суштину сасвим младе душе, која тежи само забави и забави, …

Име друге сестре Настјине — Пролеће (Веснајна) наизглед одлично име за девојку, око које стално лебди пролеће, али… у овом случају, име Пролеће носи неколико других значења — „стално улепшавајућа и дотерујућа“, како се Природа дотерује после тога, када се истопи снег а земља-мајка набаци на себе зелени „шал“, посут светлим и дивним пролећним цвећем.

У току анализе Приче постаје јасно, зашто имају БАШ ОВА ИМЕНА!!

А у овом одломку директно се указује на то да се образовањем синова и Настје бавио отац а васпитањем старијих ћерки — њихова мајка.

И поново, изгледа као наизглед случајни помен о томе али у Причи нема ништа случајно, све носи у себи кључне информације.

Ствар је у томе, што су се код наших предака подизањем деце бавили мушкарци, јер се сматрало да већина мајки НИЈЕ У СТАЊУ ДА ПРАВИЛНО ВАСПИТАВА ДЕЦУ!

И не зато што су лоше мајке, већ зато што их често у томе веома тешко омета мајчински инстинкт, који им није давао могућности да правилно васпитавају децу.

Због тога, мушкарци су васпитавали не само дечаке већ и девојке.

Наши преци су веровали да жена не може правилно да подигне синове у достојне мушкарце, и то је сасвим разумљиво, јер да би младић постао човеком, он мора да учи и да следи пример мушкарца а не жене.

Већина жена због свог материнског инстинкта није у стању да подигне у праве мушкарце своје синове.

То је наизглед јасно али у Причи се даје директан показатељ да већина жена није у стању да правилно подигне и своје ћерке, на основу истог материнског инстинкта.

Да би жена могла да избегне слепу мајчинску љубав она мора пре брака да прође фазу развоја разумне животиње и достигне фазу стварног човека. А жени да то постигне је много теже него мушкарцу из простог разлога што је хормонски систем жене два пута снажнији него код мушкараца.

Да, то је и разумљиво, јер свака жена — је носилац утврђеног природом програма материнства а то значи да је женски организам стално под много јачим хормонским утицајем него мушки. Женски хормонални систем је устројен природом тако, да се обезбеди не само нормално функционисање организма жене, већ и да се обезбеди пун развој нерођеног детета. И то је изражено чак и у томе да је величина хипофизе жене два пута већа од хипофизе мушкараца. Дакле, моћнији женски хормонални систем чини жену не само више емотивним и суптилно осетљивијим човеком већ и подложнијег утицају тих истих хормона који контролишу и инстинкте човека такође, а самим тим, жени је веома тешко да преузме контролу над својим најјачим инстиктом — МАЈЧИНСКИМ!

 

И у Причи се о томе говори пуним текстом: «…А старије ћерке, Забаву и Пролеће, васпитавала је и са љубављу подизала Млада Зареславна. …». То је изричито и наведено — ВАСПИТАВАЛА И СА ЉУБАВЉУ ОБАСИПАЛА!

У наставку ће бити јасно и разумљиво, до чега доводи такво обасипање љубављу! А Настју је васпитавао отац, и при томе: «…Љубомир Ведаславич је подизао синове на ноге, учио их вредном и праведном животу а уз њега је стално била ћерка најмлађа, Настенка, која  је све разумевала, све је речи и упутства од оца памтила и то је довело до тога да је она формирала јачи од старијих сестара карактер и велика интересовања.

И одмах је у Причи наведено, оно чему је учио своје синове и његову млађу ћерку Љубомир Ведаславич је — ТРУДОЉУБЉЕ И ЖИВОТ ПРАВЕДНИ!

 

И тако, настављамо: «…Али дошло је време, додељено Родом и Макоши, умрла је орачева жена-ладушка Млада Зареславна….» И поново, у овим редовима мало тога јасно савременом руском човеку. Једино што сви схватају, то је да је умрла мајка Настјина, али шта значи појам времена предвиђеног РОДОМ и МАКОШИ, не резонује са савременим идејама. Али узалуд, јер у овим речима се крије разумевање наших предака, а да би се разумело, шта је садржано у овим речима, вратимо се на Славјано-Аријске Веде:

МАКОШ — небеска Богородица, Богиња срећног усуда. Заједно са ћеркама Срећом и Несрећом управља Судбинама људи и Богова, плетући Нити Судбине. Богиња-Заштитница ткања и рукодеља, а такође и Заштитница куће Лабуда у Свароговом Кругу. Словенско-аријски назив сазвежђа Великог Медведа је Макош, тј. Мајка ковша.

Сада, повезујући оно што је речено у Причи са оним што су наши преци знали под временом, додељено РОДОМ и МАКОШИ, постаје јасно да је смрт мајке Настјине дошла у назначено јој природом време. Она није умрла од руке убица, ни канџи или зуба дивље звери, ни од болести, већ је умрла од старости у своје време, која је код сваког човека на нивоу генетике и судбине. Макош богиња — је прва од Богиња наших предака, чије име се помиње у Причи. То говори о томе да је породица Настјина живела по ведским традицијама, баш као и сав остали народ. Само у речима „Бог“ и „Богиња“ наши преци су стављали сасвим други смисао, него онај који људи стављају сада.

Под Боговима и Богињама наши преци су подразумевали људе који су као резултат свог развоја достигли ниво ствараоца!

А то је веома значајна разлику од данашњег појма „Бог“…

А сада, вратимо се тексту приче:

«…Направљена јој је КРОДА целим светом , уприличили су јој славну ТРИЗНУ и почео је Љубомир Ведаславич сам да подиже своје ћерке Све три његове кћерке биле су чудесно лепе и лепоте једнаке, али природе – различите …»

И поново се срећу речи, сасвим несхватљиве савременом руском човеку. Дакле, КРОДОМ су наши преци звали погребну ломачу. Наши преци нису сахрањивали тела мртвих у земљу, како се то ради сада, већ су их спаљивали на погребним ломачама. И то је чињено не зато што им је тако хтело, већ зато што су наши преци знали, да душа (суштина) човека остаје везана за своје већ мртво тело до тада, док се последње органско, што садржи гене тог човека, не разложи. Дакле, спаљивањем тела покојника, наши су преци тиме помагали душама (суштинама) мртвих да практично одмах буду ослобођене од терета већ мртвог тела.

ТРИЗНОМ су наши преци звали помињање преминулог човека. Одржавали су свечаност у част покојника, на којима су певали погребне песме и помињали добрим речима покојника.

У принципу Тризна је у славу живота, јер наши преци су знали да смрт физичког тела није значила престанак живота чак и конкретног човека уопште. Они су знали да је ослобођена након смрти физичког тела, душа, спремна за оваплоћење у ново физичко тело, у коме ће она (душа) наставити да свој даљи развој…

 

Након смрти своје жене Настјин отац је планирао да ожени неку старију жену- бобилку, да би она водила по кући послове.  Отац није хтео да оптерећује кућним пословима своје ћерке и смислио је да доведе у кућу бобилку за своје ћерке, старицу. Занимљиво је, да је реч БОБИЛ дошла до наших дана нетакнута и истозначна је речи УДОВАЦ, али удовицу или усамљену стару жену сада скоро нико не назива БОБИЛКА! Врло је интересантно посматрати судбину речи! Ја не могу сада да објасним зашто је реч „бобил“ преживела а реч „бобилка“ је практично нестала из говора народа. Али, ипак, та је реч сачувана у свом изворном смислу у току најмање ДЕСЕТ ХИЉАДА ГОДИНА! Реч БОБИЛ је настала из спајања две речи— БОГ и БИО (БИЛ).

«…А најмлађа ћерка, Настенка, говорила је оцу: — Нема потребе, мили оче, бобилку да узимаш, ја ћу сама на скуфу радити и о домаћинству рода нашег бринути.…» Занимљиво је да ни старије сестре Настјине, Забава и Пролеће васпитане мајком, већ заправо најмлађа ћерка, васпитана оцем, се нису примиле да воде домаћинство уместо њеихове умрле мајке. И у Причи се одмах даје објашњење о томе: _

«…Настенка је од раног детињства радна била. А старије ћерке, Забава и Пролеће, ништа нису говориле, само су биле љубазне и у жалости за мајком биле. …»

Настја је од детињства била РАдна — РАдна! Реч «Радна» потиче од речи «Радити» — «РАдити», што значи „поступати у складу са законима Ра“ у складу са законима СВЕТЛОСТИ, и одмах се даје објашњење тога:

«…Почела је Настенка уместо своје мајке газдинство по скуфу водити. Све је она знала, шта и како треба, а шта није знала томе се учила, и привкла се она свему. Отац је гледао и радовао се, што је Настенка његова таква вредница и по природи кротка. Сама по себи Настенка је добра била, лепо је писала а и доброта је красила њену лепоту.…»

Отац је васпитао своју најмлађу ћерку да буде вредна, независна, сама себи довољна, да се не боји и не избегава било који рад, јер, за сваког слободног човека рад — је радост, јер ако у било који рад улаже своју душу, из-под руку излази живо стварање људских руку човечјих, давајући РАдост не самом раднику, већ и свима осталима. А ето старије сестре, васпитаване мајком, ништа од тога нису прихватиле, јер је рођена мајка волела све да уради сама, да њене љубљене ћерке не оштете своје беле ручице тешким радом, и не изгубе своју лепоту пре времена!

И одрасле су оне не привикнувши се раду, бризи о другима, већ су мислиле само о себи! И у Причи се управо о томе и говори:

«…Сестре њене старије су такође биле прекрасне, само им је било премало њихове лепоте, бринуле су да прибаве руменила и белила и још лепу нову одећу, да би се у суседним селима на девојачким поселима показивале. Догађало се да су Забава и Пролеће по цео дан седеле, а и навече исто тако, а када дан прође биле су љуте, као што су бивале и изјутра.…»

Дакле, мушко и женско васпитање се веома разликују и не зато што су жене горе а мушкарци бољи већ зато што код жена у огромном броју случајева мајчински инстинкт не омогућава да правилно васпитавају децу.

То је разлог зашто се старије сестре Настјине данима само баве сопственим изгледом и ничим другим. Код њих чак није настала жеље да у нечему помогну својој млађој сестри. Љубави, мајчино пуно срце, једноставно не може да захтева а још мање агресивно, нешто од своје деце. И управо у томе лежи проблем.

Размишљајући тако да ће се наводно, „нарадити довољно када време за то дође“, обично доводи до тога, да када време дође, деца апсолутно нису спремна за реалан живот, а често и НЕ желе да раде. Дакле, таква „брига“ веома се често претвара у невољу, на првом месту, за одраслу децу. Нажалост, веома мало жена то схвата и у стању је да образује своју децу ИСПРАВНО. И управо таква потрошачка позиција се и развила код старијих сестри Настјиних, о чему се директно наводи у следећем одломку Приче:

«…Дошла је потреба оцу да на тржиште иде. Он је питао своје кћери: — А ви, драге кћери, шта да вам донесем, чиме да вас обрадујем? Најстарија кћер Забава говори оцу: — Донеси мени татице, шал, тако да боја на њему буде пуно и златом исписан. — А мени татице – говори Пролеће – такође донеси шал са цветовима, што је златом обојен, а у средини цветова нешто црвено да буде, и још ми донеси чизме са меканом кожом, високом петом, да би оне на земљи печат остављале. Старија се кћерка увредила се на средњу, јер је њу мајка више размазила, и рекла оцу: — И мени, татице, донеси чизме са меканом кожом, високом петом, да би оне на земљи печат остављале. И још, донеси ми прстен са каменом на њему – знаш да имаш само једну најстарију кћер! Отац је обећао донети поклоне, какве су рекле две старије кћерке. И упита најмлађу: — А ти, зашто ћутиш, Настенка? — А мени, татице, ништа не треба. Ја са двора нигде не идем, одело мени не треба. — Неправда твоја Настенка! Како да те без поклона оставим? Ја ћу теби онда посластицу донети. — И посластица не треба, мили оче – рекла је најмлађа кћер – А донеси ти мени, оче рођени, перо Јасног Сокола из чертога Финиста, ако њега на тржишту буде…»

Као што следи из овог одломка, најстарија и средња сестра Настјине такмиче се једна са другом у својим захтевима. И ни једна ни друга чак нису ни помишљале да за то, да би им отац испунио те захтеве, он треба да ради дуго и напорно на својој земљи.

А Настја уопште није желела да оптерећује оца својим захтевима, јер је сама добро знала како се и зашто све добија. И тек после убеђивања њеног оца,замолила га је да јој донесе са тржишта перо Јасног Сокола из Чертога Финиста и то само, ако га на тржишту има.

 У сваком случају, перо Јасног Сокола нема материјалну вредност, али зато има духовну вредност.

И све што је напред речено показује колико се Настја разликује од својих размажених старијих сестара, васпитаваних у слепој мајчинској љубави.

Али у овом одломку налази се још и експлозивнија по својој суштини и невероватна за наше савременике информација. И ова невероватна информација налази се, као да то није ни чудно, у захтеву Настје, која тражи од свог оца да јој донесе са тржишта „…перо Јасног Сокола из Чертога Финиста…“!

Девојка тражи да јој донесе са тржишта перо Јасног Сокола из ЧЕРТОГА ФИНИСТА!!!

Читалац ових редова не схвата одмах каква је то НЕВЕРОВАТНА «БОМБА» САКРИВЕНА У ТИМ РЕЧИМА! А „бомба“ у овим речима је заиста без преседана! И како би то свима постало јасно, у чему је суштина невероватне „бомбе“ у тим речима, довољно је само објаснити значење речи ЧЕРТОГ!

Наши далеки и не баш веома далеки преци звездано ноћно небо су звали Сварожјим Кругом на којем су они опажали ШЕСНАЕСТ ЧЕРТОГА или говорећи данашњим језиком, ШЕСНАЕСТ САЗВЕЖЂА!

Да, Да, сазвежђа јер раније су наши преци сазвежђа звали ЧЕРТОЗИМА!

Чертог Финиста у Сварожјем Кругу је наведен под бројем тринаест а његовим покровитељем је сматран Бог Вишњи!

И с обзиром на то, отвара се невероватна за наше савременике информација! Отац Настјин иде на тржиште, на коме он може да купи својој најмлађој ћерки перо Јасног Сокола, који живи на једној од планета-земљи у ДРУГОМ САЗВЕЖЂУ, које су наши преци звали ЧЕРТОГ ФИНИСТА!

То је већ само по себи НЕВЕРОВАТНО! Треба обратити пажњу на то, да је ТРЖИШТЕ, на које је ишао отац Настјин, било релативно близу шумског скуфа.

И највероватније, тржиште, на које је он ишао, није било највеће, али га ипак, НИЈЕ ИЗНЕНАДИО такав захтев Настје.

А то значи да је за било ког сељака у тим данима било РУТИНСКИ КУПИТИ НА ТРЖИШТУ НЕШТО ДОНЕТО ИЗ ДРУГОГ САЗВЕЖЂА!

А то значи да су наши преци не само ЗНАЛИ, да постоји мноштво насељених планета-земља, насељених разумним бићима, већ су и куповали робу од трговаца са тих планета-земљи и заузврат, продавали су своје производе њима.

Такође су знали, да су та разумна бића исти или скоро исти људи као становници Мидгард Земље. Али, наши преци су не само ЗНАЛИ о прикладности за живот других светова већ су трговали са њима, чак су се на шумском тржишту могли наћи производи са других планета-земљи, од којих су неке биле на удаљености од много светлосних година од Мидгард-Земље.

Ако је ЧАК И НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИ СЕЉАК МОГАО ДА ПРИУШТИ ДА КУПИ РОБУ, ДОНЕТУ СА ДАЛЕКИХ ЗВЕЗДА, онда то значи, да је кретање између планета-земљи у тим данима био свакодневни феномен, са свим својим последицама.

 «…Пошао је отац на тржиште, нашао је поклоне старијим кћеркама, какве су му оне рекле, али перо Јасног Сокола из чертога Финиста није нашао. Он је све накупце на тржишту за перо питао: «Нема – одговорили су накупци – такве робе код нас нема; потражње – говорили су – за њега нема». Није желео да повреди своју најмлађу кћерку, своју вредницу и паметницу, вратио се дому, али перо Јасног Сокола из чертога Финиста није нашао. …»

Као што следи из овог одломка Приче, отац Настјин није могао да нађе на тржишту перо Финиста Јасног Сокола, а није могао да га пронађе НЕ ЗАТО, што је захтев Настјин оцу био луд, већ зато што за пером Јасног Сокола НИЈЕ БИЛО ПОТРАЖЊЕ! Заправо су тако објаснили купци-трговци са других планета-земљи одсуство те робе! Тако да НИЈЕ БИЛА Настја ни луда, ни фантазерка, просто су купци-трговци из далеких светова донели на Мидгард-Земљу само оне производе за којима је БИЛА ПОТРАЖЊА!

Да, то је и разумљиво, ко ће довозити на Антарктик лед?!На Антарктику је и његовог леда у изобиљу!

Купци-трговци донели су са других планета-земљи, које се окрећу око удаљених звезда, само оно што су могли да продају на Мидгард-Земљи. Управо из тог разлога отац Настјин се вратио са тржишта без поклона за њу:

«…А Настенка није била увређена. — Ништа, оче – рекла је Настенка – други пут када пођеш, тада ћеш начи, перо моје. …»

И поново је у Причи приказан карактер неразмажене девојке која не прави оцу скандал због тога, што он није могао да јој донесе са тржишта жељено перо Јасног Сокола из Чертога Финиста. Напротив, она је смиривала свог узнемиреног оца тиме, да ће јој следећи пут он сигурно донети драгоцено перо.

Још једном је перо тражено и није га било. Трећег пута Љубомир Ведаславич иде на тржиште и поново пита све своје ћерке о томе какве поклоне оне желе да им донесе: и опет су захтеви били слични.

И поново старије сестре Настјине показују своју размаженост и самовољу, што се јасно види из њихових жеља, које оне саопштавају свом оцу-раднику. Изјава попут „донеси ми нешто, али на то нешто додај још нешто“ говори о крајње размаженим старијим сестрама Настјиним. А Настја поново тражи од њега да јој донесе драгоцено перо Јасног Сокола из Чертога Финиста:

«…Пошао је Љубомир Ведаславич на тржиште. Свој посао је завршио, старијим је кћеркама поклоне изабрао, али најмлађој перо Јасног Сокола није нашао.. Иде отац скуфом шумским, и види он; иде по путу стари волх, ослања се на изданак храстов, стари волх,старији од њега, веома стар. — Здраво дедице! — Здраво мили. Што си ти у чезњи и тузи ? — А како да не будем дедице! Рекла ми моја најмлађа кћерка да јој донесем једно перо Јасног Сокола из чертога Финиста. Ттражио сам ја перо, али га нигде нема. А кћерке моје најмлађе, мени најдраже, више од свих ми је жао. Стари волх размисли, а онда одговори: — И тако нека буде! Одвеза он врећу и извади из ње кутију. —Сакри – говори – кутију, у њој је перо Јасног Сокола из чертога Финиста. Да упамтиш моје речи: имам једног сина, теби је жао кћери, а мени сина. Не жели мој син да се жени, а њему је већ време дошло. И каже он још мени: ко тебе за ово перо пита, ти онда одговори – ето невесте моје, Сварогом дане, испрошене. Рече своје речи стари Волх и одједном, нема њега, ишчезну он непознато куда: да ли је он и био овде или није!..»

! И дао је древни чаробњак оцу Настјином перо Јсног Сокола, а онда је нестао! Древни чаробњак, предавши перо Љубомиру Ведаславичу, нестао је… тј. отишао ЛАКОСТУПОМ (ЛАКИМ КОРАКОМ) ИЛИ ДУНОВЕЊЕМ (У ОБЛАКУ), како су говорили наши преци, или се телепортовао, како би рекли наши савременици. Разлика је само у томе, да су речи ЛАКОСТУП И ДУНОВЕЊЕ изворно руске, док је реч ТЕЛЕПОРТАЦИЈА у руски језик дошла из енглеског, изведена из енглеске речи ТЕЛЕПОРТАТИОН! Заправо на тај начин намерно су замењене живе руске речи мртворођеним изведеницама страних речи, које су већ саме по себи створене мртве.

Али није само то што је још увек сакривено у овом одломку Приче. Испоставило се, перо Јасног Сокола припада младом момку, сину древног волха, који је дао то перо Љубомиру Ведаславичу! Дакле, Јасни Соко — то није нека птица која живи на далекој планети земљи из Чертога (сазвежђа) Финиста, већ ЧОВЕК! Али зашто се онда човек зове Јасни Соко, па чак му и испада веома реално перо? Наизглед, све је у „супротности“?! Али то је само на први поглед!

У та давна и чак не још сасвим тако давна времена ЈАСНИМ СОКОЛОМ СУ ЗВАЛИ… РАТНИКА-ПТИЦУ, ОЛИЧЕЊЕ БОГА РАТА — ВОЛХА, ЗАШТИТНИКА ЗЕМЉЕ РУСКЕ!

С обзиром на то, Прича добија потпуно ново значење! То није само Прича о Настенки и њеној потрази за својим суђеним, већ и о земљи руској, коју треба да заштити добар младић, који је могао да се назива СОКОЛОМ, што симболизује способност ратника-заштитника земље руске да се тренутно премешта на велике раздаљине!

 Али није само то сакривено у овом одломку Приче! Ова околност даје Причи о Јасном Соколу потпуно други смисао, потпуно другу боју!

«…Остао је отац Настенкин са пером у руци. Гледа он то перо, а оно сиво, једноставно. А да га нађе било где, није могао. Запамтио је отац све што му је стари волх рекао и помисли: «Очигледно, Настенки је мојој такву судбину Макош сплела, и иде јој – не знајући га, не видевши га, да се уда, а да не зна за кога». …»

Најдраже Настенкино перо испоставило се да је једноставно сиво перо обичне птице! То је веома изненадило оца, јер је он, очигледно, очекивао да види нешто невероватно, потпуно необично, уместо обичног, сивог, уобичајеног и за Мидгард-Земљу пера. Он је очекивао да види неко необично перо, перо птице, која живи у далеком звезданом систему — Чертогу Финиста. Поготово када се зна да купци-трговци нису имали код себе ово наизглед, једноставно сиво перо, иако су и слушали о њему. Коначно, са драгоценим пером, и узбуђен речима волха, Љубомир Ведаславич се вратио у свој дом:

«…Стигао је отац кући, у скуф шумски, дао је поклоне старијим кћерима, а најмлађој Настенки кутију је дао са пером сивим. Подсмевале су се старије сестре најмлађој. — А ти, Настенка, затакни своје перо у косу, да те краси пред огледалом.

Настенка је ћутала, а када је ноћ пала и дошло време да сви легну да спавају, она је положила пред себе једноставно сиво перо Јасног Сокола из чертога Финиста и почела да га гледа дивећи му се. Потом је Настенка узела перо у своју руку, приближила себи, помиловала га и перо случајно паде на под.

Тог часа је неко залупао на прозор. Отвори се прозор и улете у собу Јасни Соко. На под слете и преобрази се у прекрасног младића. Затворила је Настенка прозор и поче са младићем срдачан разговор водити. А ујутру је, Настенка, отворила прозор, поклонила се младићу до пода и у тај час младић се преобрази у Јасног Сокола а Сокол стави на себе једноставно, сиво перо и у небеса се вину. Три вечери је поздрављала Настенка Сокола. Дању он је летео под небеса, над пољима, над морима, изнад планина а увече је долетао Настенки и постајао добри младић. …»

Занимљиво је, како су старије сестре Настјине реаговале на то, што је она добила од оца толико дуго очекивани поклон. Чак и добивши своје поклоне, старије сестре нису пропустиле тренутак да се наругају својој млађој сестри,  која им ништа лоше никада није урадила и попреко их никада није погледала. Али Настју није било брига шта мисле о њеном поклону старије сестре, за њу је то био управо онај поклон који јој је био драг. Поред тога, она је неочекивано открила да се долетевши Јасни Соко, пером које јој је случајно испало, претворио у прелепог момка! И три ноћи заредом она је са њим водила искрене разговоре. Добар момак је био син древног волха, који је тражио своју суђену и коју је нашао у лику Настје:

«…Четврто вече, старије сестре су чуле тихи разговор Настенке, чуле су оне и чудан глас доброг младића, знате већ, љубомора, удаће се пре њих сестра млађа…. договоре се и  кад је дошло време за вечеру, Настенкине сестре извадиле су ножеве из резнице а ножеве заглавиле у рам прозора и у њега, а поред ножева, ставиле су и пуно оштрих игала и стрела тврдих. Настенка је у то време шталу чистила и ништа није видела..…»

(У свему томе није било ничега осим црне завист и себичности, која је на крају довела до злобе и издаје. И опет, у Причи се показује значајна разлика између мушког и женског васпитања и до каквих последица доводи васпитање на основу слепе мајчинске љубави. )

 «…И тако, како је пао мрак, долетео је Јасни Соко Настенкином прозору, ударио се на оштре ножеве,  игле, стреле, борио се и борио док све груди није израњавио,.. а Настенка је од дневних радова мало задремала, чекајући свог Јасног Сокола и није чула, Тада Јасни Соко рече громко: — Збогом, моја прелепа девојко! Ако ти будем требао, ти ћеш ме наћи, чак и ако врло далеко ја будем ! А пре тога, идући мени за „тридевять“ земљи, у „Тринадесятый“ чертог, ти ћеш седам гвоздених пари чизама износити, седам гвоздених хлебова појести. И чула је Настенка кроз сан речи Јасног Сокола а да устане, да се пробуди, није могла. А ујутру се пробудила она, туговало је њено срце. Погледала је кроз прозор а у прозору крв Јасног Сокола на сунцу се суши. Заплакала онда Настенка. Отвори она прозор и прислони своје лице на место где је била крв Јасног Сокола из Чертога Финиста. Сузе су опрале крв Сокола а сама Настенка када се умила крвљу суђеног постала је још лепша. …»

Јасни Соко је упао у смртоносну замку коју су му припремиле „брижне“ старије сестре Настјине.био је приморан да одлети и да никад више не види своју суђену, која је уснула од умора чекајући га. Али пре него што је одлетео, Јасни Соко рекао је гласно Настенки, где ће она моћи да га пронађе, ако она то заиста јако жели. И одмах је упозорио како ће то бити тешко. Он је рекао да ће она ће морати да иде ЗА ТРИДЕВЯТЬ ЗЕМЕЛЬ, у ТРИНАДЕСЯТЫЙ ЧЕРТОГ! Иза ТРИДЕВЯТЬ ЗЕМЕЛЬ…

Чак и у оригиналној варијанти правилно је да се пише „тридевять“ земаља, јер у то време земљама су се звале друге планете. Као што се, на пример, наша планета раније звала Мидгард-Земља или, на модеран начин, планета по имену Мидгард!

Свака планета-земља у Универзуму је имала своје име. Троара-земља, Рутта-земља, Деја-земља — то је само неколико имена различитих планета-земљи наше Галаксије, па чак и других Галаксија које су поменуте у Славјано-Аријевским Ведама.

Ове планете-земље уништене су од стране чужеземаца (ванземаљаца). На те земље Кошчеји, Владари Сивих, бацили су Фаш-разрушитељ, како су наши преци звали нуклеарне и термонуклеарне бомбе, које су спалиле све на тим планетама-земљама, претварајући их у мртву беживотну пустињу. Деја-земља — то је бивша пета планета система Јарила-сунца, тј. нашег сунчевог система. На Деји, Тамне Силе су уништиле све живо током једног од звезданих ратова између Сила Светла и Таме пре 153 352 година. А онда већ пустињу, знатно касније уништила је снагом своје гравитације тзв планета-X! Та планета-X или Немезида или планета Смрти или Нибиру, заправо представља неутронску звезду — угарак звезде-сателита нашег сунца-Јарила!  То је звезда-пратилац нашег сунца, која је постала супернова звезда пре око шест милијарди година из материја од које је настао наш планетарни систем.

Тако су у давна времена наши преци звали земљама друге планете, које се окрећу око других звезди-сунца а не суседне државе!

И фраза «за тридевять земель» означава не тридевятьу (три пута девет = 27) планету од наше Мидгард-Земље, већ је само маштовит израз веома велике удаљености. Настја није посетила ДВАДЕСЕТ СЕДАМ ПЛАНЕТА-ЗЕМЉИ, ТРАЖЕЋИ ЈАСНОГ СОКОЛА, ВЕЋ САМО ШЕСТ!!

У шта ће ускоро бити могуће да се уверите. Двадесет седам насељених планета-земљи је укључено у савез цивилизација Светлих Сила.

 И Настјенка је морала да посети ШЕСТ ПЛАНЕТА-ЗЕМЉИ ОД ОВИХ ДВАДЕСЕТ И СЕДАМ ПЛАНЕТА-ЗЕМЉИ!

Тако да је израз «за тридевять земель» — само слика, коју су примењивали приповедачи, да створе код својих слушалаца идеју о нечему веома удаљеном.

У Причи се наводе невероватно тачни подаци о растојањима од једне планете-земље до следеће, што ће постати јасно у даљој анализи текста.

 

Јасни Соко саопштава Настенки, да она може да га пронађе за тридевять земљи, када износи СЕДАМ ПАРОВА ЖЕЛЕЗНИХ ЧИЗМИ и ИЗГЛОЂЕ СЕДАМ ГВОЗДЕНИХ ХЛЕБОВА!! Сваки слушалац, чувши ово, није могао да себи представи како је могуће износити ЧАК и један пар железних чизми и изглодати ЧАК и један гвоздени хлеб!

Јасни Соко саопоштава Настенки, где тачно може да га нађе! Он јој говори да ће она бити у стању да га пронађе, ако издржи тежак пут, у ТРИНАДЕСЯТОМ ЧЛЕРТОГУ! И као што је већ горе речено, наши преци разбијали су звездано небо — Сварожји Круг — на ШЕСНАЕСТ ЧЕРТОГА-САЗВЕЖЂА, а тринадесятый Чертог Сварожјег Круга није ништа друго већ тринаести Чертог — ЧЕРТОГ ФИНИСТА! А на крају крајева, из тог Чертога Финиста је и тражио Љубомир Ведаславич драгоцено перо за своју најмлађу ћерку!

Испоставило се да се круг затворио! Јасни Соко је долетао Настенки управо из тог Чертога-сазвежђа, управо одатле је био и древни волх, који је дао оцу Настјином једноставно перо Јасног Сокола, свог сопственог сина, који је тражио суђену! Тако да је слика доброг младића, који је могао да се претвори у сокола — САМО СЛИКА, којом је приповедач могао да пренесе слушаоцима појам телепортације човека са једне планете-земље на другу у физичком телу, без употребе Међузвезданих Капија! А то већ говори о веома високом нивоу развоја и самог Јасног Сокола и његовог оца — древног волха! Чим се дубље улази у смисао, унет у ову Причу, то се више слојева информација отвара за разумевање. И испоставило се да је чак у једну Причу заложено схватање света наших далеких предака. И то схватање света отвара се буквално са сваким пасусом:

«…Пошла је Настенка оцу и рекла му: — Не брани мени, оче, отпусти ме на пут далеки, ЗА ТРИДЕВЯТЬ ДАЛЕКИХ ДАЉИНА. Даждбог дао, да жива будем – да се поново видимо, а ако умрем – на роду, знај, мени је то било записано. Жао било оцу да пусти у непознато своју најмлађу кћер. А невољно, да даље у скуфу шумском она живи, не може, неће Сварог дозволити. Знао је отац: заљубљено срце девојке, силније је од моћи оца и мајке, оно подлеже само Лади и Макоши. Опрости се он са најдражом кћерком својом, благослов јој даде за пут далеки и пусти под заштитом светлих богова. …»

Настја се спремала да пође да тражи Јасног Сокола и саопштава то свом оцу. Она тражи од оца да је пусти на пут-далеки, ЗА ТРИДЕВЯТЬ ДАЛЕКИХ ДАЉИНА! А на крају крајева, Јасни Соко јој је говорио, да ће бити у стању да га пронађе ЗА ТРИДЕВЯТЬ ЗЕМЉИ! У чему је онда ствар? Или је Настенка кроз сан погрешно схватила шта јој је рекао пре него што је отишао рањени Јасни Соко? Као што је већ поменуто, израз Јасног Сокола «ЗА ТРИДЕВЯТЬ ЗЕМЉИ» носи у себи слику свемирских дубина, а не број планета-земља, кроз које Настенка мора да прође пре него што ће бити у стању да пронађе свог суђеног. Па зашто Настенка говори о томе, да она иде ЗА ТРИДЕВЯТЬ ДАЛЕКИХ ДАЉИНА? О каквим то ДАЛЕКИМ ДАЉИНАМА говори она?

У савременом језику се користе све до сада речи: ДАЉина, уДАЉини, ДАЛеко, ДАЉе, уДАЉени, ДАЛековид, итд.. У свим тим речима је присутан корен «ДАЛ», који је и до сада повезан са удаљеношћу, растојањем, али мало ко себи представља, каква је то удаљеност! Узгред, реч “ РА стојање“ је настала од спајања неколико речи, које су при повезивању у једну постављене у речи по одређеним правилима језика, не онима, која су наметнута русима данас. „Стајати од РА» — означава степен удаљености од РА- Сунца! Чак се та реч у савременом језику не користи по својој предвиђеној намени.

Та реч одређује положај планете-земље у односу на сунце-Ра! Свака планета-земља сунчевог система СТОЈИ у простору од РА- сунца! Тако да на било којој планети-земљи, укључујући и Мидгард, једноставно НЕ МОЖЕ БИТИ ТАКВИХ ДИСТАНЦИ, сразмерних удаљености од Сунца!

А ми ћемо користимо речи, чак и без размишљања о њиховом правом значењу. Мидгард-земља СТОЈИ ОД РА-СУНЦА НА 149 500 000 КМ! Мидгард-земља је удаљена од РА-СУНЦА СТО ЧЕТРДЕСЕТ И ДЕВЕТ МИЛИОНА ПЕТ СТОТИНА ХИЉАДА КИЛОМЕТАРА! Наравно, Меркур (Земља Хорса), Венера (Земља Мерцани) СТОЈИ ОД РА не тако далеко као Мидгард-земља, али све остале планете сунчевог система СТОЈЕ ОД РА још даље!

Сада за одређивање удаљености једног објекта до другог користимо јединицу дужине „метар“ и његов дериват — километар; ту је и „астрономска јединица“ (а.е.) и „светлосна година„, ако говоримо о значајним удаљеностима.

А наши преци за ову сврху су користили своје јединице за мерење великих растојања — ДАЉ и ДАЛЕКА ДАЉИНА! Тако да „далека даљина“, о којој говори Настја, није само слика, већ слика конкретна! И слика ЗА ТРИДЕВЯТЬ ЗЕМАЉА и ЗА ТРИДЕВЯТЬ ДАЛЕКИХ ДАЉИНА — заиста је слика велике удаљености!. И ова невероватна удаљеност у Причи наглашава се другим живим сликама — неопходност да се износи СЕДАМ ПАРОВА ЖЕЛЕЗНИХ ЧИЗМИ и изглође СЕДАМ ГВОЗДЕНИХ ХЛЕБОВА! И ако неком од слушалаца недостаје сопствене маште да би разумео шта је то «ЗА ТРИДЕВЯТЬ ЗЕМАЉА» или «ЗА ТРИДЕВЯТЬ ДАЛЕКИХ ДАЉИНА», онда слика седам пари железних чизми, које се морају износити, и седам гвоздених хлебова, који треба да се изглођу, омогућава свакоме слушаоцу, без обзира на његово образовање или искуство, да схвати шта на тај начин жели да им пренесе приповедач!

И још. Љубомир Ведаславич, иако није желео да пусти своју омиљену ћерку, није ишао против њене воље, како је и речено да се поступа по Заповести Бога Сварога, која садрже упутства за људе за сваки дан и за готово сваку ситуацију. Морални ослонац ових заповести је веома висок. Сваки Бог-Јерарх има своје заповести, али никада нису у супротности једне другима, већ се само допуњују. У овом случају, СВАРОГ није рекао да се може ограничавати слобода воље, ако та слобода воље не ограничава слободу воље других! Тако да је одлука Настјина за њеног оца једнака сопственој одлуци. Поштовање у породици је било обострано: као што деца поштују своје родитеље, тако и родитељи поштују своју децу. Све је било изграђено на УЗАЈАМНОМ ПОШТОВАЊУ!

Постоји још један аспект обрађен у овом пасусу Приче. Настјин отац је знао да заљубљено срце девојке не подлеже вољи оца или мајке, и подлеже само Лади и Макоши. Богиња Макош плете судбину човека, и то је било јасно већ раније, али ево, ко је та Лада? Ако се окренемо ка славјано-аријевским Ведама, јасно је кога су наши преци називали Богиња Лада:

Савршено тачно.

Пробуђени и мора да се повуче у тишину и шутњу

јер у овоме свету он и нема с ким

нити о чему да збори.

Он је далеко изнад овога света оваквог какав јесте.

Пробуђени човек је и освешћен

и његове спознаје су непојмљиве,

недокучиве и стране за сваког опсенара

који се ваља уживајући у дубокој кал-југи

у којој је пронашао себе и свој дом.

Из тога свога дома

он ретко када и провири

а камо ли да изађе

на светло дана!

 

Наизглед мрша крхка духом чудесно јака

Гледа оком и срцем – призива Љубав света

Брани да црни и сиви  – тупотроуглоглавци

Не продру силином у наше свете просторе

 

 

Она чува Јужну Капију славних предака

Носи златне кључеве за брзо отварање срца

Бедем непробојни  – биће овијено Љубављу

У њеном свету слободе сна све расте и цвета

 

 

Муњице држи у десници белу ружу у левици

Узвраћа снагом и брзином Перунове муње

Она је Перунова сестричина и увек ведрољуб

Будна вежба Савршенство  – кључ за Безкрај

 

 

Јасновидац је лака и снажна витезица Паија

И нема препреке ка прошлости и будућности

Ослушкује ветре са Радана Ртња и Рудника

Свакодневно прави девет дугих искорака среће

 

 

Витезица Паија Чуварка живи под тим углом

Бере различак жиловлак чичак русу и јарич

Певајући плете венчиће и држи катану у руци

То је Паија Раданска – Животојасновидитељица

Само пробуђен човек

може да види и препозна

пробуђеног човека.

Људи у опсенама света

никада не могу

ни видети

ни препознати

пробуђеног човека,

чак и онда

када се

лицем у лице

сретну с њим.

Пробуђен човек

никада никоме не казује

да је пробуђен човек,

већ се повлачи

у дубоку тишину

и шутњу.

Док тихујеш и сниваш,
Тишина тишином биваш –
У зрцању месечеве росе.
Песник Сребрни Зрак

Драгуљ Вечерње Земље –
Зелена Звезда јасна,
И Бели Вук, самотњак,
Под пуним Месецом,
На снегу!

Рекла ми је вила једна
давно усред старог света
како дићи пало цвеће
како нежно љубити дрвеће…

Срце пушта светло живо.

Прсти твоји нек милују
кору брезе нежно тихо
као груди своје драге
као косу њену дивну…

Душа пева топло, мило.

Лако ти сад усне спреми,
и целивај латице и лист.
Ко да дете своје љубиш нежно,
пољупцем што је Божје чист.

Сањај…на јави.

Буди Богом јер то и јеси
пре нег време поста и свашта се деси,
ти беше род и Божији плам,
Богиња и Бог сам…

У комшилуку на тераси
одважно се залаће птица
у ледени преплет жица

Густи снег гуши
уличну светлост
и светлост Бога сунца
тачно је минус осам

Остављена гаси се
грудвица разаткане песме
а не сме не сме
заборавићу ко сам

Тужна и насмешена
сва сета и сва тишина
урањам у сваки децембар
ко у мирис белог крина

Бестелесна улазим у шуму
Озрена и Ртња
у ројеве белих боја
у грлу стих заглављен
почетак радости и неспокоја

Вртларко моја књиго истинита

Ноћас садимо цвеће на плафону

Силина безбриге даће нам моћи

Да са-градимо висећу цветницу

 

 

И виле ће нам понудити помоћ

Виле свилокосе чистунке простора

Наша цветница призваће богове

И богиње косих љубичастих ока

 

 

Нас двоје трооких добићемо крила

Ти од богова мудрих ја од богиња

И ходаћемо лако бар –а- бар са њима

Дрво смо живота које дуби на глави

 

 

Дрво стреми Сунцу човек Сопству

Унутарњим видом гледаћемо небо

И љуљати биљоберко на космоталасу

Упарени срцем за – једно све можемо

 

Како је тешко души,

у дан овај суморан и тмуран,

кад не знаш ни кад свиће

ни када се смркава,

и кад,

без престанка,

сипи,

јесења и хладна

киша сипуља!

Боже,

узнеси ме

у небесне лучезарне висине,

и обасјај ме,

и загреј,

Својим Унутарњим Сунцем!