Category: АУТОРСКА КОЛУМНА

Драган Симовић: У Ноћи Сварога – Раси против Гмаза


 IMG_20160816_105215

У Ноћи Сварога, све што је од Светлости и Духа, повлачи се у дубину својега Суштаства, и у стању правасељенског тиховања, чека Праскозорје, чека Зору, чека Јутро Сварога.

У Ноћи Сварога, Раси, потомци Ора Свебоха, обитавају у Присуству Суштаства, око Унутарњег Огња Даждбога, чекајући Праскозорје, чекајући Зору, чекајући Јутро Сварога.

У Ноћи Сварога, Гмази, потомци Злог Црнобога, урлају и дивљају Светом, рушећи пред собом све што су Раси, у Дану Сварога, градили и стварали за многе пасове и нараштаје будуће.

У Ноћи Сварога, ружни и зли од Ружног и Злог Црнобога, мржњом и злом, гле! Свет Ирија затроваше, док Свебохови Раси, у стању посвећеног тиховања, чекају Праскозорје, чекају Зору, чекају Јутро Сварога.

А када праснуло буде Праскозорје Сварога, тада ће Раси, потомци Ора Свебоха, протерати, и у црне мочварне јаме сатерати, ружне и зле Гмазе од Ружног и Злог Црнобога.

У Ноћи Сварога, све што је од Светлости и Духа, повлачи се у дубину својега Суштаства, и у стању правасељенског тиховања, чека Праскозорје, чека Зору, чека Јутро Сварога.

IMG_20160816_104949

Владан Пантелић: Богохраст Тијаније светлосне


О предивни храсте даноноћно стојећи учитељу

Који својим стаблом сварожницом – усправницом

Живиш – казујеш Правду Божију – највећу истину

А са многим гранама лишћем цветовима и жиром

Зрачиш обзорницу – водоравницу- Љубав Божију

Сварожницом и обзорницом знаниш тајинство Крста

 

 

 

У пресеку црвене сварожнице и плаве обзорнице

Видим љубовно свезнајно и свевидеће око Божије

Које даје вид Камену Биљци Зверци Човеку и иним

А мени продорни благослов у свих двадесетдва ока

Којима лако откривам и јасно видим живу мрежу

Нашу вечну Мајку – Васељене повезницу – грлилицу

 

 

 

О наш једини Боже храстолико пројављени у Тијанији

Нека твоје снажно мирно стрпљиво и милосно биће

Научи свеколика бића и мене дивотним врлинама храста

Кореном – ослонцу снази чврстини поверењу стрпљењу

Стаблом – раст ка Небу плодном и свактрено стремљење Теби

Крошњом – напуни наша срца Свељубављу делатном

 

 

И нека нас сок који гради и храни сваки део твог тела

Повеже најчвршће са свезнајним и најдубљим Суштом

Које је Неизрециво и Вечно Безкрај и Љубав Извор и Ток

Које ствара и даје Живот и покрет најмањем и највећем

И које је распрострто као истост у свему видном и невидном

И дај нам моћ стварања вечне складне и једнотне Лепоте

Драган Симовић: О Европи и Западу


1312529943_hram-radogocha-leto

Не постоје никакве европске и западне вредности којима би пробуђен и освешћен човек имао и један једини разлог да се диви.

Цео западни свет је од самог настанка дивљаштво и варварство.

Цео западни свет је антицивилизација у самој суштини, антицвилизација од почетка до свршетка.

Само неосвешћени и бесловесни могу да се диве некаквим умишњеним и измишљеним европским и западним вредностима.

Шта су европске и западне вредности?

То су инквизиција, ломаче, вешала, освајачки и пљачкашки ратови, затирање раса и народа, уништавање Планете и Природе.

Кад ми неко спомене Европу и Запад, ја се одмах сетим свих грозних и ужасних ратова кроз векове; сетим се десетина и стотина милиона невиних жртава на Планети; сетим се свих затртих и, до темеља разорених, древних и великих култура и цивилизација Америке, Аустралије, Африке и Азије; сетим се ватиканских и јудео-кршћанских ломача на којима су спаљиване читаве породице Хиперборејаца и Аријеваца; сетим се силованих, понижених и погубљених Србкиња и Рускиња; сетим се милиона изгладнеле, промрзле и уморене србске и руске деце, и, надасве, сетим се свих иних грозата и ужаса које је могао да смисли само рептилски ум Европе и Запада.

Европски и западни свет, такав какав јесте, мора да нестане и, нека нестане, што пре!

Нема ниједног пробуђеног и освешћеног Белог Србина који ће пустити иједну сузу за тим паразитским и рептилским светом, за тим светом лажних вредности и још лажљивије беле расе.

ubzgbcrmcpi

Драган Симовић: О крхкости и трошности нашег физичког тела


vetar

Од свих наших тела (а освешћен их човек, по мојим увидима, има дванаест!), најкрхкије је наше физичко тело.

Наше физичко тело је узроком свих наших патњи и страдања у материјалном свету.

Због крхкости и трошности нашег физичког тела, трпе сва друга, нарочито највиша, наша тела.

Због крхкости и трошности нашег физичког тела, ми зато успорено и напредујемо у душевном и духовном развоју.

Свако је од нас, по ко зна колико пута, осетио, да му све муке и тегобе – умне, душевне и духовне – долазе отуда што га  физичко тело, без престанка, вуче у таму и ништавило.

Крхкост и трошност нашег материјалног тела је толика, да, често, највише душевне, духовне и стваралачке енергије трошимо на одржавање равнотеже у нашем физичком телу.

Сретао сам на својим овостраним путовањима велике посвећенике, веома снажне умне, душевне и духовне личности, које су имале тако крхко и трошно физичко тело, те због такве трошности и крхкости свог физичког тела нису ни могле ваљано да обаве своје божанске и духовне задатке у овоме свету.

Много је опсена, превара и обмана у свим оним индијским учењима која нам долазе преко Запада, да јак дух може да преиначи карму физичког тела.

Моја ми искуства, као и моји увиди из Акаше, казују нешто посве опречно и супротно.

Ма колико нека личност била снажног духа, карму и болести свог физичког тела не може ни за јоту да промени.

Највише што може да учини такав посвећеник јесте да се помири са тим сазнањем, да ствари прихвати таквима какве јесу и, чини оно што у даним околностима чинити може.

И, надасве, уопште није битно колико ће човек боравити у овоме свету.

Има оних посвећеника који су, упркос трошности и крхкости свог физичког тела, успели до четрдесете године, свог овоземаљског живота, да обаве све своје задатке, и опет, има оних људи који су проживели у овоме свету стотину лета, а ништа за тих стотину лета нису успели да учине ни за себе нити за ближње своје.

1

Драган Симовић: СТРИБОРИЈА У ПРАСКОЗОРЈЕ СВАРОГА


IMG_20160828_220442

Стриборија.

Северија.

Земља Бога Стрибора.

Са дванаест прстена дејствених

опасана Родина Белих Срба,

под вечитим снегом и ледом.

Плаветним и љубичастим снегом,

зеленим и руменим ледом,

у Праскозорје Сварога.

 

Три Луне Лучезарне

 на пурпурном обзорју

подно Вечерњаче.

Подно Ладине Звезде

Разјаснице.

И бели ветри Стриборови,

што стрижу, вију, хује и шуморе

кроз кедре и модре борове вите,

 над несагледном земљом

што је утонула

у сне и тишину.

Светлост што леска и зрцали се,

титра и трепери

понад снежних поља;

Светлост Стриборије

што се распршује свеудиљ,

што сипи, слапи и ромиња

подно Три Луне Лучезарне

у Пурпурном Прстену

Вечерњаче.

Прасак бреза

 и сетан рсак јасика

 у Праскозорје Сварога,

када су вагре рујане и румене,

пурпурно-плаветне и љубичасто-малинове,

 и када нас греју огњила и кресила

плавет-зеленог леда

у Дивот-Колоплету

Сварге Сварунове.

Стриборија.

Северија.

Земља Бога Стрибора.

Иза Ноћи Сварогове.

У Јутро Поновног,

а тајинственог и тајносаног,

Рођења Света.

889138-bigthumbnail GG

Владан Пантелић: Остави пећину иза леђа


Памтимо прелепу Рћанска пећину

Напаја је невидно подземно језеро

Смели пећинари су улазили дубоко

У пећину и кроз отвор-бунар у језеро

 

 

Окрени леђа пећини усмери очи у Сунце

Потом у себе у тамне дубине-поноре

Гледај и видећеш много много више

Сталактита сталагмита украса лавирината

 

 

Буди упоран као кртица или као динго

Храбар као лав делфин соко или орао

Вредан као рудар дабар или бели мрав

Спретан као козорог или вежбач на трапезу

 

 

Рони много пута проналази светове у себи

Дубоко укопане страшне болне и пресветле

Највредније најлепше и сушто није у пећини

Оно је у нама то је одувек у нама оно је у нама

potpecka-pecina-mamut

Перунов Ратник: Шума jе моj храм


894150fecfe08103cc157359444fd323a6e858a4_322c52fe4f55296994f3ca02f85197d86d465e0b_articlemain

Чаробни свет под древним храстом
Цар шуме бди над нама
Од смарагдних листова брезе круна му jе
Обавиjен мистериjом пуном снова.

 

У шуму одлазим да се склоним
Од лицемерjа, лажи и превара
Наслоним се на стару букву
Заспим спокоjно поред борова.

Слушам цвркут птица
Ходим утабаним стазама вукова
Ослушкуjем зов предака из давнина
Посматрам плес вила краj jезера.

 

Шума jе моj храм, станиште лепоте
Шума лечи ране моjе душе
Желим овде да останем вечно
Бити део шумског царства jе изузетно.

15107285_382924408711882_173526975723594298_n

Драган Симовић: ПЕСМА СВАРОГУ – ПРАОЦУ БЕЛИХ СРБА


IMG_20150320_173534

Боже Првобитне Светлости,

Створитељу и Родитељу Белих Срба,

сатри, и заувек затри,

све оне крволоке,

 све оне злотворе,

све оне човеколике звери

 што кроз векове и светове

прогонише, мучише,

сатираше и затираше Бело Србство;

што Белом Србству,

 увек и вазда изнова,

без престанка,

наносише најгрозније и најужасније муке,

 патње и боли –

страхоте и грозоте које стигоше

 и до најудаљенијих звезданих јата,

 и одакле се враћају

у виду Лопте Живога Огња

којим ћеш,

о, Створитељу нас, Белих Срба,

сажећи,

и у пепео претворити,

све мучитеље

и злотворе наше.

Лола Аџић: Живим…


Пролазим део свога пута…мало драча, мало трња и по који ружин пупољак крај стазе…а поглед не скидам са звезда..

Тако ми душа иште…

 

Идем занета, не пазим много на баре и јендеке, малчице изгребана, помало почупана, крастава од још нескорелих рана, делимично лабаво препета ко Руменка на росној ливади, штриком од рогова до предњег папка, у труду да ми корак укроте и мисао сведу на јасле и мало зелене травице фртаљ два око газа, али батргам се и пропињем, несхваћена ко албатрос спутаних крила, на земљи, са по којом перушком у туђим меким јастуцима,али:

квргавих колена идем даље и радујем се добрим људима које сретнем и поскакујем весело на тактове песама кад год се укаже прилика и згода , а и колце волем .

 

Tанцујем и по нашки, а умем и оне елегантне плесове да изведем са пуно заноса. и душе, дакле, побеђујем и живим!

 

Драган Симовић: ДУША У ВОДИ


jj-14681893_10jezero-guca-selo-vuckovica-207425905826323_8526195129437397021_n

Месец у Рибама.

Душа у Води.

Песник сневалица, певач луталица.

Путник путујући вечно на Путу.

На Путу ка Дому своме у Светлости од ПраСветлости.

Душа Воде и Душа Песника у снима и сновима Великог Сневача.

Ко сам ја? – питам Душу Воде.

Ти си Онај Који Снева Док Пева, и Онај Што Пева Док Снева – прослови ми, шапатом из пра-дубине жубора, Душа Воде.

Твоји су Велики Преци били једно са Мном; ми смо тада били Једно.

Дошли смо Одозго, на Беломе Ветру, што бруји и хуји из Бића Тишине, у Праскозорје Звезданих Јата.

Дошли смо као оваплоћени сан Великог Сневача; ми смо живи сан Великог Сневајућег Суштог –

Сварога Створитеља.

Све тајне о теби, све тајне твојих Предака, све тајне Мајке Земље, и све тајне Звезданих Јата, гле, у Мени су Зраком Сваргиним у Праскозорје Света записане.

И ти си од Мене, и Ја сам у теби.

Твоја Душа вечно вапије за Душом Мојом.

И твоја је Душа –

Душа Воде!

Месец у Води, и Месец у Рибама, јесте пра-слика која је у твојој Души отиснута и утиснута за сва времена.

Душа у Води јесте Песник Сневалица.

Песник који и будан снева.

Док снева, он јесте и бива!

Он јесте Сан, који се вазда снева и снује.

Сан без почетка, и Сан без свршетка.

Душа у Води, гле, то си ти!

OLYMPUS DIGITAL CAMERA