У Природи и у нашој непосреној околини, има много тога што ми нити видимо нити чујемо нити на било који начин осећамо.

Ми смо страшно отуђени од Природе, што ће рећи од свега онога што нас окружује и онога што се дешава око нас. Постали смо груби, дрски, одвратни, зли, и ко зна шта све не. Насупрот овоме Природа све то примећује види и осећа, осећа бол, и свом својом снагом се брани и узвраћа ударац бранећи се.

Пчеларством се бавим више од двадесет година али нисам чуо за ове магнетне појаве и овај начин споразумевања међу пчелама. Можда и постоји али ме занима чиме је то мерено, којим инструментима и начинима доказивања пошто сам радни век провео у електротехници и електроници којом се и сада бавим. Мени је познато да пчеле међусобно опште и препознавају своје друштво помоћу мириса који матица лучи и који је различит код сваке матице, па тиме и кошнице. Проникнути у мисаоне законитости, поступке и начине њиховог споразумевања, било би веома занимљиво. Кошница је вечита непознаница, па и за највеће светске стручњаке из ове облсти. Желим свако добро и успех младом пчелару!

Желим свима, још једном да поновим, да се опет присетимо, да на Мајци Земљи има места за све, и сви можемо живети у хармонији.
Желим да живимо у радости, а не у мржњи, болу, патњи!
Изгубљени пут, због похлепе за материјалним, може се вратити, ако наметнути механизам заменимо најдрагоценијом вредношћу коју од Бога добисмо, а то је, Љубав!
Похлепа је љубав претворила у мржњу, а људе у механичка створења.
Људи, све оне машине у пољима имамо да брже и више производимо хране,
а све више гладних на планети.
Развили смо медицину,
а све више болести и умирања од истих.
Све више мислимо, а све мање волимо! Далеко више, од памети, потребнија нам је љубав!
Не дајте себе неприродним створењима, да од вас стварају слуге и робу за њихове потребе!
Ви сте Људи! Ви имате срце у грудима, а не сат!

Беле хаљине су нежно додирнуле ме!

Широке, таласале благо у ходу лаком!

Белина – светлост густа, непрозирна!

Косе су плаве и лица мекано лепа.

 

 

Цвеће је нежно стављено преда ме!

Попут покретних бића извио се један

Цвет велики, бели- образе миловао,

У косу се уплео – златним је сјајем обасјао.

 

 

Не сећаш се, сестрице мила, ко си била,

Чујем глас кроз тишину догађаја!

Прођи, да видимо те сви – ми – твоји!

А ко сте ви – мили моји?

 

Док питања роји се сто, гледам у

Свод звезда пун – раскош предивног сјаја.

И стојим у белом – ко вечност траје све!

Ко сам …  ко су …. где сам?

 

 

Нежност – знам да име им је свима,

Ил им га ја наденух тога трена!?

Гле – нисам сама, схватих намах!

Љубав се прену – моје прво име од свих имена!

Био једном један маслачак.
И био на небу бели облачак.
Облачак горе, маслачак доле.
Гледећи се, почеше да се воле.
Дођоше врућине, летње, жежене,
и маслачак поче да вене.
Облачак притрчи брзо у помоћ:
Киша је лила све до у поноћ
И кад год је било потребе,
облачак давао све од себе.
Од благородне, топле кише
маслачак растао све више, више,
ишао све даље од овог света
надрастао је сва дрвета
и једног је дана маслачак
нежно дотакао бели облачак.

Драга Славице,

Вечерас сам у школи за пчеларе чуо један врло занимљив податак, а везан је за Ваше писање о Косову, пупку Земље и највећем магнетизму на планети.

Укратко. Пчеле имају специјалне посебне начине да између себе комуницирају – феромони, а имају и специфичан начин како се оријентишу у природи и начин како проналазе баш своју кошницу…. у питању је магнетизам…. значи са места одакле полете оне “оставе магнетни запис“ и, када се враћају са испаше оне непогрешиво проналазе своју кошницу … ако је намерно померимо  2-3 метра лево-десно … оне су у проблему, јер и даље “читају“ стари положај кошнице. Професор је успут .. онако случајно рекао још један податак … да су на нашим просторима најквалитетнија пчелиња друштва, јер је магнетизам идеалан и да је квалитет нашег меда првокласан…  професор није био упознат како је изрекао ВЕЛИКУ ИСТИНУ…. овде на нашим просторима магнетизам изгледа није само идеалан за пчеле него и за људе … зато су наши  мисаони плодови  и  спознаје изузетно јаки и чисти…. појачан магнетизам и нама даје шансу да боље видимо, запажамо и да се оријентишемо у овом видљивом свету тј. у  нашој животној кошници.

Толико од мене.

Свако добро!

(Писмо Милана Живковића упућено Славици Шетини)

 

 

Живот је велика тајница и чудница

Огромна видница и огромна невидница.

Живот је позорница и стваралачко учешће

Живот је снага и неизмерни потенцијал.

 

 

 

Живот је потка и ткач и има своје тајне

Можда је од свих тајни ова највећа –

Живот не чека никога раширених руку

Али никада никога никога не одбацује.

 

 

 

Живот се у ствари непрекидно п р а в и!

Прави се свесно из сада или несвесно

Већина то чини жмурке из стања не-мира

Тамним мислима оговарањима кукњавама

Тражењем криваца осветом крњим деловањем

И поштапају се вером у неумитну судбу

Није их још прожео дух високог циља

Или немају знање да своје циљеве остваре

 

 

 

Пробуђени људи свесно Живот праве

Они тврдо раде на себи и непрекидно служе

Онај који много ствара и даје највише добија

Највеће што човек може дати је знање о Богу

 

 

Мирно у себи гради Живот и Вечност

Испитај – утврди седмостепену спремност

Посебно духовну менталну психичку и моралну

Искуси да је блаженство природа Живота

И искуси да се Живот и Љубав у истости преплићу

И да су буре и муке споља у слојевима незнања

Созерцавај будно КО СИ и КО ХОЋЕШ БИТИ

И кроз звезде – очи гледај – путуј у Срце Васељене

Кад сам ја ишао у основну школу, имали смо предмете: природопис, земљопис, краснопис, рачун, певање, цртање…

Све саме србске речи!

Тада су учитељице, посвећенички, заиста, све до у танчине, објашњавале и разјашњавале нама, ученицима, без иједне једине туђице.

Свака учитељица је у то доба говорила чистим србским језиком, са правилним нагласком и изговором, тако да их је било милина слушати.

Није постојао предмет географија, већ земљопис; нисмо учили математику, већ рачун; нисмо говорили плус и минус, него више и мање; нисмо водили рачуна о акценту и дикцији, но о нагласку и изговору…

Туђице су, тих година, биле, напросто, протеране из србског језика!

Ко победи себе,

победио је свет.

Ко своје мане преведе у врлине,

победио је свет.

Ко победи своје страхове,

победио је свет.

Ко победи мржњу и зло у себи,

победио је свет.

Ко упозна себе,

победио је свет

и све непријатеље своје

у свим световима.

Страхови, мржња и зло у нама

јесу наши највећи непријатељи.