Тражећи мало среће

што ми судбина

наменила беше,

тражећи је међу горама,

пронађох старе мудраце

који веле,

који кажу:

пусти срећу,

душу своју нађи,

и срећа ће онда сама

тебе да тражи!

Када, у овоме трену, сагледам свој минули живот, онда видим, да је све то прошло време било једно непрестано – можда, чак, и бесмислено – лутање и трагање.

Вазда сам лутао и за нечим трагао.

Сада схватам, да сам ја, уистини, трагао за смислом и бесмртношћу.

Да, заиста је тако: сви ми трагамо за смислом и бесмртношћу, свакоме се од нас, поготову у младости, чини да ће открити тајну формулу вечног живота.

Живео сам своје снове, илузије и опсене.

Али, ја нсам никакав изузетак.

Сваки пробуђен и освешћен човек живи своје снове, визије, илузије и опсене.

Без снова и визија, ми не бисмо опстали у овоме свету, зато што је овај свет веома суров.

Овај свет је много суровији него што ми то можемо и да сагледамо.

Суровост је свуда око нас, на сваком кораку, на свакој стопи.

И, не само што су други сурови према нама, већ смо, најчешће, и ми сами сурови према самима себи.

Нико нас тако не убија и не уништава као ми сами себе.

У младости умишљах, да ће старост бити лепа и дивотна, пуна мудрости, пуна чудеса и лепоте.

Но, није тако!

Старост је, најчешће, бесмислена и бесловесна.

Нема никакве мудрости у стараца.

У стараца постоји само свест о томе, да живот у овоме свету и није имао некаквог смисла.

Наше физичко тело делује и као паразит у односу на нашу душу и наш дух.

Ја то све боље осећам, све јасније видим.

Највише душевне и духовне енергије трошим на одржавање ове вреће меса и костију.

Свакога дана, свакога часа користим драгоцену божанску и животну енергију за одржавање ове вреће меса костију, вреће која одавно нема никаквог смисла да буде ту где јесте.

Не жалим за оним што је прошло.

Камо среће да је давно већ све прошло!

За чим бих имао да жалим?!

Ништа од онога што је прошло није вредно жаљења.

Све је било само привид, илузија, варка и опсена.

Живот који сам живео, можда, уистини, и нисам живео!

Можда је неко други, невидљив, живео свој живот кроз мене!

Ми обитавамо у свету кривих космичких огледала.

Ми и не знамо шта је јава а шта сан, шта је стварност а шта опсена!

Све је то овде смућено и помешано, све је омаја и опсена у овој материјалној Васељени.

Стварност је негде другде, негде далеко одавде, с ону страну свих материјалних светова, светова илузија и опсена.

Давно је речено,

да у сваком рату побеђује онај

ко познаје себе и познаје свог непријатеља.

Али,

то се не односи само на рат у спољним световима,

већ и на онај невидљиви рат

који се одвија у унутарњим световима.

Ратова је одувек бивало и, биваће их!

У свим васељена

води се вечити рат од самог почетка без почетка

па све до свршетка без свршетка –

између живота и смрти,

светлости и таме,

љубави и мржње,

добра и зла.

Рат траје све време  –

сваког дана,

сваког часа,

сваког трена.

Када би престао рат,

тада би престао и сам живот!

Србинда : Један поговор са странице „Руска реч“
Није наметање већ искрена молба да употребљавате речи и изразе нашег језика уместо страних. Србомрзци уместо србофоби, русомрзци уместо русофоби, русољуби уместо русофили итд. Видех скоро једно дивно лажно име (псеудоним) једне особе на Руској речи: „русољуб срб“, свака част.
Употребом страних израза и облика, као и склапања речи и реченица губи се изражајност и садржајност реченог, отежава разумевање на равни говора а поготово дубљег поимања смисла реченог и написаног. Језик је и оруђе и оружје ума и разума, а богами и преношења осећања те је стога од највећег значаја користити речи које најбоље пристају (одговарају) духу и звуку језика нашег. Настрани изрази и речи служе покондиреним тиквама и незналицама да прикрију своје незнање и површност, а у исто време да осиромаше преношење разумевања међу нама. Нашу децу сакате свакојаким латинизмима, германизмима, ангкицизмима и сви ми који макар донекле разумемо значај језика за као оруђа за развој ума, разума и поимамања морамо свакодневно радити на томе да се наш језик врати у пуном сјају у наш свакодневни говор. Србски језик је најсавршенији живи говорни језик (ма шта рекли злуради и блентави западољубци) из кога су настали сви евроиндијски језици, каже угледни професор Марио Алинеи са којим сам у потпуности сагласан.

(…) Али, када год у овим дивотним садржајима налетим на стране, туђе, или како су их Французи назвали за свој језик, непријатељске речи, ја посрнем и следим се као да сам змију шарку нехотице узео у руку не знајући да је она!

Било је то давно,
век прође од тада.
Ноћ је над Гружом била млада,
и пуна тихог, чудног мрака.
Месец извири иза облака,
и доскакута до Кадијевца,
па га кљуцну кљуном,
попут певца.

Стваралаштво негује душу и дух.

Стваралаштво је најсавршенији вид психотерапије, лечења и исцељивања душе и духа.

Нема здраве душе, ни здравог духа, без стваралаштва.

Без уметничког, смисленог, сневалачког и визионарског стваралштва.

Сваки стваралац ствара и обликује самога себе.

Песник кроз поезију ствара и обликује себе, сликар кроз сликање, музичар кроз компоновање и извођење музике, плсач кроз плес и игру.

Сваки стваралац, истовремено, ствара и самога себе и свет у којему ће да обитава.

Зато сам ја одувек бодрио и соколио своје пријатеље, да се посвете стваралаштву, да раде на себи, да, радећи на себи, негују и уздижу своје унутарње биће, своју душу и свој дух.

Што више стварамо, гле! све смо бољи, све здравији, све богатији.

Сви ви, који читате Србски журнал, схватите да је ово ваше гласило, да преко овог, вашег и нашег гласила-портала, можете да се испољите и докажете као стваралачке личности.

Шаљите нам своје песме, приче и записе, шаљите у форми коментара, а ми ћемо те ваше надахнуте и стваралачке коментаре да преузимамо те да их, потом, објављујемо у нашим сталним рубрикама, колумнама.

Верујте, живот је много лепши са стваралаштвом!

Шеснаесто мудрованије из Тијаније

Истински живот човека почива у Свести и у Сада. Свестан човек, свестан

садашњег трена, осећа радост у срцу, у души, а њу побуђује и одржава

доток силе Љубави, доток Вечности, кроз вечну ћелију на срчаном центру.

Ова сила улази у срце и одржава непрекидни рад срчаног мишића, и одржава

цело наше биће. Сваки мишић нашег тела има ограничено време рада, после

кога му је неопходан одмор, а срце ради све време. Тајна је у сили Љубави.

У сили Љубави налазе се све тајне овосвета и оносвета, тајне свих светова,

и тајне свих стања свести. Осетите доток Вечности кроз вечну ћелију као поветарац, као лахор, као пев птице певалице, као топлоту, као умилност…

Ово је време разлаза и разлучивања не по хоризонтали, већ по вертикали.

По томе се ово време разликује од свих минулих времена.

У свим родовима, у свим племенима, у свим народима постоје, истовремено, и људи-богови и људи-звери.

Наравно, да то најбоље видимо и освешћујемо у Србству.

На једној страни су људи-богови, Бели Срби, а на другој страни, збрда-здола напабирчени хибридни и натурализовани Срби, а у суштини то су људи-звери.

Има доста инкарнираних звери у Србству.

Никад их толико није било!

У спољноме свету они се издају за атлантисте, либерале, глобалисте, мундијалисте, англофиле и германофиле, а у унутарњим световима они су прикривени, притајени, потуљени и подмукли људи-звери.

Сва наша савремена културна и политичка елита састављена је управо од тих инкарнираних звери и рептила.

Морамо да скинемо сву паучину, све мрене и копрене с очију, те да јасног и бистрог погледа сагледавамо и сазерцавамо властито окружење.

Много је звери и змија инкарнирано у Србству.

С њима ћемо у времену долазећем водити најжешћи рат!

Не смемо идеализовати свеколико Србство, но само Бело Србство.

Бели Срби јесу то божанско суштаство, то бело језгро вертикалног Србства.

Све те грозне злочине по Србији, као и другде у свету, управо чине ти лажни, хибридни и натурализовани Срби који су инкарнација звери, змија, гуштера, змајева и бесова.

Само успаван и бесловестан човек може такве да назива Србима.

Већи Бели Србин може бити неки Абориџини, Еским или Лапонац од тих звероликих и змијоликих лажних Срба притајених у Србији!

Ово је време када је крв затрована у свих родова, у свих племена, у свих народа.

Затрована је крв, зато што се сви родови, сви народи и сва племена већ столећима и тисућлећима мешају по замисли црне рептилије из Ватикана, Цариграда, Брисела, Лондона, Берлина и Беча.

Стога је и буквално немогуће разлучивање жита од кукоља по хоризонтали, већ само и једино по вертикали.

Ко год се у овоме времену држи космичке и божанске вертикале, наћи ће властити пут спасења.