Љубим све вас,

Беле Србе и Беле Србкиње,

љубим вас свом душом својом

и свим срцем својим,

љубим вас свим суштим суштаством својим

и благосиљам, вазда и навек,

Богом Створитељем

и свим Белим Боговима и Белим Богињама нашим,

јер сте ви пробрани и изабрани,

јер сте Раса Исполина,

Раса Звездана,

Раса Оних који су пре свих дошли –

са Плавога Сунца, из Духовне Васељене –

на Мидгард-Земљу Плаву,

да творите дела дивотна и мила,

дела Љубави, Дивоте и Доброте,

у славу Бога Створитеља и Мајке Васељене.

Знам ја, да Ти без престанка
бдијеш нада мном,
Створитељу мој!
И да ме Око Твоје, вазда будно,
прати из трена у трен,
ма куд ја пошао, и ма шта чинио,
Свеблаги Боже мој!

Ти помно мотриш на сва бића,
и на све душе живе,
и на свеколику творевину Своју;
но, мени се чини,
да сам ја најмилије чедо Твоје,
и да Ти сву Љубав Своју
само мени посвећујеш,
Оче мој, и Мајко моја!

О, знам ја да Ти, заиста,
сву Љубав Своју
свакоме створу живом
несебично дајеш;
те, управо у томе и јесте
највеће Тајинство Твоје –
што Ти свакоме бићу
и свакој души живој,
у свим световима, знаним и незнаним –
што Ти свима нама
дајеш Целог и Потпуног Себе!

И тиме не смањујеш
и не раздељујеш Себе,
већ свагда увећаваш и умножаваш –
како Дејство
тако и Суштаство Своје,
вазда Љубљени
и Милостиви
Створитељу
и Родитељу мој!

Просиј људе кроз Седам Сита Праисконих

и међу онима који прођу,

са три Лупе Лучезарне

потражи оне који Сјај издрже,

и њих постави

пред Огледало Свих Огледала.

Човека ћеш познати по лику Божијему,

јер Човек уистину другог лика

никада није ни имао нити ће га икада имати.

И људе треба просејавати … укључујући и себе …

Србска реч за инкарницију је утеловљење, оваплоћење.

Србска реч за ре-инкарнацију је поновно утеловљење.

Србска реч за астрологију је звездознаство, звездочаство.

Астролог је звездознанац, звездочатац.

Звездочатац је онај који чате (толкује, тумачи, разјашњава) звезде, тајне звезда.

Србска реч за хороскоп је рожданик.

Много лепше звучи рожданик од хороскопа – хоро-скопа.

Србска реч за сат (кад је временска јединица у питању) јесте час, а кад се односи на направу којом се мери време, онда је то часовник.

Сат је семитска реч коју ми рогобатно изговарамо, зато што је Семити изговарају: сахат, са-ат.

Који је час?

Колико је часова?

Какав часовник имаш?

Србска реч за инцест је родоскрвље.

Инцест је, дакле, скрнављење рода!

Инцестом се скрнави род, скрнави света крв Богова и Предака, када брат и сестра, или блиски рођаци, ступе у брак.

Говорите ведсрбски, да вас цео свет разуме, да вас разумеју Бели Срби, Хиперборејци и Аријевци!

И, надасве, да вас разумеју Бели Богови!

Не будите духовни богаљи, те да туђице користите као поштапала.

Јер, вама то не приличи!

Здрави смо и јаки онолико колико верујемо у Бело Божанство и у Бело Србство.

Бело Србство јесте пресликано Бело Божанство.

Ми у то морамо да верујемо!

У сваком Белом Србину да видимо живу слику Белога Бога, и у свакој Белој Србкињи да видимо слику Беле Богиње.

Иза сваке наше живе речи мора да стоји жива слика.

Енергија речи струји из живе слике!

Ми у свакоме трену одлучујемо о властитој судбини.

Изабрани смо и позвани да стварамо Слику Света, Слику Васељене.

Колико наши Бели Богови стварају нас, толико и ми стварамо своје Беле Богове.

Бели Богови и Бели Срби узајамно се стварају.

Није шала бити Бели Србин или Бела Србкиња!

Бити Бели Србин или Бела Србкиња – то је велика одговорност!

Зато и не може свако да буде Бели Србин или Бела Србкиња.

Само ретки, изабрани и посвећени, могу да изнесу ту чудесну божанску енергију Белога Србства!

Нек се чује наша пјесма
и нека се брда тресу
нек је слава Световиду
и Перуну и Велесу.

Нека пјесма даље лети
нека ријечи ту не стану
запјевајмо за Богиње
Весну, Ладу и Морану.

Да им жртве приносимо
и у храни и у пићу
нек је слава и Дажбогу
Јарилу и Сварожићу.

Да нам сунце опет сине
да будемо што смо били
слава теби Мокош мајко
и Свароже оче мили.

Крв предака кроз нас тече
нека наше пјесме јече
нек полете ријечи ове
за Богиње и Богове.

Од срца Сунцу или, како воле да кажу представници либерално-демократских организациjа, зиг jе jедан од наjдревниjих симбола србских (ариjевских) племена. То jе поздрав нашим Боговима и Прецима, поздрав нашоj драгоj и jединоj Србиjи.
-Како можете то да радите у држави коjа се борила против фашизма?- вриште либерали.
-То jе нацистички поздрав!- урлаjу на нас.
Нема смисла правдати се пред таквима, коjи не слушаjу и не разумеjу, да jе оваj знамен древниjи од немачког раjха и Хитлера. Корен му ниjе у Риму, Грчкоj или библиjским списима. Можете им само казати да ми руку дижемо од срца Сунцу, а Немци од тла ка небу, по библиjском обрасцу. Има ли смисла доказивати било коме, да су древни Ариjевци приликом сусрета подизали руку са отвореним дланом, да покажу да немаjу оружjе у руци, да немаjу скривене намере? Не! Доста смо се правдали, доста смо одговарали на прозивке либерала о нацистичком поздраву, доста смо слушали кукавице коjе нам предлажу да се одрекнемо нашег поздрава и да се прилагодимо систему.
Од срца Сунцу – то jе наш знамен, знамен борбе. Борбе не само против издаjничког државног система, него и против затуцаног друштва. Било jе потребно пуно храбрости да први подигнемо руку од срца Сунцу „у држави коjа се борила против фашизма, jер наши се преци нису за то борили“. Да ли су наши преци ратовали, да би им се унуци дрогирали, пили и убиjали се на улицама, и да би им се унуке курвале у европским и блискоисточним борделима? Сигурно су се борили да би живели бедно у старости, или да олигархиjа покраде државу коjу су наследили од своjих очева. Сигурно су се борили да би спречили унуке да дижу руку од срца Сунцу. И нико не пита ветеране да ли им то смета, jер се плаше погрешног одговора.
Од срца Сунцу – то jе позив да идемо напред, ради оних што су били пре нас и ради оних што долазе после нас. Ради наших предака и потомака.
Ми сада немамо много избора, не смемо имати милости према овом затуцаном, декадентном друштву. Наша дужност jе да уништимо оваj свет, свет толеранциjе и декаденциjе. Ми дижемо десну руку од срца Сунцу и призивамо нови дан и нови поредак. Србски поредак! Немамо разлога да се оправдавамо пред онима, коjи нас не разумеjу, нека их, нека остану у свом свету. Знаjте: ко се правда – таj jе напола поражен. Ми смо такви какви смо и ту смо где смо, заувек остаjемо, а ви нам се или поклоните или уклоните, не стоjте нам на путу.
Стотине нам прилазе и сваким даном нас jе све више и више. Стотине и стотине дижу руку ка Сунцу.
Ако ми паднемо на боjишту, иза нас долазе милиони. Од срца Сунцу – то jе наша победа и наша слава.
Кад дигнемо руку од срца Сунцу, ми узвикуjемо: Слава Србиjи!
Кад дижемо руку од срца Сунцу, ми полажемо заклетву Боговима и знамо да jе то наш jедини пут ка победи.
Слава Србиjи!