(Благодарна посвета Белим Србкињама:
Александри, Душици, Верици, Милици, Јадранки, Роси и Светлани Светлуши.)
Благодарим – то је ведсрбска реч, а хвала је од семитске речи хавала, и у бићу ведсрбског језика некако грубо и варварски звучи!
Има Срба, који се попут духовних богаља везују за туђице.
Туђица им дође као помагало, као штап.
Али, ви, Бели Срби и Беле Србкиње, будући да нисте духовни богаљи, избаците, за свагда, из свог говора ову рогобатну туђицу!
Јер, када кажете БЛАГОДАРИМ, тада вас разумеју сви Бели Срби, сви Хиперборејци, од Охрида до Владивостока.
Док реч хвала (хавала) разумеју само неки Бели Срби, Хипрборејци звездане расе, на веома суженом простору.
Туђице користе они који нису пробуђени и освешћени, који су, у изворном значењу ове речи, богаљи, духовни богаљи.
Они се честом употребом туђица скривају иза властите бесловесности, необразованости и неосвешћености.
Благодарим! – то уистини звучи господски, аријски, јер, АРИЈА, на ведсрбском, значи: ГОСПОДИН.
Будите ГОСПОДА, будите ГОСПОД!
Зато што је реч ГОСПОДИН и рођена од ведсрбске речи ГОСПОД.
Јер, сваки Бели Србин, уистини, и јесте ГОСПОД, управо онако као што и свака Бела Србкиња јесте ГОСПА(ВА).
Када се Бели Србин, у древности, у оно праисконо време, обраћао Белој Србкињи, он би јој рекао: ГОСПО или ГОСПАВО моја!
Није је звао ЖЕНОМ, него ГОСПОМ, ГОСПАВОМ, будући да је у тадањих Белих Срба постојала жива свесност, живо сећање на властито ведско, хиперборејско, аријско и звездано ГОСПОДСКО ПОРЕКЛО.
Јер, назвати Белу Србкињу женом, то ми некако увредљиво и понижавајуће звучи, зато што је свака Бела Србкиња много више од жене; она је ГОСПА(ВА) – свим бићем, свим срцем, свом душом и свим духом својим.
Бели Срби нису шудре, парије и палије; они су ГОСПОДА.
Они су, свим видљивим и невидљивим нитима, повезани са ГОСПОДОМ.
Благодарим свим Белим Србима и свим Белим Србкињама.
Благодарим на свему, а највише на љубави!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 