Никада не одустајте!

Никада не одустајте од борбе за Слободу!

Онога трена када одустанете од борбе за Слободу,

сами себе исписујете из Књиге Живота.

Живети значи,

освајати Слободу из дана у дан,

из часа у час, из трена у трен.

Слобода је једно од Божјих имена.

Бог наших Предака јесте Бог Слободе.

Бог Слободе јесте ПраОтац ВедСрба.

ПраОтац ВедСрба има Велике Потомке.

Велики Потомци ВедСрба живе и јесу у вама.

Ви сте, управо ви, Велики Потомци ВедСрба.

Не слушајте изроде!

Не слушајте их, и не верујте им!

Ништа није готово.

За вас, ништа готово не сме бити готово!

Ништа за вас није готово што је за њих готово.

Готово ће тек онда бити готово, када за вас буде било готово.

Ви, управо ви, одлучујете о томе, када ће готово бити готово!

Јер ви се питате, а не они!

Они су парије и палије.

Они су сенке и утваре.

Зато се они и не питају.

Ви се за све питате; ви о свему одлучујуте.

Исход овога рата не зависи од њих, већ од вас!

Упамтите:

исход свих битака и свих ратова зависи од вас, и само од вас!

Никада не одустајте!

Никада не одустајте, и бићете слободни!

А слободни сте све донде докле не одустајете, докле се не предајете.

Предати се не смете!

Предати се не смете у име Слободе, у име Истине, у име Светлости.

Ако се предате, победиће Ропство, победиће Лажи, победиће Тама.

Ако се предате, нигде вас бити неће.

Ако се предате, исписали сте се из Књиге Живота.

Што ће вам живот, ако се предате?

Ко ће вас, и по чему, памтити, ако се предате?

И коме ви уопште требате, ако се предате?

Предаја је равна издајству, издајство је равно смрти.

Ви нисте рођени за смрт, већ за Живот!

За Живот један без почетка и свршетка.

За Живот један са сврхом и смислом.

Никада не одустајте!

Никада не одустајте од борбе за Слободу!

-Затвори очи
и исправи змију својих леђа!
Утихни змију свога стомака,
утихни змију своје главе
и змију срца.
Опусти се лагано,
опусти се дубоко.
Одбаци мисли –
као поскок кошуљицу,
као церић лишће,
као облак кишу,
као јутро зору,
као сунце таму,
као мач корице.
Остани без мисли…

– Милосни, Господе,
пред Твојим Оком стојимо смирено,
и храбро,
и без земаљских жеља.
Сву снагу и умећа
усмеравамо кроз
Ред, Вољу, Мудрост, Озбиљност,
Стрпљивост, Љубав и Милосрђе.
Предајемо Ти
наше животе од света
за Живот.
Спремни смо да будемо
исконе и искрене слуге
Твога Плана и Твоје Једноте.

Једно песничко промишљање и просневање,

 на дан када је рођен Никола Тесла, 7520 лета.

Онај ко Теслу сазерцава са становишта тајне духовне науке, и ако то сазерцавање потраје годинама, тај мора у Тесли видети оваплоћење Божанства.

Једна будућа духовна наука (а све науке у будућности морају бити духовне!) –

те када се човечанство буде узнело на виши ступањ Стваралачког Духа, – говориће и сведочити о Тесли као о оваплоћеном Божанству.

Оно што је Тесла створио, што је предао људскоме роду, за све будуће векове, то не би могли да остваре ни највећи генији човечански!

Теслина остварења, Теслини изуми, и свеколика Теслина дела, све то, уистини, превазилази и надилази све што је људски род икада у повесници планетарној створио.

Ми грешимо када о Тесли говоримо као о највећем људском генију, зато што је Тесла више од људског –

он је Божанство које је боравило међу нама!

У тајним ведсрбским и ведруским белим братствима, Тесла се прославља као живи ведсрбски Бог.

Први који је у Тесли препознао оваплоћење ведсрбског Божанства, био је Свами Вивекананда, велики ведски (аријевски) посвећеник, учитељ и философ, који је Ведска Знања открио и предао западном човеку.

После сусрета са Теслом (а сусрет је потрајао неколико часова), Вивекананда је, излазећи из Теслине лабораторије, и обасјан чудесном светлошћу, гласно, да сви чују, рекао својим ученицима: Међу нама обитава Живи Бог под именом Никола Тесла!

Само ретки посвећеници знаду (зато што се Теслине оностране визије са сврхом скривају од јавности), да је Тесла разговарао са муњама, и да је муње доживљавао као духовна бића, као божанства.

На питање једног од пријатеља посвећеника, на којем језику разговара са муњама, Тесла је одоговорио да зна многе језике, али да са муњама превасходно разговара на праизворном србском.

На поновљено питање пријатеља из тајних духовних кругова, зашто баш на србском разговара са муњама, Тесла је шкрто одговорио:

Зато што муње имају имена србских богова!

Онај ко пожели да о Тесли размишља, промишља и, да га сазерцава, мора да изиђе из поља званичне, позитивистичке и материјалистичке, науке (стога што је поље званичне науке веома скучено и тескобно за свеобухватно сазерцавање једног Божанског Духа), те да Теслу сазерцава у космичким и духовним пространствима, изван земаљског и варљивог престорно-временског пространства.

Тесла није обитавао само у прошлости, већ је и наш савременик, и биће савременик свих будућих нараштаја, јер није од овога света.

Он се из виших светова низвео на Земљу, као један од нас, да би нам открио Тајни Пут Светлости.

Тесла се у времену које долази, и које је већ дошло, прославља и обожава, диљем и широм света.

Он је Посвећени ВедСрбин који је у божанској љубави  стварао за свеколики људски род.

Многи га народи доживљавају као својега; многи га посвећеници виде као утеловљење Божанства.

Једино Посвећени ВедСрб може да припада свима, може да припада свеколиком човечанству – јер то и јесте ведсрбски Завет: Посвећени ВедСрб јесте Божанство које је изнад свих земаљских привида, варки и опсена.

Дивно је што многи народи својатају Теслу (јер прослављајући Теслу, они и ВедСрбство прослављају!), само један народ (један једини народ!) нема права да својата Теслу, а то је онај народ који и дан-дањи кличе: Србе на врбе!

Како имају образа, како имају части, да својатају Србина Теслу, они који су над Србима извршили најстрашнији, најгрознији злочин у повесници људскога рода?!

Што више размишљамо о себи,

све незадовољнији собом бивамо,

јер сва наша незадовољства

полазе из ума

који је највећи мучитељ

наше душе.

Што смо више у уму,

све важнији и све страшљивији бивамо,

но, кад изиђемо из ума.

и спустимо се у срце своје,

тада схватимо,

да смо битни,

али не и важни.

Кад престане важност –

која је увек важност овога света –

тада у битности и суштаству

Створитеља Суштог

бивамо посве слободни

за сва наша путовања

кроз овостране

и оностране светове.

 

Лице ти је румено од зоре

Умилнице

Ноћна лептирица слеће

На наше црвене божуре

Са Светог Разапетог Косива

Ноћ наслоњена на смртну руку

Рађај децу Мајко Србијо видим

Те као свитање у житу

Волим те као траг плавети

Улазиш у потопљену

Грачаницу

и не видимо те

кукасти крст нас раздваја

Машемо ти Свевидрукама

а зора лажљивица

заговара те

иако ће куршуми

убити небо и земљу

када дан сване

Рађај синове и кћери

Милоснице

црни облак ти се прикрада

пети октобар је умро

 изнад Београда

 видимо нестају сати

Пси лају у даљини

Твој осмех Изворинке лебди

изнад Београда

црвени кровови постају

звучни акорди Cтеванове

руковети

Твој осмех лебди

над мојим гласом

као подневно звоно

Твој убијени осмех

лебди око мене

тишина постаје светла

и весела

 као играч на жици

Твој осмех или сан

или Твоја смрт

отвара врата Јевропе

иза којих се играју

убијена деца

мртвим играчкама

Започету кућу Србијо

 не зидај јецајима

већ надом

са којом смо је започели

и смеcти у њу синове и кћери

пусти јевропску причу

нека расту деца

да за нама наричу

 Рађај синове и кћери

Умилнице

рађај их са ветром

са сунцем и нека расту

да те бране и када

Свевид нестане

 

 

 

 

 

 

 

 

На Гаји се већ увелико

разлучују и разизале два упоредна света:

Свет Светлости и Свет Таме.

Свет Велике Расе и Свет Гмазова.

Свет Истока и Свет Запада.

Рат између та два упоредна света

биће последњи рат на Мидгарду

и, наравно,

биће муњевит и жесток.

У том рату,

по Вољи Творца,

биће уништен и спржен

Свет Гмазова.

Прошлост непрекидно нестаје
А будућност се непрекидно ствара
Унутар вечне садашњости
Знања претходних епоха
Када оптрче свој круг делатни
И исцрпе енергију за своје дело
Предају штафету новим знањима
И одлазе у трезоре Акаше

Служиће истраживачима прошлица
Да направе историјске паралеле
И да открију танане нити
Које повезују сва знања
Пре свега линију водиљу

И служиће можда –
То зна само Велики Неимар
Као подлога и духовна храна
У неком другом циклусу
И неком другом простор- времену

Време попут Змије
Пребива шћућурено у Вечности
А онда изненада на Подстицај
Подиже своју тајновиту главу
И почиње да извија и одмотава
Дугачко невидљиво тело
Које прожима и боји Циклус постојања
И утискује му Печат
У сваком трену тренцијатом

У свом мистичном ходу
Време се претвара у епохе
Које следе једна другу
У еволуционом нарастању
Непрекидно изнедрујући
Нова и моћнија Знања.