(Вилењакова посвета: Душици, Светлани, Верици, Владану, Милораду, Бранислави, Милану, Милици Белој Србкињи, Соколу са Велебита, Јадранки из Србске, Роси Белој Србкињи из Данске и свим иним Белим Србима и Белим Србкињама диљем и широм Мидгард-Земље.)

Шта је наша визија?

Наша визија је васкрс и поновно рођење Белога Србства;

наша визија је обнављање завета с Белим Боговима и повратак Сварогу Створитељу;

наша визија је стварање нових планета, звезда и сунаца и ширење Божанске Љубави

далеким световима и пространствима;

наша визија је повратак Белих Богиња

које ће рађати Исполинску Расу у Беломе Србству;

наша визијија је уздизање и узношење Мидгард-Земље, Свете Гаје,

на више ступњеве Божјега Присуства и Божјега Стварања;

наша визија је духовно и дејствено повезивање Мидгард-Земље

са Плавим Сунцем у плавом свемиру;

наша визија је Лепота, Дивота, Љубав и Стваралаштво

у свим мировима овостране и оностране Васељене;

наша визија је одуховљење и обожење свих бића суштих

у свим видљивим и невидљивим световима;

наша визија је вазношење Велике Расе, Расе Плавих Вилењака,

на разину Белих Богова

и, надасве,

наша визија је нетрулежност плоти

и Вечан Живот свакој живој и суштој души

у Златном Свароговом Ирију.

 

– Посвећено свим мојим пријатељима

који одлепршаше од мене

због неизговорених питања –

Ако ћете ме питати зашто пишем ово што пишем

Ево, рећи ћу Вам!

Ако ћете ме питати зашто сањам ово што сањам

Ево, рећи ћу Вам!

Ако ћете ме питати зашто живим ово што живим

Ево рећи ћу Вам!

Пишем оно што живим а живим оно

што сањам!

А сањам сунца где живе људи од густога ваздуха

сањам мора где живе људи од густе воде

сањам језера где постоје водени олтари,

сањам потоке живодајне воде

сањам земље где време стоји

сањам дрвеће,  животиње и птице

јер- све смо ми то некада били,

сањам светове где је светло  плаво

сањам сребрне и златне звезде

сањам…

И све то живим јер – избор је мој, рече Свестворитељ!

А ја?

Ја изабрах да живим  Бајку!

Дан пред рођендан мом драгом оцу што хода дуго већ стазама нашег Ирија

 и који воли живот који изабрах!

 

Кад год сте тужни,

сетни,

уплашени,

безвољни,

бездушни,

мрзовољни,

слуђени и смушени,

уморни од рада,

тада ви нисте више ви,

нисте светлосно и божанско биће,

већ роб и жртва

црних гмаза и мрачних утвара.

Потрудите се,

да у свакоме трену

будете срећни,

радосни,

смирени,

заљубљени

и, добре воље.

Не плашите се никога и ничега

и не брините се ни за шта,

јер Васељена је пуна,

препуна и изобилна

свега што нам треба.

Ко год вам каже:

да је рад створио човека,

да се од рада живи,

те да и ви морате,

као и друго бесловесно робље,

да нешто радите,

патите се и мучите,

знајте да је тај

ваш потуљени

непријатељ и враг.

(Светлани, Душици и Белој Веверици,

трима Белим Србкињама и белим вилама,

које су ме и подстакле да пишем

ове увиде из Акаше.)

Култ рада су смислили рептили и западни рептилоиди, да би поробили бело човечанство.

Једна од највећих лажи црних гмазова и рептило-западњака је, да је рад створио човека!

Јер, не ствара рад човека, већ снови, замисли, идеје, визије и стваралачко тиховање.

Што човек више ради у овоме свету, све је даље од Божанског, од Суштаства.

Творац ништа не ради.

Творац тихује у стваралачком тиховању.

Творац ради из Поља Не-Рада!

Кад неко стане да ми хвали англо-саксонску пословност и немачку вредноћу, германски идотски култ рада, мени је одмах јасно с ким имам за посла.

Тај човек је или бесловестан, или купљен, или, пак, поробљен од рептила, црних гмазова, и мрачних ентитета.

Боравио сам, негда давно, у германском свету, и, још сам тада, са двадесет година, схватио, да је њихово биће сасма поробљено од црних гмазова, да је њихов стваралачки дух посве распршен и уништен.

Западњаци одавно нису духовна стваралачка и светлосна бића, већ рептилоидни роботи програмирани да раде по диктату црних гмазова.

У Златноме добу Сварога бића која буду боравила на Мидгарду, на Гаји, неће ништа радити, већ само сневати, маштати, уживати и тиховати у стваралачком тиховању по угледу на Творца.

Све рептилске религије и гмазовске идеологије воде вас у робство (није правилно рећи: ропство!), претварајући вас у живу храну за црне и мрачне ентитете.

Ко данас тражи уточишта и спасења у рептилским религијама пустиње, тај је самога себе осудио на вечиту смрт.

Клоните се свих религија, свих цркава, свих идеологија!

Све религије су далека и мрачна прошлост, време када су Гајом владали црни гмазови, астрални и енергетски вампири.

Кад рептилске религије пустиње сазарцавате са становишта наших белих богова, тада видите и схватате колико су били слуђени, затуцани и заглупљени сви они који су тражили уточишта и спаса у тим религијама.

У рептилским религијама човек је и дан-дањи понижен до скота, а жена чак и више од скота!

Жена се у рептилским религијама уопште и не сматра словесним и душевним бићем, већ објектом за полно општење, сексуално оргијање, и, надасве, машином за рађање деце.

Унутарњи Пут Навише ка Првобитној Светлости Живота води далеко од свих религија, свих цркава, свих идеологија и свих светских политика.

Почетак буђења и освешћивања Белих Срба јесте превазилажење и одбацивање рептило-германског култа рада који нас, ево, већ вековима, чини робљем и живом храном црних гмазова и мрачних ентитета.

Што смо мање везани за сваки вид рада у овоме свету, све се лакше уздижемо и узносимо на више ступњеве Божјега Стварања и Божјега Присуства.

Једини наш истински рад

у овоме свету

јесте радовање,

тиховање,

сневање,

маштање

и уживање –

у божанској лепоти,

дивоти и љубави.

Вечна Васељена,

гле!

свега има у изобиљу,

и све је већ

у њој,

одувек и заувек,

савршено створено,

па зашто бисмо ми онда

било шта друго радили,

и мучили се,

како у овоме свету

тако и у свим иним

световима!?

Од када знам за себе,

само сам сневао,

маштао и певао.

И ништа друго

нити сам умео,

нити знао,

нити, пак, желео,

да радим у овоме свету,

јер због ничег другог

нисам ни долазио

на овај свет.

Онај ко жели

да упозна мене,

нека ме потражи

у мојим песмама

и сновима!

Изван мојих песама

и снова,

гле!

нигде и нема мене!

Овог ведрог топлог и округлог подневља

Поново се пењем на Каблар планину

Повећавам укус моћ и мудрост пењања

Благосиљам успоне на сваком искораку

Мој напор циља вечни живот за све

И не плашим се да ћу негде погрешити

Решавам један по један тврди проблем

У своме бићу и у успонима планине

Дошао сам на врх да стојим усправно

Лако је лако бити непомер у равнини

Када се пењеш буууди муфлона у себи

Када стојиш буууди дрво и буди дрво

Човек Вечности расте вечно се пењући

Недодиром милка врхе унутарњих планина

У трену ради милионе добробитних ствари

И на рубу растуће Вечности созерцава Безкрај

 

 

Дошло је време

кад наши врази

раде за нас.

Својом мржњом и злобом

наши душмани –

из дана у дан,

из часа у час –

раде за нас,

а да нису ни свесни,

да тако савршено

раде за нас!

Што нас више мрзе,

што нам више пакосте,

ми све тврђи,

јачи и моћнији бивамо.

Благодаримо,

свагда и свугде,

вразима и душманима нашим,

јер раде за нас

прегорније, савесније и одговорније

од свих плашљивих и снебивљивих

пријатеља наших!

Опада сунчани гроздобер опада лишће

Ноћас је опао и у златну светлост се уздигао

Мој чистосрци кум Зоран из Зрењанина

Све слике нашег дубоког пријатељства

И заједничких медитација у овосвету

У трену су засијале у пуноћи моје свести

Посматрам делић Гаје у светлој Тијанији

Травке увело лишће и процвали маслачак

Овијени Лепотом  Вечношћу и Безкрајем

Срећан ти Пут мој најдражи друже и куме!

Срећан ти почетак у свету тананих учења!

И срцем весело и снажно загрли Творца

Као што си увек грлио мене када би се срели!

 

30. 09. 2016. година

 

У визијама видех,

како се из Језгра Божјега Стварања,

из Овога Тренутка,

из Вечнога Сада,

у концентричним круговима,

али и спирално,

шири и распростире Време.

Све је у Овоме Тренутку,

све је у Вечноме Сада!

Прошлост и Будућност

не постоје нигде другде

до ли само у Овоме Тренутку,

у Вечноме Сада,

у Језгру Божјега Стварања.

Све се дешава и решава

у Овоме Тренутку.

Ко влада Овим Тренутком,

тај влада Временом из Вечности,

из Језгра Божјега Стварања.

Вечан Живот, гле!

јесте Живот усаглашен и усаображен

са Језгром Божјега Стварања,

у Вечноме Сада.