Нема право ни на жалбу, ни на спор пред Управним судом: Зорана Марковић, Фотограф: http://www.mc.rs

Зорана Марковић штитила функционере, тврди Одбор

Тражење два службена стана од Владе, нарушавање односа са међународним институцијама и организацијама, неспровођење конкурса за избор заменика директора Агенције, непокретање поступака против функционера које је иницирао Одбор Агенције, непопуњавање начелничког места за контролу финансијских извештаја странака у изборној години, необјављивање зборника праксе Агенције, промовисање правилника о дуплим функцијама који није био усвојен, ускраћивање простора за рад и минизирање улоге Одбора Агенције – разлози су због којих је покренут поступак за разрешење директорке Агенције за борбу против корупције Зоране Марковић, открива Пиштаљка.

Одбор Агенције за борбу против корупције је на седници одржаној 16.10.2012. године у просторијама Факултета политичких наука у Београду једногласно усвојио текст закључка о покретању поступка за утврђивање да ли постоје разлози за разрешење директорке.

Претходно је на другој ванредној седници Одбора одржаној 11.10.2012. године усвојен предлог да се покрене поступак против Марковић, уз обавезу да стручна служба Одбора формулише разлоге за покретање поступка који ће потом бити садржани у закључку.  Седници одбора која је одржана 11.10.2012. године присуствовали су чланови Одбора Агенције: проф.др Зоран Стојиљковић, Златко Минић, Милева Гајиновић, проф. др Радмила Васић, Злата Ђорђевић, проф. др Бранко Лубарда и др Слободан Бељански.

„Сви присутни чланови Одбора изнели су своје мишљење о одговорности директорке Агенције за стање настало писањем медија о додели станова Агенцији, о чему је било речи на претходној седници Одбора, а што је покренуло низ других питања везаних за незадовољство чланова Одбора радом директорке Агенције“, наводи се у записнику са седнице Одбора. У записнику пише и да је сагласност за усвајање предлога о покретању поступка против Зоране Марковић дао и члан Одбора проф. др Чедомир Чупић, након што га је о садржају дискусије телефоном (за време трајања седнице) обавестио председник Одбора Зоран Стојиљковић.

Према тумачењу стручњака за радно право и члана Одбора Агенције професора Бранка Лубарде, Марковић неће моћи да се жали, нити ће моћи да покрене управни спор уколико Одбор одлучи да је разреши са функције.

На седници од 11.10.2012. године Лубарда је објаснио „да чињеница да се директор Агенције бира указује на то да је у питању функционер, а не државни службеник на положају, и да са тог становишта нема право на жалбу“. Лубарда каже да процедура подразумева да се директорки достави закључак о покретању поступка за разрешење на који има право да се изјасни, након чега Одбор доноси одлуку „против које није допуштена жалба“. Он сматра да Зорана Марковић нема право ни на покретање управног спора „из разлога што није у питању државни службеник на положају него функционер“, а према истом тумачењу она неће моћи ни да покрене радни спор. „Када су у питању функционери, ради се о политичкој одговорности“, рекао је Лубарда.

С друге стране, Зорана Марковић је у медијима изјавила да „нема разлога да мирно чека никакву смену“, а на питање новинара Политике шта ако је ипак смене она је одговорила: „Постоји законски пут за оспоравање такве одлуке“.

Одбор Агенције за борбу против корупције оставио рок од 15 дана како би Марковићева могла да се изјасни о разлозима који су за њену смену наведени у закључку тог тела. Планирано је да Одбор Агенције 9. новембра саслуша изјашњење директорке, да би након тога могао да донесе коначну одлуку о њеном разрешењу.

 

Пиштаљка у целости објављује текст Закључка који је Одбор Агенције за борбу против корупције једногласно усвојио на својој шеснаестој седници 16.10.2012. године.

I  Покреће се поступак за утврђивање да ли постоје разлози за разрешење директорке Агенције за борбу против корупције Зоране Марковић због основане сумње да је:

1. Нарушила рад Агенције и то:

а) на тај начин што је, претходно не обавештавајући о томе Одбор, у име Агенције потписала и поднела закључак Влади Републике Србије да се Агенцији доделе станови ради решавања стамбених потреба применом одредаба Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини, која има коруптивни потенцијал јер омогућава доделу станова и функционерима и уместо да покрене иницијативу за измену Уредбе, она ју је примењивала и при томе одбила да се на јасан начин унапред изузме из конкуренције за доделу стана

б) нарушавањем одоса са представницима међународних институција и организација

2. повредила одредбе чл. 21. Закона о Агенцији за борбу против корупције необјављивањем јавног конкурса за избор заменика директора Агенције за борбу против корупције

3. несавесно вршила функцију и то:

а) непоступањем по иницијативама чланова Одбора за покретање поступака против функционера за утврђивање повреде Закона о Агенцији за борбу против корупције

б) непопуњавањем радног места начелника Службе за контролу финансирања политичких субјеката и систематизованих радних места у овој служби у изборној години када се Агенција налази пред великим тестом примене Закона о финансирању политичких активности

в) непоступањем по иницијативи чланова Одбора да предузме мере ради објављивања зборника праксе у вези са радом Агенције који би био у функцији превенције повреда Закона о Агенцији за борбу против корупције

г) објављивањем на веб сајту Агенције Правилника о утврђивању јавних функција, послова и делатности које функционери могу да обављају без сагласности Агенције, као и његовим јавним промовисањем путем медија и на едукативним семинарима за функционере пре ступања на снагу Правилника, а без претходно прибављеног мишљења Одбора Агенције, чиме су функционери у јавности доведени у заблуду у погледу могућности истовременог обављања одређених функција

д) необезбеђивањем одговарајућих просторија за рад Одбора, чиме је Одбору знатно отежано остваривање његових законских надлежности и минимизирањем улоге Одобра.

II  Зорани Марковић оставља се рок од 15 дана од дана достављања овог закључка да се изјасни о предлогу за разрешење.

ПРИЛОЗИ:

Записник са друге ванредне седнице Одбора од 11. октобра (страна 1, страна 2)

Записник са шеснаесете седнице Одбора од 16. октобра (страна 1, страна 2, страна 3)

Ознаке:

агенција за борбу против корупције, зорана марковић

Везани чланци:

• Тужилаштво и Агенција да испитају рад Фонда за развој Пиштаљка захтева од тужилаштва и Агенције за борбу против корупције да испитају рад Фонда за развој и осуђује претње које јој је због објављивања информација о том фонду упутио министар одбране Драган Шутановац
• Питања за Агенцију и министра Шутановца Ако министар Драган Шутановац и поготово надлежни у Агенцији за борбу против корупције не одговоре на питања која се сама намећу и то ће бити одговор свима који се питају да ли институције система служе да откривају или да прикривају корупцију
• Пријава против Драгана Шутановца Сарадник Пиштаљке Иван Нинић и главни и одговорни уредник портала Владимир Радомировић поднели су Агенцији за борбу против корупције пријаву против Драгана Шутановца због градње у Скерлићевој 20
• „Пашњак прве класе“ за 1.500.000 € Пре него што су почели градњу луксузне зграде, Драган Шутановац, његова супруга Марија и још девет инвеститора купили су „пашњак прве класе“ и три стана у Скерлићевој 20 за милион и по евра, показује документација до које је дошла Пиштаљка
• Министарство купило 2.616 књига од министрове фирме Министарство културе купило је средином ове године укупно 2.616 књига, односно 24 наслова, од предузећа Стубови културе-Време књиге чији је власник био тадашњи министар Предраг Марковић
• Агенција: Директори здравствених установа носиоци корупције Агенција за борбу против корупције као пример могућих злоупотреба у области јавних набавки у здравству помиње реконструкције болница у Србији и реконструкцију четири клиничка центра
• Нема узбуњивања без независних институција и слободних медија У Србији је опште познато да је страх од последица тек други разлог због кога људи не говоре о корупцији; најважнији разлог је уверење да нико ништа неће урадити, пише британски стручњак Пол Стивенсон
• Кривична пријава против Шутановца Агенција за борбу против корупције поднела је 8. августа Првом основном јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против Драгана Шутановца, бившег министра одбране, што није пријавио имовину
• Пиштаљка ради посао Агенције за борбу против корупције Да је било до Агенције, ствар би се вероватно завршила као и много пута раније када је Пиштаљка откривала и документовала прекршаје других високих функционера из власти
• Изговори и обмане Зоране Марковић Биће занимљиво гледати да ли ће се и када Агенција за борбу против корупције и њена директорка позабавити доказима које Пиштаљка пружа јавности о највишим државним функционерима актуелне власти. Који ће сад изговор имати?
• РТС: Законом до сузбијања корупције Сузбијање корупције у Србији није могуће без законске заштите инсајдера. „Заштиту као узбуњивач у поступку ће добити онај ко пружи информације које зовемо инсајдерске и ко у доброј вери пријави оно што зовемо коруптивно понашање“, изјавила Зорана Марковић о будућем правилнику
• Како заштитити дуваче у пиштаљку До краја маја Агенција за борбу против корупције направиће нацрт Правилника о заштити узбуњивача, рекла директорка Агенције Зорана Марковић на округлом столу Пиштаљке. У међувремену, безбедносне службе распитују се о сараднику Пиштаљке Ивану Нинићу
• Директор Института за онкологију јачи од Агенције На допис Агенције за борбу против корупције да Бојану Бокоров треба да премести на друго радно место како не би трпела штетне последице, директор Института за онкологију Војводине Душан Јовановић одговорио да то неће урадити. Агенција затим практично одустала од свог захтева да један од најпознатијих узбуњивача буде заштићен
• Бојана Бокоров: Како сам ја то заштићена? Променили су ми радно-правни статус, па ми није јасно на који сам начин заштићена, односно на који су они начин санкционисани, наводи узбуњивач др Бојана Бокоров у отвореном писму директорки Агенције за борбу против корупције
• Тежина Тадићевих обећања Предизборна обећања су налик онима која се дају у ковитлацу љубавне страсти. Памте их само наивни. Борис Тадић очигледно није рачунао да ће се неко усудити да објави да неко ко није његов политички опонент, већ напротив близак сарадник и кум, јесте „недостижни милионер“
• Шта сваки узбуњивач треба да зна За првих годину дана, од када је на снази Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију, од Агенцијe за борбу против корупције су 24 лица затражила заштиту од одмазде. Које механизме Агенција користи да би спречила одмазду?

Суђење Ратку Младићу. Извештај независног посматрача.

У прошло ј седмици на суђењу генералу Ратку Младићу су се десиле многе занимљиве и повољне ствари по одбрану генерала.

Јављамо само о неколико најинтересантнијих сегмената из пет дана суђења.

Генерал Ратко Младић није присуствовао суђењу у четвртак и петак због посете лекара који су га задржали у Притворској јединци ради прегледа. Детаљи прегледа су тајна и не могу се објављивати јавности.

Доротеа Хансон

Суд одлучује да не прихвати приговоре одбране којим је тражено да се Доротеа Хансон не прихвати као експерт за Кризне Штабове.

Суд је навео да је основ овакве одлуке чињеница да је као оксперт прихваћен Ричард Бутлер који је као и Хансонова запослен у тужилаштву Трибунала. Хансонова тамо ради, према властитој изјави, 13 година.

Из овога се види да је једна погрешна одлука основ за доношење друге погрешне одлуке.

Ово је последица чињенице да је Трибунал сам себи и законодавац и суд. Овај систем не постоји нигде на свету пошто је у основи погрешан и не може да доведе до законитости. Карактеристичан је за стварање тоталитаристичких система. Са данашњег нивоа развоја права и правних институција сигурно је да овакав систем изгледа смешно и неприхватљиво.

Овај суд који је незаконито основан, као помоћно тело Савета безбедности, оваквим поступањем уједно и незаконито ради. Да подсетимо, Савет Безбедности нема право да оснива судове, него само своје помоћне органе. Суд може да оснује само Генерална скупштина УН, али пошто је било јасно да таква одлука неће проћи на ГС одлучено је да се одлука донесе, незаонито, у Савету Безбедности.

Стојић Грго

Сведок је потврдио да су два од четворице убица били малолетни и да као такви нису могли да буду припадници војске. Ово је у супротности са тужиочевим тврдњама да су злочине починили српски војници.

Сведок је потврдио да је војни тужилац ВРС и власти у Санском Мосту, на време истражили инцидент, ухапсили починиоце и потом подигли оптужницу против починилаца. Сведок је потврдио и да су ови кораци у складу са оним што се очекује као легитимна истрага у складу са законом.

Сведок је потврдио да документа која су му показана од стране одбране потврђују да у обе истраге, како она у РС тако и у Федерацији утврдиле да су починиоци деловали из личних интереса и побуда, односно из освете пошто су њихови пријатељи погинули у борбама.

Ово јасно показује да ова убиства нису део неког плана нити био чије наредбе.

Ово је вро битан аспект за утврђивање одговорности Генерала Младића, пошто је јасно да је овим сведочење уклоњена било каква његова веза са овим инцидентом и отпала било каква његова одговорност.

Одбрана је такође изненадила тужилаштво које није знало за поступак који је вођен поводом овог догађаја пред Вишим судом у Бања Луци.

Сведок је потврдио да је сведочио у у поступку пред судом у Бања Луци те да није био у могућности да препозна нити лице нити глас оптужеих пред судом у том поступку.

Тужиластво је било дужно да зна за овај поступак, и то је морало да сазна од овог сведока, пошто је морало да га пита у који поступцима је све сведочио, те је било дужно да то истрази и о томе да обавести одбрану.

Капетановић Мухамед

У среду, 31.10.2012. смо поново видели како суди судија Ори.

Иако је био жртва током рата у Босни, и то као дете од 8 година, сведок Капетановић Мухамед је дао фер процену шта се њему десило у Сарајеву у моменту када је рањен.

Суд, имајући задатак какав има, није био задовољан оваквим сведочењем, те је на све начине тражио да сведок промени своју изјаву те да изричито окриви српску страну да је крива за његово рањавање, што сведок до краја није пристао.

Било је мучно гледати колико, на страни судије Орија, недостаје основног осећаја за правду и са колико упорности покушава да изнуди изјаву од сведока те да добије оно што му је потребно и олакшало посао бацања кривице на генерала Ратка Младића и српску страну.

Овакво понашање овога судије није нешто што се први пут дешава у судници у којој се суди генералу Ратку Младићу, него је то постало нешто што је уобичајено понашање и образац по коме ради овај судија.

Ово је поготово неприхватљиво и опасно из разлога што представници одбране не могу да приговарају на питања која постављају судије. Због тога је право генерала Ратка Младића на фер суђење изузетно тешко угрожено.

Треба подсетити да је одбрана тражила изузеће овог судије још на почетку суђења као пристрасног, али је то председник суда одбио. Један од разлога за изузеће овог судије је била чињеница да је он Холанђанин и као такав је сигурно заинтересован за исход овог суђења. Наиме позната је улога Холандског Батаљона у Сребреници. Постоје већ и тужбе Бошњака против Холандије по овом основу

Ричард Моле

Сведок енглески џентлмен. Иако је сведок тужилаштва, дао је фер слику онога што је видео као командант војних посматрача у Сарајеву. Иначе овај енглески пуковник био је шеф војних посматрача УН-а у Сарајеву у 1992. години.

Наравно, ако неко уопште чита извештаје „Сенсе“, мада је то тешко вероватно, пошто они више не верују ни сами себи, наћи ће можда нешто што је лоше за Српску страну. Објективни слушалац ће видети колико је важно да је овај господин објаснио објективно шта се то дешавало у Сарајеву.

Није дошао било коме да помогне, али Срби то никада нису ни тражили од међународне заједнице. Увек је тражено да странци, поготово моћни странци, буду објективни.

Управо је овај сведок потврдио да Срби никада нису били једнако третирани у током ратних сукоба у БиХ.

Говорећи о јединицама ВРС овај сведок је нагласио да је чињенца да су Срби имали више територија и оружја од њих се увек очекивало да чине уступке. Сведок наглашава да је то сигурно утицало на размишљање Срба и њихов став пошто су стално били под притиском да врше уступке. Међународна заједница по њему није имала слуха за српске аргументе и никада није нашла баланс у приступу зараћеним странама.

Господин Моле је изричито нагласио да политичари и војници из Европских земаља који су доносили одлуке су стално очекивали да Срби чине уступке пошто нису разумели комплексност рата.

Навео је такође да је он убеђен да је постојао антисрпски приступ сукобу како у медијима тако и међу многим вишим политичарима које је срео и са којима је разговарао у Сарајеву.

Овај сведок потврдио је и тезу одбране да је Армија муслиманског председништва имала артиљерију на планини Игман са којих позиција је могла бити гађана свака тачка у граду Сарајеву. Потврдио је и да ватра са ових муслиманских положаја није могла да буде разликована у односу на ватру за коју су окривљивани да су отварали Срби. Сведок је у детаље објаснио која су све оруђа великог калибра имале муслиманске снаге и начин на који је то утврђено путем УН посматрача, чиме је надаље поткрепио своју претходну тврдњу.

Сведок је посведочио и да су српске снаге износиле сталне притужбе да се са ових муслиманских положаја гађају цивилни делови града које су држале српске снаге, поготово делови Илиџе.

Другог дана сведочења господин Моле је посведочио да муслиманске снаге не само да су задржале исти број тешког наоружања унутар града Сарајева него су некако успеле и да тај број повећају, уносећи у град више минобацача великог калибра.

Следећа тврдња одбране, коју је потврдио и овај сведок, је да су муслиманске снаге у Сарајеву користиле мобилне минобацаче да би пуцали из болница, ПТТ зграде, хуманитарних зграда и УН објеката. Сведок је нагласио да су овим не само провоциране српске снаге да узврате ватру него да су и са ових позиција могли да се гађају цивилни циљеви.

Занимљиво је да је сведок навео и да је “Председништво” у Сарајеву одржавало стални статус жртве иако су они креирали такво стање? Као пример сведок наводи да је он знао да су муслиманске снаге редовно пуцале из околине Кошевске болнице. По њему муслиманске снаге су криве уколико би се након тога пуцало по болници. Навео је пример и да су муслиманске снаге намерно око болница возиле тенкове и на тај начин такође привлачиле српску ватру, за чије последице су такође криве муслиманске снаге.

Мисија УН посматрача је потврдила да је Први корпус муслиманских снага у граду Сарајеву имао 30 до 35.000 војника. Посматрачи су потврдили да су се ових 30 до 35.000 војника смештали по школама, или у другим цивилним зградама да би привукли ватру српских снага. Као такви они и објекти су били легитиман војни циљ.

Иако то нису успели да потврде, војни посматрачи су имали основане разлоге да сумњају да су муслимани гађали своју властиту страну града, те да су гранате биле усмерене на њихове властите делове града и њихове властите грађане са циљем да изазову међународне симпатије и сажаљење и наравно војну интервенцију.

Када Клинтонови „расцветају“ младост Србије

Глас Русије

Није проблем што је Хилари Клинтон у Београду била непристојна и цинична. За жаљење је што нико није нашао начин да јој, на дипломатски прикладан начин, саопшти да домаћини нису сисали весло

„Смејали смо се на састанку, покушавајући да установимо колико Срба има у САД. Поносни смо на тај број, али желимо да видимо да млади људи из Србије цветају и развијају се и у својој земљи… Будућност Србије је на вама, а САД дубоко је стало до младих, паметних људи у овој држави. Бићемо пријатељи и партнери народу Србије“.

Ово су речи државне секретарке Хилари Клнтон, изговорене у Београду, жене која је истог дана, после подне, саопштила да је независно Косово такорећи њена породична ствар. Није проблем што је Хилари Клинтон у Београду била непристојна и цинична. За жаљење је што нико није нашао начин да јој, на дипломатски прикладан начин, саопшти да домаћини нису сисали весло.

Ако је већ до фамилијарности у геополитици и политици и ако је албанска нелегална државност на Косову и Метохији унутрашње породично питање Клинтонових, онда се свакако треба сетити и српских породица које су, због испољавања такве породичне љубави, остале без својих цветова.

Клинтонова је морала да зна барем за два најстрашнија симбола страдања деце у НАТО агресији на СР Југославију, односно Србију. Трогодишњу девојчицу, убијену на ноши у Батајници и изванредну ученицу и математичарку, убијену у цивилном возу. Ако се већ правила да не зна за ова убиства, домаћини су, из разлога елементарног достојанства, морали да је подсете на ту непријатну околност, пре него што та жена расцвета сву младост Србије.

Али, нису. У Србији је одавно превладала морална и државотворна малаксалост. Управо, уверење да нација више није у стању да управља државом, производи и брани се. Због тога, већ деценијама, нација покушава да уђе у ЕУ, како би просвећене нације могле да је цивилизују. Та ропска идеја опште је место српске националне свести и дубок узрок већине њених недаћа.

Бојим се да је Србија, причајући о непрелажењу косовско-метохијске црвене линије, одавно прешла демографску и моралну границу. Нација која стари и више не верује у своју мисију, престаје да буде нација.

У тој Србији, која је прекорачила две поменуте црвене линије, преовладава, тобоже као опортуно, уверење о врхунској корисности преговора и са самим сотоном, а камоли с терористом чија је црвена потерница исте те Србије повучена политичким, а не судским аргументима.

Државни апарат Србије Хашима Тачија званог Змија, рођеног у Броћини, Општина Србица, 24. априла 1968. године, председника владе самопрокламоване државе Косово, теретио је за учешће у нападу на српску полицију, 25. маја 1993. године код Глоговца, када су убијена двојица полицајаца.

Он је био осумњичен и за напад на полицију 17. јуна 1996. године, на путу Косовска Митровица – Пећ, када је убијен један, а тешко рањен другу српски полицајац. Двадесет првог септембра исте године, Тачијев терориста, Рафет Рама, по Тачијевом налогу, бацио је бомбу на Средњошколски центар у Вучитрну, у ком су у том тренутку биле избеглице и Републике Српске Крајине.

Да не помињем делове оптужнице, по којој је Тачи био познат и као командант оперативне зоне терориста за Малишево и члан „дреничке групе“, коју је 1993. године основао злогласни Адем Јашари, а која је контролисала скоро 20 посто укупних криминалних активности на Косову и Метохији, укључујући кријумчарење оружја, украдених аутомобила, нафте, цигарета и проституцију. Накнадна сазнања о вађењу и трговини људским органима и антиуставно деловање Тачија, да не помињем.

У име које европске Србије или вулгарног опортунизма било ко данас има право да се одрекне успомене на убијену децу и погинуле припаднике полиције, који су бранили уставни поредак? Зар се седањем за „преговарачки“ сто са терористом Србија не одриче себе? Тим пре што се исход преговора поново одлично зна.

Ових дана, чак је и Бакир Изетбеговић, ког сви ипак знамо пре као сина Алије Изетбеговића него као визионара, изјавио да неће срести легално изабраног председника Србије, све док овај износи мишљење супротно евроатлантској догми о рату у БиХ.

Шта би било тек да је председник Србије терориста с потернице интерпола, осумњичен за трговину људским органима, убиства полицајаца и друге злочине? И ко на тој евроатлантској скали употребне вредности има најмању цену?

Ако је и од „нашег“ Симпатичног Дебељка (који има образ дебео као ђон), много је…

—————————————————————————-