„То је група криминалаца која је за власт и Алију Изетбеговића одрађивала прљаве послове по граду, вршила ликвидације, улазила у српске станове, истјеривала официре из станова, пљачкала радње и банке.“
Рекао је ово за „Глас Српске“ некадашњи командант Специјалне полиције у Сарајеву Зоран Чегар изненађен приједлозима имена криминалаца и ратних злочинаца који су се нашли на списку за „медаље отпора“.

07.11.2012. ФБР Биљана Ђоровић, Глас Српске, пише: Жељка Домазет

Комисија Владе ФБиХ за верификацију и утврђивање списка добитника Споменице и Медаље отпора предала је списак са 536 кандидата за хероје министру за питања бораца ФБиХ Зукану Хелезу. Одлука би требало да буде донесена идуће седмице.

На списку су имена 124 припадника „Зелених беретки“, а ту су и криминалци Исмет Бајрамовић Ћело, Рамиз Делалић Ћело, Нијаз Каркеља Ниске, Јусуф Јука Празина, Таиб Торлаковић…

– Тих имена би се постидио сваки честити борац и полицајац. Ниједан „четник“ није ушао у Сарајево, а цијели град је опљачкан, похаран и силован. Треба ући у имовински картон, па виђети шта су имали прије рата, а шта имају сада. То су криминалци који сада имају куће, виле, аутомобиле од пар стотина хиљада марака, бродове од неколико милиона, а прије рата се нормалан свијет са њима није хтио ни поздравити –  рекао је Чегар.

Чегар је казао да му је драго што га нико није предложио за медаљу и што се није нашао у друштву криминалаца. Додао је да је иронично да је Мухамед Швракић из „Зелених беретки“ на списак за ордење ставио и свога сина, који се у то вријеме није ни родио.

– Швракић је и сестру Али Гашија ставио на списак за медаље. На списку су они који су за ондашњу власт одрађивали прљаве послове. На списку су ратни злочинци и то сви знамо. Свака нормална држава би се оградила од таквих, а они их предлажу и додијелиће им медаље. Предлажу их за медаље да би казали да су злочине чинили само Срби и Хрвати, а да су ови њихови криминалци и злочинци били хероји – рекао је Чегар.

Исмет Бајрамовић Ћело је до пред рат робијао у зеничком затвору, а када је рат почео, добио је функцију команданта војне полиције Армије РБиХ.

 – Ако криминалац може да буде на функцији команданта, он једино може да наређује оно што заслужује затворску казну. Ћело је један такав примјер – рекао је Чегар раније „Гласу Српске“.

Рекао је и то да сви знају да се Рамиз Делалић Ћело јавно хвалио убиством сарајевског свата Николе Гардовића, те да је Делалић у команди 105. брдске бригаде узимао таоце и да није ништа другачији од Мушана Топаловића Цаце.

– Такви криминалци су довели до ратних злочина. Уз њихова одобрења по Сарајеву су људи убијани, пљачкани су станови, вршена силовања и одвођења – рекао је Чегар.

На списку за медаљу од највећих сарајевских предратних криминалаца, а ратних команданата, једино није Мушан Топаловић Цацо, али јесу његови преживјели саборци из Десете брдске Самир Бејтић и Сенад Хасић.

Бејтић је дуго био у бјекству, али је суђен и осуђен за злочине почињене на Казанима, јаму смрти за Сарајлије небошњаке у рату. Пресуда од 14 и по година затвора за Бејтића поништена је на Врховном суду Федерације БиХ, да би потом у поновљеном поступку пред Кантоналним судом Бејтић био ослобођен. Сада је предложен за Медаљу отпора.

Сенад Хасић

Поред Бејтића из Цацине групе за медаљу је предложен и Сенад Хасић, који је такође блиски Цацин сарадник.

Против Хасића је такође вођен поступак за брутална убиства, како је оптужница и третирала „случај Казани“. Иако оптуженик, постао је свједок, који је за злочине оптужио мртвог команданта Цацу, којем не може да се суди.

Замена амбасадора Русије у Београду, као и нашег дипломате у Москви, неће утицати на промену правца кретања који су одредили председници држава у току последња два сусрета. Путин је више пута говорио, а летос је и поновио, да ће Русија подржавати Србе у њиховој борби да сачувају своју територију. Тог „путоказа“ придржавали су се и досадашњи представници те државе у Србији, а следиће га и нови руски амбасадор Александар Васиљевич Чепурин, који је у уторак имао први радни дан на дужности у Београду.

07.11.2012.  Вести, Новости

У разговору за Вечерње новости, првом који је дао српским медијима, он говори о досадашњој дипломатској каријери, снази руско-српских веза, очекивањима. Разговор о тешким политичким приликама у Србији, дипломатски оставља за следећи пут, кад ствари осмотри на лицу места.

С којим плановима долазите у Београд?

„Задовољан сам што ћу представљати Русију у пријатељској Србији. Потрудићу се да радом допринесем развоју руско-српских односа и подизању квалитета дијалога двеју земаља. Знам да многи Срби симпатишу моју земљу и залажу се за ширење сарадње. Моји претходници су ми причали да су Срби врло гостопримљив и отворен народ. Надам се да ћу успети да стекнем добре пријатеље и истомишљенике“.

Путинов орден

Пре преузимања дужности у Београду, Чепурин је имао и серију састанака с високим руским чиновницима. На пут у Београд кренуо је и са Орденом Пријатељства, којим га је одликовао председник Русије Владимир Путин.

На место амбасадора долазите са завидним диломатским искуством. Јесте ли већ били у Србији?

„Нажалост, нисам раније био у Србији. Заиста сам „од младих ноктију“, како је говорио Пушкин, радио у совјетској, а затим у руској спољнополитичкој служби. Био сам у скоро свим земљама, али у Србији нисам. И када сам претходно преузимао дужност амбасадора, а то је било у Данској, нисам пре тога био у тој држави. Зато се може рећи да ово није случајност, него закономерност“.

Били сте и руководилац Департмана кадрова МИП Русије… Колико ће вам та искуства бити од користи?

„Почео сам као специјалиста за Италију, па сам четири године радио у генералном конзулату у Ђенови, а, затим, осам година у амбасади у Риму. Био сам саветник за економска питања совјетске амбасаде, а затим Русије, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година. Пет година сам радио у Департману за кадрове – прво као заменик, па први заменик директора и, на крају, као директор. Четири године сам био амбасадор у Данској. Последњих седам година био сам директор Департмана за рад са дијаспором у иностранству“.

Говори три језика, учи и српски

Чепурин је рођен 20. септембра 1952. године у Ставропољу, граду који се налази на истој географској ширини као и Београд. Два његова брата заузимају угледне позиције у родном крају. Московски институт међународних односа, чувени МГИМО, Чепурин је завршио 1975. године. Радио је 12 година у Италији, затим, у Европском департману МИП Русије. У 42. години је постао директор Департмана кадрова МИП, а затим је био амбасадор у Данској од 1996. до 2000. Од новембра 2005. директор је Департмана за рад са руском дијаспором. Говори италијански, француски и енглески, а почео је да учи и српски.

Јесте ли се премишљали, када су вас предложили за амбасадора у Београду, да ли да то прихватите?

„Предлог сам одмах прихватио. У руско-српском дијалогу постоји поље за развој, а то је најважније. Заједничка историја и корени олакшавају нам, не само међусобно разумевање, већ нас све обавезују да јачамо односе. То је објективна потреба. Они који су против тога, ”пљују против ветра”, како кажу у Русији“.

Јесте ли, током периода припрема за долазак у Србију, разговарали с бившим руским амбасадорима у Београду – Александром Конузином и његовим претходником Александром Алексејевим?

„Наши амбасадори Конузин и његов претходник Алексејев радили су у Београду у интересантно време. Били су то добри, рекао бих, истакнути амбасадори. То су моје колеге и стари пријатељи. Они су понели најлепша сећања о времену проведеном у Србију и контактима са Србима“.
 
Који су услови потребни како би амбасадор могао добро да обавља посао у једној држави?

„За амбасадора је посебно важно да осећа симпатију према земљи у којој ради, да тамо има пријатеље и истомишљенике. Срби и Руси имају много заједничких црта: добродушност, искреност, активност, способност да бранимо праведност и неретко да страдамо због тога. Сви смо заинтересовани за бољи живот и за просперитет наших народа“.

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров је одличан познавалац ситуације на Балкану. Да ли сте од њега добили неке савете?

„Министар Лавров, заиста, одлично познаје ситуацију на Балкану, и пријатељ је Срба. Био сам дирнут пажњом коју ми је пружио, дајући ми низ врло корисних препорука и савета уочи мог поласка у Србију. Потрудићу се да оправдам поверење и снажно рачунам на српске колеге и пријатеље, како из политичког естаблишмента, тако и на оне који једноставно симпатишу Русију, и свих који разумеју да је јачање веза и односа са великом Русијом – објективна потреба“.

Ко долази са вама? Можете ли нам нешто више испричати о својој породици?

„Моја супруга Наталија (48) је врхунски лекар – кардиолог, магистар је медицинских наука, радила је у најбољим клиникама у Москви. Наша ћерка Марија (24), као и ја, завршила је Московски државни институт међународних односа. То је једна од бољих високошколских установа у Русији, а тај институт је завршиило 70 одсто сарадника МИП“.
„Својевремено је химну Московског државног института међународних односа написао садашњи министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров. Она почиње речима: ”Ми смо рођени под тремом великог МГИМО, у најлепшој од свих земаљских династија”. Сада је наша ћерка Марија на постдипломским студијама МГИМО и ради у европским заједничким политичким структурама“.

7 новембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

5.     ПАШТРИК-КОШАРА: ПОЉА СМРТИ ДР ЈУРИШЕВИЋА…

Шерон Вергис (новинар) о др Јуришевићу: „„Он иде у патроле и убија Србе у борби… При крају (мисије) „слуђен“,  улази у састав Америчких специјалних снага и извиђа Српске положаје, потом извештава америчку команду. Његове информацију наводе НАТО бомбе на циљеве и убијају око 400 Срба… Присуствује бруталној ликвидацији заробљених Срба од стране ОВК, и одобрава их… Србе назива „болешћу“… Каже да је првог Србина убио у „самоодбрани…““

Др Јуришевић (који ових дана води интензивну кампању у Аустралији за легализацију еутаназије, која у Аустралији али и у већини цивилизованих земаља представља кривично дело) описује у својој књизи властито искуство у убијању рањених и беспомоћних(односно „лакоћу убијања“), који су били поверени његовој „лекарској бризи“: „То и није било тако тешко, како би већина људи мислила. Да то нисам урадио ватреним оружјем, за оне које сам убио, то би била обична „еутаназија. Али зато што то нисам радио морфином, већ пиштољем, људи кажу да је то страшно…“

CraigJurisevic: „Ја нисам ратовао са терористима као што ти тврдиш. Ја сам учествовао заједно са ОВК и Специјалним америчким снагама у операцијама против Српске паравојске…“

 ——————————————

У Мају 1999 др Јуришевић напушта рад у међународној хуманитарној организацији у Кукешу и одлази на фронт да се бори против Српских снага у оквиру терористичке ОВК- наводно због претњи након откривања корупције у болници, али тај аргумент не држи воду, бар не према потпаролу „Атлантског батаљона“ ОВК, Уки Лушију, који је то објаснио логичним питањем „Ако се није осећао безбедан у Кукешу, зашто није онда сео у авион и вратио се у Аустралију?“.

Др Јуришевић одлази на фронт у друштву и организацији мистериозног команданта ОВК, извесног доктора, кога је упознао у кукешкој болници. У претходним наставцима сам документовао присуство више албанских и страних доктора на североистоку Албаније, у периоду непосредно пре, и у току Косовског конфликта. Један од водећих ОВК команданата и координатор за Албанију је био др Шаип Муја, за кога сам и иницијално посумњао да је он био тај који је „врбовао“ и одвео на фронт „плаћеника“ др Јуришевића. Ипак, анализирајући изјаве ОВК сабораца др Јуришевића и неких албанских медија, сазнајемо да је др Јуришевић стигао у ОВК логор Хелшан у организацији ОВК команданта Хосније Хоџе. Да ли је Хоџа тај исти мистериозни доктор кога је др Јуришевић срео у Кукешу, или је само један од многобројних доктора, који су боравили на потезу Паштрик, Кукеш, Бурел у припреми за „злочин столећа“- насилну крађу људских органа из тела живих или полуживих Српских заробљеника!? Верујем да би др Јуришевић о томе могао штошта да каже. Уосталом и он је један од „тих лекара“, који су напустили незбринуте пацијенте у избегличкој болници у Кукешу, и посветили се „раду“ са ОВК!?

Као што сам већ напоменуо, др Јуришевић је сам себе најбоље инкриминисао у бројним интервјуима разним медијима. Свакако један од најдетаљнијих описа „ратничке прошлости“ др Јуришевића у време Косовског конфликта, он је дао албанском магазину „Експрес“, новинару Флори Бруки. Тај извештај сам пронашао публикован у марту ове године на www. ukalbanians.net (дакле интернет гласилу албанске емиграције у Великој Британији).

Он у изјави новинару Бруки наводи, да не само што се придружио са оружјем у руци терористичкој ОВК, него и да је, након што се уверио у расуло, кукавичлук и недостатак тренинга међу албанским борцима, преузео иницијативу и организовао њихов тренинг у најмање три ОВК логора у ратној зони. Брука цитира речи др Јуришевића: „Тренирао сам војнике у Хелшану, потом Кахану, а касније и на Паштрику.“

Током интервјуа др Јуришевић наставља опис својих „лекарских активности“ унутар Србије: „Био сам део патрола иза Српских линија. Учествовао сам у патролама у северо-источом делу Косова. Са једном патролом сам се пробио до места Кушнин, 4 км иза Српских линија“. Он овде додаје да су том приликом три добровољца ОВК из Немачке погинули у борби, и да су касније двојица страдали од нагазних мина. Један од његових бивших „сабораца“ се присећа да је др Јуришевић учествовао у најмање пет патрола иза Српских линија…

Др Јуришевић затим описује своје претходно војно искуство: „„Веома сам искусан „ловац“ из Аустралије, али сам такође годину дана био у саставу израелске војске у оквиру „Медевак“ тима. „“

Његову војну „експертизу“ из Израела потврђују и најмање три учесника са „Форума Легије странаца“, где др Јуришевић воли да гостује- што из разлога хвалисања својим ратним искуством са Косова, што из разлога продаје своје књиге. Ево копије те оригиналне дискусије:

 

Као што видимо из ове оригиналне дискусије, најмање три учесника овог форума оптужују др Јуришевића не само као плаћеника који је ратовао у оквиру ОВК, већ га један и отворено назива терористом. Следи превод тог дела дискусије:

Scouser: „Интересантно је сазнати како је један аустралијски хирург, који је обучаван у ратничким вештинама од стране Израелске армије, завршио као војник албанске ОВК…“

DadoX: „Доктор-авантуриста  који се борио заједно са терористима је боравио на Косову и Метохији 1999.“

 

Овде сам посебно издвојио дискусију са овог форума Легије странаца, јер поред тога што га као плаћеника и терористу оптужују други „колеге плаћеници“, он овде није могао да суздржи своју људску сујету и адолесцентну жељу за „самодоказивањем у друштву опасних момака“, и тако је сам обезбедио необориво сведочанство о правим разлозима свог приступања терористичкој ОВК и активном учешћу у убијању југословенских војника , Српских војника и цивила. „Његовом следећом изјавом падају у воду сви његови покушаји да себе прикаже као лекара-хуманитарца, и тврдња да је оружје „носио само за самодбрану!“ Уосталом ево копије оригиналне изјаве др Јуришевића са форума Легије странаца:

 

Craig Jurisevic: „Ја нисам ратовао са терористима као што ти тврдиш. Ја сам учествовао заједно са ОВК и Специјалним америчким снагама у операцијама против Српске паравојске…“

Ове речи које је изрекао сам др Јуришевић најбоље сведоче о његовој правој улози у Косовском конфликту. Он једноставно више и не спомиње своју наводну хуманитарну лекарску мисију, и у први план ставља улогу страног војног плаћеника.

 

Поред припадника форума Легије странаца, ове наводе потврђује и више бивших сабораца др Јуришевића из редова терористичке ОВК. Један од њих, извесни Л. Соули доводи др Јуришевића у везу са терористичким нападом на теренско возило Војске Југославије у рејону Кошаре, и консеквентно убиство више припадника ВЈ.

Бивши ОВК борац Л. Соули описује видео снимак заседе возила ВЈ у рејону Кошаре 19 маја 1999, којом приликом је убијено више припадника ВЈ као и један „руски добровољац“ (према тврдњи ОВК). Соули тврди да су већина терориста који су учествовали у овом мучком нападу на теренско возило ВЈ били страни плаћеници. Он овде посебно издваја име др Крега Јуришевића, кога описује као једног од страних плаћеника. Интересантно је да су након моје најаве ових детаља присуства др Јуришевића на инкриминисаној локацији Кошара у мају 1999, овај део дискусије и оригинални албански видео клип са „Јутјуба“ напрасно уклоњени. Ипак ја сам сачувао копију оригиналне дискусије, а видео снимак сам учитао на посебан диск… Ево превода описа тог видеа:

Л. Соули, 7-10-2010: „Ово су страни плаћеници у битци за Кошаре. То су француски и енглески момци. Нисам сигуран за шта су тачно специјалисти, али претпостављам да су нека врста Легије странаца и припадници падобранске регименте, с обзиром да су послати овде да помогну ОВК. Тип у камуфлажним швајцарским панталонама је Крег Јуришевић, хирург из Аустралије…“

У наставку дискусије Соули доводи Јуришевића у везу са другим британским плаћеником Ендијем Финијем, са којим се др Јуришевић сликао више пута у рејону планине Паштрик.

 

Соули у оквиру дискусије на овом „војном форуму“ прилаже три фотрафије страних плаћеника, где посебно наглашава др Јуришевића и Енди Финија. На горњој слици лево је др Јуришевић са аутоматским наоружањем у друштву још једног терористе из ОВК. Н доњој слици у средини (гологлав) је енглез Енди Фини, и на овој средњој- у средини су заједно Јуришевић и Фини у друштву ОВК терориста.

 

Из свега овог је очигледно да је др Јуришевић у току свог „боравка“ на косовском ратишту био углавном у друштву страних плаћеника, и према властитом признању постао део Америчких специјалних снага. Такође он сам признаје да је у улози извиђача наводио НАТО бомбардере на Српске циљеве, и прихвата одговорност за жртве тих напада, чак и „дозвољава“ могућност да је приликом тих напада било и цивилних циљева.

У претходним наставцима сам документовао неке од тих ваздушних удара НАТО снага по Српским положајима, за које постоје посредни докази да је у њиховом извршењу учествовао др Јуришевић. Ти напади су довели до губитка људских живота и тешких рањавања, како међу нашим војницима, тако и међу цивилима- Ево пар непосредних описа НАТО напада који су се одиграли у време боравка др Јуришевића на Косовском ратишту, где је према властитом признању „радио“ у улози НАТО „локатора“ Српских циљева. Следе изводи из интернет медија „Православни Срби“ и Википедије:

Два стратегијска бомбардера Б-52, који носе по 49 тона убојитих средстава, 30. маја туку наше положаје у источном делу села Планеја у два налета. Око поднева два Б-52 су у исти мах изручили смртоносни терет на простор 300х300 метара. Зачула се ужасна детонација, као да је експлодирала атомска бомба. Бу,бу,бу,бу… ођекивало је док се тло померало. Село је збрисано. Подигао се димни стуб пречника 1,5 до 2 км. Од кућа су остале гомиле камења и цигли. Земља је спржена као у неком катастрофалном пожару. Борци који су били на суседним положајима кренули су у помоћ. Док су извлачили повређене стално је по њима дејствовала авијација. Повређена су два борца који су извлачили рањене. Било је изузетно тешко извући рањене и осакаћене испод рушевина. Требало их је ручно откопати уз стално дејство авијације. Рањени су пребацивани на гранама, шаторским крилима и вратима. Из рушевина су их извлачиле и жене – добровољци Слађана Миленковић, која је неколико дана погинула, и Марина Јелић. За то време, у два налета, јаке снаге терориста, њих 400-500, кренуле су у напад. Приликом напада авиона Б-52 погинуо је један борац а двадесет их је рањено.

——————————————

Током ноћи између 10. и 11. маја НАТО авијација је бацила касетне бомбе на војнике ВЈ који су нападали ОВК позиције испод Раша Кошареса, убивши 8 војника и једнога официра а ранивши преко 40. То је омогућило ОВКу да одбије снаге ВЈ са те позиције на почетну…

 ————————————————–

Др Јуришевић такав лични став о „моралности“ убијања других, па чак и невиних сам појаснио у својој књизи „Крв на мојим рукама“, користећи се цитатом  из Басанијеве књиге „Венецијански трговац“: „Да би остварили велику правду- дозвољено је да учинимо и малу неправду.“(Surgeon at arms). Оваква тврдња др Јуришевића потпуно уклања сваку сумњу да се овде ради о веома неморалној особи, која је спремна да погази не само све моралне принципе, већ и Хипократову заклетву, коју је „потписао“ оног момента када је постао лекар!? Ја бих отишао и корак даље и назвао га „психопатом“ у белом мантилу- на кога би вероватно и један др Менгеле био поносан…

 ——————————————-

На крају овог дела мог фељтона, послужићу се цитатом из чланка Курира из августа 2010 под насловом „Аустралијски хирург убијао косовске Србе да би им помогао“, који је базиран на сведочанствима страних медија и аутобиографских белешки др Јуришевића:

„Крег Јуришевић, хирург из Аделаиде, са оружјем у руци, борио се на Косову 1999… Детаљно је описао како је рањенике на Косову током 1999, убијао да би им, како тврди „прекратио муке“, наводећи да није убијао само Србе, него и рањене Албанце, којима је, како је навео, требало прекратити муке…“

 

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://www.theaustralian.com.au/arts/craig-jurisevic-crossing-the-line/story-e6frg8n6-1225861993729

http://www.wilddingopress.com.au/Books/Blood-On-My-Hands

http://www.kurir-info.rs/australijski-hirurg-ubijao-kosovske-srbe-da-bi-im-pomogao-clanak-46781

http://www.wilddingopress.com.au/Authors/Craig-Jurisevic

http://www.linkedin.com/profile/view?authType=name&goback=%2Enpv_157917851_*1_*1_name_iIQ3_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1&locale=en_US&id=157917851&authToken=iIQ3

http://prishtinapress.info/kirurgu-australian-craig-jurisevic-duhet-te-reflektoje-ne-ndergjegjen-e-tij/

http://libertals.com/kronike-e-vetepromovimit-finok-te-genjeshtarit-craig-jurisevic/

http://papermask.blogspot.ca/2010/06/on-jurisevic-ross-knight-and-anonymous.html

http://papermask.blogspot.ca/2007/08/accc-strikes-again.html

http://papermask.blogspot.ca/2007/08/bleeding-hearts-in-private-hospitals.html

https://www.facebook.com/pages/Craig-Jurisevic-Blood-on-My-Hands/354095313597

http://www.ukalbanians.net/an-interview-with-craig-jurisevic-the-author-of-blood-on-my-hands-a-book-about-1999-kosovo-war/

http://floripress.blogspot.ca/2012/03/pro-et-contra-kronike-e-vetepromovimit.html#!/2012/03/pro-et-contra-kronike-e-vetepromovimit.html

harmony./www.mercatornet.com/articles/view/battlefield_bioethics

http://rt.com/news/kosovo-serbs-barricades-ultimatum-065/comments/

http://www.upiu.com/articles/serbian-war-prosecutor-hunts-aussie-doctor-on-facebook

http://www.theage.com.au/national/plea-of-war-doctor-who-shot-dying-woman-20101008-16c1u.html?from=smh_ft

http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/

http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm

http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104

http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm

http://www.theage.com.au/national/plea-of-war-doctor-who-shot-dying-woman-20101008-16c1u.html?from=smh_ft

Surgeon at arms

http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/

http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104

http:// http://www.peshkupauje.com/2010/02/nje-film-ne-hollywood-kushtuar-uchttp://en.wikipedia.org/wiki/Combat_medickmondediplo.com/2011/04/12kosovo

http://dcswift.com/military/bioethics/Medical%20Ethics%202/Ethics-ch-23.pdf

https://www.mja.com.au/journal/2011/194/6/battlefield-euthanasia-courageous-compassion-or-war-crime

http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-Juri%C5%A1evi%C4%87

http://pravoslavnisrbi.com/istorija/ne-daju-se-srbi-moji-ne-mogu-im-nista-kauboji.html

https://maps.google.com/?ie=UTF8&ll=-34.93333,138.6&spn=0.676851,1.235962&z=10

http://www.cervens.net/legionbbs123/archive/index.php/t-10582.html

http://z10.invisionfree.com/Ignis_Ardens/ar/t7054.htm

http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290

http://www.youtube.com/watch?v=UuwgHQ5WKcU

http://www.youtube.com/watch?v=mihTLZjUYwU

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/mart/prva-presuda-za-ubistvo-vojnika-na-karauli-kosare.php

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0

 

 

 

 

 

 

 

 

 

БЕОГРАД, 6. новембра 2012. (Бета) – Нови амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин изјавио је да је за Србију „јачање односа с великом Русијом објективна потреба“.

06.11.2012. БЕТА

„Заједничка историја и корени Русије и Србије олакшавају нам не само међусобно разумевање већ нас све обавезују да јачамо односе. То је објективна потреба. Они који су против тога ‘пљују против ветра’, како кажу у Русији“, рекао је Чепурин у интервјуу за Вечерње новости од уторка.

Чепурин, који је у уторак имао први радни дан на дужности у Београду, пошто је на место амбасадора Русије дошао после Александра Конузина, навео је да је за амбасадора посебно важно да осећа симпатију према земљи у којој ради и да тамо има пријатеље и истомишљенике.

„Срби и Руси имају много заједничких црта: добродушност, искреност, активност, способност да бранимо праведност и неретко да страдамо због тога. Сви смо заинтересовани за бољи живот и за просперитет наших народа“, рекао је нови руски амбасадор у Београду.

 

A former US Air Force pilot and the man who shot his stealth plane down during Nato’s operation in Serbia have struck a remarkable friendship.

 

Dale Zelko and Zoltan Dani talk about how they forged their friendship

 

Breaking bread with the enemy is one thing. Making it together is a step that former foes do not usually take.

But in Zoltan Dani’s kitchen, that is exactly what is happening. Once the commander of a crack Yugoslav anti-aircraft rocket unit, the former colonel has swapped his camouflage for an apron and now runs a successful bakery.

Even more remarkably, kneading the dough beside him is former United States Air Force pilot, Dale Zelko.

The two men were on opposite sides in 1999, when Nato air strikes rocked Belgrade and other key targets. And they were the protagonists in one of the most remarkable incidents of Operation Allied Force.

Dale Zelko flew the F117 „stealth fighter“ – a warplane so advanced that it was all but invisible to enemy radar.

But on the night of 27 March 1999 he was uncomfortable. Weather conditions meant the stealth fighters would not have their usual escort of „Prowler“ electronic jamming planes or F16s firing anti-radar missiles.

„I’d never felt so strongly – if there was ever a night, a mission for an F117 to get shot down, it would be this one. I wasn’t surprised when it happened,“ he says.

 

‘Nice shot’

Zoltan Dani had problems of his own. He commanded a unit which was low on resources and vulnerable to attack by the F16s. But his men were not short on morale or skill.

Each night he would move his unit from place to place – operating the equipment in 20-second bursts to avoid the attention of anti-radar missiles.

Citing Serbian electronics genius Nikola Tesla as an inspiration, Zoltan had the equipment modified so it would operate beyond the usual wavelengths.

Perhaps it was this which allowed him to detect Dale Zelko’s stealth fighter.

„When it hit, it felt very, very good. Like scoring the winning goal in a football match,“ says Mr Dani.

The US pilot’s perspective was naturally a little different. But once he had ejected from his now uncontrollable plane, Mr Zelko had some surprisingly generous thoughts.

„I thought about the Serbian SAM (surface-to-air missile) operator, imagining having a coffee and conversation with this guy, saying to him: ‘Really nice shot.’ I had this huge respect for him and the Serbian people.“

 The wreckage of Mr Zelko’s plane is now in Belgrade’s museum

 

This, perhaps, helps to explain why Mr Zelko was so receptive when the idea of meeting the man who shot him down was first floated.

‘Message of peace’

The initial suggestion came from Mr Dani’s son, Atila, who had seen footage of Dale online. It was taken up by Serbian documentary-maker Zeljko Mirkovic, who was then completing a film about the former rocket unit commander called The 21st Second.

He contacted the now-retired pilot via the US Air Force. And for Dale Zelko it could not have been a more welcome communication.

„As soon as I read the idea of meeting the man who shot me down, my immediate reaction was: yes, absolutely – and I became obsessed with the idea. I felt I had to connect deeply and personally with this person and the Serbian people. It became a mission of passion for me.“

Several years of correspondence followed. The two former military men say they shared their stories, emotions and ideas as they worked towards a face-to-face encounter.

That finally came last year – with Zeljko Mirkovic’s camera also in attendance. His documentary about the relationship between Dale and Zoltan is called The Second Meeting. And he thinks its story is relevant around the world.

„Our three families – Dale’s, mine, Zoltan’s – shared the same values, about believing in the family, believing in peace. We all believed we had the right to send the message – hope, peace – which could be accepted universally.“

But the relationship between the two old adversaries has gone far beyond the boundaries of the film. They have exchanged visits to each other’s homes – and their children and wives have also struck up friendships.

Three members of the Zelko family came to Serbia for a week of premieres of The Second Meeting. They stayed at the Dani family home in Kovin, a short distance from Belgrade.

It was striking how comfortable the two families were in each other’s company: the older, dark-haired Dani children acting like older siblings to the pre-teen, blonde-haired Zelkos. Meanwhile, the two fathers relaxed with home cooking and coffee.

‘Human element’

Still, the friendship has thrown up some intriguing philosophical conundrums. Particularly for Dale Zelko, who first went to Serbia to make war, but returned to make friends.

„I had a question from the audience at the Belgrade premiere: ‘After developing a real personal relationship between the families, could you go back in a combat machine against Serbia?’ I said absolutely not, that would be impossible. You can no longer remove the human element from it.“

The pair hope their story will send a message of tolerance and understanding around the world.

Emerging from another hug with the man who came to bomb his country but whom he now calls brother, Zoltan Dani is happy to be viewed as an example.

„We found a solution to this problem and we’re showing other people how to do it. We’re saying to people that peace is much better than war. The most important thing is that we communicate and become very good friends – share emotions and feelings.“

He smiles, and glances over at the oven.

„And besides apple strudel, we make chocolate cake.“

 

———————————————————————-

http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-20209770

Ми смо бесмртни и вечни!

6 новембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Драган Симовић

Ми смо бесмртни и вечни!
Ако желимо, ми, заиста, бивамо оно што желимо!
Наше су жеље наша стварност.
Наши су науми наша стварност.
Наше су намере наша стварност.
Наша су дела наша стварност.
Нашу стварност и нашу судбину, гле, дела наша стварају!
Ми смо творци свега онога што нам се дешава.
Ми смо бесмртни и вечни!
Живот је наш без почетка и без свршетка.
Да ли смо ми заљубљени у властити живот?
Ако јесмо, зашто смо заљубљени у властити живот?
Шта ће нам живот, ако не творимо дела љубави?
Чему ће нам живот, ако нисмо посвећени стваралаштву и стварању?
Живот сам по себи, ма шта ми мислили, нема никаквога смисла, ако тај живот није посвећен стваралаштву и стварању!
Тек посвећен живот јесте живот са смислом и сврхом!
Живети живот без смисла и сврхе, без стваралаштва и стварања, то је исто као и не-живети!
Заиста, не живи се живот изван стваралаштва и стварања.
Не живи се живот ако давања нема.
Живети, значи давати, а давати се једино може кроз стваралаштво и стварање.
Ако не дајемо, ми онда и не живимо!
Да дајемо Створитељу, Великом Духу, Великој Мајци, Природи, ближњима и суближњима!
Тек када дајемо ми, уистини, јесмо!
Ако не дајемо, ми нисмо!
Човек је Бог онолико колико даје.
Посвећени се човек једино на Бога угледа.
Зато и кажем, да је човек Бог само онолико колико даје.
Човек који живи за узимање, полако али поуздано корача прма животињи.
Човек који живи за узимање, већ јесте животиња!
Он не зна, и ништа не слути, али полако и поуздано иде према животињи.
Ми смо бесмртни и вечни!
Али, бесмртност и вечност морамо оправдати.
Од Створитеља Који Јесте Предивотна Светлост и Надискуствена Милост Сушта, ми смо унапред добили највеће дарове Његове.
На нама је да те дарове Његове делима својим оправдамо.
Делима својим, кроз стваралаштво и стварање!
Ако нисмо посвећени стваралаштву и стварању, чему ће нам онда бесмртност и вечност?!
Само кроз стваралаштво и стварање ми јесмо Једно с Оним Који Јесте.
Онај Који Јесте, Он Јесте у нама суштаство наше сушто само онда када стварамо попут Њега Који Вечно Ствара.
И будући да Вечно Ствара, Он, стога, Јесте и Бива.
Ако смо у стваралаштву, и у стварању, онда и ми Јесмо и Бивамо!
[starrating template_id=4 select=“]