ПОСВЕЋЕНИШТВО ЈЕСТЕ ПУТ НАВИШЕ

Посвећеник следи сварожницу. Сварожница је по Богу Сварогу. Још се може звати и усправница, сунчева оса, божанска оса, илити вертикала.
Песник бира праисконе песничке речи, зато што је у речима животно божанско дејство, у речима је Светлост, у речима је Бог Створитељ, у речима је Велики Дух Стварања.
Посвећени се Песник, следећи сварожницу, сусреће са својим Великим Прецима.
Преци свих наших предака, које ја називам Великим Прецима, јесу наши Богови.
Ми смо рођени Одозго, рођени од Великих Предака, рођени од Богова.
То је Истина Сушта, све друго су опсене и лажи.
Лажи су да смо ми, еволуцијом, постали од нижих врста. Реч еволуција, када се на србски преведе, значи успињање, уздизање, узрастање.
Ми нисмо последица никаквог узрастања илити узлажења; ми смо одувек били, и јесмо, савршени!
Зато што су савршени Они чији смо ми потомци!
Од самог почетка без почетка, па све до свршетка без свршетка, ми, уистини, јесмо савршени.
Када уђемо у Биће Времена, онда постоји само овај трнутак, који је кроз све векове само овај тренутак, само ово, једно те исто, вечно сада.
Када беседим о Србству, ја вазда на уму имам Србство по сварожници, Србство у Светлости, Србство у Бићу Времена, а то значи у Вечности!
Када певам о Србству, то су Велики Преци Срба Аријеваца. Реч Аријевац, значи отмен, господствен.
Реч Аријевац, значи још и Племић! Бити Аријевац, значи бити Племенит! Значи бити Редак, бити Посвећен. Они који не осећају језик, који не препознају језик, који нису усаображени са Бићем Језика, погрешно тумаче реч Аријевац. Њихово тумачење речи Арија, Аријевац јесте далеко од Истине!
Моје Србство, као што рекох, није Србство по обзорници. Обзорница је од речи обзор, обзорје, а то је србска реч за хоризонт, а од хоризонта је изведена реч хоризонтала.
Србство по обзорници јесте привид, варка, опсена. То је Србство у свету вештаства, а вештаство је србска реч за материју.
Србство по обзорници живи у опсенама, у преварама, у лажима. Србство у вештаству само граби и отима.
Србство у вештаству обитава у себичности и у саможивости.
Моје Биће и Битије Сушто нема ничега заједничког са Србством у вештаству, са Србством које само граби и отима; граби и отима од Оца, од Мајке, од Великог Духа Стварања, од Природе, од ближњих, од људи.
Племић илити Аријевац вазда и свагда даје.
Даје Богу Оцу, даје Богу Створитељу, даје Божанској Мајци, даје Великом Духу Стварања, даје Природи, даје ближњима, и даје свим људима добре воље.
Давање јесте Смисао.
Смисао у Богу, у Духу Стварања, у Вечноме Животу.
Стварање значи Постојање, Бивање и Бивствовање.
Стварање је Прво Божје Начало.
Истина је Друго Божје Начало.
Љубав је Треће Божје Начало.
До Љубави се долази кроз Стварање и Истину!
Никада још нико није дошао до Љубави заобишавши Стварање и Истину!
Ко другачије путује упада у Царство Опсена.
Царство Опсена јесте изокренуто пресликано Царство Божјега Стварања.
Ако неко жели Вечан Живот у Створитељу, само нека путује Путом Стварања!
Моје Србство јесте Оно Србство које срећем и препознајем на Путу Стварања.
Пут Стварања јесте Пут Навише!
Онај ко путује Путом Стварања може се још звати и Ратнком Светлости. Ратником Светлости у праизворном значењу те речи.
Многи користе ову двојницу Ратник Светлости, али они, уистини, не знају шта значи бити Ратником Светлости!
Бити Ратником Светлости, значи бити у Створитељевој Светлости, у ПраСветлости, у ПраСуштаству!
Ратник је Светлости вазда усаображем са Тројним Началима Божјим.
Он је у Стварању, у Истини, и у Љубави.
Срби Аријевци, а то су они који долазе из Будућности, увек полазе од Љубави, а никада од Мржње.
Мржња је највећи непријатељ Ратнику Светлости.
Штавише, Мржња поништава Ратника Светлости, зато што Мржња поништава и Стварање и Истину и Љубав!
Србин Аријевац љуби Род, љуб Родину, љуби Све, а не мрзи никога и ништа.
Он јесте Ратник Светлости, јесте Велики Посвећени Ратник, али, он никада не мрзи!
Србин Аријевац, Ратник Светлости, заувек мора да ишчупа Мржњу из Бића и Битија својега!
Ако не ишчупа Мржњу, остаће у власти Мржње, остаће у власти Таме!
Ако не ишчупа Мржњу из Бића и Битија својега, онда ће из Бесмртности пасти у Смртност и у Трулежност, онда ће из Бића пасти у НеБиће, онда ће из Суштаства пасти у Ништавило.
Посвећеништво, заиста, јесте Пут Навише.
А Пут Навише нема ни почетка нити свршетка.
Нема ни почетка нити свршетка за Онога који путује Путом Навише!

Д. Симовић

ФБР СПОРТ: НЕМАЊА СТАНИМИРОВИЋ – Портрет спортисте аматера

Физичка култура и спорт Портрет спортисте аматера, уређује Б. Гајић

Бранко Гајић:

НЕМАЊА СТАНИМИРОВИЋ – Портрет спортисте аматера

Професор физичког без посла који се бави бадминтоном и фудбалом

НЕМАЊА СТАНИМИРОВИЋ (1989) из Шапца се упоредо бави бадминтоном и фудбалом. Члан је Бадмитон секције Соколског друштва Душан Силни Шабац и ОФК Јелен из Јеленче, члана међуопштинске фудбалске лиге ФС Мачванског округа.

У бадминтону, у појединачној конкуренцији је међу 10 најбољих у Србији.

У фудбалу игра на позицији офанзивног десног бека или бочног везног, стандардан је првотимац и један од најбољих играча. У овај клуб је дошао лета 2011. године из ФК Фортуне из Шапца.

Немања је управо дошао са првенства Србије у бадминтону које је одржано у Крагујевцу претходног викенда и зато није наступио у задњој утакмици свога клуба.

Довољно разлога за један интервју.

– Немања, где си био за овај задњи викенд, какво је то такмичење било и како си прошао?

– Прошлог викенда сам био у Крагујевцу на последњем првенству Србије у овој календарској години Х Трофеј Крагујевца у бадминтону КГ ОПЕН 2012. То је сениорско такмичење, где долазе најбољи играчи из целе Србје. Што се тиче резултата на турниру, освојио сам сребрну медаљу у конкуренцији мушког дубла, што је велики успех, док сам у синглу и микс дублу завршио учешће четвртини финала.

– Какав је то спорт бадминтон, у чему су његове специфичности, његове чари, шта те је привукло овом спорту, од када се бавиш овим спортом, каква је седмична динамика рада, односно колико имаш тренинга и мечева у току седмице, како је организован и какви су услови рада у твом клубу, односно бадминтон секцији, како је организовано такмичење у овом спорту и какве резултате имаш?

– Бадминтон је спорт сличан тенису. То је олимпијски спорт. Доста људи има предрасуде према бадминтону, мислећи да је то првенствено женски спорт, спор, досадан… али верујте ми да је све потпуно обрнуто од тога. Бадминтон сам почео да тренирам као клинац, када сам имао око 11 година. Тренирао сам више спортова и некако је на ред дошао и на бадминтон. Ишао ми је од руке па сам решио да се мало више посветим њему. Тренинзи у мом клубу су на жалост ретки, што због недостатка сале, што због недостатка опреме… Што се тиче мојих резултата у бадминтону, тренутно сам осми у Србији у сингл категорији, у мушком дублу сам трећи, док сам у миксу на седмој позицији. Верујем да би пласман био и бољи да су тренинзи бројнији и квалитетнији…

– Каква је седмична динамика рада у фудбалском клубу и како усклађујеш обавезе према оба клуба? Постоји ли још неки спорт који упражњаваш?

– У фудбалском клубу су организована три тренинга недељно, у припремама смо имали и по пет-шест тренинга недељно, али у задње време су се и овде тренинзи проредили а ја сам био прилично уредан. С обзиром да су фудбалски тренинзи рано поподне, а бадминтон тренинзи касно увече није ми никакав проблем да ускладим време и да стижем да тренирам оба спорта. Не, не постоји више спортова. У данашње време тренирати и један спорт је чиста реткост а о два да и не говорим.

– Имаш ли још који хоби?

– Углавном спорт уопште ми је хоби, волим да пробам што више спортских игара. Вероватно да нисам такав, никад не бих отишао на бадминтон.

– Омиљена књига, филм, мелодија?

– Књиге не читам, а што се тице филмова и мелодија, тренутно не могу да се сетим неких посебно, али рецимо да су ми комедије главне међу филмским жанровима.

– Како управа, тренер и саиграчи из фудбалског клуба реагују на твоја повремена одсуствовања са тренинга, па и одлучујућих утакмица због бадминтона?

– Увек је тешко, посебно у клубу као Јелен, када играч изостане са неке утакмице, било да сам ја или неко други јер имамо танку клупу и мали фонд играча. Али срећом такмичења у бадминтону нема пуно током године, па су одсуства са утакмица ретка а и људи ме разумеју.

– Да ли си некада тестирао своју физичку спремност и на ком нивоу су твоје физичке способности, рецимо трчање, скок у даљ, склекови, трбушњаци, или колико пута за време једне утакмице претрчиш од шеснаест до шеснаест, или чак до корнер линије, колико одприлике претрчиш за време једне утакмице?

– Као сто сам рекао, тренутно нисам у неком нарочито квалитетном тренажном процесу а у Јелену нисам био када је било тестирање, тако да не бих знао моје могућности. Мисли да имам просечну брзину и да сам солидно спреман. Што се тице трчања од шеснаест до шеснаест или до корнер линије, рекао бих да је веома често. Од мене се очекује да вршим притисак на противницку зону одбране, да нападам, а у исто време да играм и одбрану, тако да сам принуђен да што чешће трчим из одбране у напад и да тако за деведесет минута направим доста шпринтева од шеснаест до шеснаест, па и до противничке корнер линије.

– Дружиш ли се са саиграчима у ове две спортске средине, јеси ли тамо и у другим клубовима, међу судијама и др. стекао познанике, другове и пријатеље?

– Да, наравно. Имам доста другова и другарица из спорта.У фудбалском клубу су ме лепо прихватили и у њему сам стекао доста другова, док у бадминтону има пуно више људи и самим тим и више познаника.

– Немања, можеш ли да издвојиш по један леп и незабораван догађај, ситуацију, тренутак из оба спорта?

– Што се тице бадминтона рекао бих освајање сребрне медаље сад за викенд. То ми је прво финале, прву пут сам имао осећај како је играти у финалу. Надам се да ћу следећи пут отићи корак даље. А што се тиче фудбала, могао бих да издвојим утакмицу у баражу летос, коју су сви одиграли као један и обезбедили опстанак у лиги и освајање турнира у Крнићу пред почетак сезоне.

– Имаш ли, осим задовољства, и неке материјалне користи од бављења са ова два спорта?

-Не. Задовољство и драж такмичења су једини мотиватори тренутно у оба случаја. Али, никад не реци никад. Ако бих напредовао, не бих искључио и профсионално бављење спортом.

– Какве су ти амбиције и планови, мислим на развој каријере у бадминтону а какви у фудбалу?

– Амбиције су увек велике, првенствено у бадминтону. Тренутно се борим да уђем у репрезентацију (бадминтон), да обучем дрес са грбом Србије… А што се тиче фудбала, тренутно немам неки посебан циљ. Желим једноставно да временом напредујем. Најбитније ми је да се добро игра и побеђује. Стварно добро играмо али резултата нема. Желим да опстанемо у лиги.

– Имаш ли неке узоре из ова два спорта и у другим областима живота?

– Наравно да имам. Узори су ми Денис Бергкамп и Ли Цонг Веј, наравно први је фудбалски а други бадминтон узор

– Постоји ли код тебе, осим љубави, и свест о потреби бављења спортом, под чијим утицајем се формирала та свест и колико су у томе учествовала ова два клуба и претходни фудбалски клуб?

– Наравно да постоји. Највише ми је помогао факултет у томе. Често смо тамо учили о самој потреби бављења спортом. Није битна само љубав, већ спортом људи треба да се баве и због свог здравља и других свари које представљају потребу човека. Знаш како кажу “ Ниједан лек не може да замени спорт, али спорт може да замени сваки лек „.

– Да ли се у овим клубовима говори о фер плеју, колико домаће васпитање утиче на понашање играча на утакмици, колико жутих а колико црвених картона си добио у фудбалској каријери?

– Ретко кад се виђа фер плеј у спорту, посебно у нижим лигама где је битније да се победи него било шта друго. Педагогија некако слабо долази на дневни ред таком да оно што се понесе од куће и из школе то је то. Што се тиче жутих и црвених картона, морам рећи да их не добијам често. У каријери сам добио можда укупно 3-4 жута картона, док црвене још нисам, и надам се да ће тако и остати.

– Немања, шта имаш завршено од школе, имаш ли посао, јеси ли приметио везу између учења и рада и бављења спортом?

– Завршио сам факултет у Новом Саду за професора физичког васпитања, надајући се као и сви да ћу наћи посао након факултета- Али на жалост и даље сам без посла у својој струци… Веза је танка, посебно због тога сто људи мисле да знају пуно и да немају више шта да уче, али увек човек може да учи и научи нешто ново. Велика је разлика између онога што се учи теоретски и примене тих знања у пракси а то није добро…

– Брачни статус, емотивна веза, планови?

– За сад не размисљам о томе, првенствено сам се посветио тражењу посла. Биће касније времена за то.

– Имаш ли неку поруку за крај овог разговора?

Наравно да се захвалим теби чика Бранко за овај интервју.

Хвала и теби, момче. Желим ти да наставиш мисију физичке културе и спорта и оствариш све своје снове. Јер, спортисти су пр(а)ви људи.

СРЕЋНО!

 

Неки дан читам како је неки доктор, неурохирург, школован на Харварду, активно се бавио својим послом, годинама оперисао људе и онда, једнога дана, пао у кому.

Кад се пробудио, саопштио је својој дјеци, жени, пуници и шефу своје масонске ложе, да је био у Рају.

02.11.2012. магацин.орг

Значи, док су они мислили да он лежи као клада, да су му дани одбројани, док су лелекали око кревета у скупом апартману (апартман има изолацију и смије се наглас кукати), дотур се сретао са неким лијепим женама и вишим бићима – то су докторове ријечи. Ови су мислили да је излудио, хтјели да га врате назад у кому, да се још мало изкомира (накомирише) не би ли дошао себи и престао да лупа глупости (причати о Рају и Паклу, у тој модерној држави, лупетати о загробном животу и облацима у високоплаћеној научној заједници, може проузроковати губљење статуса и привилегија, плате у фунтама и кућице у цвијећу), али овај се није дао, побјегао им је из стационара, преко леја са ружама и ограде од старог енглеског кованог гвожђа (какву само Енглези знају да искују) и – написао књигу.

Е, сад, и та књига ће да донесе неки динар, па се породица мало одобровољила, као, мало ће да шврља са стране, ал ће да се врне кући, у научно јато, међу нобеловце и ловце на лисице, међу Серове или Сирове, како вам драго, мислим, како читате ту енглеску ријеч – Сир. И тако ће ти Серови или Сирови, да мало сачекају, па ако овај и даље буде бушио, лудовао и узнемиравао научну, атеистичку и гностичку јавност, искључиће га из свих могућих Голф и Кантри клубова, избацити га из свијета доктора; биће одстрањен као шенуо из друштва ових и оних научника, из свих тих Удружења које су основали људи који вјерују у Дарвина, односно, мајмуна, у Велики прасак илити Ајне гросе шприцен и капитализам, односно, империјализам.

Комуниста који воли паре, то је монструм 21. вијека, то је чудовиште за нова времена, за Ново вријеме. Социјалисти који се куну у Сороша, па то је да ти се душа заледи од страха и стида. Е, ти су одлучили да Доктору стану за врат, да му покажу да нема зезања са науком. Не море један дан вако, други нако.

И тако ће тај Енглез, који је чачкао људима по мозгу и нервима, сада морати да нађе други посао, јер му више неће бити дозвољено, с обзиром да износи неразумне, неуравнотежене и узнемиравајуће ствари у јавност, да пребира по вијугама и гура руке у сиву масу и месни нарезак.

Тако то бива данаске. Такво је доба. Мада, увијек су људе бацали у тамнице када су говорили истину. Сјетимо се и Кочићевих ријечи о слободи и истини и како прође онај ко ју љуби; њих се увијек вриједи сјетити. Значи, ништа се није промијенило, увијек постоји неко ко баца у тамницу и неко кога бацају. Доктори су, рецимо, одлучили да педерастија није болест, да се људи тако рађају и донијели одлуку да сви морају тако да мисле ако хоће да раде као психијатри, психолози итд. Изношење супротних, полемичких, ставова, није дозвољено или се, у најмању руку, сматра неукусним и неозбиљним; потезати то, кобива, тако јасно и сасвим дефинисано питање (а дефинисано је, као што рекосмо, 1973. у Америци, а 1995. у остатку свијета, с тим да су признали одређене менталне поремећаје везане за хомосексуализам – егодистона, неприхваћена, хомосексуалност и ситуациона (затвор). То, кобива, лијече.

Један је тако, вођен истом логиком, рекао да је он педофил од рођења и да искрено воли дјецу – и у Холандији су му дали да оснује странку. Касније су је, бржебоље, забранили, али остала је порука – свака болест, страст и девијација у Новом свјетском поретку има своје мјесто и неће се називати болешћу, него реалним стањем на терену.

Тако су некад рекли и ово: Ако не вјерујете у Дарвинову теорију, нема вам мјеста у модерној научној заједници, нема вам мјеста у Институтима, на Универзитетима, Лабораторијама, нема вам лагодног живота професорског, нема звања и еполета, нема нобелових награда нити вечера са престолонаследницима. Нема вас нигдје, другови и другарице!

Да скратимо, ако вјерујете у Бога, ви сте пропали. Ви сте примитивац и будала. Ви сте човјек са смањеним интелектуалним способностима. Ви сте, укратко, глупан. Правила и заблуде су ту да трају и да се поштују до имбецилности. Код нас је редовна појава да, чим причате о ћирилици, о Србима, о Дражи, одмах се четник, назадни елемент, одмах сте прекрајатељ историје; па и кад им дате доказе да су Швабе гањале и Дражу и Тита и штампали, на истом плакату-потјерници двије слике, да су тражили цвај бандитен а не једнога, опет ништа не знате, опет сте дезиноформисани националиста. Кад им кажете да свака кућа у Америци има америчку заставу на олуку или фасади, да то није ништа чудно и да би и ми Срби могли тако, опет сви – у дреку, опет испадаш шовиниста, виолиниста, алпиниста, сандиниста и шта све не…

И, на крају, кад им поменете Исуса Христа, то их жигне у срце, убоде их у живчану средину средине. На ријеч Христос, те модерне апологете свјетских хохштаплера, који се играју науке, умјетности и, понекад, журналистике; интелектуална клошарија, елитни трговци писаном ријечи, плаћени пијанци, угледне личности кривих уста, мрљавог погледа и дуванског баритона, устану као по команди и почну да ударају и млате рукама, не гледајући кога каче и гдје слијећу ударци.

Зашто их Христос толико нервира? Зашто их, рецимо, нервира констатација једног угледног научника који каже: Вјероватноћа да су овај свијет и живот на њему настали случајно, игром случаја, мања је од вјероватноће да ће торнадо који прође ауто-отпадом усисати у себе дијелове Шевролета и спојити их, саставивти од њих ауто, значи, створити Шевролета који може да се вози. Вјероватно им то личи на анегдоту, није на нивоу научне истине, па се зато гицају.

Зашто их Христос толико нервира? Зато што су га изиграли, издали и покушали да зауставе. Нервира их чињеница да нема објашњења, да један тако усамљен глас, глас човјека на земљи, постане таква громогласна и јака сила, да обгрли читав свијет и пронесе Истину, осим објашњења да је у питању био Богочовјек, а не само обичан грађанин. Како да објасне да се људи већ двијехиљаде година крсте и клањају Господу; како да објасне неизмјерну, горућу, ватрену, несаломиву љубав према Мајци Божијој, према Богородици; како да објасне да су чуда могућа и да се догађају. Како, кад они кажу да чуда нема; да чуда не постоје, да је све објашњиво, да је све могуће убацити у логику, у систем, у научни образац. Како да сад затворе све своје Клубове и голф терене, све своје скупе Универзитете и Ловачке домове и признају да су погријешили; како да признају да је овај комирани доктор у праву, и да су сви они, сви до једног, бар једанпут у животу осјетили Божију љубав на себи; да су примјетили божански дар у неком човјеку, божански глас у пјевачу, снагу у инвалиду, невјероватну енергију слијепог и његову способност да види, осјети и зна оно што други не знају и, поред здравих очију, не виде; да су се, у својим научним експериментима, сусрели са необјашњивом лакоћом и прецизношћу којом је Бог направио овај свијет.

Не морају да затварају те Клубове, поготово не морају онај који им много значи, на Руској ријеци, Бохимиан Гроув (Bohemian Grove), али нек знају да им неће проћи Содомизација и Гоморизација свијета, односно, повлачим ријеч, то им је већ прошло, већ су понизили човјека и његову душу упрљали свјетским смрадом и коломашћу; али им то неће потрајати, нећете стићи тако далеко колико сте намјерили, господо и другови. Од гована се пита не прави. Не зато што то један мали, четворопрсти колумниста, тако каже, него зато што вам Господ неће дозволити да још дуго серуцкате по његовој башти и запишавате људе. Гејм овер.

Морам да признам да сам и сам био атеиста. И то задрти. Али, та прича, Павле и Савле, давно је испричана. Оно што сам хтио да кажем је – понекад су ми смијешни ти покушаји да се објасни овај свијет, али разумијем ту потребу; ко не би желио да схвати и објасни ово око нас и ово у нама. И још нешто, важно, чини ми се: Нема разлике међу људима који иду у Цркву и који не иду. Исти су то људи, нико ту није ни добар само зато што стоји у Храму, на служби, нити је неко зао јер недељом ујутро сједи у кући и игра се са својом дјецом. Нема тога, не постоји та подјела, постоје само они који трагају и они који не трагају за Истином. Боље један дан живјети онако како је Исус учио да треба да се живи, него један дан провести на кољенима, у молитви. Ипак, одлазак у Цркву је чин послушности, чин поштовања; као недељни ручак код родитеља; ако слажете и не одете, пече вас савјест јер нисте испоштовали оца и мајку. Тако је и са Црквом, не можете рећи – молићу се ја сам, не треба ми заједница (направи ми мама ручак, јешћу ја то са фамилијом у својој кући, а сјећаћу се тебе и тате између залогаја). Не иде то, не иде, ниси сам на свијету; кад xараш по атомима, xараш у име свих, кад вршиш експерименте, имаш одговорност зрелог човјека, ниси дијете које од лего коцки прави неке нове облике. Ти, лего научници, лего физичари, мисле да ја не знам шта је њихов ултимативни циљ: доказати да нема Бога. У то се наука претворила, а култура, као стара дроља, прати је у стопу. Авангардно је и модерно (постмодерно), пљунути на икону Христа.

Још нешто, кад сам се већ залетио, порука Органима реда и закона ове државе (Републике Српске): Пустите вехабије на миру. Ако се људи моле Богу, раде земљу, живе по правилима своје вјере и учења, немате права да их дирате. Ако припремају недјела и гомилају оружје – хапсите; ако смишљају неко зло, онда ће, као и сви који то раде и планирају, без обзира које су вјере и нације, одговарати и пред људским и пред Божијим законима. Свако ко је боготражитељ, свако ко копа и тражи Истину, мора да има простора да то ради; слободу да то чини. Не може се вјера у човјека утјерати нити истјерати канxијом. Ми, Срби, морамо прво бити хришћани, па онда Срби, јер, у обрнутом случају, нисмо Срби већ марва. Нема Србије без Светосавља, зато и јесте та држава на ивици понора, јер су унуци издали ђедове. Државност Србије је запечаћена Православљем, а не неким провизорним међународним законима и правом (свједоци смо како се то међународно право крши кад затреба Англосаксонцима). И сад, порука Органима Србије: Оснујте Светосавски државни институт (СДИ); ударите јаче темеље, забодите стубове државе дубље, тамо гдје је тврдо, тврђа земља, наслоните их на стијену светосавску. У супротном, вјетри историје ће нас све одувати.

Доктор је написао књигу, а ја колумну. Ја нисам био у коми (ако не рачунамо нека пијанства која су имала сва обиљежја коматозног стања) и надам се да нећу, али сам, овако, без бендека, са четири прста и бурмом на руци, спреман да посвједочим да је Господ посреди нас. Да је међу нама и да ће бити ту, до краја свијета. Праштајте…

Аутор: Никола Пејаковић
Извор: Глас Српске

http://www.magacin.org/2012/11/socijalisti-koji-se-kunu-u-sorosa-da-ti-se-dusa-zaledi/

После краћег прекида, за време и после рата, опет у Србији региструјемо већ патолошку снисходљивост и љубав према Хрватској, налазећи је у политици, култури, новинарству, док истовремено Загреб према Београду показује све веће гађење.

02.11.2012. Ратко Дмитровић, Печат

То код мене прераста у параноју; са све већим страхом узимам даљински у намери да изађем на РТС, јер ми се по правилу догађа да тамо затекнем неког хрватског певача. Не могу да оманем, сумњам у деловање сопствене подсвести која ме, проф. Јеротић би то савршено објаснио, приморава да пребацујем на РТС баш кад је тамо, шта ја знам, „Парни ваљак“, Нина Бадрић, „Нови фосили“, Масимо Савић, „Ладно пиво“, Борис Новковић…

Ништа немам против дотичне чељади и баш ме брига што су Хрвати, ако су добри певачи (узгред, Нина Бадрић је моја земљакиња, Српкиња са Баније), али ми смета готово необјашњива снисходљивост Београда према свему што долази из Хрватске, та потреба да се подилази некоме ко је према теби, да простите на изразу, свиња. Мислим на подилажење држави Хрватској. Горе споменути јесу појединачни случајеви, јесте да их у Београд не шаље држава, али они су пре свега хрватски певачи и њих у ову причу уводим као доказ једне све мучније и одвратније инфериорности.

ПОНОВО БЕОГРАД У ЗАГРЕБУ ВИДИ ЕВРОПУ

То траје деценијама, мало се примирило за време и после рата, али је настављено са још већим жаром. Поново Београд у Загребу види Европу, види развијени и модерни Запад, светлост париских булевара, касну ренесансу и рани барок, чује бечке валцере чији тактови долазе са сликама балова у огромним дворанама двораца подигнутих на мукама поданика једне некада моћне и силне Империје. Опет Београд баца под ноге своја велика имена, гура их у мрачне подруме запуштених националних библиотека и музеја, годинама закатанчених, и клања се пред нечим што никакве вредности нема или је има у назнакама, али је „европско“.

Свака смрдљива сплачина која из Загреба у Београд дође у форми романа, казалишне представе, телевизијске серије, бива у српским медијима оцењена као прворазредни догађај. Крлежа – за којим у Загребу речи хвале више не потежу ни оцвале фрајле из некада високог загребачког друштва, које на ноћним ормарићима већ држе последњу карту за „Максимир“ – у Београду је величина, појам. У Београду државна фирма, „Службени гласник“, штампа његове „Маргиналије“. Оне одвратне, расистичке, Крлежине квалификације о Србима, изговорене по окончању Првог светског рата, са којим може да се мери само згађеност писца Боре Ћосића (добитника националне пензије државе Србије) над српским народом, у Београду се тумаче као интелектуална слобода.

Исти ови који величају Крлежу сматрају да је „Философија паланке“ Радомира Константиновића, највреднија књига двадесетог века, објављена на овим просторима. Њима су Крлежини ставови, изнети по окончању Првог светског рата: „Беч гладује, Аустрије нема, руља завладала свјетом, рат су добили ови балкански цигани, какова ли срамота (…) А тко је нас побједио? Ови ушљиви балкански цигани, који читаве дане жваћу лук и пљуцкају по апсанама, ова неписмена багра за вјешала, тој данас Европа вјерује и дала јој је у руке некакве барјаке“ … сјајан наговештај „Философије паланке“. Једину разлику код Крлеже и Константиновића у вредносним судовима о српским писцима налазимо у случајевима Боре Станковића и Војислава Илића. Крлежа, је држао да су они неоправдано запостављени у српској култури, да је Бора велики писац, а Илић врхунски песник, док Константиновић за ову двојицу у „Философији паланке“ не даје жуту банку. Њему је све то паланачка уметност, а та и таква уметност – учи нас Константиновић, а то учење као јеванђеља разносе београдски заљубљеници у Крлежу и Константиновића – рађа национализам, мржњу, геноциде. Чему су Срби, закључак је јасан, склони.

Стари Београд и нове љубави према Хрватској

СРС: НОВА ВЛАСТ ПРВО СВЕ ПОКУШАВАЛА ДА СВАЛИ НА ПРЕТХОДНУ, ПА…
Американци су направили ОВК, Американци знају да је ОВК трговала органима. Па, ако је непристојно и бљутаво поздравити се са Тачијем, онда је још бљутавије поздравити се са Хлари Клинтон. Видели сте и сами: она је у Приштини дала велику изјаву да је то – независно Косово, породични успех фамилије Клинтон

02.11.2012. факти.орг

• Косовска полиција каже да није ухапсила (Славољуба Јовића), Еулекс каже да није ни он. Па, ко је онда ухапсио? Зар је могуће да северни део Косовске Митровице подлеже под надлежност свакога ко има силу? Тамо су надлежни и приштински органи, и УН, и ЕУ, и наводно је тамо надлежна и Република Србија
• Зашто се муче око Развојне банке Војводине? Нека прочитају стенограме из Народне скупштине и Одбора за финансије, шта су све радикали тражили и покретали. Да вас подсетим: идеја о Развојној банци је настала још 2007.године. Ако траже некога ко је одговоран за то – то је саветник Млађана Динкића, Радован Јелашић

        КАЖУ да већ 100 дана неке друге странке спроводе власт у Републици Србији, али, колико ми примећујемо, не постоји никаква разлика: Србија достојанствено корача према ЕУ у нади да ће да буде прва после Турске која ће да приступи, а за Турску су већ рекли да ће то да буде 2023. – рекао је на конференцији за медије Српске радикалне странке њен функционер Зоран Красић.

       И, имамо за ових стотинак дана развој једне нове дисциплине на политичкој сцени Србије где се пљување у даљ заменило пљувањем у вис. Нова власт – која се разликује од претходне само по томе што се уместо демократа налазе зумбули Томислава Николића, а све друго је исто – наставља проевропски пут онако како је обећала – много брже од Тадића.

       У ових стотинак дана су се нешто оштрили против, наводно, бившег режима, покушавајући да свале све на Тадића и ДС, а ових дана стичемо утисак да су заборавили, или су се у међувремену сетили: њих је направио управо тај Борис Тадић, као резервну варијанту. Тако да то пљување у даљ према ДС бледи, јер, зашто их критиковати када Томислав Николић спроводи њихову политику.

       То је политика – оценио је Красић – оне две госпође које су се недавно вратиле на место злочина.

       У међувремену се јавност забављала тиме ко се све с ким поздравио, ко је с ким разговарао, а ми постављамо питање: да ли постоји разлика ако се рукујеш са Тачијем или са Хилари Клинтон?

       Американцу су направили ОВК, Американци знају да је ОВК трговала органима. Па, ако је непристојно и бљутаво поздравити се са Тачијем, онда је још бљутавије поздравити се са Хлари Клинтон. Видели сте и сами: она је у Приштини дала велику изјаву да је то – независно Косово, породични успех фамилије Клинтон.

       И, сада ови наши зумбули праве неке платформе и разговарају, а вероватно ће све да се заврши на начин који смо имали прилике да видимо пре два дана: да је у северном делу Косовске Митровице ухапшен човек (Славољуб Јовић), а ови искључују било какву одговорност поводом тог хапшења.

       Косовска полиција каже да није ухапсила, Еулекс каже да није ни он. Па, ко је онда ухапсио? Зар је могуће да северни део Косовске Митровице подлеже под надлежност свакога ко има силу? Тамо су надлежни и приштински органи, и УН, и ЕУ, и наводно је тамо надлежна и Република Србија.

       То је оно што ће да дефинише наш живот у наредних неколико месеци док се не сруши ова прозападна и издајничка власт у Србији.

       Што се тиче борбе против криминала, наводно нешто истражују, па, ево, да и ми помогнемо ту борбу. Ваљда лична сазнања, веровања, уверења и тврдње Александра Вучића вреде и готово да му није потребна никаква истрага. Био је председник Анкетног одбора за продају струје, рекао је да власт чува криминалце. Ево, сад је он власт. Може да заврши посао – указао је Красић.

       Данас је значајан дан. Видећемо каква ће пресуда бити изречена Горану Кнежевићу. Само да подсетимо Вучића и Николића да су 2008.године и 2009.године причали о неком трезору и неким парама које је Горан Кнежевић обезбеђивао за финансирање ДС.

       Сад се љуте на своје људе. Љуте се на неког Мирка Радисављевића. Да ли зато што је Миљко Радисављевић узео кривичну пријаву Српске радикалне странке поводом дипломе – Томе дипломе. Само да подсетимо да је 23. јуна 2010.године Томислав Николић био у Стразбуру као члан делегација, а гле чуда да је тог истог дана положио два испита у Новом Саду.

       Изгледа да они имају проблема са факултетским дипломама. Чули сте скоро за онога што не зна шта је Сремска Митровица, Сремска Каменица и Нови Сад. Кад га стегну за једну диплому, он из џепа вади другу. Где се то штанцују дипломе?

       Да ли има неке промене у економском и финансијском смислу?

       Зашто се муче око Развојне банке Војводине? Нека прочитају стенограме из Народне скупштине и Одбора за финансије, шта су све радикали тражили и покретали. Да вас подсетим: идеја о Развојној банци је настала још 2007.године. Ако траже некога ко је одговоран за то – то је саветник Млађана Динкића, Радован Јелашић. Он је дао једно одобрење – нагласио је Красић, да Влада АП Војводине купи акције Металсбанке и да се тако докапитулизује Металсбанка. На бази мишљења предесдника Комисије за хартије од вредности аутономна покрајина није приоритетни купац акција – не може, јер нема статус државе, то припада само Републици Србији.

       О чему ми то причамо и шта се то дешава?

       Рекли су да ће да укину све споразуме које је претходна влада направила са терористом Тачијем. Шта је било од тог обећања? Прихватили су све те уредбе. Грле се са Хилари Клинтон и Кети Ештон, а њих две у Приштини кажу да је Косово независно, да је то је затворена прича и да границе не могу да се мењају.

       Зар они мисле – отворио је питање Красић у име СРС – да грађани Србије не прате и друге медије. Изгледа да је ураган Сенди после избора дошао и у Србију. Видите која се деструкција овде дешава. Динкић који је 12 година на власти у области финансија, каже како је спасио разорени финансијски систем Републике Србије. Па, ко га разори? Ко је могао за 12 година да разара овај систем? Ко? Проевропска погубна политика која је наметнута Републици Србији. Наметнута као једина алтернатива за Републику Србију.

       Ми и ову прилику користимо да обавестимо грађане да под хитно Србија мора да изађе из те мантре, јер је ро обична мантра, која служи за замајавање и свакодневно пропадање Републике Србије по свим шавовима: економским, финансијким, социјалним, политичким, националним…

       Српска радикална странка позива грађане – рекао је Красић – да се одрекну те мантре, те приче, да се окрену у се и у наше потенцијале.

 

 

На штанду преко 30 издавача са Косова и Метохије на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду између осталог, планирана је и промоција књиге „Глодар над хумком“ песника са Косова и Метохије Милоја Дончића. Али, промоција је отказана. О разлозима отказивања промоције у следећем видео прилогу говори сам песник, а један од разлога могао би бити, како он сам каже: „јер је на првој страни штампана песма ЖУТА КУЋА“, песма која је књижевно сведочанство о трговини људским органима, зверствима према србском народу која су незабележена у људској модерној историји…

02.11.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић

И песник говори своју песму „Жута кућа“:

*********
…и један од коментара на текст:

 

Последњи догађаји који се односе на даљу будућност јужне српске покрајине Косова и Метохије, бацили су у сенку катастрофалну економску и привредну ситуацију у Србији. Да ли је Косово изгубљено у „преводу“ или се ради о замешатељству неколико утицајних породица на дешавања на спољнополитичком плану-остаје историји да преиспита.

02.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Марина Рагуш

Међутим, наша обавеза пред том истом „учитељицом живота“ јесте да прибележимо све важне моменте и догађаје који су обележили време којем припадамо. Можда ће се, покаткад, учинити нејасним и непримереним апострофирање понашања припадника политичких елита, али кад се склопе све коцкице мозаика (који с значајним умишљајем увезујемо), слика ће бити потпуно јаснија. Политичке генерације које долазе морају да знају како су се њихови претходници понашали, чије су интересе заступали и какве су темеље саградили.

Зашто?

Како је, иначе, могуће реновирати кућу уколико не знате све детаље конструкције њене руиниране садржине?! Дакле, овај кратак увод био је неопходан да се, у потпуности, разуме на који начин посматрамо дешавања на српској политичкој сцени која прете да измене читаву међународну сцену НА ДУЖЕ! Можда ми грешимо, можда је наш угао помало измештен, али једно је сигурно ту процену нико од нас савременика не може да да! Тај суд припада времену, и оно ће одредити ко је има за право а ко не.

Тако, Косово и Метохија нису само српски већ и светски проблем! Српска политичка елита није само српска, већ и међународна. На који начин се она односи(ла) према националним и државним горућим проблемима предмет је нашег фокуса. На Вама, драги читаоци остаје да ли ћете принципијелну и објективну анализу успети да прихватите без емотивне задршке. Сасвим сигурно би и код нас емоција била спиритус мовенсделања, само да се нисмо определили за бележење стварности без субјективних склоности. С обзиром, да је наша одлука таква онда и немамо права на своје личне симпатије већ САМО И ЈЕДИНО на објективно перципирање догађаја који прете да српски народ испишу из светске популације!

С тим у вези, неопходно је рећи да се у овим последњим данима разоткрива сама суштина закулисних радњи породица и групација које диктирају законе престројавања на међународној политичкој сцени. Посета државне секретарке САД Хилари Клинтон Београду и Приштини потврдила је основане сумње свих оних који су годинама писали о томе на који начин функционише тзв. међународна заједница; какве су њене перспективе, и због тога били брендирани као „теоретичари завере“ кадгод је протагонистима интереса „великих“ било по вољи.

Изјава Клинтонове, пред сам крај њеног мандата, дата у Приштини да је Косово „за мене, моју породицу и за моје америчке суграђане…више од спољнополитичког питања. То је ЛИЧНО питање“ (1) више него јасно скинула је толике медијске спинове и открила саму суштину Новог поретка ствари у свету. Што ће рећи да разумемо да су неке породице одредиле своја ЛИЧНА питања и на њих добила и колективне одговоре. У нашем, српском, случају ти одговори су плаћени: санкцијама, изолацијом, уништењем привреде, сиромаштвом, агресијом, грађанским ратовима, порастом процента оболелих од најтежих болести, огромним бројем пострадалих цивила…

Признаћете, превисока цена пира породица које су окупирале не само Србију већ добар део света! Питање је сада ко ће том пиру стати на пут, јер неко мора. Уосталом, то и историја бележи-када једна светска идеологија прети да овлада планетом тада се и бележи почетак њеног краја. Она почиње да бива хистерична, непрецизна али управо због тога и врло опасна: као пацов кога сатерате у угао…остатак, верујемо знате.

Међутим, још важније питање јесте како је могуће да народи (чијој је природи иманентно морално разликовање између добра и зла) прихватају вешто замаскирану тоталитарну идеологију-и да тако, између два зла на својим „демократским“ изборима бирају мање. Не схватајући притом да опет бирају зло! Или, опет: те моћне породице које владају тзв. међународном заједницом држе светску популацију у фази хипнотичко сна, с једне стране; Док са друге стране, за све оне који се пробуде (ту, превасходно мислимо на Блиски, Далеки и наш Исток) имају већ опробану формулу „терором до усађивања страха!“ Па, иако се деси да се неко отргне из Матрикса, зна се шта му следује! Уколико, се дрзнемо (а све су прилике да хоћемо) да поредимо фашистичку Немачку из периода Другог светског рата и начине којима је Хитлер са својим најближим сарадницима руководио машинеријом зла-реците, суштински, шта се променило?

Осим, унапређених техника, скоро ништа! Окупирани свет, па тако и Србија, постају концетрациони логор. Чини се да Други светски рат није завршен! Макар за неке!

Не верујете?

Једно писмо, за које су се „моћни“ потрудили да „нестане“ са глобалне мреже, (2) двехиљадите године, такође, је попут секретарке Клинтон, разоткрило саму суштину и намере „великих“ а ми ћемо овде (опет, дрско-јер како истина у мору лажи, иначе, може да звучи) да подсетимо на њега. Потписник писма-извештаја, је Вили Вимер, тада не само гласноговорник ЦДУ (конзервативне немачке хришћанско демократске уније), већ и потпредседник парламентарне Скупштине Организације за европску сарадњу (3). Извештај је био упућен тадашњем немачком Канцелару Шредеру а повод је био конференција у Братислави, коју су организовали Стејт департмент САД и Спољно политички институт америчке републиканске странке. С обзиром да су овој конференцији присуствовали највиши политички званичници земаља од Балтика до Анадолије, од председника држава до министара иностраних послова и послова из области одбране и безбедности, Вимер скреће пажњу на неколико тачака, међу којима је за ову прилику значајно издвојити неколико:

-организатори конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово;

-европски правни поредак представља сметњу за провођење планова НАТО-а. У том смислу знатно је погоднији амерички поредак за примену у Европи;

-рат против савезне Републике Југославије вођен је да би се исправиле грешке генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено године 1945;

– европски савезници су учествовали у рату против Југославије да би, де факто, превазишли препреку и дилему која је настала после усвајања „Концепта нове стратегије“ Алијансе у априлу 1999. године, односно настојање Европљана да се претходно добије мандат УН или КЕБС-а;

– не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана да је, наиме, код ширења задатака НАТО-а преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије, била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају,

-ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО-а поново успостави територијална ситуација на простору између Балтичког мора и Анадолије, каква је постојала у време Римског царства и то у доба када је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство;

-због тога Пољска мора да буде окружена са севера и југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. СРБИЈА (ВЕРОВАТНО ЗБОГ ОБЕЗБЕЂИВАЊА НЕСМЕТАНОГ ВОЈНОГ ПРИСУСТВА САД) ТРАЈНО МОРА ДА БУДЕ ИСКЉУЧЕНА ИЗ ЕВРОПСКОГ РАЗВОЈА. Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору;

-северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору;

У сваком процесу права народа на самоопредељење треба дати предности над свим другим одредбама или правилима међународног права (4)!

Уколико томе придодамо да САД имају огроман утицај на руководство УН, онда би требало имати на памети да када се слично дешавало с Друштвом народа: када нације нису успевале да се окупе око заједничког циља а јесте очување мира и стабилности у свету: светски рат био је у најави!

Дванаест година после Вимеровог извештаја, чули смо (коначно) и од државне секретарке САД, да Србија јесте ЛИЧНО ПИТАЊЕ породице Клинтон! Истини за вољу, она је рекла Косово уместо Србије, али пошто КОСОВО ЈЕСТЕ СРБИЈА ми не можемо другачије да разумемо ову изјаву. Из овог угла посматрано, све је јасније и то што Србија међу политичарима и политичком елитом нема државника; то што Србијом управљају, најблаже речено; врло упитни „кадрови“; и то што сами поједини представници власти, а почесто смо цитирали Првог министра и Председника Србије, имају некакав унутрашњи сукоб, па једно говоре за домаће бирачко тело а друго после посета „великих и моћних“-када је Србији судбина одређена многопре него што смо то почели јавно да уочавамо.

Коначно, ваља подсетити српску политичку елиту, да какогод да покушају да објасне (необјашњиво) потребу дијалога с Приштином (?!) у циљу нормализације односа то у својој суштини јесте фактичко признање НАТО ентитета који (пре)познајемо као тзв. Косово. Када ЕУропски пут преведемо језиком Брисела а јесте захтев за фактичким признањем чињеница да је тзв. Косово за њих независно (и то не значи само Метохију већ и север Косова) и томе додамо упорно понављање српске власти да остаје доследна ЕУропском путу-морамо такође да подсетимо да то када се преведе на српски правни језик значи УДАР на уставни поредак Србије који каже да је КиМ саставни део Србије, и у ширем смислу речи значи чин ВЕЛЕИЗДАЈЕ српских националних интереса!

На самом крају, да се вратимо на почетак овог текста а јесте даполитичке генерације које долазе морају да знају како су се њихови претходници понашали, чије су интересе заступали и какве су темеље саградили. Судећи према последњим догађајима, а један од њих је посета Хилари Клинтон и Кетрин Ештон, у једној реченици закључак би био следећи: имајући у виду само слике сусрета из Београда и Приштине, тужна је судбина покореног народа који својим духом никада није био у Унији, (већ делићем у Европи и већим делом на Истоку) и због тога трпи последице ампутације духа од стране наметнуте му политичке елите!

Тужно, али како нас време прошло учи: не и КОНАЧНО!

Богу хвала, на томе!

 

 

 

Извори

1. http://www.pressonline.rs/info/politika/klinton-kosovo-je-za-moju-porodicu-i-mene-licno-pitanje

2. http://www.scribd.com/doc/40299919/Pismo-Vilija-Vimera-kancelaru-Gerhardu-Shrederu-02-05-2000

3.http://www.zcommunications.org/eisenhowers-mistake-a-tale-of-an-astonishing-letter-to-the-former-german-chancellor-by-andrej-grubacic

4. http://www.medienanalyse-international.de/wimmer.html

Пише: Миодраг Новаковић

4.     КУКЕШ- ДР ЈУРИШЕВИЋ СВЕДОЧИ О САХРАЊИВАЊУ „ДРУГИХ“ У МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, ЗАЈЕДНО СА КОСОВСКИМ ИЗБЕГЛИЦАМА- КО СУ БИЛИ ТИ „ДРУГИ“!?

Према информацијама из више извора, Крег Јуришевић је боравио на Албанско-Југословенском ратишту у периоду између 27. априла и 15. јуна 1999. Према неким албанским изворима (ОВК) он се у Албанији појавио 27. марта, а не 27. априла, како је навео у својој аутобиографској књизи „Крв на мојим рукама“?

У сваком случају, он борави у овој зони у време најжешћих окршаја на ратишту – где добровољно учествује борећи се на страни терористичке ОВК (и према властитом признању: у улози извиђача и „локатора циљева“ у оквиру Америчких специјалних снага) против Војске Југославије; И као што ћемо касније документовати у овом тексту- он такође борави и на две кључне локације везане за истрагу о киднапованим Србима и „трговину органима“- Кукешу у североисточној Албанији, и Кахану, на планини Паштрик у рејону Албанско-Југословенске границе.

 ——————————————————-

Према званичној биографији др Јуришевића он је формални војни тренинг стекао тек неколико година након повратка са косовског ратишта, и то у оквиру Аустралијске резервне војске (да би потом служио као аустралијски војни хирург у Источном Тимору 2006. и у Афганистану 2008. године).

Међутим, неки извори које сам пронашао на разним интернет „војним форумима“ (на којима др Јуришевић „радо“ учествује- што покушавајући да уновчи своје „ратовање“ продајом књиге, што из „его-центричних“ побуда да себе прикаже као „хероја и борца за правду“ по узора на деду Франца?) тврде да је др Јуришевић војно трениран од стране Израелске армије, у оквиру које је добровољно служио као „војни парамедик“- током 1992. и 1993., у време „Интифаде“ у Палестини и Гази.

Суочен са могућношћу кривичног гоњења због свог „злочињења“ на „косовском ратишту“, др Јуришевић од недавно покушава да заташка и гурне у други план своју „ратничку“ прошлост (коју је доскора „глорификовао“), и истакне своју „лекарску улогу“ у овом горњем инкриминисаном периоду.

 —————————————————–

Др Јуришевић стиже 27. априла 1999. у Кукеш, у оквиру (и о трошку) једне хуманитарне лекарске организације из Калифорније. Тамо добија улогу лекара-координатора у локалној (избегличкој) болници, на чијем челу је био Албански доктор Бајрам Цена. Према властитом сведочанству ту се одмах „повезује“ са једним командантом ОВК, такође лекарем по струци. Не наводи име тог ОВК команданта, али према извештају Дика Мартија у то време у Кукешу је често боравио др Шаип Муја (лекар), блиски Тачијев сарадник и водећи ОВК командант, који је између осталог био „задужен“ и за логоре у којима су били заточени отети Срби, којима су потом насилно вађени органи.

Унмиков извештај CKX103 документује да први отети Срби, али и „други“ који су пали у немилост ОВК, допремани у овај део Албаније још од почетка 1999. (према неким изворима и раније). Ако узмемо у обзир да једна тако сложена операција, као што је организована отмица, транспорт, заточеништво и и сабсеквентна медицинска „црна трансплантологија“ захтевала једну дужу временску припрему и компликовану логистику- онда постаје јасно да је др Јуришевић боравећи у два стратешка ОВК кампа Кукеш и Кахан (према неким ОВК изворима овде се ради о логору „Хелсан-Кукшу“, али ми ћемо се овде држати термина Д. Мартија- „Кахан“), који су истовремено били заточенички логори за киднаповане не-албанце, у најмању руку био сведок (ако не и учесник) у једном од најмонструознијих злочина у модерној људској историји…

 ————————————————–

Он даље наводи да су косовски избеглице (албанци) који су дакле масовно умирали услед  намерног лекарског ускраћивања помоћи, бацани у масовне гробнице заједно са ДРУГИМА (ово су наводи у његовој књизи „Крв на мојим рукама“, четврта глава, страница 53).

Ова реч „другима“ је по мени кључна, пошто др Јуришевић не наводи прецизније о којим „другима“ се овде ради. Ако су косовски избеглице (албанци) који су подлегли ранама или болести (или као што видимо овде ликвидирани намерном лекарском „небригом“, и то од стране своје „Албанске браће“) сахрањивани у „масовне гробнице“, онда је сувишно да се то додатно појашњава додатним прилогом „други“, осим ако у те „друге“ не убраја отете Србе, „друге“ не-албанце, или „друге обичне албанце“- који су пали у немилост терористичке ОВК.

 ———————————————————————

Из строго цензурисаног Унмик извештаја CKX103 (скоро пола садржаја је цензурисано- прецртано црним маркером), и Специјалног извештаја СЕ, од стране Д. Мартија, можемо да сазнамо да су у периоду и на локацијама, на којима је боравио др Јуришевић, већ стизале прве испоруке киднапованих не-албанаца (углавном Срба), као и да су се тамо одиграле и њихове прве ликвидације, и то пре свега у главном ОВК логору у Кукешу (озлоглашеној „металној фабрици“) и у Кахану, који је био и један од главних „иследничких“ центара терористичке ОВК. Др Јуришевић и описује у својој књизи да је тамо лично присуствовао ликвидацијама заробљених Срба (које је по властитом признању он сам одобравао!).

Дик Марти је (то илуструје у свом извештају) конкретно „ухватио у лажи“ Албанску владу- која је иначе званично негирала постојање таквих логора, транспорт и заточеништво киднапованих особа, а нарочито њихову физичку ликвидацију (и сабсеквентну црну трансплантологију) на територији Албаније- на случају киднапованог косовског албанца (католика) Антона Бисакуа, који је још током маја 1999. допремљен у логор Кукеш, где је био зверски мучен, ликвидиран 4. јуна 1999., и потом бачен у заједничку гробницу на локалном гробљу у Кукешу.

 ————————————————————-

Што се тиче улоге, или бар својства материјалног сведока, у „трговини органима“ и киднаповањима Срба и „других“- мислим да би др Јуришевић морао да појасни карактер своје везе са мистериозним „ОВК командантом- доктором“, јер по мени присуство сваког „водећег“ припадника ОВК, а нарочито лекара, на локацијама озлоглашених „конц-логора“ за Србе- којих је управо и било највише на потезу Кукеш- Бурел- Паштрик- би требало да буде од посебног значаја за истрагу о „трговини органима“. Ми знамо из Унмиковог извештаја и Мартијевог  реферата, да је на том потезу, и у време, када је тамо био присутан др Јуришевић документовано присуство више лекара, у тим ОВК „конц-логорима“.

 ———————————————————————

 

Наставиће се…

 

——————————————–

ПОВЕЗАНИ ДЕЛОВИ…

Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (1. део)

Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (2. део)

Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (3. део)

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://www.theaustralian.com.au/arts/craig-jurisevic-crossing-the-line/story-e6frg8n6-1225861993729

http://www.wilddingopress.com.au/Books/Blood-On-My-Hands

http://www.kurir-info.rs/australijski-hirurg-ubijao-kosovske-srbe-da-bi-im-pomogao-clanak-46781

http://www.wilddingopress.com.au/Authors/Craig-Jurisevic

http://www.linkedin.com/profile/view?authType=name&goback=%2Enpv_157917851_*1_*1_name_iIQ3_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1&locale=en_US&id=157917851&authToken=iIQ3

http://prishtinapress.info/kirurgu-australian-craig-jurisevic-duhet-te-reflektoje-ne-ndergjegjen-e-tij/

http://libertals.com/kronike-e-vetepromovimit-finok-te-genjeshtarit-craig-jurisevic/

http://papermask.blogspot.ca/2010/06/on-jurisevic-ross-knight-and-anonymous.html

http://papermask.blogspot.ca/2007/08/accc-strikes-again.html

http://papermask.blogspot.ca/2007/08/bleeding-hearts-in-private-hospitals.html

https://www.facebook.com/pages/Craig-Jurisevic-Blood-on-My-Hands/354095313597

http://www.ukalbanians.net/an-interview-with-craig-jurisevic-the-author-of-blood-on-my-hands-a-book-about-1999-kosovo-war/

http://floripress.blogspot.ca/2012/03/pro-et-contra-kronike-e-vetepromovimit.html#!/2012/03/pro-et-contra-kronike-e-vetepromovimit.html

harmony./www.mercatornet.com/articles/view/battlefield_bioethics

http://rt.com/news/kosovo-serbs-barricades-ultimatum-065/comments/

http://www.upiu.com/articles/serbian-war-prosecutor-hunts-aussie-doctor-on-facebook

http://www.theage.com.au/national/plea-of-war-doctor-who-shot-dying-woman-20101008-16c1u.html?from=smh_ft

http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/

http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm

http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104

http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm

http://www.theage.com.au/national/plea-of-war-doctor-who-shot-dying-woman-20101008-16c1u.html?from=smh_ft

Surgeon at arms

http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/

http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104

http:// http://www.peshkupauje.com/2010/02/nje-film-ne-hollywood-kushtuar-uchttp://en.wikipedia.org/wiki/Combat_medickmondediplo.com/2011/04/12kosovo

http://dcswift.com/military/bioethics/Medical%20Ethics%202/Ethics-ch-23.pdf

https://www.mja.com.au/journal/2011/194/6/battlefield-euthanasia-courageous-compassion-or-war-crime

http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-Juri%C5%A1evi%C4%87

http://pravoslavnisrbi.com/istorija/ne-daju-se-srbi-moji-ne-mogu-im-nista-kauboji.html

https://maps.google.com/?ie=UTF8&ll=-34.93333,138.6&spn=0.676851,1.235962&z=10

http://www.cervens.net/legionbbs123/archive/index.php/t-10582.html

http://z10.invisionfree.com/Ignis_Ardens/ar/t7054.htm

http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290

http://www.youtube.com/watch?v=UuwgHQ5WKcU

http://www.youtube.com/watch?v=mihTLZjUYwU