Category: Вести
МЈЕСЕЦ СЈЕЋАЊА НА СТРАДАЊЕ СРБА У 20. ВИЈЕКУ
Светосавска Омладинска Заједница – Бањалука у сарадњи са Удружењем студената др Милан Васић организује циклус предавања у Светосавком Културном Клубу, улица Бана Милосављевића број 8, у Бања Луци, под именом: МЈЕСЕЦ СЈЕЋАЊА НА СТРАДАЊЕ СРБА У 20. ВИЈЕКУ.
01.11.2012. извор: ФБ страница „ВОСТАНИ СЕРБИЕ – VOSTANI SERBIE“, за ФБР приредила Биљана Диковић
ПРОГРАМ ЦИКЛУСА ПРЕДАВАЊА:
1. ПЕТАК 02.11.2012
ДР ДУШАН БАСТАШИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА ЈАДОВНО 1941
„НАШЕ ЈАДОВНО (1941-1945): КУЛТУРА СЈЕЋАЊА И ПАМЋЕЊА“
2. ПЕТАК 09.11.2012
ЈЕРЕЈ МР ДРАГАН ШУЋУР
„СТРАДАЊЕ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА У НДХ 1941-1945)“
3. ПЕТАК 16.11.2012
ДРАГОСЛАВ ИЛИЋ
„ХОЛОКАУСТ И ГЕНОЦИД НДХ НА ТЕРИТОРИЈИ СРЕЗА САНСКИ МОСТ У ПЕРИОДУ 1941-1943 ГОДИНЕ“
4. ПЕТАК 23.11.2012
ДР ГОРАН ЛАТИНОВИЋ, ИСТОРИЧАР
„СТРАДАЊЕ СРБА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (1914-1918)“
5. ПЕТАК 30.11.2012
ДР ЈОВАН БАБИЋ
„СТРАДАЊЕ СРБА ИЗ СРЕМА У НДХ (1941-1945)“
6. ПЕТАК 07.12.2012
МАРКО ЈАНКОВИЋ
„ОПШТИНА КОЗАРСКА ДУБИЦА У РАТНИМ СУКОБИМА 1995. ГОДИНЕ“
ТАБЛОИД: Шокантно – Нема ништа од руских кредита!
Шокантно! Српски званичници на болестан начин изигравају договоре са Владом Русије… Нема ништа од руских кредита!
Очекујемо одговоре од председника Николића и премијера Дачића.
У Москви постоји дилема да ли српски политичари свесно опструишу сарадњу са Русијом, или је, заиста, реч о дилетантима који руководе Србијом.
31.10.2012. пише: Милован Бркић, магазин Таблоид
У јутарњем програму РТС-а, у уторак 30. октобра, кајроном су обавештавани гледаоци да је при крају реализација руског кредита од милијарду долара, намењеном као помоћ српском буџету за ову, и наредну календарску годину.
На исти начин своје читаоце су обавестиле и неке дневне новине у Београду.
Трагом ове вести кренули су истраживачи Таблоида, и дошли до шокантних сазнања.
Тачно је да је у разговору између председника Руске Федерације Владимира Путина и српског Томислава Николића у Сочију, било речи и о кредитима за подршку српском буџету и за обнову железнице у Србији.
Приликом ове посете руски председник је упутио српског колегу Николића да се српски премијер (Ивица Дачић) обрати писменим захтевом за одобравањем кредита за помоћ буџету у износу од једне милијарде, који је био планиран, као издатак у руском буџету.
Шта се даље догађало?
Дописницима Таблоида из Москве саопштено је да председник Владе Руске Федерације Дмитриј Медведев није, ни до данашњег дана, добио тај писмени захтев премијера Србије!
Уместо њега, писмени захтев упутио је министар финансија Млађан Динкић свом руском колеги Антону Силуанову, који није био задужен за реализацију овог посла, обавештавајући га да је српска страна спремна да формира радну групу за услове кредита и предложио је термине за састанак.
Руски министар финансија нашао се у неугодној ситуацији, јер је тај захтев требало поднети премијеру Дмитрију Медведеву.
Амбасадорка Србије у Москви Јелица Курјак позвана је тим поводом у Министарство спољних послова Русије, саопштавајући јој да српска страна не поштује договор два председника, и да то угрожава реализацију договореног кредита.
Како сазнају дописници Таблоида из Москве, амбасадорка Србије Јелица Курјак, како она тврди, послала је депешу премијеру Дачићу, извештавајући га о демаршу који јој је уручен. Амбасадорка Србије госпођа Курјак пренела је, потом, руском министарству спољних послова, да је добила одговор од премијера Дачића, којим он, од ње тражи да Амбасада Србије њему организује састанак у Москви, са још неким министрима, са руским премијером Медведевим, као званичну и радну посету.
Уследио је потом и одговор из кабинета премијера Медведева, да у наредних месец дана премијер нема слободних термина за пријем делегације из Србије, коју би предводио Ивица Дачић!
Шеф Руске Владе Дмитриј Медведев није спреман примити Дачића, јер је он понудио потпуно другачији формат рада – уместо званичног писма по једном конкретном питању, он инсистира на радној посети, па чак са делегацијом од 5-6 министра… Зато тај кредит и није планиран у Министарству финансија Русије.
О чему би са њима разговарали у Москви, када Влада Србије није способна ни писмо упутити? За такву врсту радне посете треба прецизна припрема, а српска страна не нуди ништа конкретно… То се зове, сматрају у Москви, политички туризам, па је и сврха позната. Дачићу се љуља столица премијера, под притиском споља (од стране Американаца, који желе избацити СПС из Владе) и изнутра (од стране Вучица, који намерава похапсити министре-социјалисте. Зато он жели ојачати своју позицију спекулишући на Руској подршци.
Иначе, нема ништа ни од продужетка разговора Вучића са Дмитријем Рогозином, замеником шефа Владе Руске Федерације, задуженим за војну индустрију, о изградњи наменске фабрике у Србији… Да ли је неко од сарадника Вучића отпутовао за Москву у сврху прецизирања услова заједничког пословања?
Или је и то државна тајна?
Познато је да је председник Николић позвао Владимира Путина да посети Србију, у вези почетка изградње гасовода Јужни ток.
Српски политичари, попут министра Баћевића, покушавају преварити домаћу јавност (здраво за готово) понављајући на сваком ћошку да ће Руски Председник доћи у Србију… Можда, можда… – је кључна реч.
Како ствари стоје, једва да ће се Путин одлучити за долазак, јер не воли он, за разлику од Николића, Дачића, Вучића и осталих у Београду – политички туризам. А са бајкерима њему је угодније састати се у отаџбини…
Таблоид пита: Председниче Николићу, да ли сте Ви свесни функције Председника државе која се налази у расулу, али која ипак рачуна на подршку Велике Русије? Да ли сте Ви у стању контролисати Ваше сараднике, координирати рад Владе, на крају да ли сте уопште саопштили Дачићу да он мора упутити поруку Дмитрију Медведеву да Русија одобри кредит Србији, и укључи милијарду долара у свој буџет?
Како ћете истрајати са непријатељима, када и са пријатељима не знате сарађивати на прави начин? Напаћени народ који има само наду у подршку Русије, чека да се Ви изјасните… Молим Вас!
И, на крају, још једно питање за Вас, господине председниче. Да ли Ви знате да је Русија одобрила Србији кредит од 800 милиона долара за ревитализацију Српске железнице? Да ли знате да је директор Руске железнице Владимир Јакунин, преко Амбасаде Србије, питао ко ће из Србије доћи по тај кредит (!), али нико није дошао, па послови на реализацији кредита не могу бити ни започети!
Таблоиду су јутрос рано саопштили у Министарству спољних послова Србије да са госпођом Јелицом Курјак постоји „затишје у комуникацијама”, обећавајући нам да ће одговорити на питање да ли је она, уопште, слала МИП-у Србије депеше, чију садржину смо навели у тексту.
Очекујемо одговоре од председника Николића и премијера Дачића.
У Москви постоји дилема да ли српски политичари свесно опструишу сарадњу са Русијом, или је, заиста, реч о дилетантима који руководе Србијом.
Знате ли ко су Лужички Срби? И сами пред истребљењем подигли су глас против одвајања Косова!
“Ми себе називамо Сербја, Серб, Сербоњка, а Србе у Србији – Јужни Сербја”.
Судбина Лужичких опомена осталим Србима!
16.02.2012.
Као и последњих година током грађанског рата на тлу бивше Југославије, немачки медији подржали су одлуку своје владе и када је било речи о признању Косова и кад се разматрало да Немачка буде прва земља на свету која ће своје представништво у Приштини подићи у ранг амбасаде.
Од те одлуке оградила се само једна политичка странка, левица (Die Linke), коју воде двојица истакнутих политичара Оскар Лафонтен и Грегор Гизи, и која је први пут последњих годину дана добила знатан број гласова и на подручју некадашње Западне Немачке. Али њихов став, иако заступају мишљење многих Немаца, медији су пренели на дну страна новина.
Нешто касније, кад су Лужички Срби организовали конференцију за новинаре на којој су указали на алармантно стање те мањине у Немачкој, уследила су многа питања на која су они Немцима одговорили да Србију сматрају својом прадомовином, а да понекад сународ са Балкана гледају као њихово “одлутало” потомство.
застава Лужичких Срба
Јан Нук је, заједно са осталим истакнутим представницима Лужичких Срба, објаснио да би Немци могли да размисле о мањинама на својој, а не на туђој територији и додао да у Немачкој тренутно живи 60.000 Лужичких Срба (у Саксонији 40.000 и у суседној покрајини Бранденбург 20.000) а окружени су са 6,5 милиона Немаца те две покрајине, односно са 82 милиона Немаца у целој држави.
Паралелно се запитао како ће бити Србима окруженим Албанцима на простору независног Косова. Тим провокативним питањем, скренуо је на себе пажњу тамошњих медија и невладиних организација и почео да, одговарајући на бројна питања, објашњава ко су, по историјским подацима Лужички Срби. “Ми себе називамо Сербја, Серб, Сербоњка, а Србе у Србији – Јужни Сербја”.
Додао је како су они са њихових првобитних насеобина “насилно сатерани у простор између Лабе и капија Берлина, између Будишина и Кочебуза, некад мочварно и пусто земљиште, које су они својим вредним рукама у већем делу претворили у плодан крај”.
Лужичке Србе су сачињавала бројна племена, од којих су били најзначајнији Милчани и Срби, па Ободрити, Љутићи, Велети, Гломачани, Стодорани и др. У 7. веку, жупан Дерван, пришао је Самовој држави, а у 8. и 9. веку дошло је до спајања неких племена у циљу одбране, али после завршетка борби или погибије жупана (некима се знају и имена, као Милодух, Драговит) они су се поново раздвојили и тако разједињени. Постали су жртве франачких и германских феудалаца али су преживели. Бранили су своју земљу и слободу па неки историчари кажу да су име племена Љутића добили зато што су били љути борци и задавали непријатељу страх.
“Карло Велики је 805. године”, објашњавао је Нук, “да би што ефикасније онемогућио одбрану Срба, установио Limes sobaricus, појас у коме се оружје није смело продавати Србима. Борио се против њих а да Срби нису били баш лак плен сведочи и наредба Карла Великог из 807. године, у којој каже: “ако нас нападну Чеси, треба у борбу да ступи трећина војске, а ако нападну Срби, онда сва војска”
Оваква немачка феудална експанзија, трајала је 200 година па су у 10. веку покорени најпре Лужичани, затим Милчани, а до краја века била је освојена сва лужичкосрпска земља.
Од 12 века освајачи су почели безобзирну колонизацију којој се и данас супротстављају. Остали су многи јунаци, борци за права Срба. Посебно је упамћен Србин Јан Чушка, који је предводио устанак 1794. па је Фредрих Виљем I против њега морао да доведе и редовну војску и коњицу, похватао свих осамнаест сеоских вођа и осудио их на доживотну робију. Остале су само поносне речи Јана Чушке, које се нису обистиниле: „Данас нисте власт ви, већ ми!“
У 16. веку настављају се и даље побуне економске природе. У округу Лукова 1548. устаници су успели да уведу своју самоуправу, поставе свог краља, укину кулук и данак, али је на крају и овај покушај крваво угушен. Ређали су се ратови, који су сви прешли преко лужичких земаља: тридесетогодишњи, седмогодишњи, Наполеонови, Први и Други светски рат. После ратова следили су помор и празна села, а затим поновне колонизације Немаца. Са колонизацијом појачавала се и германизација: Србима је забрањивано да у породици и у кући говоре својим језиком, да носе своју ношњу, те се тако мушка ношња сасвим изгубила, девојке нису смеле да носе никакав накит, мушкарци кожне ципеле, следила је за то казна. У Доњој Лужици је још горе, чак се ни брак није могао склопити ако млади нису знали немачки. Занатлије су истовремено избациване из цехова, народ је примораван да иде у немачке цркве – да би и на тај начин заборавили свој језик, а ако би потписали заклетву, желећи да живе и раде у граду, аутоматски су превођени у Немце.
Али, до 18. века Срби, који су изгубили многа своја права, своје жупане и неку врсту судија, нису погубили интелектуалце. У доба хуманизма истакло се неколико њих: Кашпор Пеуцерус, који се јавно изјашњавао као Србин, (због напредних идеја је осуђен на 11 година) успешно се бавио математиком, астрономијом, медицином, философијом и написао хронику града Будишина. Јан Рак (Ragnus) био је професор у Витембергу, песник и писац, Јан Богас (Bokasius) доктор философије и песник, Јан Солфа, лекар и писац медицинских књига. Други су стицали звања магистара, доктора теологије и заузимали високе положаје као декани, ректори теолошких школа у Немачкој, Пољској и Чешкој.
“Реформација, која је у себи садржала поред политичких и економске елементе, проширила се скоро на целу Лужицу и сачувала национални карактер бранећи националне интересе”, пише о Лужичким Србима историчар Јован Деретић.
Лужички Срби од 16. века говоре на два дијалекта: горњолужички и доњолужички, који се скоро могу назвати и различитим језицима. Баш као што је од шеснаестог века извршен притисак на веру Лужичких Срба, и од тада су они подељени на евангелисте и католике.
“Лутеранство, које је у принципу захтевало употребу народног језика у цркви, било је против употребе српског језика, јер се Лутер веома ружно изражавао о њему. Тек после његове смрти српски свештеници су почели уводити српски језик и отварати школе. Први превод Новога завета, од Миклавжа Јакубице, појавио се 1545, додуше, остао је у рукопису, као и катахизис од Албина Молера и песмарица Вацлава Варихиуса, али су сачувани у преписима”.
У доба просветитељства Лужички Срби изнедрили су научнике попут историчара Георга Кригача који је на латинском 1675. написао расправу о Србима (De Serbis, Vendorum natione vulgo dictis Die enden). Свештеник Јан Хојнан добио је од папе титулу poeta laureatus, а написао је и граматику доњолужичкосрпског језика. Иако ништа од овога није могло бити штампано, сачувао је ипак у многим преписима.
Михал Хренцел дочекао је руског цара Петра Великог поздравом на матерњем језику јер је био свестан свог словенског порекла и сродности с осталим Словенима. Он је превео Нови завет 1706, а његов син Абрахам саставио је велики етимолошки речник словенских језика, описао народне обичаје, ношњу и другу традицију”
И међу Лужичким Србима католичке вере било је много интелектуалаца. Пре свих, Јакуб Тицин (1656-1693), који је погинуо у аустријској војсци под Београдом 1693. године, а написао је горњолужичкосрпску граматику и издао је у Прагу, док је Јуриј Хавштин Свјетлик оставио у рукопису превод целе Библије и опширан латинско-српски речник.
Прве новине (Serbonj kurjer a ponjedar) покренуо је радник Јан Дејка 1809. Дух просветитељска био је тако јак да су неки немачки научници 19. века, са симпатијама изучавали лужичкосрпску културу и језик, трудећи се да скрену пажњу на тешку судбину овог народа. Друштво је помогло и покренуло сакупљање и објављивање прве антологије српских народних песама, капиталног дела, у два тома, заједно са немачким преводом, 1841. и 1843, које је припремио Арношт Смолер уз малу помоћ Кристијана Кнаута, члана истог друштва. Друго значајно дело написао је Немац Карл Густав Антон (1751-181), космополит и слободни зидар, који се од младости интересовао за Србе.
Тек негде у то време, широка јавност сазнаје да нису сами и да тамо негде на Балкану имају “браћу”. Спорадичне информације долазиле су у време ратовања с Турцима 1876.
То је охрабрило и Србина Лужичког, Хандриј Зејлера (1804-1872), да пише стихове и постане највећи песник лужичког романтизма. Он је живео у Лајпцигу, где се упознао са Симом Милутиновићем 1826. Претпоставља се да му је српски књижевник помогао, па је Зејлер превео прву нашу народну песму “Девојка момка избира”. Нешто касније Зејлеров, уметнички круг добио је на поклон Вукову Пјесмарицу.
Касније је највише наших песама превео познати и пожртвовани борац, писац и сликар Јуриј Вјелан (1817-1892), који је посетио Београд и о томе одушевљено писао у новинама Лужичких Срба. И Михал Хорњик (1833-1894) до краја живота остаје веран нашим песмама и неуморно их преводи.
Неколико је централних догађаја, како се и из текстова лужичко српских писаца види, који су били најважнији за ширење лужичко српске културе и одржања националног идентитета. Оснивање „Матице српске“ („Маћице сербске“), а које је уследило највише залагањем Арни Смолерса и Хадри Зајлерса (основане 1874. године, двадесетак година после оснивања „Матице српске“ у Пешти, чије је седиште после прешло у Нови Сад) као и оснивање друштва „Домовина“ 1912. године, значиле су упоришне тачке националног развоја овог народа. На једном месту Грга Новак пише да је језичка и културна реформа Вука Стефановића Караџића, која је у то доба била у пуном замаху, значила велики полет и за лужичкосрпску културу.
Тако од прилике завршава историја Лужичких Срба, народа који је после Првог светског рата желео своју политичку аутономију али му Вајмарска република, ни европске велесиле нису признале статус националне мањине. У том периоду је почео знатно да се смањује број Лужичких Срба. Нук је новинарима рекао да је у време Вајмарске републике (1920–1930) Лужичких Срба било 250.000, четири пута више него сада. Под нацистичким режимом, у време Хитлера, масовно су прогањани, уништавани и дискриминисани. У Источној Немачкој (NDR) после Другог светског рата само су формално уважавани, мада су имали културни дом у Дрездену, и свој лист, а језик Лужичких Срба је у покрајини, у местима где живе, важио као службени језик.
Писац Јуриј Брезан је национални литерата и хроничар Лужичких Срба током протеклог столећа. Објавио је више од 20 књига о Лужичким Србима на лужичкосрпском језику. По њему име Лужичких Срба први пут су давнашњи историчари забележили 632. године у Фредегеровој хроници, а данас, у уједињеној Немачкој, сви живе у области на истоку од Берлина према пољској граници и на југоистоку према Чехословачкој граници до Дрездена, и скоро да то име не смеју да користе.
ПОЈМОВИ
Берлин био блатњава бара
Име Лужичких Срба први пут су давнашњи историчари забележили 632. године у Фредегеровој хроници. Лужички Срби су први дали називе градова које су одонда насељавали. Дрјежџен је првобитно име града који се данас зове Дрезден. Будишиње понемчен у Бауцен, Липск у Лајпциг, Каменец у Кемниц, река Шпреја у Шпре. Први назив су дали и данашњој метрополи – Брљин, по блатњавим барама у околини, што је доцније претворено у Берлин.
РЕЛИГИЈА
Вера у Свевида
Као и остали Словени, и Лужички Срби су у прво време били многобошци и имали су своје главне богове као Свевида, Сварога, Живу, Перуна, Громовницу и друге мање. Али историчари пишу: “За време заједнице са Моравском кнежевином међу њима су ширили хришћанство ученици Ћирила и Методија, али је утицај немачких мисионара био јачи, јер су Срби своју веру и своје богове бранили исто тако упорно као и своју земљу. Верски мисионари морали су у почетку проповедати на српском, пошто народ није знао туђ језик, па је стога цар Ото и у Магдебургу основао школу за будуће мисионаре где се морао учити и српски језик. Због великог отпора бискупи су наговарали Немце да се насељавају међу ове пагане, јер је, њихова земља богата. Основани су многи манастири, који су често били и расадници германизације.
Једно време Лужица је потпадала под Пољску и Чешку, али то није имало никаквог значаја за живот овог народа, јер су сви феудалци штитили само своје интересе. Тако је, на пример, пољски кнез Мњачко 1030. године уништио 100 српских села за одмазду. Србима је било забрањено да се насељавају у градовима, само по изузетку у предграђа, где им се дозвољавало да буду сукнари, тесари, рибари, али без права, да ступају у цехове. Први документ писан на лужичкосрпском језику јесте текст заклетве из 16. века која се полагала при ступању у цех”.
ХИТЛЕР
Стрељао их због језика
Оспоравање и забрањивање језика Лужичких Срба имало је сличну судбину оспоравања и негирања језика и писма балканских Срба, пишу историчари. “Године 1334, Лајпцишки парламент је донео пропис да се свако онај ко проговори лужичкосрпским језиком кажњава смртном казном. То је било време када су лужичкосрпски писци из протеста писали на латинском, а не и на немачком језику. Доласком Хитлера на власт донети су следећи прописи:
Српкиње из Лужица
„Што је могуће више ограничавање вендског (српског) језика, подизање немачких дечјих вртића, да би се Немство градило одоздо и да би се пре свега спречила изградња вендског политичког врховног штаба“.
Година 1937. означила је прогон и хапшења најугледнијих Лужичких Срба, укидање свих културних и националних организација, одузимање имовине и прогон сваке врсте. Тада су донете следеће мере за јачање Немства:
Никаквих предавања не сме бити о вендском народу и обичајима, за време читања наставе, али нарочито на одморима, говори се немачки, богатство немачких игара и песама преноси се деци, у познавању завичаја имена стара дају се на немачком и уносе на немачком, запошљавају се само немачки учитељи по крви, реч „Венди“ мора да нестане…
ПОЛИТИКА
Све су јачи
Данас Лужичке Србе у Бундестагу заступа само један посланик – Марија Михалк (CDU), 49-годишња пословођа у привреди. У скупштинским дебатама њен глас се ретко или скоро никако не чује. Станислав Тилих (49) је недавно постао председник владе покрајине Саксоније и то је највиша функција у Немачкој до које је успео да се попне један ЛуЖички Србин.
НАЈСЛАВНИЈИ
Штурм се посрбио
Нашој јавности најпознатији је Павле Јуришић Штурм, рођен 1848. као Паулус Стурм, Лужички Србин, а умро као генерал српске војске током ослободилачких ратова, од 1912. до 1918. Он је Војну академију завршио у Вроцлаву, Шлеска, а потом је као официр Пруске учествовао у француско-пруском рату (1870-1871). Пред Балканске ратове, дошао је у Србију да предаје на српској војној академији и остао да се бори у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године
Командовао је дринском дивизијом, која се посебно истакла у Кумановској бици пробивши турску одбрану. Први светски рат дочекао је на челу Треће армије која је спречила продор аустроугарских трупа у Србију, а тиме је генералу Степи Степановићу и његовој Другој армији омогућено да се прераспореди и однесе прву победу Антанте над Централним силама у такозваној Церској бици. Као командант Треће армије учествовао је у операцијама српске војске током јесени 1914. и умногоме допринео победи у Колубарској бици. Током здруженог напада на краљевину Србију 1915. године у коме су учествовале Аустроугарска, царевина Немачка и краљевина Бугарска трупе под његовом командом пружале су одлучан отпор Једанаестој немачкој армији спречавајући њен продор ка Моравској долини. Умро је у Београду 1922. године.
(НАПОМЕНА ФБР: део овог текста је са сајта Новинар.де, написала га је Јасна Јојић, објављено 2008. али смо сматрали да је актуелан и данас – ако се не тргнемо догодиће нам се исто у Србији; у приређивању чланка користили смо и фотографије и податке са sr.wikipedia.org/wiki/Србија)
****************
Лужички Срби
Србство живети мора!
На слици Будишин- ”престоница” лужичких Срба
Драган Симовић
Србство живети мора, овако почиње химна Белих Лужичких Срба, који су вековима бранили Свето Србство, свети језик и веру своју предачку, пред хордама латинских и германских варвара. Били су велики ратници, прослављени у многим биткама и бојевима, и најдуже су се од свих словенских племена опирали покрштавању. Живели су и умирали за свету веру својих, а и наших, прасловенских предака.
Живели су и умирали за Свето Србство, будући да су они имали свест и о нама, Јужним Србима, и у свим својим песмама, кажама, причама и приповестима они и нас спомињу, нас као своју Јужну Браћу.
Ово је веома важно да знамо и, да памтимо!
У деветнаестом веку, у времену романтизма и србских ослободилачких ратова, многи су Лужички Срби, иначе веома образовани, дошли у Србију, приступили србској војци, и учествовали у ослбодилачким ратовима. И скоро сви су они остали у Србији, ту су заснивали своје породице, и помогали препороду Србства, како у привреди тако и у култури и у просвети.
Један од најзнаменитијих Белих Лужичких Срба јесте и прослављени војсковођа и ратник, генерал Павле Јуришић Штурм, који је постао Православни Србин и љубио Србство изнад свега.
После свих ратова, страдања и погрома, данас је на просторима Немачке, а то и јесте прародина Белих Срба, остало око стодвадесет тисућа Срба. (Језичка опаска. Тисућа је словенска, србска реч, коју користе сва словенска племена. Реч тисућа се налази и у свим србским списима до краја деветнаестог века, а онда је некако, тајанствено и потуљено, у србски језик ушла туђица илада, коју ми, између осталог, и неправилно изговарамо!)
Ми Срби не смемо да будемо ускогруди и равнодушни; ми Јужни Срби морамо нешто да учинимо за своју браћу на Северу, за своје Беле Лужичке Србе, будући да они осим нас немају никога ближег!
Морамо да дејствујемо преко различних културних установа у Србији, а и кроз Србску Скупштину, да се нешто учини, да се на овај или онај начин припомогне опстанак и живот наше Беле Браће.
Али не само Србија, већ морамо покренути и Русију, која је вековима штитила Словенство, да се Србија и Русија заједно, на међународном плану, изборе за права Лужичких Срба.
За права достојна народа, за права достојна човека!
Уосталом, и Немцима се мора ставити до знања да су геноцидна нација, да не поштују национална, грађанска и разна друга права. Заиста, и Немци се морају довести к познанију права; и Немци морају да поштују културу и језик народа над којим су вековима вршили злочине!
Уосталом, зашто би Немци били неки изузетак!? Упамтите, ово је наша дужност, како пред Богом тако и пред Родом!
Јер, Србство живети мора!
НИНИЋ: Јелена Триван продала стан који није пријавила Агенцији
Јелена Триван продала стан који није пријавила Агенцији
1 новембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Иван Нинић
Народна посланица и функционерка Демократске странке Јелена Триван у имовинској карти коју је доставила Агенцији за борбу против корупције није навела да осим стана који је пријавила има још један стан у Београду, који је крајем прошле године продала за 80.000 евра, открила је Пиштаљка.
У уговору о купопродаји који су 23.12.2011. закључили продавац стана Јелена Триван и купац стана Зоран Тешић наводи се да је Триванова власник двособног стана који није укњижен, површине 47,38 квадратних метара у поткровљу зграде у Раљској број 9 у Београду (катастарска општина Звездара). Она је, према наводима из уговора, некретнину у Учитељском насељу стекла на основу Уговора о удруживању рада и средства за изградњу овереног 3.11.1997. у Другом општинском суду у Београду.
„Продавац својим потписом на овом уговору потврђује да му је купац исплатио купопродајну цену у износу од 80.000 евра у динарској противвредности по продајном курсу НБС на дан плаћања“, пише у члану 5 уговора о купопродаји. Дакле, без обзира на чињеницу да стан Триванове није био укњижен договорена цена од 1.688 евра за квадратни метар делује више него одлично за тај део Београда и то у моменту када је отежан промет на тржишту некретнина.
Триванову је у овом правном послу заступао адвокат Велибор Поповић, који је уместо ње ставио потпис на уговор, а валидност уговора је 29.12.2011. године потврђена овером од стране Првог основног суда у Београду (Ов. I бр. 210998/2011). Пиштаљка је дошла и до пуномоћја које је 28.11.2011. године оверено у Првом основном суду (Ов. I бр. 187777/2011), а којим је Триванова овластила адвоката Петровића да у њено име изврши све правне радње око купопродаје и наплате стана у Раљској.
Од јануара 2010. године када је законом успостављена обавеза државних функционера да Агенцији за борбу против корупције подносе извештаје о имовини и приходима, народна посланица Јелена Триван је то учинила у два наврата и оба извештаја су доступна на сајту Агенције. У првом извештају од 28.1.2010. године навела је да у свом власништву има само двоипособан стан површине 83 квадратна метра и да је ту некретнину стекла куповином на кредит. У наредном извештају од 4.7.2012. такође се наводи власништво над истом некретнином.
Сарадник Пиштаљке је проверио да ли је можда Триванова у међувремену обавестила Агенцију о поседовању друге некретнине, односно да ли постоји могућност да је Агенција грешком пропустила да такав податак објави.
„Увидом у службену евиденцију Агенције за борбу против корупције утврђено је да функционер Јелена Триван у периоду од 2010. до 2011. године није пријавила власништво над некретнином осим оне која је наведена у извештају о имовини и приходима који је објављен на интернет презентацији Агенције“, наводи се у одговору Агенције.
Дакле, без обзира на то када је Триванова стекла власништво на станом у Раљској, она је по закону била обавезна да обавести Агенцију о томе. „Функционер који не пријави имовину Агенцији или даје лажне податке о имовини, у намери да прикрије податке о имовини, казниће се затвором од шест месеци до пет година“, прописано је чланом 72 Закона о Агенцији за борбу против корупције.
ФБР ФЕЉТОН: ПЕТИ ОКТОБАР… (8), Бранко Станић
Бранко Станић
ПЕТИ ОКТОБАР… (8)
Дан када је поново ослобађана Србија
Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…
мој сестрић у Београду
Србија, четвртак, 26. октобар 2000. године
Александар Аца, мој сестрић, студент ветерине у Београду, није био на митингу 5. октобра, али је видео нека дешавања у граду, па ми исприча:
Имао сам неке обавезе у граду и из куће сам изашао у 3 сата. Ишао сам пешке и негде око пола четири, баш када сам прелазио аутопут зачух сирене. Одмах потом угледах у даљини велику колону аутобуса, камиона, аутомобила. Биле су то Нишлије, познао сам их по регистарским таблицама.
То није баш та група коју је Аца видео
Негде између пет и пола шест протрча једна мања група демонстраната. Излетели су из Краља Милутина. То је прва улица од Славије када се иде ка центру града. Нико их није јурио. Држали су марамице на устима и по томе се видело да је бачен сузавац. Но нису далеко одмакли, па стадоше и вратише се назад.
Кад сам се враћао кући, негде око пола седам, људи су већ ишли улицом Српских владара. А неки су седели по пивницама око Славије, док је сама Славија била блокирана тролејбусима и контејнерима. Неко викн’о: “Ено војске!” Окренуо сам се, али ја нисам нигде никог видео, ни тамо према Београдској улици одакле рекоше да иде војска. Наставио сам даље, кад код мог факултета поред мене прође џип. Окретох се и видех колону од 20-так џипова и транспортера маскирно офарбаних. У возилима је био одред за антитерористичка дејства. Сви из одреда су били у маскирним униформама. Носили су српске заставе и поздрављали су народ с три прста. Народ им је исто тако отпоздрављао. Једна жена је плакала.
Ни овог специјалца мој сестрић сигурно није вид’о, ал’ је отприлике тако било
Нисам никог на улици хтео да питам шта се догодило. Покушао сам преко мобилног да неког позовем, али није било сигнала. Дојурио сам до стана и све сазнао.
из данашње штампе
Србија, четвртак, 26. октобар 2000. године.
СТИГЛЕ ПРВЕ КОЛИЧИНЕ ГАСА ИЗ МАЂАРСКЕ ЗА ГРЕЈАЊЕ
ИСКЉУЧЕЊА ЈОШ 10 ДАНА
Топлане данас пале котлове, али се настављају рестрикције по две групе потрошача
НЕФОРМАЛНИ САМИТ ШЕФОВА ДРЖАВА ИЛИ ВЛАДА ЗЕМАЉА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ У СКОПЉУ
БАЛКАН ОПЕТ ЗАЈЕДНО
Сменом власти у Београду за читав регион су отворене нове могућности на свим пољима – општа је оцена. Југословенски председник Војислав Коштуница “главна звезда” скупа
ЧЛАНОВИ ПРЕЛАЗНЕ РЕПУБЛИЧКЕ ВЛАДЕ КОД ПРЕДСЕДНИКА МИЛУТИНОВИЋА
РАСПУШТЕНА СКУПШТИНА
ИЗБОРИ 23. ДЕЦЕМБРА
Завршио посо
ДОГОВОРИ ДОС И СНП ПРИВОДЕ СЕ КРАЈУ
НОВА ВЛАДА У УТОРАК
Премијер Зоран Жижић формираће кабинет од 16 чланова – два потпредседника и 14 министара.
ВЕЋЕ ГРАЂАНА
МИЋУНОВИЋ ПРЕДСЕДНИК
САВЕТНИК ПРЕДСЕДНИКА ЦРНЕ ГОРЕ МИОДРАГ ВУКОВИЋ О БУДУЋНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ
ПОТРОШЕНО ИМЕ
Ова Југославија је за нас нелегитимна, каже Вуковић. Ми још чекамо на демократску Србију
ШТА ЈЕ СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ 5. И 6. ОКТОБРА, ЗА ВРЕМЕ ДЕМОНСТРАЦИЈА У БЕОГРАДУ, НАРЕЂИВАО ГЕНЕРАЛУ НЕБОЈШИ ПАВКОВИЋУ
ШАЉИ ВОЈСКУ, ШТА ЧЕКАШ!
Милошевић је начелнику Генералштаба ВЈ издао пет наредби тражећи да пошаље војску пред Скупштину, јер се “руши држава”, да упути тенкове у Абердареву, јер је нападнута зграда РТС, да баци експлозив из хеликоптера и уништи предајнике ослобођеног Студија Б, да заустави нову РТС и похапси 50 грађана, међу којима је била и већина лидера ДОС
Зашто генерал Павковић није извршио ни једно од наређења
ГЕНЕРАЛ НЕБОЈША ПАВКОВИЋ
НАРОД НИЈЕ РУШИО ДРЖАВУ
Генерали на висини задатка
ФЕЉТОН – СЛОМ МОНАРХА СА ДЕДИЊА – 15.
Анатомија владавине Слободана Милошевића
ПРЕ РОКА – ОДМАХ!
Милошевићева острашћена политика која је рокове за решавање и најтежих системских проблема Србије и Југославије, за које нису постојали никакви осмишљени пројекти, са година скраћивали на дане, сате на минуте, изазивајући одијум у другим деловима Југославије
САМО ВАС ГЛЕДАМО
ОТПОР – БАГЕР
У нашој Србији има 5.675 регистрованих багера и више милиона потенцијалних багериста. Сваки од њих спреман је да одбрани народну вољу, ако затреба. После 12 година чекања стрпљење нам на измаку
још неки наслов и поднаслов
Србија, петак, 27. октобар 2000. године.
ДАНАС ЈЕ СВЕТА ПЕТКА
Поводом великог православног празника Света Петка (Параскева), патријарх Павле служио је јутрос у три сата у Патријаршијској капели.
Српска светитељка, за чије се име везују чудотворне моћи оздрављења, рођена је у турском граду Епивату (између Силинаврије и Цариграда). По смрти родитеља, који су били имућни и побожни хришћани, девица Петка – кажу црквене књиге – напусти родитељски дом и оде најпре у Цариград, а потом у пустињу јорданску, где је живела испоснички до старости.
Упокојила се у 11. столећу, а њене чудотворне мошти сељене су током векова у разна места: у Цариград, Трново, опет Цариград, па у Београд. Сада се налазе у Румунији, у граду Јашу.
У београдском храму Свете Петке налази се чудотворна вода која, по предању, лечи болести.
ШТА ЈУГОСЛАВИЈА МОЖЕ ДА ОЧЕКУЈЕ ОД ПРИСТУПАЊА ПАКТУ
БЕКСТВО ИЗ “ЦРНЕ РУПЕ”
Отворен простор за довођење приватних инвестиција и банака. Уместо заобилажења, Србија је поново на важним линијама повезивања
КОЈИМ ЋЕ ТЕМПОМ ПРИСТИЗАТИ “ФИНАНСИЈСКЕ ИЊЕКЦИЈЕ” ЈУГОСЛАВИЈИ ИЗ СВЕТА
ПОМОЋ СТИЖЕ – ЛАГАНО
Уз 200 милиона евра из ЕУ, Италија је прва одвојила 300 милијарди лира, Јапанци десет милиона долара, САД најавила пола милијарде
ФЕЉТОН – СЛОМ МОНАРХА СА ДЕДИЊА – 16.
Анатомија владавине Слободана Милошевића
ВЕЋИ ОД ЦАРА ЛАЗАРА
Због неколико запаљивих говора Милошевића, присталице су свог идола проглашавале већом личношћу од цара Лазара, па су диригованим митинзима по Србији одјекивали поклици: “Царе Лазо ниси им’о среће да се Слобо поред тебе шеће”
утисци
Аустралија, понедељак, 30. октобар 2000. године
Морам ти се захвалити за твоје, рекао бих, документаристичке приче. Мени изгледају јако животне. Из оне – о несташици струје – више сам сазнао него из неколико наших новина. Сликари би рекли: добар смисао за детаљ. Док сам био млађи одушевљавао ме је Чехов, стари мајстор детаља, као и кратке приче уопште. Чак сам помишљао да нешто и сам пишем. Али, брзо сам увидео да ми недостаје енергије за то (вероватно и мотива и ко зна шта још). Срећом по нас удаљене, код тебе то није случај.
ДСС: Да ли ће МУП Србије на Косову хапсити и друге осим Срба?
Посланици ДСС упитали су данас Министарство унутрашњих послова Србије, поводом недавног хапшења Славољуба Јовића, да ли ће убудуће на Косову и Метохији хапсити и друге осим Срба.
У делу седнице у коме посланици сваког уторка и четвртка имају право да од представника власти затраже одређене информације, посланик ДСС Марко Јакшић упитао је МУП Србије да ли ће српска полиција и даље „да долази на Косово и хапси и друге, а не само Србе и да ли ће на пример ухапсити Хашима Тачија, за којим је одавно расписана потерница“.
Наводећи да је Славољуб Јовић ухапшен од стране српске полиције у кругу болнице у Косовској Митровици, а да је потом одведен у затвор у Краљево, Јакшић је навео да „долазак српске полиције и изостанак реакције косовске полиције и Еулекса јасно и гласно говори да је направљен договор између МУП-а Србије и косовско-полицијских снага у Приштини“.
Више јавно тужилаштво у Краљеву затражило је од суда да спроведе истрагу против Славољуба Јовића званог Гаги, због сумње да је 1. јуна 2012. у месту Рударе у општини Звечан, код моста на реци Ибар, покушао да убије припаднике Кфора који су се ту налазили.
Он је из непосредне близине испалио више пројектила на припаднике Кфора од којих је двојицу ранио, док је животе осталих довео у опасност, наводи се у саопштењу Републичког јавног тужилаштва.
Јовићу се на терет ставља кривчно дело тешко убиство у покушају, као и недозвољено држање оружја и експолозивних материја.
аутор: ДјО извор: Тањуг
Шта је следеће? Похапсите цео север КиМ који смета на путу Србије у "светлу ЕУропску будућност"!
ФБ страница: Глас Косова и Метохије
01.08.2012.
Косовска Митровица – после потпуно безумног јутра, када је (србска) жандармерија ухапсила Пагија јер је бранио свој народ од Кфорових напада, одржао се протест због хапшења Ивана Радуловића и самог Пагија, на тргу Шумадија у центру града.
Народ је био видно узнемирен, разочаран и потрешен. Навикнути да их хапси и малтретира РОСУ, КПС и ЕУЛЕКС, не могу и да се бране од мајке Србије.
Ако су јуче хапсили Пагија, ко нам гарантује да неће и сваког од нас понаособ, јер смо сви бар по једном били на одбрани моста или на барикадама. Жене такође.
Шта ће бити ако наша љубљена домовина, то јест власти на њеном челу, почну да добијају инструкције из Брисела и Њујорка, да нас све хапсе, јер је Приштина „небезбедна због нас“. Ја сам био убеђен да је нама сврха овде да се Приштина осећа небезбедно… али изгледа Дачић и Николић имају другачије виђење.
Па ипак живот се наставио… Славио се свети Лука, ко и сваке године… иако је за славском трпезом главна тема био Паги, Дачић, Николић и лепотице Јахјага, Клинтон и Ештон.
У ретро пабу млади су уживали у рок ен ролу. Група Гипс из прилужја пружила је одличан провод од 4 сата обрада познатих хитова.
У Криму је био маскемабал поводом Ноћи Вештица, мало болесно с обзиром на нашу хришћанску традицију, али су се млади потрудили да им костими буду врло реални, одрађени попут маски најбољих филмских студија.
А јутрос вести о спаљеним возилима неког непослушног Србина…
И редови неких бивших Косоваца, који су отишли још 60-их година да раде у фабрикама Ц. Србије – долазе да покупе у банци 40 Тачијевих евра каљајући нам образ. Дође ти да их бијеш… али нека их… имају по сто година и сами ће умрети са својих 40 евра у џепу… Свака им част!
Српска жандармерија би требало да брани свој народ, или можда грешимо???
Кликните на слику па видите на шта су се заклели!!!
***
Бог нам помого и нико нам ништа не мого, драга браћо и сестре! Кишно јутро у КМ, а још кишније у душама нашим. Појачајмо молитву да нам Бог са светима својим помогне. Од Србије, мајке ил маћехе, нема вајде…
Изгледа нас за лепе кредите продала, па сад мора да ћути и ради шта јој се каже.
А каже јој се „Не могу се мењати границе у Европи. Косова је независна држава“ и они ћуте. То наравно није важило за Србију и њене границе, али чак и дете од 4 године би боље водило ову земљу. Јер дете није издајник и дете би знало за част и шта је његово, да се туђе не дира, а своје не даје! Благослов светог кнеза Лазара на све вас, шаљемо са свете српске земље!
***
Ово је порука свим Србима на северу покрајине да сада када се буде кренуло са спровођењем у дело Боркових споразума и када логично ми Срби са севера будемо кренули у отпор окупатору и домаћим издајницима, да ће србска жандармерија кренути да упада на север покрајне и једног по једног нас хапсити како би наш отпор био ослабљен и у потпуности угушен…
***
Здраво Срби… пре него што почнем са осталим чудесима у србији прво морам да се захвалим министру полиције Дачићу и овој изгледа ми проданој влади за данашње хапшење на северу Косова и Метохије – то је као по Резолуцији 1244 повратак 1000 војника и полицајаца на КиМ!
Зашто је данас ухапшен Србин са севера, Јовић?
Дошле госпође вештице у Београд К. Ештон и вештица No-1 Kлинтонова. Запретиле Дачићу и влади да „нема ЕУ док се не одрекнете Косова и Метохије“. Да тако је рекла – „не лажите овај народ више и да се похапсе сви Срби који су учествовали на барикадама од септембра прошле године а по мом сазнању на том списку је близу 5 000 Срба са севера КиМ“. Да добро сте прочитали – на ЕУЛЕКС-овом списку се налази 5 000 Срба. Тачно тако а то је исељавање срба са КиМ (барем на север мислим пошто се за оне јужно од Ибра и не говори више – рачунају да је то нова нација у педерској ЕУ: „косовари“).
Дакле министар Дачић, да поновим, је послао српску полицију да хапси на северу Косова! Лепо министре, свака част, петица за тебе а на следећим изборима нећеш ни цензус да прођеш то ти гарантујем, има да се растуриш као жути ДС и горе. Послао је одприлике 5 жандара да ухапсе Јовића и то у сред Митровице – тобож пуцао на немачке нацистичке војнике у Рудару на барикадама када су ти исти војници пуцали на Србе и ранили 2 Србина то као гуменим мецима калибра 5,56 и муницијим забрањеном у свету т.ј муницијом за дивље свиње (пошто нас и третирају да смо стока, педери нацистички) 
(Монтажа, ФБРепортер)
А шта је са Србима који су страдали од НАТО фашиста након доласка истих – то ником ништа. Преко 1000 Срба је убијено што од стране НАТО фашиста што од шиптара.
Пазите сада – наша власт ради са ЕУЛЕКСом да када су Срби у питању ЕУЛЕКС сарађује и Срби се хапсе као данас а када је реч о шиптарима они се праве блесави.
Договор је пао са ЕУЛЕКС полицијом – пошто ми не можемо да хапсимо Србе на северу зато што су људи решили да остану на својим огњиштима и зато што не желе да се интегришу у шиптарске институције е то хапшење ће извести садашња влада а налог за хапшење ће издати министар Дачић! Хвала Дачићу – па похапсите све! Можда и уђете у педерску унију некада 2105 год! Или никада!
Шта је циљ педерске ЕУ – да помоћу садашње владе уништи север а као за узврат добије улазак Србије у педерску унију. То је циљ али шта ће бити од тога појма немам. Покушај (то смо данас видели) да се застраше Срби и уништи север српски север пошто је Хашим Таћи дао дебеле паре вештицама Хилари и Ештон е сада ће да јашу редом а те паре су од трговине органима, шверца дроге, трговине белим робљем итд. то наш министар боље зна…
И још једном да се захвалим Дачићу за ово данас т.ј 31.10.2012. године у Кос. Митровици Решио Дачић да направи веееееееелику Албанију – њега боли уво набио се у фотељу шта га брига за Косово и Метохију он је далеко… хвала министру и влади Србије – лепу помоћ смо данас добили! Па похапсите и остале који сметају и коче Србију ка педерској унији…
Не постоји реч која би описала овакав степен издаје!
Издаја – Жандармерија Србије хапси Србе на КиМ
Извор: Срби на окуп
Саша Касаловић
Људи моји, браћо и сестре…
Да не знам да је 31.10.2012 године, помислио бих да је сасвим сигурно први април ове, текуће године и онда би некако успео да као шаљиве разумем све догађаје и информације које сам данас чуо и доживео. Међутим, управо сада, вечерас на дневнику 2-РТС-а сам чуо следеће, да је ухапшени Јовић кога су данас у Косовској Митровици ухапсили припадници жандармерије Србије у акцији киднаповања пред очима стотина људи, ухапшен јер је у одбрани барикаде у месту Рударе код Звечана испалио рафал на припаднике КФОР-а и том приликом ранио два војника и угрозио животе осталих… па му се по законима Србије ставља на терет учињено дело и одређен му је притвор.
НЕВЕРОВТНО…. Значи да ће од сада Србија судити по србским законима свим Србима који у самоодбрани покушају да спрече окупатора да им угрози безбедност породица.
НЕВЕРОВАТНО… Србија ће од сада судити Србима “криминалцима“ који по захтеву КФОР-а буду сматрани кривима јер је србски народ на северу криминалан и екстреман а КФОР је пријатељска мисија западних Дачићевих партнера…
НЕВЕРОВАТНО… Ово је порука свим Србима на северу покрајне да сада када се буде кренуло са спровођењем у дело Боркових споразума и када логично ми Срби са севера будемо кренули у отпор окупатору и домаћим издајницима, да ће србска жандармерија кренути да упада на север покрајне и једног по једног нас хапсити како би наш отпор био ослабљен и у потпуности угушен…
НЕВЕРОВАТНО… на какве је бедне поступке спала србска држава… да застрашује свој народ који достојанствено брани колевку њеног настанка…
НЕВЕРОВАТНО на какве су се све издајничке услуге окупатору приклонили и какви издајници воде земљу Србију…
СТИДИМ СЕ ШТО СЕ НЕКИ ЉУДИ У СРБИЈИ ЗОВУ СРБИМА…
Изјава Тома Зорића, портпарола Републичког јавног тужилаштва за дневник РТС-а, а у вези хапшења Славољуба Јовића од стране жандармерије.
***
СРБски ФБРепортер – редакцијски коментар:
Погледајте видео снимак са јучерашњег протеста – Срби са севера су одржали овај скуп протествујући против хапшења двојице суграђана НЕ ЗНАЈУЋИ праву информацију да је Славољуба Јовића ухапсила СРПСКА ЖАНДАРМЕРИЈА!!!
Погледајте ДАНАС овај снимак, знајући све те информације, погледајте Србе на северу Косова и Метохије који зову у помоћ државу Србију (!!) захтевају да она не дозволи хапшења Срба на северу, да не дозволи предају катастарских података шиптарима, да не дозволи спровођење Боркових споразума – а она (мајка или маћеха???) шаље своји жандармерију да хапси српске родољубе!!! Има ли већег греха?
Погледајте перфидну игру „српске власти“ како по договору са непријатељима, покушава да завади ово мало Срба на северу Косова и Метохије који одбијају да прихвате терористичку „државу“ Косово!
Славољуб Јовић је ухапшен испред болнице, која је симбол српског отпора, у хапшењу је коришћено возило хитне помоћи(!) како би се очевидцима сугерисало да руководство болнице учествује у овој перфидној игри! Погледајте снимак – народ гласно коментарише, и један од говорника је морао да прекине свој говор и да каже да возило хитне помоћи које је коришћено у хапшењу НЕ ПРИПАДА болници из Косовске Митровице!!!
ДА ПОДСЕТИМО НА ТАЈ 1.ЈУН: ДЕО ИЗЈАВЕ МИЛАНА ИВАНОВИЋА – СНВ СЕВЕРНА МИТРОВИЦА
Милан Ивановић: „Данашњом оружаном акцијом против Срба у Рудару код Звечана, који барикадама и својим телима бране север Косова од утапања у албански, антисрпски, сепаратистички и парадржавни систем, америчка и немачка војска настоје да доврше прогон српских православаца с Косова и Метохије, који је 1941. започео Адолф Хитлер, а 1999. још безобзирније поновио Бил Клинтон у садејству с европским и другим чланицама НАТО савеза…“
Српска жандармерија стављена под Тачијеву команду, а Николић и Дачић под Хиларину сукњу!? Поводом полицијске интервенције Жандармерије на Северу КиМ…
Не постоји реч која би описала овакав степен издаје!
***
Протест у КМ поводом хапшења Срба 31.10.2012. (видео)
У организацији друштва српско-словенске солидарности, данас је у Косовској Митровици одржан протест Срба са Косова и Метохије, а поводом хапшења Срба са КиМ. Са бине у Косовској Митровици се обратило више говорника, а порука свих је готово иста: сва хапшења су мотивисана мржњом према српском народу, а поготову према онима који држе до свог националног достојанства и у случају хапшења Ивана Радуловића, радника управног округа Косовске Митровице и у случају хапшења Славољуба Јовића, радника болнице.
У наставку погледајте видео запис са данашњг протеста.
Уредништво „Срби на окуп“
Искендеров: САД прикочиле “косовски пројекат”?
“САД и ЕУ не траже од Србије да призна Косово” – тим речима се домаћим и страним новинарима обратила Државни секретар САД Хилари Клинтон. Та њена изјава се чула после сусрета са руководством земље и због тога се може сматрати главним резултатом одржаних разговора. Премијер Србије Ивица Дачић није скривао своје одушевљење. Он је изразио спремност владе Србије да настави преговоре са Косовом и изразио је наду да ће они “бити повезани са убрзањем процеса наших европских интеграција”.
01.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Петар Искендеров
Присуство Кетрин Ештон, Високог Комесара ЕУ за спољне послове и безбедност, на овим преговорима, био је више декоративног карактера. “Независно Косово” је амерички пројекат и ЕУ у њему нема одлучујућу улогу.
Заслуге госпође Ештон на овим преговорима, свеле су се на усаглашавање датума следећег сусрета премијера Србије и Космета, Ивице Дачића и Хашима Тачија. Тај сусрет ће се одржати већ у новембру.1
Због чега је репрезентативни западни десант одустао од презентовања Београду већ припремљеног нацрта свеобухватног споразума, који је по уверењу Вашингтона требало ускоро да потпишу Београд и Приштина, на нивоу Председника? Познати српски аналитичар Огњен Прибићевић није неосновано назвао “помало чудном” намеру Хилари Клинтон да посети Балкан, када се дани до избора у САД могу на прсте избројати.2 Осећање чуђења нестало би да је 30. октобра у Београду горепоменути споразум био презентован.
Међутим, то се није десило и – по сада расположивим информацијама – узрок томе уопште није била жеља Клинтон да не узнемирава господина Дачића. Главни разлог огледа се у томе, што се у последњем тренутку са америчке стране појавила сумња на рачун успеха горепоменутог плана. Као што је већ познато, традиција америчког политичког естаблишмента искључује демонстрацију сумње поводом већ донете одлуке. Међутим, за случај споразума лидера Космета и Србије, Бела кућа има још времена у резерви – и изгледа да се администрација Б. Обаме уплашила опасности “false start”-а3, имајући у виду предстојеће изборе.
А повод за сличне сумње јесте не баш повољан развој политичке сцене у Србији и на Космету, у вези са плановима и интересима САД. Последња истраживања јавног мнења у Србији показују спремност грађана да одустану од евроинтеграција, уколико цена за то буде одустајање од Космета. Очигледно се опирући на те резултате, знатно је пооштрио свој став и Председник Србије Томислав Николић, изјавивши да у случају наметања од стране ЕУ избора “ЕУ или Космет”, Србија ће “одустати од европског пута”.4
Други фактор, који је последње недеље попримио за Запад опасан карактер, јесте раст напрегнутости на политичкој сцени Космета. Косметска опозиција је појачала притисак на Демократску партију Косова и лично Хашима Тачија, оптуживши га за вођење закулисних преговора са САД и ЕУ. По њиховом мишљењу, споразум који се припрема за потписивање, супротан је ранијим изјавама владе и садржи одредбе које захтевају појашњења. По сликовитом приказу лидера радикалног покрета “Самоопредељење” Аљбина Куртија “потпуно је очигледно да је Тачију неопходна Србија. Он не може да преживи без Србије, јер само на тај начин он може остати на власти и сачувати привлачност за међународну заједницу”. А читав процес данашњих консултација око Бриселских преговора, Курти је назвао “трговином” и “злочиначким деловањем”.5 Како је с тим у вези написала газета “Зери”, влада Х. Тачија је својим деловањем “већ прешла црвену линију” ставивши под сумњу све претходне споразуме и лична обећања, о дневном реду преговора са Београдом.6
Када би постизање споразума између Београда и Приштине била лична ствар Хилари Клинтон и Хашима Тачија – нема сумње да се америчка гошћа не би колебала са постављањем ултиматума Томиславу Николићу и Ивици Дачићу. Међутим, администрација Барака Обаме је принуђена да рачуна како на нарастајућу неизвесност по питању реизбора свог председника, тако и на реалну претњу “прекомпоновања” косовске политичке сцене. То може не само да лиши власти њихове политичке миљенике, у лицу премијера Хашима Тачија и председника Атифете Јахтјаге, него и да додатно закомпликује односе између албанских радикала и западних миротвораца.
А то већ може прерасти у европски или северноатлантски проблем. Управо у тренутку преговора Х. Клинтон и К. Ештон у Београду, Европски ревизорски суд ЕУ са седиштем у Луксембургу је најавио веома искрен извештај о активностима мисије ЕУЛЕКС на Космету. Њени стручњаци су изјавили да мисија није била у стању да стави под контролу злочине на Космету. Иако је за период од 2007 до 2011. године, ЕУ на те потребе издвојила 680 милиона евра, резултат инвестирања показао се “скромним” – “ниво организованог криминала и даље је висок” – изјавио је Европски суд ревизора.7 Није тешко досетити се да ће те цифре бити још један доказ, благо речено сумњивог деловања ЕУ на Космету, у условима финансијске кризе. Можда је и то породило додатне сумње Запада на рачун “Косовског пројекта”?
1 AFP 301918 GMT OCT 12
2 Вечерње новости, 26.10.2012
3 Буквалан превод је “Неправилан старт”, као нпр. у атлетици или пливању. (прим. прев.)
4 AFP 160839 GMT OCT 12
5 Koha Ditore, 29.10.2012
6 Zëri, 24.10.2012
7 REUTERS 1944 301012 GMT
****************
Петар ИСКЕНДЕРОВ
Виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“
Владан Пантелић: ПРАВОЖИВЉЕ
Прадавно сам одлучио да напустим људе који уграђују своје снове у моје мирисе. Већ сутра стижем на врх Златне Планине чудотворке, а то ће бити и за њихову корист. Са планине се лако и у ситно угледавају сва овосветска кључања, и лакше се види и чује кључање и таласање моје далеке небеске планете – родине. И лакше се види сушт боготворевине као Игре Вечне Промене. У тих-трен се враћам у прадавнину када смо, ми најхрабрији и најснажнији и најхумани, одлучили да се низведемо низ дугине боје, на мукотрајну и многодугозначну авантуру дух-душе и тела. Јасно видим у својој свести Ур-бана и А-делу, Бранка и његову сенку – небобојазну и верујућу Лидију, Анку са Голубом у руци, и видим Витезе Праисконог Реда у строгом покрету, на челу са Аранђелом Румених Облака, који, као увек и заувек и као део себе, носи прозорљиви Мерач Васељене. Мало подаље, такође у јасној свести, видим замагљену прилику тамнооке лепотице како скакуће као она жаба од синоћ која ми је најавила нови напад љубави. Још дубље роним у дубину сећања где сам једном нашао витезицу Маирију. И она је у мој живот дошла прескачући пре-пре-ке. Сећајући се Маирије и гледајући лепотицу како се примиче још дубље роним и чврсто хватам за косу моју другу природу, и призивам посвећену силу, да се не онесвешћујем као Кришна.
Враћам се у шатор из малог приручног и привременог дворишта одакле сам упирао сва три ока у звезде тражећи Месец. Није га било у оквиру моје короне. Није га било на небу, али га налазим у мојој нутрини. Вуче ме за кораке да ме узда са снажном мрежом лажа и расправа, снова и опсена; хоће да ми украде бистрину духа, ум и наум вишвековни, и да ми продужи и искрвари Пут.
Како је лукав, како је скривен и како је пре-пре-ден!
О, моја друга Природо! О, друга Истино! О, моје право Ја!
О, како си леп, Господе! О, колика жељ да Те чујем и видим!..
Чинило се мојој души да је овај тешко постављени шатор за одмор и будни сан последњи у успињању, и да је ово двориште последње упориште свих унутарњих усложница које су вековима вриле и трулиле у потиљњој жлезди отпадари. Постало је извесно да је овде судњи окршај и да је курвински почео. Свесно се сударам са остатком својих талога. Остали су чисти отрови. Стога је бол тако дубок. Просветљење ужасно боли. Узимам виолину и струне дирам, дирам и тешко пребирам. Ожиљак са мојих прстију остао је на најтананијој жици. Виолина не воли силину. Схватих у увидном бљеску: стигла је моја стиглогласница. У светом труглу моје свести отворише се и умножише многе раскрснице.
Душа је шапутала: Не брчкај се већ пливај! Са богињом Карном раскарми сваки однос и сваку мисао. Избледи све световне амбиције, одбаци везујуће богатсво и благослови клетву – најгору етапу свог живота. Замени воду будућности за воду вечности. Постави раставић између светова, отсеци помислице, огорчене истине и славе победника, правила мржње, умила и троумила, и нечисте и мрачне путеве. Ослободи се оплођавања и алхемије полова, распусти бес бесловесни и љутњу брзилицу, заустави гадост кружења од жртве до жртве, запали венце славе. Плати цену сваке себичности, одувај лажни осећај слободе, угуши гордост. Свега, баш свега се ослободи! Пусти да се током ноћи у миру, у безмисли, све одгади и издеси. Сачекај одморан јутро целомудро, а кад Месец оде на свадбу запали шатор и биосудбу, откриј масив у себи и препознај природу ума. Онда спретно баци ленгер на куке вечности ипењи се стамено ка врху Златне Планине.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 