Category: Вести
Руска Дума – "Размазили смо Американце, 20 година смо ћутали а они су нам се подсмевали…"
Руска Реч
Тешке оптужбе на рачун Американаца и тон дискусије у руском парламенту посматраче подсетили на време хладног рата
(Фото Ројтерс)
Греси Кју клукс клана, затвор Гвантанамо, малтретирање и убиства усвојене деце руског порекла, расна и религиозна дискриминација, ксенофобија… Ништа од наведеног не би могло да се подведе под „демократска начела”. Ипак све то је данас присутно у Сједињеним Америчким Државама, сматрају депутати Државне думе Русије.
Током заседања руског парламента, одржаног у понедељак под радним називом „О проблемима поштовања људских права у САД”, првој дебати овога типа од распада Совјетског Савеза, чуле су се и теже оптужбе на рачун западног моћника. Многе је то подсетило на дух давно прошлих времена и – хладног рата.
„Размазили смо Американце. Двадесет година смо ћутали. Јељцин је покушавао да одобровољи Клинтона, а он нам се подсмевао”, огорчен је Алексеј Пушков, шеф Међународног комитета Државне думе. „Додворавали смо им се не би ли их одобровољили. Они су се на то навикли, и данас, када говоримо о најгрубљем кршењу људских права у САД, тамо као да су шокирани – шта ми то себи дозвољавамо. А ми смо једна од водећих држава на планети, и на то имамо право”.
Огорчење депутата изазвале су сталне критике са стране САД о кршењу људских права у Русији, али и отворена подршка опозиционим партијама и противницима актуелног председника Владимира Путина. Недавни случајеви панк-молитве женског трија „Пуси рајот” у Храму Христа спаситеља у Москви, као и покушај опозиционог лидера Сергеја Удаљцова да „на свој начин, и уз помоћ из иностранства” организује смену власти у Русији, од стране Запада су пропраћени са великом медијском пажњом.
Нема сумње да је и америчка предизборна председничка кампања, а током које су између осталог дотакнута и питања људских слобода, како на домаћем терену тако и широм планете, покренула руске парламентарце да мало „заоштре” своју реторику. У том смислу, како преноси Танјуг, Централном изборном комитету је препоручено да „провери да ли изборно законодавство САД одговара међународним нормама”, да се већа пажња посвети постојању институције међународних посматрача на изборима, обезбеђењу права појединих категорија бирача, као и организовању њиховог регистровања.
„Себе називају оцима демократије и говоре нам да би од њих требало да учимо, али не обраћају пажњу на оно што се дешава у њиховој сопственој земљи”, речи су студенткиње Емилије Галимове, које је овим поводом пренео амерички лист „Тајм”.
Нема сумње да су руски парламентарци решили да мало „освеже” тактику коју су у сучељавању са стратешким противником користили њихови претходници из совјетских времена. У таквој намери свакако могу да се ослоне и на резултате најновијих истраживања руског јавног мњења, спроведених током септембра, а према којима је проценат данашњих Руса који са наклоношћу гледају на САД, са прошлогодишњих 67, пао на 46 одсто.
———————————————————————————–
Укинути Гвантанамо
Москва – Током расправе у понедељак посвећене људским правима депутати руске Државне думе препоручили су Сједињеним Државама да уведу мораторијум на смртну казну, а све случајеве затвореника Гвантанама да предају цивилним судовима, при чему сам затвор, како се истиче, треба затворити, пренео је Танјуг.24
Америчка штампа: Монсантове лажи и битка за обележавање ГМО…
МОНСАНТОВЕ ЛАЖИ И БИТКА ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГМО
26 октобар 2012, СРБски ФБРепортер
ФБР превод: Љиљана Јовановић
Џон Робинс ( John Robbins)
Можда никада не бисте чули за Хенрија И. Милера, али сада он покушава да одреди будућност хране у овој земљи. И има огромну финансијску подршку.
Господин Милер је водеће лице и глас кампање “Не Проп37” у Калифорнији.. У овом тренутку Монсанто и друге фабрике пестициде троше више од 1 милион $ дневно, да убеде бираче у Калифорнији да није у њиховом интересу да знају да ли је храна коју једу генетески модификована или не. Хенри И. Милер је њихов човек за то.
Ако данас живите у Калифорнији не можете да га промашите. Видите га у ТВ рекламама, у радио пропаганди, на скупим плакатима, који се непозвани појављују у вашим поштанским сандучићима.
У почетку рекламе су представљале Господина Милера као доктора са Станфорд Универзитета. Али он то није. Он је истраживач у конзервативном “трусту мозгова”, у “Хуверовом Институту” који има своје канцеларије на Станфорд Универзитету.
Када је ова пропаганда прочитана, повучена је и прерађена. Али они још увек гурају Милера да убеђује људе да “Про37 “ нема смисла и да “обележавање хране заговарају адвокати тужбе који се надају берићету ако то постане закон”.
Уствари “Про 37” има сав смисао овог света ако желите да знате шта је у храни коју једете. Предлог закона су написали представници јавне здравстене заштите, и он не пружа никакве економске подстицаје за подношење тужби.
Ко је у ствари Хенри И. Милер, и због чега би требало да му верујемо када нам каже да је генетички модификована храна потпуно безбедна?
Да ли има неког значаја и то што је тај исти Хенри И. Милер ватрени заговорник ДДТ-ија, и других пестицида? Да ли је важно и то што кампању “НЕ Про 37” финансијски подржавају фирме које производе пестициде и које су нам тврдиле да су ДДТ и “Наранџасти прах” безбедни и безопасни?
Не могу да се отмем утиску да је Милер први корпорацијски представник за рекламе.
Јер он је био утемељивач представничке групе, коју је подржавао Филип Моррис, а која је имала за циљ да дискредитује везе које су повезивале дуванске производе и рак.
После нуклеарне катастрофе у Фукушими, он је заступао идеју да би излаганаје зрачењу могло да буде корисно по здравље.
Такође је дискутовао и о томе да би фабрике лекова а не ФДА требало да буду одговорне за хемијску контролу лекова. Он је члан Управног одбора “Џорџ Ц. Маршал” Инсититута, познатог по томе да се финансира од нафтних и гасних компанија, и да због тога негира климатске промене.
Сад нас убеђује да треба да гласамо НЕ – Предлогу 37, јер како он каже закон о етикетирању хране садржи изузетке који представљају “специјалне интересе”. Као да велике корпорације које је он представљао нису биле тај “најспецијалњи интерес” од свих о којима говори.
Уз пут, тај изузетак о којем он говори су у ствари потврде Закона о обележавању ГМО хране, који су донети у свакој од 61 земље широм света, међу којима су и земље Европске Уније, по којима већ увелико захтевају посебно етикетирање генетски модификоване хране.
Милер у кампањи НЕ Про 37 тврди да ће обележавање хране повећати трошак породица за куповину хране, за стотине долара годишње. Интереснатно је да је то истраживање на које се он позива, плаћено из кампање НЕ Про37. а ради се о фирми из Мејна, за односе са јавношћу, “Нортхбридге Цонсултинг” која нема своје економске експертизе, али је радила са Кока Колом, и Пепси Колом против закона који налаже рециклажу амбалаже за ова пића. Да ли ће усвајање Закона Про 37 повећати стварно цену трошкова за храну?
Хенри Милер одлучно тврди да би се то десило. Али према јединој потпуно независној студији коју је урадио “Еморy Университy Сцхоол оф Лаw,”: “потрошачи вероватно не би плаћали повећане рачуне за храну услед поновног обележавања хране” као што се тражи у предлогу закона.
Некако ми се чини да не бисте волели да слушате Хенрија Милера како објашњава ствари када је у питању ваше здравље. Али Монсанто и сарадници, су се постарали да се Милеров глас и његова убеђења чују сваког дана у Калифорнији. Један гледалац из Сан Франциска је изјавио да је рекламу са Милеровим ликом видео више од 12 пута за дан.
Друга личност из кампање “Не Про37” али обавезно обучена у бели мантил је лекар, Роналд Клеинман. Иако се то у огласима не спомиње доктору Клајнеману не сметају морални принципи, да ради као добро плаћени заговорник,(од стране компанија које то производе) брзе хране . Док је радио за Кока Колу, он је пропагирао да је “шећер безбедан, да вештачке боје и нехранљиви заслађивачи нису штетни у дечијој исхрани”…
Станфорд Универзитет је такође незадовољан због нетачног представљања (три пута)
Показало се да компаније које производе пестициде и брзу храну, а које се налазе иза “НЕ Про37” су:
1: Погрешно навели гласаче јер су у државном водичу за гласање, лажно представили да највећа организација професионалаца за храну и исхрану у свету “Ацадемy оф Нутритион анд Диететицс” сматра да је ГМО храна безбедна.
2: Нелегално су користили печат УС ФДА на пропагандним материјалима из њихове кампање и уз то нетачно приписали изјаву ФДА, лажно наводећи да је ФДА заузела став против “Про37”.
Нажалост изгледа да је ова поплава неистина имала ефекта. Иако је у почетку чак више од 80% грађана Калифорније желело да генетски модификована храна буде посебно обележена, новије анкете су показале виртуелну мртву трку за Про37, са поплавом негативних реклама чији се интензитет повећава. Неке Калифорнијске дневне новине су допринеле овом несрећном тренду, устајући против “Про37” тако што су читави уводници написани цитирајући целе пасусуе из саопштења негативне кампање “НЕ Про37”. Да ли је то у вези са компанијама за прераду хране, које својим реклама у тим новинама, представљају главни извор прихода? Или је можда то што је лобиста за компаније прерађене хране, “тхе Гроцерy Мануфацтурерс Ассоциатион” поставила победу над Про37, као свој најзначајнији приоритет у овој години.
Познати аутор о храни Мајк Полан је написао, да је “Про 37” лакмус тест, да ли или не постоји покрет за храну у САД . Активисткиња за јавно здравље Стејси Малкан додаје да је ово можда лакмус тест да ли је у земљи остало демократије.
Ово су добри поени. Нема покрета за храну, ако Монсанто може да ради како хоће са нама. А нема ни демократије без информисаног грађанина.
Питање је да ли ћемо дозволити да специјални интереси диктирају шта ће нам бити дозвољено да знамо о храни коју нам продају.
У овом случају незнање није блаженство, већ би то било прихватање покорности Монсант-у и осталим компанијама за производњу пестицида. Без етикетирања хране, купујемо “мачку у џаку” тј. једемо “у мраку” са потенцијално катастрофалним последицама .
Оно што остаје да се види, је да ли ће те грађани Калифорније да 6 новембра дозволите Монсанто и његовим савезницима, да контролишу шта је дозвољено да знате о храни коју једете.
Сазнајте више и будите укључени овде..
Потпишите петицију Конгресу тражећи да се изгласа обележавање генетички модификоване хране.
Сигн а петитион то Цонгресс цаллинг фор лабелинг оф генетицаллy енгинееред фоодс хере.
Овај текст се прво појавио уcommondreams.org
Џон Робинс је суоснивач “тхе Фоод Револутион Нетwорк” који обезбеђује информације и инспирише да помогнете себи да излечите тело и свет храном.
Он је аутор многих књига “бестселлер-а” укључујући ту : Тхе Фоод Револутион, Но Хаппy Цоwс и Диет Фор А Неw Америца.
Добитник је награда: “Рацхел Царсон Аwард” и “Алберт Сцхwеитзер Хуманитариан Аwард” “Пеаце Аббеy’с Цоураге оф Цонсциенце Аwард” и “Греен Америца’с Лифетиме Ацхиевемент Аwард” и многих других признања.
http://www.commondreams.org/view/2012/10/23-9
ДСС предала Уставном Суду предлог за оцену уставности "Боркових споразума". (У прилогу – комплетан документ)
ДСС преко Уставног суда враћа Србији све што су јој у Бриселу били отели
21:32 24.10.2012. Факти
КОШТУНИЧИНА ПАРТИЈА ПОДНЕЛА ПРEДЛOГ ЗA OЦEНУ УСТАВНОСТИ ВЛАДИНИХ КОСОВСКИХ УРЕДБИ
Шeф пoслaничкe групe ДСС-a Слoбoдaн Сaмaрџић рeкao je нoвинaримa испрeд Устaвнoг судa у Бeoгрaду дa je зaтрaжeнo и дa сe извршeњe урeдби oбустaви дo oдлукe судa Сaмaрџић изрaзиo зaбринутoст дa ћe Влaдa нaпрaвити плaтфoрму зa прeгoвoрe o Кoсoву и Метохији бeз oснoвнoг дoкумeнтa o кojeм би рaспрaвљaлe пaрлaмeнтaрнe стрaнкe
ДЕМОКРАТСКА стрaнкa Србиje прeдaлa je дaнaс Устaвнoм суду Србиje прeдлoг зa oцeну устaвнoсти урeдби влaдe дoнeтих нa oснoву диajлoгa Бeoгрaдa и Приштинe.
Пoслaници ДСС-a у Скупштини Србиje прeдaли су прeдлoг зa oцeну зaкoнитoсти урeдби o кoнтрoли прeлaскa грaницa, мaтичним књигaмa, кaтaстру и признaвaњу диплoмa вискoкoбрaзoвних институциja
Шeф пoслaничкe групe ДСС-a Слoбoдaн Сaмaрџић рeкao je нoвинaримa испрeд Устaвнoг судa у Бeoгрaду дa je зaтрaжeнo и дa сe извршeњe урeдби oбустaви дo oдлукe судa.
„Крajњe je врeмe билo дa пoднeсeмo прeдлoг и мислим дa ћe урeдбe бити пoништeнe oдлукoм Устaвнoг судa“, рeкao je Сaмaрџић и нaпoмeнуo дa je ДСС Влaди Србиje oстaвилa двa мeсeцa дa тo учини. Сaмaрџић je изрaзиo увeрeњe дa ћe УСС рaдити нeпристрaснo и хрaбрo нa oвoj ствaри.
„Урeдбe сe тичу прaвнo нejaсних дoкумeнaтa кoje je прихвaтиo Бoрислaв Стeфaнoвић нa прeгoвoримa у Брисeлу, ти дoкумeнти сe зoву дoгoвoрeни зaкључци и oни сe нe мoгу унoсити у прaвну слику Србиje“, дoдao je Сaмaрџић.
Oн je пoдсeтиo и нa oдлуку Устaвнoг судa Србиje дa прoглaси нeустaвним пojeдинe oдрeдбe Зaкoнa o нaдлeжнoсти Вojвoдинe.
Сaмaрџић je изрaзиo зaбринутoст дa ћe Влaдa нaпрaвити плaтфoрму зa прeгoвoрe o Кoсoву бeз oснoвнoг дoкумeнтa o кojeм би рaспрaвљaлe пaрлaмeнтaрнe стрaнкe.
„У пoслeдњa двa дaнa сe гoвoри o плaтфoрми зa прeгoвoрe – тo je нeштo штo рaди Влaдa. Mи смo oчeкивaли шири свeoбухвaтни дoкумeнт, гдe би, дa сe o тoмe рaспрaвљa, биo пoзвaн ДСС, кao и другe стрaнкe“, рeкao je Сaмaрџић.
Сaмaрџић сe сaглaсиo дa Влaдa имa прaвo дa нaпрaви плaтфoрму зa прeгoвoрe и дa je чувa у дискрeциjи нeкo врeмe, aли „изглeдa дa ћe oнa нaпрaвити плaтфoрму зa прeгoвoрe бeз нeкoг бaзичнoг дoкумeнтa, a тo мeнe бринe“.
Oбjaсниo je дa Скупштинa Србиje нe рaзмaтрa плaтфoрму зa прeгoвoрe, вeћ дoкумeнтa кoja су oснoвa зa тaквe плaтфoрмe – рeзoлуциje и дeклaрaциje.
„Пoстojи низ чудних сaкривeних рaдњи у вeзи сa oвим диjaлoгoм, иaкo сe причa дa ћe бити трaнспaрeнтaн“, дoдao je Сaмaрџић.
* * * * *
Факти објављују пуни текст докумената које је ДСС поднела Уставном суду:
Уредба о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија коју је Влада Републике Србије усвојила 08. децембра 2011. године и која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 94 од 14. децембра 2011. године, није у складу са Уставом Републике Србије. У складу са чланом 168. став 1. Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, подносимо следећи
ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ УРЕДБЕ О ПОСЕБНОМ НАЧИНУ ОБРАДЕ ПОДАТАКА САДРЖАНИХ У КАТАСТРУ ЗЕМЉИШТА ЗА АП КОСОВО И МЕТОХИЈА
„Дописивањем“ закона, Влада Србије несумњиво прекршила Устав
- Никакво уредбодавно уређивање било ког питања „ради ефикаснијег остваривања и заштите права и слобода грађана“ није могуће, нити је уставноправно допуштено
- Bлада је у уставноправни поредак Републике Србије увела чудне, уставно непознате акте назване „договори“, чија правна природа, начин закључења, место у хијерархији правних аката, начин објављивања и ступања на правну снагу, као и низ других правних питања уопште нису регулисани
- Може да се основано закључи да „договори“ нису правни акти, односно да немају никакву правну природу. Наиме, закључени су између Европске уније и Уједињених нација, као субјеката међународног права, и једног неформалног Тима који чак није ни у систему органа државне управе и који нема никаквих уставних, ни законских овлашћења да такве договоре сачињава
I Означење одредби и разлози на којима се Предлог заснива
УРЕДБА о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија представља општи правни акт који, противно уставним одредбама о правној природи и разлозима доношења уредби, није донесен за извршавање закона. Том уредбом се изворно уређује законска материја и извршавају акти које уставноправни предак Републике Србије не познаје. У том смислу, може се истаћи да Уредба о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија није у складу са Уставом, како из формалних, тако и из материјалних разлога.
Уредбу о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија Влада Републике Србије донела је на основу члана 123. тачка 3. Устава. Та одредба Устава Републике Србије никако није могла, а ни смела да буде искоришћена као правни основ за доношење овакве „уредбе“. Наиме, изложена одредба Устава јасно предвиђа да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона. Управо из тог разлога Уредба није у складу са Уставом јер није донесена ради извршавања ни једног закона, већ, како се то из њеног садржаја јасно увиђа, ради извршавања једног „договора“.
То што се у Уводу истиче да се Уредба доноси „у вези са чланом 7. и 13. Закона о заштити података о личности („Службени гласник Републике Србије”, број 97/2008 и 104/2009 – др. закон) и са Законом о државном премеру и катастру („Службени гласник Републике Србије”, број 72/2009 и 18/2010)“ не представља прецизирање закона ради чијег се извршења Уредба доноси, већ закона са којима је Уредба „у вези“, што правно посматрано не значи ништа.
Ово нарочито ако се има у виду да се Законом о заштити података о личности уређује сасвим друга област, тако да га ова Уредба никако не може извршавати. Дакле, Влада Републике Србије је грубом узурпацијом својих уставних надлежности, уредбу као општи правни акт за извршавање закона, претворила у правни акт какав Уставом Републике Србије није предвиђен у нашем правном систему. Образложење због чега Уредба о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија није у складу са Уставом продубљеније ће се изложити посебно за сваку од противуставних одредби.
Чланом 1. Уредбе предвиђено је да се њом уређује посебан начин обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија. Већ на основу изложеног, јасно је да уредба изворно регулише, односно уређује законску материју, јер је обрада података садржаних у катастру земљишта регулисана, између осталог, Законом о државном премеру и катастру на који се уредба позива, а који суштински мења, стварајући посебан правни режим само за обраду података садржаних у катастру земљишта за АП Косово и Метохија. Штавише, овим чланом уредбе предвиђено је да се посебан начин обраде података уређује ради ефикаснијег остваривања и заштите права и слобода грађана за време важења Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
Административни прелаз Брњак
Права и слободе грађана утврђене су Уставом Републике Србије, а њихово остваривање и заштиту, према члану 97. Устава, уређује и обезбеђује Република. Република то може да чини само законом, јер је чланом 18. став 1. Устава прописано да се људска и мањинска права зајамчена Уставом непосредно примењују, док је ставом 2. истог члана Устава предвиђено да се законом може прописати начин остваривања ових права, али само ако је то неопходно за остварење појединог права, због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајамченог права. Судећи према изложеним одредбама Устава, никакво уредбодавно уређивање било ког питања „ради ефикаснијег остваривања и заштите права и слобода грађана“ није могуће, нити је уставноправно допуштено.
Чланом 2. став 2. и 3. Уредбе предвиђено је да послове обраде података, сагласно члану 10. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник Репубике Србије”, број 72/2009 и 18/2010), обавља Републички геодетски завод, али и да обради података могу да присуствују представници Тима за дијалог са Привременим институцијама самоуправе у Приштини и органа Европске уније и Уједињених нација.
Управо је уређивањем ко може да присуствује обради података Влада Републике Србије прекорачила границе својих уставних надлежности, односно регулисала питање које, као што то Закон о државном премеру и катастру потврђује, мора да буде регулисано законом. Таквим „дописивањем“ Закона, Влада Републике Србије несумњиво је прекршила Устав. Изворно регулишући питања која треба да буду регулисана законом, Влада је узурпирала уставотворну и законодавну власт Народне скупштине, што је супротно члану 98. и 99. Устава, али је поступила и супротно члану 122. и члану 123. Устава.
Чланом 5. Уредбе прописано је да се подаци из катастра земљишта користе у складу са Уставом и законом, а у циљу извршавања договора Тима за дијалог са Привременим институцијама самоуправе у Приштини и надлежних органа Европске уније и Уједињених нација.
Управо је навођење циља („извршавања договора Тима за дијалог са Привременим институцијама самоуправе у Приштини и надлежних органа Европске уније и Уједињених нација) открило праве разлоге доношења ове Уредбе.
На тај начин Уредба је постала несутавна не само због тога што је јасно да није донесена ради извршавања закона, већ и због тога што се њом у уставноправни поредак Републике Србије уводе чудни, уставно непознати акти названи „договори“, чија правна природа, начин закључења, место у хијерархији правних аката, начин објављивања и ступања на правну снагу, као и низ других правних питања уопште нису регулисани.
На основу тога, могло би основано да се закључи да „договори“ нису правни акти, односно да немају никакву правну природу. Наиме, закључени су између Европске уније и Уједињених нација, као субјеката међународног права, и једног неформалног Тима који чак није ни у систему органа државне управе и који нема никаквих уставних, ни законских овлашћења да такве договоре сачињава.
Елементи ових договора се не могу сматрати саставним делом правног поретка Републике Србије.
Важно је нагласити да члан 16. Устава прописује да су потврђени међународни уговори саставни део правног поретка и непосредно се примењују, али да морају бити у складу с Уставом. Договори нису ни међународни уговори, а камоли потврђени. Овим уредбама се у правни поредак Србије уведе договори, и то још такве садржине да се њима „руше“ сва битна начела Устава.
Имајући у виду изложене примере, јасно је да се Уредбом флагрантно крше начела Устава, нарочито чланови 1. 2. 3. 4. и 8. Устава Републике Србије.
Предлог за одлучивање
Имајући у виду све што је изложено, предлажемо да Уставни суд Републике Србије утврди да Уредба о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија није у сагласности са Уставом Републике Србије.
Имајући у виду тежину и значај неуставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катестру замљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија, јасно је да би извршење појединачних аката и радњи на основу Уредбе могло да има неотклоњиве штетне последице.
Будући да би извршавањем појединачних аката и радњи на основу ове Уредбе могле да наступе неотклоњиве штетене последице, предлажемо да Уставни суд, на основу члана 56. став 1. Закона о Уставном суду, обустави извршење свих појединачних аката и радњи који су донесени, односно предузете на основу ове Уредбе.
* * * * *
Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија коју је Влада Републике Србије усвојила 23. децембра 2011. године и која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“ број 98 од 23. децембра 2011. године није у складу са Уставом Републике Србије. У складу са чланом 168. став 1. Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, подносимо следећи
ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ УРЕДБЕ О КОНТРОЛИ ПРЕЛАСКА АДМИНИСТРАТИВНЕ ЛИНИЈЕ ПРЕМА АП КиМ
Државни органи на најопаснији начин подривају уставни поредак Србије
- Ова уредба најпре представља општи правни акт којим се грубо и противустано нарушава јединство и недељивост територије Републике Србије. Затим, то је акт који, противно уставним одредбама о правној природи и разлозима доношења уредби, није донесен за извршавање закона, већ уређује законску материју
- Уредбу о контроли преласка административне линије према АП КиМ Влада Републике Србије донела је на основу члана 123. тачка 3. Устава. Та одредба Устава Републике Србије никако није могла, а ни смела да буде искоришћена као правни основ за доношење овакве „уредбе“. Наиме, изложена одредба Устава јасно предвиђа да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона. Управо из тог разлога Уредба није у складу са Уставом јер није донесена ради извршавања ни једног закона
I Означење одредби и разлози на којима се Предлог заснива
УРЕДБА о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија је „правни“ акт којим се, од доношења Устава Републике Србије, свакако на најочигледнији и најопаснији начин, од стране домаћих органа, подрива уставни поредак државе и доводи у питање и сам њен опстанак.
Ова уредба најпре представља општи правни акт којим се грубо и противустано нарушава јединство и недељивост територије Републике Србије. Затим, то је акт који, противно уставним одредбама о правној природи и разлозима доношења уредби, није донесен за извршавање закона, већ уређује законску материју. На крају, али подједнако противуставно и опасно, овом се уредбом ограничавају и нарушавају Уставом зајамчена права и слободе грађана.
Имајући у виду све што је изложено, може се рећи да Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија није у складу са Уставом, како из формалних, тако и из материјалних разлога. У тексту који следи подробније ће се указати на разлоге на којима се заснивају изложени закључци, односно на којима се заснива Предлог.
Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија у правни поредак Републике Србије уводи Уставу и важећем законодавству непознат појам „административне линије“.
Штавише, само постојање те „административне линије“ је, судећи према тексту уредбе, ratio уредбодавног регулисања услова за прелазак преко те „линије“, као и кретања и боравка на њој и мера које се могу предузети против лица која поступају супротно њеним одредбама. Дакле, једна „административна линија“ разлог је сепаратног правног режима и различитих права која се у вези са њеним преласком и кретањем и боравком на њој могу уживати у Републици Србији! То заправо значи да постојање „административне линије“ и њен посебан правни режим оличен у уредбодавном регулисању њеног преласка и кретања и боравка на њој, нарушавају одредбу члана 8. став 1. Устава Републике Србије, према којој је територија Републике јединствена и недељива.
Према Уставу Републике Србије, територију Србије не чине територије политичко – територијалних јединица, нити постојање политичко-територијалних јединица утиче на јединство правног поретка Републике.
Управо супротно, Устав Републике Србије у својој Преамбули јасно истиче да је АП Косово и Метохија саставни део територије Републике Србије, у члану 182. став 2. да Република Србија има две аутономне покрајине од којих је једна Косово и Метохија, у члану 182. став 4. да се територија аутономних покрајина одређује законом, а у члану 194. став 1. да је правни предак Републике јединствен. У том смислу, јасно је да било какве „линије“ које су утиснуте у територијалну организацију Републике не значе и не смеју да значе посебан правни режим њиховог преласка и кретања и боравка на њима.
Уређивање „административне линије“ чије постојање изискује посебан правни режим преласка и кретања и боравка на њој пре је својствено другачијим „линијама“ које раздвајају државе, што у погледу Косова и Метохије није, нити сме да буде случај, јер је према члану 8. став 2. Устава граница Републике Србије неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену Устава.
Уредбу о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија Влада Републике Србије донела је на основу члана 123. тачка 3. Устава. Та одредба Устава Републике Србије никако није могла, а ни смела да буде искоришћена као правни основ за доношење овакве „уредбе“. Наиме, изложена одредба Устава јасно предвиђа да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона.
Управо из тог разлога Уредба није у складу са Уставом јер није донесена ради извршавања ни једног закона. То што се у Уводу истиче да се Уредба доноси „у вези са Законом о Влади… и Законом о министарствима…“ не представља прецизирање закона ради чијег се извршења Уредба доноси и, правно посматрано, не значи ништа, нарочито уколико се има у виду чињеница да два наведена закона уређују друге области, тако да их ова уредба не може извршавати.
Дакле, Влада Републике Србије је грубом узурпацијом својих уставних надлежности, уредбу као општи правни акт за извршавање закона, претворила у правни акт какав Уставом Републике Србије није предвиђен у нашем правном систему. Штавише, Влада је овом уредбом зашла у регулисање питања која су по својој природи материја која треба да буде регулисана законом.
У низу чланова Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија прописује надлежности Министарства унутрашњих послова, а Устав у члану 136. став 4. недвосмислено предвиђа да Влада прописује унутрашње уређење министарстава, а не и њихове надлежности. Према члану 136. став 3. Устава послови државне управе и број министарстава одређују се законом. Образложење због чега Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија није у складу са Уставом, нарочито у погледу ограничавања и нарушавања Уставом зајамчених права и слобода продубљеније ће се изложити посебно за сваку од противуставних одредби.
Овај састав владе донео је оспорене уредбе
Чланом 2. Уредбе прописана су места на којима је дозвољен прелазак „административне линије“. Према члану 4. прелаз изван тих места дозвољен је само уз одобрење надлежог органа у случају више силе. Према члану 13. Уредбе, „ако то захтевају разлози безбедности“, Влада може да забрани или ограничи, између осталог и кретање, задржавање и настањивање на одређеним деловима територије Републике Србије уз „административну линију„.
Изложеним одредбама Уредбе, прекршен је члан 39. став 1. и 2. Устава према којима свако има право да се слободно креће и настањује у Републици Србији и да се слобода кретања може ограничити, али само законом и то само ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка, заштите јавног реда и мира, спречавања ширења заразних болести или одбране Републике Србије. У овом случају ограничења слободе кретања прописана су Уредбом, а не законом, разлози за ограничење нису они који су прописани у чланом 39. став 2. Устава, већ их Уредба одређује као „разлоге безбедности“ чије постојање дискреционо процењује Влада.
Оваквим ограничавањем слободе кретања повређен је и члан 20. став 1. Устава према коме људска и мањинска права зајамчена Уставом могу да буду ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих их Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права. Такође, оваквим ограничавањем слободе кретања, супротно члану 20. став 2. Устава, смањен је достигнути ниво људских права јер је до сада кретање које подразумева прелазак преко „административне линије“, било слободно.
Чланом 15. Уредбе прописано је да је власник или корисник земљишта дужан да омогући слободан пролаз ради обављања послова обезбеђења „административне линије“ или постављања и одржавања прописаних ознака. Наведеном одредбом нарушава се чланом 58. став 1. Устава зајамчено мирно уживање својине и других имовинских права, због тога што се ограничавање права својине власника земљишта преко кога треба прећи ради обављања послова обезбеђења „административне линије“, или ради постављања и одржавања ознака, прописује уредбом, иако Устав у члану 58. став 2. и 3. предвиђено да се својина и начин њеног коришћења могу ограничити само законом.
Чланом 16. Уредбе предвиђено је да је у поступку доношења просторног и урбанистичког плана којим се уређује и простор у дубини 300 метара од „административне линије“ потребна сагласност Министарства унутрашњих послова. Будући да је доношење просторног и урбанистичког плана у надлежности јединица локалне самоуправе, јасно је да је уредбодавним прописивањем неопходне сагласности Министарства унутрашњих послова као органа државне управе нарушено право грађана на локалну самоуправу, односно да се онемогућава вршење надлежности јединица локалне самоуправе.
Предлог за одлучивање
Имајући у виду све што је изложено, предлажемо да Уставни суд Републике Србије утврди да Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија није у сагласности са Уставом Републике Србије.
Имајући у виду тежину и значај неуставности Уредбе о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија, јасно је да би извршење појединачних аката и радњи на основу Уредбе могло да има неотклоњиве штетне последице. Будући да би извршавањем појединачних аката и радњи на основу ове Уредбе могле да наступе неотклоњиве штетене последице, предлажемо да Уставни суд, на основу члана 56. став 1. Закона о Уставном суду, обустави извршење свих појeдиначних аката и радњи који су донесени, односно предузете на основу ове Уредбе.
* * * * *
Уставни суд Србије
Уредба о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије коју је Влада Републике Србије усвојила 9. фебруара 2012. године и која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 16 од 7. марта 2012. године није у складу са Уставом Републике Србије. У складу са чланом 168. став 1. Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, подносимо следећи
ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ УРЕДБЕ О ПОСЕБНОМ НАЧИНУ ПРИЗНАВАЊА ВИСОКОШКОЛСКИХ ИСПРАВА И ВРЕДНОВАЊА СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА УНИВЕРЗИТЕТА СА ТЕРИТOРИЈЕ АП КиМ КОЈИ НЕ ОБАВЉАЈУ ДЕЛАТНОСТ ПО ПРОПИСИМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Изигран члан 198. Устава Србије
I Означење одредби и разлози на којима се Предлог заснива
УРЕДБА о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије представља општи правни акт који, противно уставним одредбама о правној природи и разлозима доношења уредби, није донесен за извршавање закона. Том уредбом се изворно уређује законска материја.
У том смислу, може се истаћи да Уредба о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје Аутономне покрајине Косово и Метохија није у складу са Уставом, како из формалних, тако и из материјалних разлога.
Уредбу о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије Влада Републике Србије донела је на основу члана 123. тачка 3. Устава. Та одредба Устава Републике Србије никако није могла, а ни смела да буде искоришћена као правни основ за доношење овакве „уредбе“. Наиме, изложена одредба Устава јасно предвиђа да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона. Управо из тог разлога Уредба није у складу са Уставом јер није донесена ради извршавања ни једног закон.
То што се у Уводу истиче да се Уредба доноси „у вези са Законом о високом образовању („Службени гласник Републике Србије”, број 76/2005, 100/2007 аутентично тумачење, 97/2008 и 44/2010)“ не представља прецизирање закона ради чијег се извршења Уредба доноси, јер се нису ни могле наћи одредбе Закона о високом образовању које би биле основ за доношење Уредбе.
Дакле, Влада Републике Србије је грубом узурпацијом својих уставних надлежности, уредбу као општи правни акт за извршавање закона, претворила у правни акт какав Уставом Републике Србије није предвиђен у нашем правном систему. Њом се изворно регулише законска материја. Наиме, овом Уредбом уређен је начин признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије.
Будући да је издавање високошколских исправа један вид јавних овлашћења која се према члану 137. став 3. Устава Републике Србије могу законом поверити и установама, укључујући и високошколске установе, јасно је да је уредбодавно регулисање признања високошколских исправа издатих од стране установа које на Косову и Метохији не обављају делатност по прописима Републике Србије по себи неуставно. Наиме, такво признавање подразумева јавна овлашћења високошколских установа да издају исправе, јавна овлашћења која, судећи по томе да по тексту Уредбе установе не обављају делатност по прописима Републике Србије, нису уопште ни могла да им буду поверена законом!
Штавише, уређујући у члану 3. Уредбе поступак признавања, Влада Републике Србије је изиграла уставну одредбу члана 198. став 1. Устава према којој појединачни акти и радње државних органа, организација којима су поверена јавна овлашћења, органа аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, морају бити заснована на закону. Наиме, сасвим је јасно да ниједан акт самосталне високошколске установе ван Косова и Метохије која према члану 4. став 3. Уредбе обавља признање, донесен у Уредбом регулисаном поступку признања, неће моћи у процесном смислу да буде заснован на закону!
Све што је изложено директна је последица суштинске неуставности ове Уредбе која је изражена већ у њеном наслову.
Наиме, Уредба већ у наслову садржи елемент неуставности – признавање високошколских исправа и вредновање студијских програма установа које не обављају делатност по прописима Републике Србије. Основано се због тога поставља питање како је могуће и да ли је у складу са Уставом да се на делу територије Републике Србије који је њен саставни део, што Косово и Метохија јесте, нека делатност не обавља по прописима Републике Србије, иако Устав прописује да је „правни поредак Републике Србије јединствен„ (члан 194) и да се резултати такве, у суштини неуставне и незаконите делатности, још признају од стране органа Републике Србије?
Имајући у виду све што је изложено, предлажемо да Уставни суд Републике Србије утврди да Уредба о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије није у сагласности са Уставом Републике Србије.
Имајући у виду тежину и значај неуставности ове Уредбе, јасно је да би извршење појединачних аката и радњи на основу ње могло да има неотклоњиве штетне последице. Будући да би извршавањем појединачних аката и радњи на основу ове Уредбе могле да наступе неотклоњиве штетене последице, предлажемо да Уставни суд, на основу члана 56. став 1. Закона о Уставном суду, обустави извршење свих појeдиначних аката и радњи који су донесени, односно предузете на основу ове Уредбе.
___________
http://www.fakti.org/serbian-point/dss-preko-ustavnog-suda-vraca-srbiji-sve-sto-su-joj-u-briselu-bili-oteli
Руски аналитичар Кандељ – Србија ће морати да изабере: ЕУ или Косово!
Руски аналитичар: Или ЕУ или Космет
Србија ће у једном тренутку, мада је он далеко, бити принуђена да изабере једно или друго, оцењује експерт Института Европе при Руској академији наука Павел Кандељ.
“Тај избор ‘ЕУ или Косово’ Србија ће несумњиво морати да направи”, каже Кандељ за Тањуг и додаје да је политика “и ЕУ, и Косово” била “изборно профитабилна” и да су је зато подржавале тако супротне политичке снаге као што су бивша и садашња власт.
Та политика је, међутим, “мртворођена” од самог почекта, при чему је и самој Србији то од почетка јасно, уверен је руски аналитичар.
Према његовим речима, лоше је и то што таква политика тера Београд на сталне уступке под притиском Брисела.
“При том, било би добро да се ти уступци дају у замену за несто конкретно, али најчешће се дају у замену за речи и обећања из Брисела”, сматра Кандељ и оцењује да су обећања једини и најмоћнији инструмент политике ЕУ на Балкану.
Кандељ каже да Брисел за следећи корак, датум за преговоре, неће тражити званично признавање независности Косова, али да “све што тражи значи де факто признање незавиности, а најважније је одустати од севера”.
Опција поделе, која би за Србију била најбоља варијанта, више није могућа, “тај тенутак је прошао”, сматра он.
Према његовом мишљењу, Београд има две могућности: да инсистира на своме и задржи контролу над севером у нади да ће се подела некад материјализовати ако се измени ситуација, мада је то мало вероватно.
Друга варијанта је Ахтисари плус уз можда неки посебан међународни статус за манастире, инсистирање на поштовању права Срба, повратку избеглица и решењу питања српске имовине на КиМ, наводи Кандељ.
Резултат, напомиње, зависи од решености Србије да инсистира на своме, мада, с озбиром на курс ка Бриселу, српски политичари “немају реалне ресурсе за отпор, осим да неће формално признавати независност”, оцењује руски аналитичар.
“Засад се то од Србије ни не тражи, али када и ако буде постављено питање пријема Србије у ЕУ, а с обзиром на кризу Уније то неће бити скоро, Србија ће морати да се одлучи”, сматра аналитичар.
Говорећи о наставку дијалога Београда и Приштине, Кандељ каже да косовске власти због подршке запада немају мотива да чине за уступке
“Резултати дијалога зато зависе од чврстине српских власти, а она опет од тога колико им се жури у ЕУ, мада је разумљив страх Србије да не остане сама ван Уније на Балкану”, наводи он и закључује: “Лак избор Београду није остао”.
(Танјуг)
__________
http://srbin.info/2012/10/ruski-analiticar-ili-eu-ili-kosmet/
Јужни део Косовске Митровице: српска гробља Шиптари претворили у дечија игралишта!
четвртак – 25. октобар 2012
Шиптари српска гробља претворили у дечија игралишта!
Од 1999. године оскрнављено је више од 500 споменика у јужном делу Косовске Митровице, који су постали чак и полигон за дечју игру.
Православни гробови у јужном делу Косовске Митровице, које од 1999. Албанци систематски скрнаве, постали су чак и полигон за дечју игру.
Тако су се недавно, што потврђује и фотографија, дечаци играли газећи по породичној гробници Илића, коју су подигла њихова деца испред порушене православне цркве.
У јужном делу града на Ибру је, од почетка рата, оскрнављено више од 500 споменика.
(Телеграф.рс / Извор: Ало / Фото: профимедиа.рс)
__________
http://srbin.info/2012/10/sramota-siptarima-srpski-grobovi-sluze-kao-igraliste/
Libya – '600 killed in Bani Walid fighting in one day'
Amid conflicting reports that the Libyan city of Bani Walid was captured by army forces, RT has learned that 600 people were allegedly killed in Wednesday’s fighting, and over 1,000 have been hospitalized. Locals are appealing for international aid.
Libyan officials claimed that government forces conducted a 20-day siege before capturing Bani Walid, the last stronghold for supporters of the Gaddafi regime, and seized the city. Sources in the town gave conflicting reports, saying that local militias were responsible for the siege and now control of the area.
“We continue to receive conflicting reports. From sources on the ground, we’re hearing that the army is withdrawing from the city, although we are hearing of widespread killings. Government sources say the city has fallen,” RT correspondent in neighboring Lebanon, Paula Slier, said.
An individual in Italy who allegedly has relatives in Bani Walid spoke to RT about the current state of the city. Calling himself ‘Alwarfally’ – referring to a tribe from Bani Walid – he asked to remain anonymous for the interview.
He said he contacted his family in the besieged city, who told him that the situation there has stabilized: The militia retreated, but only after kidnapping a local member of the ‘Council of the Elders,’ which was tasked by Bani Walid’s tribal leaders with governing the city after the fall of Gaddafi.
“Bani Walid’s people got the control of the city again,” Alwarfally told RT. “[The] situation in Bani Walid is better now. Militia fell back after the fight that happened yesterday, and everything is good.”
“Militia kidnapped the consul of Bani Walid, his health is poor,” he said. “They will take him to Misrata and I don’t know what will happen to him. He is a very good man. He didn’t have anything to do with what happened, he is just a council member in Bani Walid.”
The Misrata militia that allegedly laid siege to Bani Walid was the same group accused of war crimes by Human Rights Watch last week.
An injured child in Bani Walid (RT source)
Alwarfally also claimed that at least hundreds of people were killed during the 20-day siege.
“The number is really big,” he said. “One the first day that [the militia] came, there were about 70 bodies from the fighting. Yesterday night there was 600.”
“The number of people in the hospitals is over 1000,” he added.
An eyewitness in Bani Walid – who called herself Fatima – had a very different story to tell. She said the situation in the town is anything but stable.
“These are not governmental forces. These are militias and armed gangsters surrounding Bani Walid without any legitimacy. The media is prohibited from reporting on what’s happening in the city. The situation is horrible. Crimes are committed. Communications were deliberately cut in order for these gangsters to prevent any person from communicating what is really happening. They are bulldozing houses. They’re setting houses on fire, stealing everything they can find. They’ve committed massacres, killing as many people as they could,” she told RT.
Whether government forces or militias are behind the violence, video footage from the town paints a very graphic picture.
“Some of the photos and video we’ve been receiving show dismembered bodies and children who have been killed. Some of that footage is coming from Bani Walid television,” Slier said.
Militias blockaded the town for the past 20 days in an attempt to locate those responsible for the death of Omran Shaaban – the man credited with capturing Muammar Gaddafi last year. The Warfalla tribe controlling Bani Walid was accused of kidnapping and torturing Shaaban.
The people of Bani Walid have been appealing for help from the international community.
“People here in Bani Walid want to return to their homes. They say that their city is totally destroyed. Nevertheless, they want to go back and live in the wreckage. They refuse to be driven out of the city. Secondly, they request all humanitarian organizations, including the UN, to come to Bani Walid and see the destruction for themselves and see the devastation. We need immediate aide. We need humanitarian assistance urgently,” Fatima said.
Aid efforts were stopped by the US earlier this week when Washington blocked a draft statement, proposed by Russia, on the resolution of violence in Bani Walid. The statement called for a peaceful solution to the conflict.
An injured man in Bani Walid (RT source)
An injured man in Bani Walid (RT source)
Pro-government forces fire their gun off the back of a truck on October 23, 2012, one kilometer from the northern entrance to the town of Bani Walid, one of the final bastions of Moamer Kadhafi’s ousted regime (AFP Photo / Mahmud Turkia)
The Muslim brotherhood history in the Balkans
The Muslim Brotherhood’s own interest in the Balkans had its genesis in the pre-WWII Palestine dispute, and in the person of Haj Amin al-Husseini, the Grand Mufti of Jerusalem.
Haj Amin al-Husseini, the Grand Mufti of Jerusalem
When the World Muslim Congress opened its second conference at Jerusalem in December 1931, two issues dominated: Palestine and the Caliphate. The Conference was dominated Shakib Arslan, a Lebanese poet who dominated the Islamist movement of the early twentieth century. Included among the 130 delegates from 22 countries were such disparate elements as Ikhwan members from Egypt and Bosnian Muslims (including Mehmet Spaho President of the Yugoslav Muslim Organization).
Arslan initiated ties with Bosniak leaders and spent the winter of 1934-1935 as guest of the Muslim community in Bosnia. And when the First Islamic Conference of Europe convened at Geneva in September 1935, Arslan served as its president and delivered an inaugural address calling for the restoration of the caliphate and an end to European colonialism. Muslim leaders in attendance included the Bosniak activist Huszein Hilmi Durics, a resident in Hungary who had personal contact with Arslan, and with other Muslim leaders including the Grand Mufti. Other unnamed Bosniaks were also included among the seventy delegates that spoke publicly at a conference which was the first small step taken by Muslims to influence European governments.
At the 1937 Arab National Congress held in Bludan, Syria, and attended by over 400 delegates, Haj Amin al-Husseini and Arslan took the lead in criticizing the Peel Commission report recommending the partition of Palestine into Jewish and Arab spheres. Among other topics discussed in depth was the support for the growing Islamist movement in the Balkans.
In the early nineteen thirties the Ikhwan al-Muslimun was still years away from creating its own “Committee for Europe, Russia and America.” Nonetheless, thanks to the numerous students from the Balkans educated in Egypt, and the many Muslims then living in Europe, the aims and intentions of the Muslim Brotherhood were gradually absorbed.
Having been cast adrift following the collapse of both the Ottoman and Austro- Hungarian empires, Yugoslavia’s Muslim community had been ignored and was often oppressed in the geopolitical jumble created following World War I. Thus, by the mid-nineteen thirties such Balkan communities seemed ripe for Ikhwan penetration. Eventually, the Grand Mufti Husseini assumed the role of Bosniak champion, and it was a task he would discharge with special zest.
By the late nineteen thirties the Grand Mufti and his Egyptian friend and Ikhwan founder Hasan al-Banna were in contact with Germany’s Adolf Hitler.
Following his failed attempt in 1941 to carryout a coup in British-held Iraq, the Grand Mufti made his way to Europe and to a continent at war. After a visit with Mussolini in Italy, in November Husseini was granted a personal meeting with Adolf Hitler in Berlin.
Haj-Amin-al-Husseini-and-Adolf-Hitler
After that meeting, German intelligence set to work to create an international broadcast service devoted to the dissemination of the Mufti’s (and the Ikhwan’s) anti-colonial and anti-Semitic message. The Germans then used the cleric to construct Muslim espionage cells in the Balkans. The Grand Mufti next supported the fanatical Nazi SS (Schutzstaffel) in the creation of a Muslim military unit, which was absorbed within the German army.
Heinrich Himler envisioned SS Division Skenderbeg
Eventually, the German Wehrmacht activated Muslim units in Bosnia-Hercegovina, Kosovo-Metohija, and Western Macedonia. Its most notorious success was the founding of the SS Handzar (Dagger) Division comprised of Bosnian and Balkan Muslims. To support the Handzar and other units, German intelligence founded imam and mullah training centers for clerics who would accompany Muslim units.
Italian Nazi officers and their Albanian allies parade occupied Kosovo
In Egypt, meanwhile, Banna and his Muslim Brotherhood marched in lockstep with the Grand Mufti. The influence of Hitler and Mussolini was already pervasive by the late nineteen thirties, both within the Ikhwan and the Egyptian army. The “Green Shirts” society, a fascist paramilitary group was founded in 1933, and its leaders worked in partnership with the Ikhwan. Several Brothers (including the young officer Anwar Sadat) would cooperate with the Nazis. Following the war, many Ikhwan (and military officers) who previously had a close relationship with the Muslim leadership in the Balkans maintained friendly relations with the Marshall Tito of Yugoslavia.
Sourse : europenews.dk
Милован Бркић: Лакоћа заборава
(Пр)осудите сами
Лакоћа заборава
Милован Бркић, Таблоид
Лов на Оливера Дулића, који има за циљ да се гладни грађани наслађују, још је једна мизерија српске политичке елите.
Када бих поставио питање грађанима Београда да ли познају Дејана Малог, Славена Тицу и још неколико хиљада оних који се нису истицали у јавности, али су с позиције “пријатеља“ Зорана Ђинђића, Бориса Тадића, Драгана Ђиласа или Бојана Пајтића, покрали десетине милиона евра, ретко да би се неко сетио ових овејаних лопова.
Поменути Дејан Мали је, доласком ДОС-а на власт, у политику ушао го ко пиштољ, што би се рекло. Онда је, позивајући се на пријатељство са Борисом Тадићем, увек био неки високи службеник у градској влади. Био је задужен за саобраћај. И у тишини, у спокоју је “зарадио“ вишемилионску вилу на Дедињу, станове, аутомобиле, милионе евра у сефу. Од чега их је зарадио! Од корупције, наравно. Славен Тица је био директор ГСП Београда. Ојадио је градског превозника за неколико милиона евра. Отишао је, без потернице, за Праг. Тамо ће трошити опљачкане паре.
Хиљаде незнаних следбеника Зорана Ђинђића и Бориса Тадића преко ноћи су згрнули милионе евра. Некажњено.
С неподношљивом лакоћом су могли да пљачкају. Седма је година како српском полицијом руководи Милорад Вељовић, са истом групом начелника, који су у полицији на кључним положајима. Уместо да пријављују лопове, пљачкаше, корупционаше, они су сами створили сопствену мафију, можда опаснију од политичке. Уместо да јуре за лоповима, када су се осамосталили, правили су досијеа Александру Вучићу, Томи Николићу, па и министру полиције Ивици Дачићу.
За неколико година, у сваком граду у Србији, најмање педесет људи је стекло милионе на рачунима и у некретнинама! Педесет милионера, а остало је пука сиротиња.
Шта нам све није обећавао Борис Тадић, колико нас је пута наружио, како у земљи тако и пред међународним представницима, описујући нас као народ кога треба денацификовати, а он ће то најбоље да учини са својом бандом. Данас ми је жао Бориса Тадића. Али би било боље да је он изведен на суд, а да га је не сажаљевам.
Када је инаугурисан за председника Србије Томислав Николић је обећао да ће нам отворено рећи шта је у преговорима са косовским Албанцима обећао Борко Стефановић. Обећао, па порекао. Данас за шефа преговарачког тима предлаже Ивицу Дачића. Каже, премијер је. Не помиње првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића, коме је дао неуставна овлашћења да влада Србијом.
Свакодневно слушамо како овај подмукли човек лаже. Ко лаже, мора да има добро памћење, кажу. Али, господин Николић лако заборавља шта је рекао прошле недеље.
Има ли наде да се отарасимо ових скотова? Гласањем нема шансе.
Предлажем да грађани саставе петицију и упуте је у Брисел, Берлин, Москву и Вашингтон, да је потпишу сви гладни и обесправљени, да затраже да се забрани улазак, поименично, српским политичарима, посланицима и бизнисменима, чија имена се знају у сваком граду у Србији, а који су с позиције јавних функција, корупцијом, стекли милионе. Онда треба подићи устанак. Био би то коначан обрачун са онима који су под различитим страначким заставама годинама радили исту ствар. Пљачке, застрашивања, обећања…
__________
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=269&cl=01
Драган Симовић: Живот је Божанска Песма!
Како мислимо, размишљамо, осећамо и говоримо, тако нам и бива!
Каква су нам дела, такви и ми јесмо!
А какви ми јесмо, такав је и свет у којему обитавамо!
Да смо ми бољи, и свет би бољи био.
Свет је наше огледало, а ми не желимо да схватимо да је свет наше огледало.
Љутимо се на свет, љутимо се на своје огледало, љутимо се и на сам живот.
Проклињемо живот који нам је од Створитеља дан!
Хтели бисмо неки други и другачији живот, уместо да свој живот радосно пригрлимо, те да од њега створимо чудо над чудима, да створимо БогоЖивот!
Хоћемо да ленчаримо и дембелишемо, да дигнемо све четири увис и да преспавамо живот, а неко ће други све наше послове и задатке уместо нас да уради, да би нама било лепо и дивотно, да бисмо ми само уживали и снова до у бескрај дембелисали.
Живот мора најпре да се живи, да би се у њему уживало!
Само онај ко свим Бићем својим и Суштаством Суштим живи свој живот тај, уистини, уме и да ужива!
Најпре морамо да будемо слободни и одговорни, па тек потом да мењамо и себе и свет.
А не можемо бити слободни и одговорни ако немамо Знања!
Кад кажем Знања, онда мислим на Битна Знања, на Знања Одозго, на Знања од Бога Творца и од Великог Духа Стварања.
Знања од овога света и нису Сушта Знања, то су тек знања без сврхе и смисла, знања која вреде само од јутра до вечери!
Створени смо и рођени за много виша дела.
Створени смо и рођени да будемо Богови!
А ми смо изабрали да будемо гмизавци и пузавци, па се још љутимо на Творца што гамижемо и пузимо.
Гамижемо и пузимо, зато што смо и желели да гамижемо и пузимо!
Да смо желели да будемо Богови, били бисмо Богови!
Све што ми јесмо, и све што нам се дешава, то су жеље наше!
Кад ово схватимо, и освестимо, онда ће нам живот заистински божанска песма бити!
Време пропасти! Проф. Зоран Буљугић у емисији "Питања и одговори"
Време пропасти!
Published on Oct 18, 2012 by BarikadeKosMetske
Ко је био Јосип Броз? Знамо ли његово право име? Знамо ли ко га је довео на власт и како се одржавао на власти?
Због чега срамно поклоништво „лику и делу“ тог човека од стране Срба и даље траје! Како је систематски вршен геноцид против Срба… О катастрофалној англофилији наше псеудоелите… О уништавању села и традиције и производњи малограђана… О Титовој намери да Косово и Метохију присаједини Албанији… О томе да код нас комунизам није уништен… О антисрбизму у самој Србији… О комунистичкој идеологији која је била антисрпска… О псеудоелити која је увек бика прозападна и антисрпска и таква је и данас! Итд.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 