-Из дневника Грешног Милоја, 11. октобар 2012.-

Данас, у предвечерје, кренух на мој уобичајени „посао“ – да нахраним голубове на Калемегдану. То је „моје“ најбројније јато, од четири, о којима се свакодневно старам. Никада нисам тачно установио колико их дође на оброк, али сам више пута у овом јату на Калемегдану, изброио преко 120 глава. Њихов шеф је, сви су изгледи, онај сивац који се до те мере ослободио да ми редовно слеће на испружену руку и изобилно се гости пројом са мог длана. Нешто мање јато је на Обилићевом Венцу у паркићу иза Танјуга, па онда дође оно код чесме у Кнез Михаиловој, које пландује по-ваздан на симсу задужбине Николе Спасића. Најмања дружина од 30-40 лепотана је на малом тргу код зграде Катастра, преко пута Поштанске штедионице.

Ову моју љубав покушала је да осујети, у два наврата, моја љута опозиција. Најпре, сестра Косара Гавриловић, говорећи:

-Не треба да храниш те неваљалце од којих друге птице не могу да дођу до изражааја.

– Реко, сестра Косо, зар не рече Господ да и ми треба да будемо безазлени као голубови.

-Јесте, вели, али је Господ вероватно мислио на гугутке, које ти твоји љубимци протераше.

– Реко, где их протераше? Јел у егзил?

И ту се спонтано заценусмо од смеха. Да изгладим и истерам на чистац овај „спор“, предложим овој предивној старици да закопамо ратне секире и да одемо на заједнички ручак. Она прихвати. Питам је да ли има предлог где да одемо?

– Каже: Сасвим свеједно где.

Да своју опозицију сатерам у дефанзиву, приступих лукавству. Ко велим: безазлени ко голубови и истовремено лукави, ко што је казано.

-Реко, предлажем Скадарлију.

– Каже: Одличан предлог.

После подуже шетње стигосмо на врх Скадарлије.

-Реко, слажете ли се Ви, сестра Косо, да ручамо у овој Кафани, показујући на први ресторан са десне стране.

-Каже: Важи.

Седосмо под трем испред кафане. После солидног ручка наручисмо по чашу вина, уз које остадосмо неколико сати, у које је, кроз њена незаборавна казивања, стао добар део њеног живота. Живота, који је, заиста, вредело живети, упркос свим олујама и искушењима кроз које је ова осамдесетосмогодишња старица прошла. Од златног детињства, које је провела на прелепом прадедином имању на Топчидерском брду, преко гимназијских дана, које јој прекида Други светски рат, Коса ће се обрети у избеглиштву и завршити Кембриџски Универзитет, а потом радити на свим нивоима просветних система Енглеске и САД-а, од Лондонског универзитета и Универзитета Џорџ Вашингтон у престоници САД, па све до забавишта руске зарубежне цркве св. Јована Крститеља. Радила је и као преводилац за светску Банку, State Department и Белу Кућу. Све што је имала, у Америци, је оставила и раздала и отишла у скромну келију грачаничког манастира, као преводилац за потребе владике рашко-призренског Артемија. „Плата“ за њен труд била је само скромна трпеза коју је делила са грачаничким калуђерицама. Из Грачанице је избачена, када и владика Артемије, и сада живи као подстанар, у Београду, неуморно радећи. Плодови њеног рада, њене књиге, остаће у наслеђе роду нашему.

Косара верује у Бога и свој народ, настављајући тадицију свога оца Милана Гавриловића, предратног члана Удружене Опозиције, који је као шеф Земљорадничке странке, био посланик отачества у Русији, и министра правде избегличке владе у Лондону.

– Кад смо одлучили да кренемо, упитах је да ли јој се свидела ова кафана?

-Каже: Веома. Предивно.

-Реко, па наравно. У ову кафану су у своје време свраћали… па почнем да набрајам знамените скадарлијске бисере. Па јој објасним да на Радио Београду има предивна емисија која носи назив по овој кафани.

-Је ли? Како се зове та емисија?

-Реко, предивно, исто ко ова кафана: „Код два бела голуба“. Жао ми је али се не зове код две гугутке.

Поражена опозиција затрепери очима иза својих наочара, погледа ка улазним вратима кафане, и за неверовати, нађе излаз из мат позиције:

– Брате Милоје, твоји љубимци нису исти ко у време Господа, као што ти ни ова кафана није иста ко у време Ђуре Јакшића, Нушића и свих оних скадарлијских бисера које си набројао .

– Како, реко, није иста? Она је под заштитом Републичког завода за заштиту споменика културе. Ту не сме ни ексер да се закуца без њихове дозволе, да би се сачувала аутентичност.

Коса хитро, попут девојчице, скоро поскочи уз помоћ свог штапића, притрча улазу кафане и упери штапом у месингану таблу, ликујући. Да не верује човек: „Код два бела голуба“ исписано латиницом.

Пружих јој руку признавши пораз. А она, достојанствено и помало театрално:

– Сад кад си се већ предао, брате Милоје, дозвољавам ти, за утеху, да наставиш са храњењем тих твојих зликоваца. Само, немој ја да ти ја будем крива, ако твоје голубове процесуира нека ad hoch формирана институција европске уније, а тебе оптуже као јатака. Ти иначе имаш два смртна греха: молиш се Богу са владиком Артемијем и угостио си његове монахе. И то ти није доста, него гостиш и голубове. Бојим се да си незајажљив у тим тешким гресима.

Други мој опозициони блок, који је покушао да осујети моју љубав, је комунална полиција. Једног преподнава, док су се моји лепотани тискали око мене, неко иза леђа строго загрме:

-Господине, то јесте хумано, ал није лепо.

Окретох се и угледах крупног човека и једну даму, у униформама.

– Реко, људи ја ово радим сваки дан, а престаћу, наравно ако ме у’апсите.

Колегиница, оног дрчног, каже:

– Ма какво хапшење, побогу. Али ако већ морате то да радите, немојте им давати крупне комаде да не остану на плочнику.

– Реко, сестро, зар Вам ја личим на несавесног грађанина?

-Нисам, каже, то мислила.

-Реко, можда. Мада сте тако нешто рекли, de facto. Ал’, додадох, добро сам прош’о. Ваше колеге без тог предимена „комунална“ су ме ‘апсиле кад сам штитио стан и кору хлеба вазнесењских калуђерица у Овчару, верујући да су те калуђерице претежније од ових голубова.

– Да нисте ви…? пита онај дрчни.

-Тај сам, главом и брадом.

Срдачно ми пружи руку. Изљубисмо се…

Тако моји лепотани и ја преживесмо две „непријатељске“ офанзиве и настависмо да другујемо. Код фонтане нам се почеше придруживати врапци. Додуше опрезно, ал свакодневно. А на Калемегдану по која врана. Доправде са дистанце, ал се ипак почасти.

Елем, да се вратим на почетак ове приче. У половини данашњег оброка мојих миљеника, затече ме мој друг са студија.

-Каже, зар и за то имаш времена, грешни мој друже?

– Време, реко, није наша заслуга. То је Божји дар. Ко таланти. Само је питање како те таланте користимо.

Он ми се придружи. Дадох му преосталу храну и он радосно, ко дете, поче да прислужује голубовима. Спонтано кренусмо у шетњу кроз парк. Кад уђосмо у Кнез Михаилову, одлучисмо да свратимо у „Коларац“. К’о некад. Измењасмо вести о деци, унуцима и почесмо да сркућемо кафу. Он извади из ташне НИН и поче монолог:

„Слушај Милоје, ја не знам много о Цркви, о вери, о Предању. Ал знам толико да сам збуњен и запрепашћен. Читам, oдавно већ, како Иринеј Буловић папу назива „свети отац“. То исто понови патријарх Иринеј Гавриловић у Загребу, овог 2012. лета Господњег, у свом срамном интервјуу Хрватској телевизији ХРТ плус. Питам се, човече, да ли су ови људи нормални? Слушам владику Милутина ваљевског, где сагласно светим оцима говори човек гласно и јасно. Погледај, молим те, снимак на You Tube под називом: „ЕПИСКОП МИЛУТИН ВАЉЕВСКИ ИСПОВЕДА ПРАВОСЛАВЉЕ“. Тај Владика Милутин казује оно што наши јадни и несрећни Иринеји не знају. (Вади бележницу и чита транскрипт беседе владике Милутина):

„…три најгоре авети, три седмоглаве аждаје устале су, кроз историју, против Светог Православља.

Прва јесте Нерон – Нерони; Диоклецијан – Диколецијани …

Друга седмоглава аждаја јесте Ана и Кајафа, Ирод, Понтије Пилат, књижевници, фарисеји… они који су Господа Христа убили на Голготи.

Трећа седмоглава аждаја, можда и најстрашнија, јер је ове две било лако победити, а ову је тешко победити, данас је моћна, јесу јереси. Све јереси у цркви Христовој од почетка до данас које су поражене на VII Васељенском Сабору чију успомену данас славимо, дан победе православних над иконоборцима и тријумф светих икона. То је недеља православља! То данас ми православни празнујемо. Поред многих јереси нећемо заборавити римску јерес, римског папу који је највећу јерес прогласио на овоме свету када је рекао да је он намесник сина Божијег. Vicarius Filii Dei. Како то, папо римски, ти смртни човек можеш бити наследник, намесник Сина Божјег? Није истина! Ма колико то било тешко да разумеју и да свате! Он је (папа) родио Мартина Лутера! А Мартин Лутер на хиљаде секти које харају светом! Које крв људску често пута пију! Децу убијају да би крв пили! Разне секте, ужасне које су плод рекао сам чији…“

Па то што тврди владика Милутин, зна свака баба. То само Иринеји не знају. Ајд’ овај бачки, он и није православни епископ, он се преверио, тј. верио са папом, примивши његов прстен. Ал шта би овом црном патријарху за име Бога. Ко да му је сврака мозак попила: српски патријарх највећег архијеретика зове „свети отац“.

И не само то. Погледај шта, овај човек ко у бунилу исприча у овом данашњем НИН-у. Он јадник не зна да постоји разлика имеђу нас и католичких јеретика. (Отвара НИН, потура ми под нос стр.47. и показује крај левог доњег ступца, гласно читајући патријархове речи): „На крају крајева, и ако постоји та разлика хајде да видимо ко је у праву…“ С њим бре нешто није у реду! Еј, човече патријарх српски не зна да ли између нас и папе има разлике! А ако има, не зна се ко је у праву. Па дал је он чит’о св. Марка Ефеског, Григорија Паламу, источне патријархе…

Сем ових небулоза, овај човек и лаже, бре. Како га није срамота од година, кад је већ пану искаљао? (Окреће стр 48. и показује средњи стубац, читајући толико гласно, да се људи за суседним столовима почеше окретати). Гледај како лаже српски патријарх, срам га било: „На крају крајева Перановићев рад је био мимо знања и сагласности Цркве. Њега је рукоположио бивши владика Артемије не знајући ни ко је ни шта је, и Перановић се у Епархији рашко-призренској обрукао. Ту сада више нема о чему да се дискутује“. Какво бешчашће! Каква брука и срамота! Каква лаж! И то од кога? Од патријарха. Где ће му душа? А истина је ово, кунем ти се Богом живим:

Прво, Перановића није рукоположио владика Артемије, него владика врањски Пахомије;

Друго: Кад је настао скандал и брука око Пахомија отац Бранислав, који је неколико година био свештеник у врањској епархији, је одлучио да побегне од тог срама и по добијеном канонском отпусту прешао у епархију рашко-призренску;

Треће: Несрећа која се, на жалост, догодила код оца Бранислава Перановића, се догодила у епархији шабачкој, код епископа Лаврентија, кога патријарх непотребно крије. Међутим, у „Православљу“ – новини Патријаршије, сам епископ Лаврентије је о целом случају дао опширан интервју;

Четврто: Патријарх бестидно тврди да је Перановићев рад био мимо знања цркве. А човека су унапредили непосредно пре несреће у чин протојереја ставрофора у шабачкој епархији, што се иначе може догодити само на основу акта, односно сагласности Синода“.

Човек, који сеђаше са двојицом људи, за суседним столом, добаци:

„Издаја браћо! Издаја! Патријарх је само теглеће грло упрегнуто у кола издајника. Бич и узде је отео и држи кардинал Иринеј Буловић! А Иринеј Гавриловић, уствари, и није патријарх српски! Он је екумениста тј. јеретик! И то по сопственом признању, које је исповедио у Бечу, кад се претпрошле године понизио до дна. Кад је и своје и наше достојанство бацио у брлог. Под ноге бечким јеретицима. Ал, чита их народ. Ко буквар. Неће они дуго. Већ их и гуслари увршћују у сој бранковића.“

Да прекинем ову мучну ситуацију, позвах конобара. Наручих још по једну кафу: нек буде грка. Грча од чемера.

Реко, слушај, друже мој. Ти си професор универзитета. Теби је, бар, јасно да јереси и скретања у Светој Цркви никад нису долазила од обичних људи. Него од епископа и патријараха. Али Бог није допустио да Црква пропадне, упркос издајама. Јудино издајство није уништило, него учврстило веру нашу. Издаја у Ферари и Фиренци, на унијатском сабору, 1438/9. године, није уништила Православље, већ га преко Божјег човека Марка Ефеског учврстила. Тако и ово. Екуменистичка издаја Синода, с једне, и прогон владике Артемија с друге стране, неће уништити, већ, напротив, учврстиће Светосавље. И што вероломци буду бруталнији и безумнији, то ће, пре и више, њихов крах и крај бити срамотнији. Зато ја мислим да је прогон владике Артемија и његове духовне деце нама на спасење. Нађи ми једног нормалног човека у земљи Србаља и у дијаспори, било мирјанина, било клирика, који не зна да је владика Артемије страдалник на правди Бога.

Нека би Бог умудрио залутале архијереје наше и оне прваке и вође наше који им праве чаплиз диван. Послаћу ти електронском поштом, вечерас, део Молитве свенародног покајања светог Владике Николаја. Ајде да свако вече читамо срцем ту Молитву следећих 40 дана, па да поново седнемо и наставимо овај разговор. ‘Ајде да се молимо за Патријарха нашег да му Господ подари мудрости и Духа Светога, едаби се вратио себи и стаду своме, које је напустио тргујући са Истином.

Изађосмо у реку људи која тече Кнез Михаиловом улицом. Растадосмо се код теразијске чесме.

***

Чим сам дошао у стан, пронађох Молитву св. Владике, и одаслах је моме другу:

„…Кајемо се за све грехе оних духовника и свештеника који у чему год згрешише пред Господом Богом и Светим Савом, било да малаксаше у вери или у страху Божјем; било да небрижљиви бише у делу Господњем или да ослабише у љубави братској. Уколико се они не кају, кајемо се ми за све што је зло пред Богом у срцу, на језику или у владању њиховом. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се за грехе оних наших народних првака и вођа, који заборавише да су Свеци српски основали ову државу и да је ово света земља, и који заборавише да су истакнути за прваке и вође једног светог и мученичког народа, па без страха Божијег и љубави према народу злоупотребљаваше своју власт на народну привремену несрећу а на вечну пропаст и проклетство себе и свога порода. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!…

Кајемо се за грехе свих српских синова и кћери, који презреше дух и искуство и памет и веру и светињу и поштење и доброту свога народа, и примише туђинску лудост и непоштење и сваку јевтину робу, да тиме замене чисто злато народно, у стотинама ватри опробано. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!“

***

Добих одговор: „ Хвала. Почињем вечерас. У име Бога, видимо се за 40 дана“.
_________
http://www.srbinaokup.info/portal/2012-02-20-18-19-54/2012-02-20-18-28-56/508-molitva-za-patrijarha

У овој  2012. години српски народ прославља 100 година од ослобођења Косова и Метохије у Првом балканском рату. Ми данашњи Срби, последњих дана, уочи ове славне стогодишњице, присећамо се великих и славних победа које су наши претци  извојевали, али и великих жртава које су дали зарад ослобођења наше свете земље.  О победама наших чукундеда је писала читава тадашња Европа, а њихова херојска страдања улазила су у легенду и постајала митски   примери  којима су се милиони људи дивили као неким ванвременским јунацима.

20.10.2012. блог СНП НАШИ, Пише: Иван Ивановић

И тачно након сто година, ми данашњи Срби, потомци ослободитеља Косова, налазимо се у истој ситуацији као и они, наша света земља је поново поробљена, руше нам цркве и гробља, пале куће  и убијају немоћан народ, и уз све то тирани овог доба траже од нас да и ми сами то подржимо.

Као што песник каже кроз једну  реченицу  „О Косово грдно судилиште„, и нама који живимо у овом времену Косово ће бити судилиште, јер управо сада када са свих страна долазе притисци да се одрекнемо оног што нам је најсветије, пред нама је исто питање које је имао и сам Свети Кнез Лазар уочи боја, да ли ће одабрати небеско или земаљско царство, и ми данашњи Срби морамо одабрати да ли смо за одбрану своје слободе, земље и народа или за мир у ропству у којем ћемо кукавички сачекати сопствени крај.

Како се ми данашњи Срби будемо понели према Косову и жртвама које су дале живот за њега, тако ће се и историја понети према нама. Да ли ћемо бити упамћени као савремени Бранковићи или силни оклопници без мане и страха на нама је да одлучимо. Преломни часови историје су пред нама, а ми се потрудимо да их спремни и дочекамо, јер покољења дела суде…!

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=9253

15.10. 2012. Срби на окуп

ДСС: Дачићев сусрет са Тачијем нарушава српске државне и националне интересе

• 22:28 19.10.2012.
• ФАКТИ

Иако је Уставном суду поднет низ иницијатива за проглашење неуставним одредаба Закона о радиодифузији које се тичу претплате за јавни радиодифузни сервис, Уставни суд је 2010. године заузео став да је тај закон у складу са Уставом. Међутим, остаје питање да ли РТС заиста наплаћује претплату у складу са законом, што може бити предмет судског спора између РТС-а и претплатника. Такође, неплаћена претплата застарева за годину дана, па претплатник нема обавезу да плати старије дугове, објашњавају на порталу управуси.рс.

20.10.2012. ФБР Биљана Диковић

Удружење за заштиту потрошача је адреса на којој можете да добијете сваку помоћ приликом решавања проблема у вези са претплатом.

Удружења за заштиту потрошача и њихови савези су основана у складу са Законом о удружењима, а њихова област је остваривање циљева заштите потрошача.
Удружења и савези су самостални у остваривању циљева заштите потрошача и дужни су да се руководе искључиво интересима потрошача. Активност удружења и савеза обухватају:

• информисање
• образовање
• саветовање и помоћ потрошачима у решавању проблема потрошача;
• спровођење испитивања и упоредних анализа робе и услуга посредством акредитованих, односно именованих тела за оцењивање усаглашености, у складу са посебним прописима;
• остваривање сарадње са одговарајућим органима и организацијама у земљи и иностранству.

Законски настанак обавезе плаћања

Пријава нових тв пријемника није спорна, већ онај део где је обавеза плаћања наметнута свим власницима електричних бројила. Наиме, по Закону о радиодифузији (члан 127), РТС је имао обавезу да до 1. децембра 2002. формира евиденцију претплатника који су као власници радио и ТВ пријемника дужни да плаћају претплату. Остало је нејасно да ли је РТС то учинио, или је само преузео евиденцију власника бројила од предузећа за дистрибуцију електричне енергије и то прогласио евиденцијом власника РТВ пријемника (што није исто).

Затим, РТС је имао обавезу да у року од 15 дана од формирања евиденције достави свим будућим претплатницима обавештење о обавези плаћања, а обавеза по закону настаје тек следећег месеца од достављања тог обавештења. Међутим, многи људи тврде да никада нису добили такво обавештење, а РТС до сада није објаснио да ли је, када и како послао обавештења (требало би да за то постоји неки доказ, на пример, поштанска повратница коју је потписао претплатник или поштанска евиденција о слању обавештења).

Строго законски гледано, ако нисте добили обавештење, ви и нисте претплатник. То не значи да је ово предлог да не плаћате претплату, па да се после на суду позивате на овај аргумент.
Како наводе на порталу управуси.рс познат је само један судски спор у којем се претплатник позивао на члан 127.
„У одлуци у првом степену судија се уопште није обазирао на тај аргумент, као да није ни изнет, а до другостепеног поступка није ни дошло, јер је претплатник одлучио да се не жали.“

Ако не желите да платите напишите приговор

РТС је за одређени број дужника поднео судовима предлоге за принудно извршење, то јест, принудну наплату дуга (претходно су послали опомене). Будући да се рачуни за претплату сматрају веродостојном исправом, РТС нема обавезу да доказује да сте им дужни, већ може одмах да тражи принудну наплату. Међутим, уколико из било ког разлога сматрате да не треба да платите, у року назначеном у решењу о принудној наплати (рок је пет дана), које мора да вам буде достављено на кућну адресу, треба да поднесете приговор с разлозима због којих сматрате да је потраживање неосновано. Ако процени да за приговор има неког основа, извршни суд ће послати твој предмет надлежном парничном суду, па ћете у судском спору с јавним сервисом доказивати да не могу да вам траже новац.

Уколико одлучите да платите дуг, а још нисте добили решење о принудној наплати, једноставно уплатите потребан износ уплатницом коју добијате од Електродистрибуције. Ако желите да платите дуг по добијању решења, треба да са службом претплате РТС-а разјасните да ли ће бити довољно да платите главницу дуга, или ће они инсистирати и на плаћању камате и судских трошкова. С том службом треба да се договорите и уколико желите да платите дуг на рате, јер постоји и таква могућност.

Застаревање

Дуг за РТВ претплату застарева у року од годину дана. То значи да вам може бити наплаћен само онај износ који дугујете у години дана пре него што је покренут поступак принудне наплате. Ако је захтевом за принудну наплату обухваћен период већи од претходних годину дана, када вам дуг стигне на наплату само треба да поднесете приговор на решење о извршењу и у њему то наведете. Дакле, остајете дужни за претходних годину дана, али не и за старији дуг.

Међутим, ако уложите приговор, и суд у парници утврди да јесте дужни, више не можете да рачунате да ће вам дуг тако брзо застарети, јер за дугове које је утврдио суд важи рок застарелости од чак 10 година од правоснажности судске пресуде.

Водите рачуна о томе да суд, и ако усвоји твој приговор, може одлучити да платите судске трошкове или њихов део, јер и даље остајете дужни за претплате млађе од годину дана.

Важно је да знате да је Центар за заштиту потрошача „Форум“ упутио пре пар недеља отворено писмо председнику Србије Томиславу Николићу, у којем га подсећа на обећање да ће укинути РТВ претплату уколико победи на изборима.

Аранђеловац – Марш ослобођења

Поводом 100 година од ослобођења Космета у Првом балканском рату, СНП НАШИ у понедељак 22. октобра у 19 часова у Аранђеловцу, у срцу Шумадије, организује Марш ослобођења у част српској војсци која је успела да оствари српски сан о ослобођењу.

Како је велик страх од Истине!

Драган Симовић

У окружењу вековних непријатеља, како један народ да опстане и да буде свој!?

Како да расподели божанско дејство и на вечите одбрамбене ратове и на узвишена уметничка и духовна дела?!

Срби су јединствен народ на целоме свету, између осталог и стога, што у свом окружењу, што на својим границама, имају највеће непријатеље словесног човечанства!

И заиста, вековни непријатељи Срба нису само непријатељи Србства, већ су они непријатељи целе једне узвишене расе, која је столећима бивала покретачка снага на свим пољима Ума и Духа!

Сви злочини над Србима и противу Срба, били су, уистини, и злочини над свеколиком аријевском расом!

Занимљиво је, и чудновато, да о овој Истини нико од словесних и просвећених Срба, није до сада говорио!

Све време је србско племство, попут ноја, завлачило главу у песак, просто не желећи да сагледа и освести ову Истину!

Због тога што је србско племство (а то је оно што бисмо назвали културном и духовном елитом!), скривало ову Истину од својега народа, србски је народ, у двадесетом веку, био највећа жртва свих ратова и пошасти!

Додуше, оно што називамо србским племством, није никада ни бивало истинито племство србскога народа, зато што су сви они, будући школовани и образовани на Западу, унапред, још као школарци, припремани и спремани да скривају свеколику Истину о својему народу.

Знања стицана на Западу немају духовну ни ширину ни дубину (а никада већ нису ни следила Божанску Осу!), тако да и после свих завршених западних школа, човек није дорастао божанским задацима, нема усађено начело одговорности пред родом и племеном, нити, пак, играђен карактер, поетику живота и живљења!

Ако желимо да будемо у Истини, а морамо, онда ћемо рећи, да је управо србско племство одговорно за три милиона мученички убијених Срба у двадесетом веку!

Зашто је одговорно?

Зато што није на време, у прави час, јавно говорило, што није писало и објављивало књиге, управо о овоме – да су Срби у окружењу човеколиких звери!

Ни дан-дањи, нико од србских интелектуалаца, нико од србских академика, нико од школованих и образованих Срба, нико од србских политичара, не говори о овоме.

Просто је невероватно, како је велик страх од Истине!

Али има још нешто што ме чуди!

Чуди ме сам србски народ!

Просто не могу да поверујем, да после свих погрома и јама по Херцеговини, да после свих распињања и клања, да после најгрознијих злочина из окружења, Срби нису стекли макар природну, ако не већ божанску мудрост, те да једном за свагда омудре, да се једном заувек удруже и уједине против свег тог звериња у људскоме обличју!

Зар је могуће да Срби и даље буду југо-носталгични, да и даље верују у ватиканско-усташко братство и јединство?

Еј, моји Срби!

Ви нисте само наивни, већ и бесловесни!

Никада врана неће испилити сокола!

Ако су им дедови били кољачи, знајте да ће они бити још већи кољачи!

Само србска војска може да брани србски народ!

Они који су, у име прича о демократији, уништили вашу војску, знајте да вас потајно, потуљено и лукаво, поново припремају као јањце за кланицу!

Зар је могуће да им још увек верујете?!

Ако им верујете, онда ви нисте одговорни не само према својој деци, већ према Животу самоме!

Синдикати комуналних предузећа упозоравају…

Синдикати јавних комуналних предузећа саопштили су данас да усвојени Закон о утврђивању максималне зараде у јавном сектору погађа најниже и најугроженије категорије запослених у јавним комуналним предузећима, који нису корисници буџета и најављују евентуалну обуставу рада.
У ту категорију спадају спремачице, курири, кафе куварице, возачи, портири и административни радници.

20.10.2012. Бета

Као први знак упозорења Влади Републике Србије и Министарству финансија и привреде, у свим већим градовима у Србији, 24. октобра на централним градским трговима, синдикати ће се обратити грађанима са саопштењем о штетности примене тог закона, наводе синдикалци.
Уколико се не прихвати захтев синдиката, биће обустављне рад у свим комуналним предузећима у Србији.
Применом тог Закона умањује се зарада наведених категорија запослених и до 40 одсто, а многима би месечна зарада већ у октобру била смањена на 18.444 динара, што је мање од минималне зараде гарантоване Законом о раду.

*******************************

за ФБР приредила Биљана Диковић

А да ли је тако? Ради истине објављујемо као ФБР додатак текст „спорног“ Закона у пдф формату:

ЗАКОН О УТВРЂИВАЊУ МАКСИМАЛНЕ ЗАРАДЕ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ *пдф

 и

Упутство о примени Закона о утврђивању максималне зараде јавном сектору

објављено на сајту Прописи.нет:

У вези с применом Закона о утврђивању максималне зараде у јавном сектору који је објављен у „Службеном гласнику РС“, број 93/2012, и који је ступио на снагу 29. септембра 2012. године, а примењује се на обрачун и исплату зараде за октобар 2012, Министарство финансија и привреде је под бројем 011-00-101/2012-01 од 16. октобра 2012. године дало

УПУТСТВО О ПРИМЕНИ ЗАКОНА О УТВРЂИВАЊУ МАКСИМАЛНЕ ЗАРАДЕ ЈАВНОМ СЕКТОРУ

Чланом 2. Закона дефинисана је максимална зарада у јавном сектору и елементи из којих се она састоји. Законом је дефинисано да се она добија множењем највишег коефицијента утврђеног Законом о платама државних службеника и намештеника („Службени гласник РС“, бр. 62/2006… и 99/2010) и основице која се утврђује законом о буџету за текућу годину.

Највиши коефицијент износи 9,00 а основица за обрачун и исплату зарада за октобар 2012. године у нето износу од 18.443,96 динара с припадајућим порезом и доприносима. У складу с тим, максимална нето зарада за октобар 2012. године износи 165.995,55 динара с припадајућим порезом и доприносима.

Чланом 3. Закона дефинисана је максимална зарада за запослене у јавном сектору који обављају пратеће и помоћно-техничке послове који су истоврсни пословима намештеника из четврте, пете и шесте врсте радних места према прописима о државним службеницима и намештеницима. Према члану 43. Закона о платама државних службеника и намештеника, одређени су следећи коефицијенти за радна места намештеника, који помножени са основицом дају следеће износе нето зарада:

Исплатилац зарада у јавном сектору дужан је да својим интерним општим актом о систематизацији утврди радна места на којима се обављају пратећи и помоћно-технички послови, односно послови који нису из основне делатности исплатиоца и да усклади висине зарада за пратеће и помоћно-техничко особље са ограничењима која важе за намештенике из члана 3. став. 1. Закона.

Чланом 5. Закона утврђено је да се износ максималне зараде из члана 2. Закона може увећати само но основу времена проведеног на раду у складу са чланом 4. Закона, односно са чланом 108. тачка 4. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009) што значи да износ зараде са увећањем по другим основима из члана 108. тач. 1–3. Закона о раду, не може да буде виши од износа максималне зараде из члана 2. Закона.

Зарада запосленог из члана 3. Закона може бити увећана у складу са одредбама члана 108. Закона о раду. Висина увећане зараде но основу времена проведеног на раду за запослене из члана 3. Закона утврђена је у члану 4. Закона, а висина увећања зараде по другим основама из члана 108. Закона о раду уређује се у складу са општим актом и уговором о раду.

Примена одредаба Закона почиње са исплатом зарада за октобар 2012. године. У складу са чланом 7. Закона, зарада у односу на коју се врши поређење у исплати је нето зарада са припадајућим порезом и доприносима (бруто 1) остварена за септембар 2012. године.

Да би се утврдила разлика средстава у складу са чланом 7. Закона која се уплаћује у буџет Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, потребно је:

1. Основну зараду за септембар 2012. године прерачунати као да су запослени радили пуно радно време према броју часова за месец за који се врши обрачун.

2. Овако утврђена основна зарада увећава се за део зараде за радни учинак и увећану зараду, накнаду трошкова за исхрану у току рада, накнаду трошкова за регрес (део регреса од 1/12) за коришћење годишњег одмора као и за друга примања која у складу са Законом о раду чине зараду, која су запосленом обрачуната пре ступања на снагу Закона.

Разлика између обрачуна за септембар 2012. године, како је наведено, и текућег месеца за који се врши исплата зарада у складу са одредбама Закона, уплаћује се приликом коначне исплате зарада за одређени месец (закључно са исплатом за децембар 2012. године) у буџет Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, у зависности од тога ко је оснивач исплатиоца зарада, преко уплатних рачуна јавних прихода, прописаних правилником којим се уређују услови и начин вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред средстава са тих рачуна, са позивом на број одобрења који садржи ознаку територије и ПИБ исплатиоца зараде, по моделу 97.

Исплатилац зарада у јавном сектору дужан је да, у року од 10 дана од дана коначне исплате зарада за одређени месец, достави извештај о исплаћеним зарадама за тај месец, организационој јединици Министарства финансија и привреде – Управе за трезор, према седишту исплатиоца зарада.

Извештај се доставља на обрасцу који је прописан правилником којим је уређено извештавање о исплаћеним зарадама у јавном сектору, у електронској форми, уз пропратни допис у којем се наводи укупан број запослених и укупан износ исплаћених зарада за месец за који се доставља извештај, и на којем се потписом одговорног лица и печатом исплатиоца зарада потврђује тачност података исказаних у том извештају.

Први извештај о исплаћеним зарадама у складу са Законом исплатилац зарада у јавном сектору доставља за октобар 2012. године.

Истовремено са извештајем о исплаћеним зарадама за октобар 2012. године, исплатилац зарада доставља на обрасцу који је прописан правилником којим је уређено извештавање о исплаћеним зарадама у јавном сектору и извештај о зарадама за септембар 2012. године које су утврђене на начин дат овим упутством, као месец који претходи месецу почетка примене Закона.

Чланом 9. Закона прописано је да је исплатилац зарада у јавном сектору дужан да своја акта усклади са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу Закона.

То значи да су послодавци у јавном сектору дужни да општа акта којима се уређују зараде (колективни уговор, правилник о раду и др.) и анексе уговора о раду ускладе са одредбама Закона најкасније до 28. октобра 2012. године, рачунајући од обрачуна и исплате зараде за октобар 2012. године и наредне месеце. У случају да послодавац у прописаном року не може да усклади општа акта, дужан је да анексом уговора о раду са запосленима уговори основну зараду и елементе за утврђивање зараде, тако да укупан износ зараде не прелази износ максималне зараде утврђене Законом.

Имајући у виду да Закон садржи одредбе императивног карактера и да се истим ограничавају зараде запослених у јавном сектору, општа акта и уговори о раду у делу у коме су супротна овом закону не могу се примењивати, већ се непосредно примењују одредбе Закона.

Прошло је годину дана од убиства Гадафија. Либија је опустошена, на улицама је безвлашће, Гадафијева породица разбијена, а дипломате на сталном удару осветника.

20.10.2012. С медиа, Фото: Бета, АП

Освета побуњеника била је крвава, а смрт и даље влада Либијом. Пре тачно годину дана побуњеници, али и западне силе „решили“ су се Муамера ел Гадафија. Убијен је тамо где је и почела његова владавина – у Сирту.

По званичној верзији, ухваћен је у канализационој цеви „као пацов“, извучен, тучен и на крају упуцан. Умро је у амбулантним колима.

Према бројним незваничним верзијама, за његову смрт могу бити криви и сиријски лидер Башар ал-Асад, који је наводно одао његову локацију или бивши француски председник Никола Саркози и његов тим специјалаца.

Неразјашњена смрт

„Хјуманс Рајт воч“ пре неколико дана објавио је резултате истраге који показују да су чланови Гадафијеве пратње били мучени и везани пре стрељања.

Смрт вишедеценијског лидера Либије можда никад неће бити разјашњена, иако се на сваких неколико месеци на Интернету појављују снимци последњих тренутака његовог живота.

Где је Гадафијева породица?

Гадафијева породица је разбијена. Неколико чланова погинуло је у сукобима са побуњеницима. Најпознатије име после Муамера, његов син Саиф ал Ислам, ухваћен је и прети му смртна казна. Иако Међународни кривични суд жели да му се суди у Хагу, то се неће догодити. Бивши побуњеници га држе у изолацији и судиће му у свом најјачем упоришту Зинтану.

У Либији је заточено и неколико Срба. Још увек се налазе у притвору у Зинтану и не зна се када ће почети суђење. Наша амбасада у сталном је контакту. У међувремену наши медицински радници, који су због свог рада признати у Либији, почели су да се враћају у ту земљу.

Смрт америчког амбасадора

Осветници су сада ударили и на своје помагаче. Цео свет био је шокиран када је убијен амерички амбасадор у Либији. Он, који је у првим редовима подржавао борце против Гадафија, изгубио је живот у нападу тих истих људи на амбасаду. Повод за убиство наводно је био филм који вређа ислам и пророка Мухамеда.

Земља у расулу

И Либија је сада, као и Гадафијева породица, разбијена. Племенски сукоби спречавају функционисање државе. Свако жели власт, а нико је стварно нема. Земља је опустошена, градови уништени, а Либијци на ивици егзистенције. Од некада просперитене земље остала је беда , глад и незадовољство.