Category: СВЕ ОБЈАВЕ

Непозната србска вилин-песникиња: Пловимо Водама наше Реке…


ved_bereginja.jpg чуварка

Пловимо Водама наше Реке,

нашег Језера.

Љубав светлуцава – прелива се

преко наших Срца.

Купамо се у Звездама времена,

у свим временима.

Све Воде дубоке – Љубав носе име.

Наше Воде, преко којих клизимо

држећи се за руке, грле – Нас.

Лету Делфина нема краја.

Лету Душа наших,

кроз зелена и неба плава

бескрајна –  нема краја.

Спирале из наших тела,

нови живот граде,

пред очима нашим,

у једном новом свету,

за један нови свет,

што Срећа, Радост и Вечност се зове.

Наше Реке, наша Језера

Наше Воде Љубави, воде земљи

Љубавији.

О Боже драги,

Хвала

Јер, рађа се сунце и доноси нови дан!

Screenshot_2016-04-12-13-25-33-1

Мирослав Симовић: ЛЕПОТА ТВОЈА


Ни хиљаду сунца, ни хиљаду ватри,

као очи твоје неће сијати.

Од погледа твог стаће сва мора,

од осмеха твог трешће се гора.

А нежност твоја, мирис твој,

за то немам речи

као да си

са другога света.

Чекао сам те,

чекао

много,

много лета.

Морам стати,

не смем

више писати,

јер кад помислим на тебе,

све ме више стеже,

све ме више боли,

јер те срце моје,

све више,

и више,

и више воли.

11164718_957296700970963_6667776342954113152_o

Драган Симовић: Песма о љубави


dragan simovic

Верујући у љубав,

 ја сам у себе веровао,

 и себе спасавао.

И кад ми се чинило,

да нигде у свету љубави нема,

ја сам је стварао

 у мислима

и визијима својим.

Ако би негде постојао свет

у којему би свега

што год замислити можемо,

сем љубави,

било,

ја никада пожелео не бих

да боравим

у таквоме свету.

2222tled-1 copy

Соко са Велебита: Спознаја из Акаше


  1. Svarog1

    (Сварог – Бог Светлости)

    Ова спознаја, може да се нађе, или да до нас дође само из Акаше. Ово засигурно није својом вољом и жељом смислио наш песник, већ само примио и нама обелоданио, чинећи то свакодневно, и предочио оно што му је дато да пренесе и објави.
    У ово ће ретко ко поверовати и ово прихватити, а још мање о овоме размишљати, осим Белих Срба. Бели Срби су потпуно овога свесни и упућени у сва збивања овога доба.
    У свакодневним разговорима о разним питањима ове природе, са многим људима, може се закључити да огромна већина њих, али без увреде, живе живот животиња, и то не обичних животиња, већ животиња које своје дане проводе у кавезима где се најбоље и најсигурније осећају. Што год је кавез чвршћи и са што дебљим решеткама то је бољи. Па чак, ако и сами примете да кавез није довољно чврст, они ће га појачати да буде што поузданији и да се што више изолују од Спољног света или истинских спознаја. Све ван кавеза и програма који је за њих направљен за живот у кавезу, за њих је непојмљиво, нестварно, лажно, немогуће, непотребно, невидљиво, непостојеће, увредљиво, не желе ни о чему да разговарају нити са било чиме да се суоче што је ван њиховог програма.
    Ако из неке тешке потребе и морају да напусте кавез, по обављеном послу настоје да се што пре у њега врате.
    Можда ће ово некоме звучати и нестварно и чудно, али ја се са овим сусрећем свакодневно, своју околину доживљавам на овај начин. Ово што написа, то је у најкраћим цртама обзиром да не волим писање, већ више размишљам и посматрам, и чудом се чудим многим стварима!

    13051531_1737243076533303_9148692530400737033_n

    (Павло Калина: Кумова слама)

 

Драган Симовић: Тако је писато!


Лирика вечног тренутка

Svarog1

Сва минула столећа и тисућлећа бејаху столећа и тисућлећа страха.

Страх влада појединцима, племенима, родовима, народима и расама.

Страх влада човечанским бићем и духом.

Све диктатуре и тираније, све страховладе, што и само име казује, заснивају се и почивају на страху.

Што већи страх, све лакше се влада и угњетава.

Што већи страх, све више робља.

О овоме одавно говорим и пишем, али сада о овоме говорим и пишем последњи пут.

Не желим више, јер је све већ откривено, речено и записано.

Не желим никога да будим и освешћујем.

Свако од нас мора самога себе да буди и освешћује!

Хришћанство, јудео-кршћанство и ислам јесу лице и наличје једне те исте ствари, круна и писмо једног те истог новчића.

Хришћанство и ислам јесу религије глобализма, религије владара из сенке.

Глобализам није изум нашега времена, како то наивни, успавани и бесловесни мисле.

Глобализам је рођен у далекој прошлости.

Ко су глобалисти?

То су хазаро-рептили и атланто-рептили.

Зову их још и Сенком Света, Сенком Космоса, илити сатанистима и владарима из сенке.

Глобализам се већ столећима и тисућлећима успоставља на тлу Првобитне Европе.

Првобитни Европљани – а то су Бели Срби, Хиперборејци и Аријевци – одавно су поробљени.

Прва фаза (непотпуног) поробљавања Првобитних Европљана одвијала се преко јудео-кршћанства.

Друга фаза (потпуног) поробљавања Првобитних Европљана одвија се преко ислама.

Оно што није стигло да уништи јудео-кршћанство, уништиће ислам.

Јер, те две религије јесу у својој суштини једна те иста религија.

Разлике су само у нијансама.

Данас се – лицемерно, како то вазда и бива – диљем поробљене Европе говори о одбрани (чујте ово!) хришћанске Европе од ислама и исламизације, о одбрани некаквих (европских) хришћанских вредности пред најездом исламистичких фанатика и главосека!

Оно што данас чине фанатични муслимани, то исто су до јуче чинили и фанатични јудео-кршћани.

И једни и други већ столећима и тисућлећима воде грозоморни рат против Белих Срба, против Првобитних Европљана.

Бели Срби – једино Бели Срби! – добро познају и јудео-кршћанство и ислам, јер су давно искусили и схватили, да једно те исто зло долази и од једних и од других.

Бели Срби једини знаду, да се Првобитна Европа не може бранити јудео-кршћанским вредностима, јудео-кршћанском поетиком и стратегијом.

Не може се хришћанством бранити од ислама!

Само успавани и неосвешћени могу у то да поверују.

Зато што су обе те религије у самој суштини једна те иста религија, чије су разлике само у спољашњим и видљивим нијансама.

Одбрана како од једног тако и од другог зла може бити само Нешто Ново а Древно!

Нешто што је истовремено и Најновије и Најдревније.

Шта је то што је, у исти мах, и Најновије и Најдревније?

То су Ведска Знања Белих Срба.

То су Видовита Знања Белих Ура.

То су наши Бели Богови.

Наши Бели Богови јесу Ратници Светлости.

Многи данас, освешћени и неосвешћени, користе тај израз, ту синтагму: Ратници Светлости!

А Ратници Светлости могу бити само наши Бели Богови.

Наши су Бели Богови већ ушли у Свети Рат против тог глобалног и космичког двоглавог зла: против јудео-кршћанства и јудео-ислама.

Победу су већ извојевали у Вишњим световима.

Остало још само да се та Победа наших Белих Богова у Вишњиим световима низведе на Земљу, да се верно преслика на Земљи.

Звездана будућност припада Белим Боговима и Белим Србима, Првобитним Европљанима и Хиперборејцима.

Тако је писато!

943884_917311041680306_3529141036206872807_n

Мирослав Симовић: Слободан сам, јер душа је моја слободна


SSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSS_svet_oblaka_cveta_derevya_bereg_trava_zelenaya_vesna_1920x1200

Слободан сам, јер душа је моја слободна,

могу бити тамо и где нисам, корачам куд год хоћу,

мој ход се препознаје, то је ход слободног човека.

Слобода је моје право, слободан сам се родио,

слободан желим да живим.

Не дам да ме ураме, да им будем као слика

која ће временом избледети,

коју ће прекрити прашина.

Слободан сам, докле год је моја душа слободна,

Докле год волим, срећан докле год желим,

Патим и чезнем док се не изборим.

Слободан сам знам, док истиски осећам.

najlepse-slike-prirode-t02

Биљана Гавриловић: ЧУВАШ ЛИ..?


11140200_976586545708645_8951841046744219977_n

Чуваш ли још увек ону моју грану
На коју ја слећем са далеког пута
Кад на срцу имам какву љуту рану
Или кад ми крила буду откинута?

Чека ли на мене твој загрљај топли
Кад покисла стигнем, промрзла и бледа
Од лутања многих, када вече копни
Препуна горчине, накупљеног једа?

Да л’ је љубав јака још у срцу твоме
Да л’ још увек она, kao Cунце блиста
Док ја тражим пýте у животу своме
Идући ка теби, све кроз чистилишта?

11164718_957296700970963_6667776342954113152_o

Драган Симовић: Србски светлосни запис


Лирски записи

11358745_431257753721549_749098008_n (1)

Овом планетом и човечанством не влада нико од оних које видимо, већ невидљиве силе из оностраних светова.

Они су невидљиви владари, они су владари из сенке.

(Ова знања су само за велике посвећенике, само за оне који су повезани са Вишњим световима.)

Зато они и остају недодирљиви, неотркивени сва ова столећа и тисућлећа, будући да је људски род на веома ниском ступњу свесности и свести.

Рокфелери, ротшилди, сороши и ини банкстери, индустријалци и хазаро-рептили јесу само посредници и извођачи радова на Земљи.

Владари из сенке јесу мрачни ентитети из црних пространстава Хаоса (Хаос је сушта супротност и опречност Космосу), мрачни ентитети који су на Земљи створили и оваплотили своје одане слуге.

Њихове најоданије слуге јесу лажне и хибридне расе: хазаро-рептили и атланто-рептили.

Хазаро-рептили немају ничег заједничког са семитским народима, пошто су и сами семитски народи жртве хазаро-рептила, као што ни атланто-рептили немају ничег заједничког са Првобитним Европљанима, јер су Првобитни Европљани били први на удару хазаро-рептила и атланто-рептила.

Човечанство је одавно поробљено.

Поробљен је човечански род.

Поробљена су сва племена, сви родови, сви народи и све расе.

Поробљен је свеколики ум људског (човечанског) рода, поробљена је свеколика свесност људи.

Човечанство више нити сме, нити зна, нити уме да се бори против владара из сенке, будући да се владари из сенке не могу победити никаквим материјалним оружјем, већ само високом свесношћу човечанства, свесношћу која би била повезана са Створитељевом Свешћу.

Тајну знаду само Бели Срби.

Само Бели Срби смеју, знају и умеју да се боре против владара из сенке; само Бели Срби знају све тајне о владарима из сенке; само Бели Срби знају ко су, чији су и одакле су дошли мрачни ентитети.

И, надасве, само Бели Срби знаду којим се тајним оружјем могу лако савладати и посве уништити владари из сенке.

Зато се и воде вековни ратови против Белих Срба.

Мрачни ентитети знаду, да ће посве завладати Земљом онога часа када на Земљи не буде више било ниједног Белог Србина.

Ниједан народ на Земљи, сем Белих Срба, не зна ове тајне о владарима из сенке.

Највеће планетарно упориште владара из сенке јесте Ватикан и католичка црква.

Католичка црква је змијско и змајево (драконско) гнездо.

Одатле је и кренуло чиповање Првобитних Европљана.

Чиповање људи није изум овога века; чиповање људи на Земљи постоји већ тисућама година.

Покрштавање је друго име за чиповање.

Сваки покрштени човек јесте чиповани човек.

Отуда у јудео-кршћана, католика и муслимана неизрецива и непојмљива мржња према Белим Србима, према свему србском.

Са чином покрштавања у покрштенога се усађује драконски и демонски чип мржње према сваком Белом Србину, као и према свему ономе што је Бели Србин створио.

У великој су заблуди они који мисле и верују да се владари из сенке могу победити материјалним оружјем.

Чак и да побију рокфелере, ротшилде, сороше као и све ине хазаро-рептиле и атланто-рептиле, ништа неће починити зато што ће мрачни ентитети на њихово место поставити нове клонове.

Јер, ротшилди, рокфелери, сороши и њима слични нису бића, већ клонови-ентитети.

Они се не рађају онако како се бића рађају, но се праве, клонирају и серијски производе у лабораторијама, у творницама за демонске клонове.

Само се Бели Срби рађају.

Само су Бели Срби бића, само су Бели Срби оваплоћене светлосне и божанске душе.

Кад кажем Бели Срби, онда мислим и на све оне који имају србски генетски код и србски светлосни запис, а да, можда, и нису свесни тога.

Уистини, многи Бели Срби и нису свесни да су Бели Срби, или да, пак, воде порекло од Белих Срба!

Драган Симовић: Сви се ми већ однекуд знамо


Screenshot_2016-04-08-23-01-22-1

Сви се ми

већ однекуд знамо:

 са неких путовања

 кроз далеке светове

и звездана небеса;

 из неких снова

које смо негда и негде

заједно сневали;

 из неких наших

давно догођених љубави

које још увек –

туго! –

преболели нисмо.

Заиста,

сви се ми

већ однекуд знамо!

12087448_899892790102695_484489021_n

Милош Црњански: ПРИЧА


Miloš Crnjanski 1914.jpg

Сећам се само да је била
невина и танка
и да јој је коса била
топла, као црна свила
у недрима голим.

И да је у нама пре уранка
замирисо багрем бео.

Случајно се сетих невесео,
јер волим:
да склопим очи и ћутим.

Кад багрем догодине замирише,
ко зна где ћу бити.
У тишини слутим
да јој се имена не могу сетити
никад више.