Лирика вечног тренутка

Ово су моји увиди, моје визије из Акаше.

Београд је град у којему ће доћи до спајања, помирења и сједињења Истока и Запада, Севера и Југа на самоме почетку Новога доба.

Београд је најдревнији град на Земљи.

Постоји већ стотину и осам векова.

То је првобитни град (ПраГрад) Звездане Расе.

Београд се налази на Пупку Света.

Испод Београда, у утроби Земље, постоји светлосно и енергетско Дрво Живота повезано по дубини са ПраВодеаном а по висини са Језгром Звезданог Јата.

Постоје три подземна и невидљива града умрежена по Вертикали и Хоризонтали – од корена преко стабла до врха крошње – са Дрветом Живота.

Оснивачи и градитељи ПраГрада, ЗвездоГорода, бејаху Бели Ури, велики посвећеници, звездознанци и чаробњаци Звездане Расе.

Кроз Београд се преко двеју енергетских капија – горње Звездане Капије на Звездари и доње Гајине Капије на Ушћу Саве у Дунав (Истар) – пресецају две моћне космичке, енергетске и светлосне осе: Галактичка Вертикала и Гајина (Земаљска) Хоризонтала.

На Звездари се налази Звездани Портал, Звездана Капија, Тајни Пролаз кроз Упоредне (Паралелне) Светове, а на Ушћу – Тајни Пролаз (Портал) до Језгра Земље, до ПраВодеана на којему плута Гаја.

Када све ово знамо, сада нам је јасно зашто је Београд, кроз столећа и тисућлећа, бивао вазда изнова (на стотине пута) рушен и спаљиван, зашто су сви душамни Звездане Расе желели да се домогну Београда, јер се само из ЗвездоГорода (а то је енергетски и светлосни Пупак Света) може владати Васцелим Светом.

Подунавље Хелма (Балкана) је простор најстарије и најсјајније праисторијске цивилизације, која се крстолико ширила по свијету што подразумијева и правац од Европе ка Истоку, а не обратно на чему упорно инсистира званична наука.

О културном утицају старога Хелма свједоче сличности Истока и Запада у језику, обичајима, митологији и предању, као и писани извори античких писаца. Али, сви докази старохелмског културног источника се систематски прикривају, од погрешне терминологије до нетачних поставки и тумачења.
Осим историографских доказа, за србизме у турско-источњачким језицима постоје језички и логички показатељи. Српски језик спада у групу флексивних или најразвијенијих језика, док турски спада у најмање развијене језике, иако је старотурски много ближи српском. Да не говоримо о митолошким појмовима или оним лексемама које су далеко старије од појаве Селџука у М. Азији (11 век). Поготово, нису логичне неке уобичајене тврдње, о кулинарском утицају или привредним изразима јер су Турци били номади. Једино, ако су ти номади носили земљу у сепетима на коњима и правили авлије у степама средње Азије.
Како може ријеч „бакар“ (ариј. шабара или кабара) да буде турска (Вук), кад је археометалургија бакра на Хелму (Балкану) старија барем 7000 година од историјске појаве Турака? Омиљени „турцизам“ је планина Авала која носи име по старој српској богињи Нава (ариј. авара), одакле је и српска ријеч „авал“, зло, покора, али и келтски Авалон (доњи свет)! Чувено „ајде“ је од српског коријена ај, ићи, инф. áјати, ајати (скитати, лутати), по коме су у српском језику „ајдец“, намера поласка, „ајка“, скитара… па и епска коловођа „Ајкуна“ из србске народне песме. Осим тога, овај глаголски заповједни начин употребљава се и данас на огромном простору Србије и Хелма (Балкана), М. Азије и Кавказа. Зар је привредна ријеч „амбар“ (ариј. амбара) номадских Турака, када је Арапи и сарбатски Алани с Кавказа имају у истом значењу житнице?
Ријеч мераја се такође сматра турцизмом у нашем језику. По старој српској митологији богови су се одмарали у божанским вртовима који су се налазили на гори Мери.
У једном новинарском чланку има мало мјеста за побијање погрешних тумачења једног језика, јер ту функцију има ријечник, али могу утицати на одређивање става. Назив „Булбудер“ је од архаично српског билбила, славуј (искварено „булбула“). Ћалије је „трњак“ од ариј. шила (кила), сула, оштрица по којој је „чалија“, трн.
Ријеч „теразије“, ариј. туласарини, треперење (< тула, вага), дала је Теразије. „Топчидер“ је кованица „топ“ и „долина“, од ариј. √ даб’, ударити + дара, до(л). Израз „тефтер“ је пренешено значење ариј. дева–тару, свето „божанско дрво“ или запис, на коме се „писало“ урезивањем крстова. Именски додатак „лук“ је од корена лок, видети, у значењу препознатљивости, док је додатак „џија“ од ариј. џајá, магијска ријеч за освајање или потчињавање.
Сматра се да и ријеч мезе потиче из турског. Мезе су у Срба биле постаје дуж значајних путева гдје су путници могли да преспавају, чак и да промене уморне коње а могли су и да презалогаје.
Оваквих примјера могли би смо дуго да набрајамо. За сада и ово је ваљда довољно.
Али српски медији и владајући историчари и даље подржавају историјске заблуде о Турцима, међу којима су и „турцизми“ у српском језику који представљају србизме окренуте на главу. О томе говори С. Билбија у књизи „Староевропска књижевност“: Тек када се буде проучио људејски (лидијски), ликијски и језици М. Азије, видјећемо да су оно што зовемо „турцизми“ у ствари србизми.
Бројне вјерске грађевине у Турској и данас чувају турске књиге на српском језику, јер је српски три вијека био службени државни језик у Турској.

Извор: intermagazin.rs

У ноћи,

бео шљивин цвет

обасјава врт

 у којему тихујем

под звездама,

сневајући

 неке далеке светове

с ону страну

вечности и бескраја.

Једна дивотна слика

у рано пролеће.

Доле:

широко зелено поље

и бео шљивин цвет;

горе:

 дубоко плаво небо

и бели облаци

 у трку.

Не знам:

да ли је доле – горе,

или је горе – доле!

Лирика вечног тренутка

Побеђујемо!

Србски Дух побеђује.

Србство Вертикале побеђује.

Ово је поновно рођење Србства, поновно рођење Белих Срба.

Сви будући векови припадају Белим Србима!

Срби су изабрани за чуваре Мајке Земље, за чуваре Васељене.

Нестају, и нестаће ускоро, сви наши душмани.

Појешће их властити мрак, појешће их властита мржња, појешће их властито зло.

Још мало, и нигде више на Земљи, и у окружењу, неће бити наших душмана.

Ово је конац свих гмазова, свих предатора, свих паразита, свих србских крвника, свих србомрзаца.

Рађа се Ново доба, Доба ведсрбске духовности и културе, рађа се Нова Васељена, рађа се Нови Космос.

Побеђујемо!

Загледајте се у себе, у своје унутарње биће и суштаство, па ћете схватити – да побеђујемо!

Весна Мијаиловић ·

“У Индији, у деветом разеду школе се учи да су Срби били у Индији
пре 2500 година последњи пут, а пре тога још неколико пута …
Колико нас је то учило у школи?
На слици је једна кућа у Индији, Садвала центар за учење
санскрита, у малом идиличном селу Нарве.
Примећујете ли сличност са старим типом србске сеоске куће?“

Вилењаков коментар

Ово је време откривања највећих тајни – о Белим Србима, Хиперборејцима и Аријевцима – које су столећима и тисућлећима бивале скриване од нас.

Тајне се откривају преко србских белих богова, преко Акаше.

Сваки онај Бели Србин, и свака она Бела Србкиња, што бива повезан са Србством Вертикале, са Акашом, само ако то искрено пожели, откриће све тајне о нама.

Васељена ради за нас, Беле Србе!

Милорад Максимовић: ЗОВЕ НАС ДУХ (1, 2, 3.)

Опремио: Стари Словен

Драган Симовић: ВЛЕСОВИЦА – ВЕРА ДРЕВНИХ СРБА

Опремио: Стари Словен

И гле,

 у сутон вечерњи,

на зелено-плавом небу,

шишмиши

у модром

спиралном лету!

А доле,

у врту,

млечне месечине пун,

 леска се,

зрцали,

и титра –

ох, како бео! –

шљивин цвет.