Што посече орах синовче?
Није ти вала сметао ни зеру!
На међи, као ракета,
стајаше еру целу.
Што га посече јађо.
Могли смо
под њим ладовати,
одмарати,
косе откивати.
Могли смо се око њега
као људи и судити!
Што не рече,
дао бих ти границу
као стрелу.
Шта границу?
Две, да бираш!
Ма шта помислиш,
не би прозборио.
Али јок,
ти га оборио без речи,
без слова.
А пар волова бих ти дао
само да си прстом показао!
Е, мој синовче!
Велиш ,не треба ти.
Идеш у варош да господујеш,
опанке да сазујеш,
да летујеш, зимујеш…
Не треба ни мени црни сине!
И моје очевине
ми преко мере.
Али орах да посечеш…
Па шта ће несрећниче
да те памти,
и шта кући да те врати
када те то због чега га посече
назад у село испрати?

Лирика вечног тренутка

Морам да вам откријем једну тајну, коју сам више пута потврдио и у Акаши: Беле Србкиње ће увести како Бело Србство тако и Бело Човечанство у Златно доба Духа Стварања.

Више је пробуђених и освешћених Белих Србкиња него што је пробуђених и освешћених Белих Срба.

Истина, све више је и једних и других, али, морам вам признати, да Беле Србкиње у овом трену вечности предводе.

Зато што се Оне, по свом бићу и суштаству, по својој души и природи, лакше повезују са Вишим Оностраним световима, са Духом Стварања и Прамајком Васељеном.

Уосталом, Бела Србкиња је одувек и чувала Бело Србство, само што ми то столећима и тисућлећима нисмо могли да видимо, јер смо били опсењени ватиканским и јудео-кршћанским демонским мађијама.

Када прошетам по разним друштвеним мрежама, и када после примљених објава, вести и информација од овога света одем у Акашу, да проверим, тада, од Мајке Акаше, добијам потврду, да Беле Србкиње, да Беле Жене, заиста, предводе у умном, духовном, информационом и информативном рату против синова таме.

Женска природа и душа је стаменија, темељнија и постојанија у својим наумима и намерама.

Женско унутарње биће је ближе оностраним световима снова и визија; женска душа се лакше повезује са Акашом, са Вишим стваралачким световима.

Међу Белим Србкињама, у овоме трену космичке вечности, све је више ИнфоРатница, све је више Ратница Истине, које ће развејати, распршити и поништити све демонске и атлантистичке центре лажи и пропаганде.

Наш је Задатак, и наша је Дужност, да им у томе свагда и свугде припомажемо, да их бодримо и соколимо онако како су то Бели Ури чинили.

Бели Ури су били окружени првосвештеницама и свештеницама, великим посвећеницама Неба и Земље, и оне су – управо Оне! – сачувале и језик и писмо и предање и мит и песме и бајке све до дана-дањег.

Ми се морамо ослободити свих ватиканских и јудео-кршћанских црних (демонских) мађија које су Белу Србкињу, Белу Жену понизиле до скота!

Бела Србкиња, Бела Жена је Богиња, Божанство Светлости.

Она је Сербона (Србона), Она је Мајка Слава, Она је Мокоша, Она је Лада, Она је Мајка Рода, Она је Божански Градитељ и Стваралац, Она је створила и родила сва бића и све ине светове, јер је управо Она – Прамајка Васељена!

Погледајте свуда око себе, погледајте по васцелом свету, и схватићете, да се најгрознији злочини дешавају тамо где је скрајнуто, потиснуто или посве угушено Женско Божанско и Стваралачко Начело.

Ратове, грозне и ужасне ратове, већ вековима, већ тисућама година воде управо оне религије, оне идеологије које Жену сматрају нижим бићем.

Да би васкрсла Мајка Земља, да би се догодило Златно доба Духа Стварања, да би Васељеном завладала Љубав и Истина, пре тога мора да васкрсне и да се поново роди Бела Жена, Бела Србкиња.

Без поновног рођења Беле Жене, Беле Србкиње, нема ни Новога Златног доба, нема ни опстанка Мајке Земље.

Ко то не види, ко то не појима и не схвата, тај је још увек под јаким ватиканским, јудео-кршћанским и гмазовским црним мађијама.

Бела Србкиња, Бела Жена мора да се усправи и уздигне, и да извуче свој етерични мач, те да етеричним мачем попут Древне Ратнице Светлости и Истине сасеца све демоне и бесове око себе, да би ослободила овај свет и препримила га за Свеопшти Васкрс Белог Човечанства.

Али, све овде речено и написано нема никакве везе са атлантистичким и рептилским феминизмом, јер је атлантистички и гмазовски феминизам сушта супротност и опречност Божанском Бићу Беле Жене.

Атлантистички предатори и гмазови избацили су феминизам у пакету са свим осталим настраним и болесним идејама и идеологијама, како би истовремено поништили и Женско и Мушко Божанско Начело, како би створили нека космичка чудовишта (космичке монструме) без Пола и Идентитета, чудовишта која ће поништити Начела Рађања и Стварања, а у крајњем случају и Начела Божанске Љубави.

Но, Бела Жена, Бела Србкиња – верујем у то одавно! – већ види и препознаје све те замке демонских владара из сенке, атлантистичких гмазова, предатора и паразита који исисавају, попут астралних и енергетских вампира, животне сокове Беле Жене, Беле Србкиње.

Радујте се!

Ово је Нови космички и божански почетак Беле Жене и Беле Србкиње; ово је Божанска Мисија Пробуђених и Освешћених Белих Србкиња!

Лирика вечног тренутка

Ако сте будни и освешћени, ако сте на свом унутарњем путу и путујете ка Првобитној Светлости, онда се не бојте никога и ничега, ни у овостраним ни у оностраним световима.

Тада је Бог Створитељ у вама, тада је Дух Свети у вама, тада је и Прамајка Васељена у вама, и тада нико неће смети да удари на вас!

Не размишљајте и не траћите ни време ни животна дејства о томе: ко влада овим светом!

Ко год да влада, само привидно влада, јер ви сте изван свега тога, ви сте за три копља изнад свих оних који умишљајају да владају овим светом!

Ви знате свој Пут, знате ко сте и чији сте, знате одакле сте кренули и знате куда и зашто идете, и баш вас онда брига за свет у којему владају нека бедна и бесловесна бића, јер ви нисте од њиховог света и нисте у њиховом свету!

СВОЈЕ ЛИРСКЕ ЗАПИСЕ КАЗУЈЕ ПЕСНИК.

ВИДЕО ЗАПИС ОПРЕМИО СТАРИ СЛОВЕН.

ПЕСНИК КАЗУЈЕ СВОЈЕ СТИХОВЕ.

ВИДЕО ЗАПИС ОПРЕМИО СТАРИ СЛОВЕН.

 

Љубав и посвећење Стваралаштву

воде нас унутарњим путевима

ка Светлости и Извору Живота.

Само Љубављу и Стваралаштвом

можемо да превазиђемо

властиту себичност и саможивост,

као и страх од смрти и живота.

Себичност и саможивост

имају по стотину лажних лица;

 лукави су, потуљени, подмукли

 и дубоко скривени у нама.

На унутарњим путевима,

одуховљења и обожења,

себичност и саможивост,

једнако као и страх од смрти и живота,

 јесу наши највећи

и најпотуљенији непријатељи.

(Жар-Птица)

Лирика вечног тренутка

По древном ведсрбском предању, Жар-Птица има чудесне божанске моћи, да може саму себе да спали Унутарњим Огњем и потом да васкрсне из властитог пепела.

Жар-Птица је бесмртна и вечна, јер кад год остари, кад год онемоћа, кад год изгуби животна дејства, животну енергију, она призове Унутарњи Огањ (Небески Огањ који је у њеном бићу) да спали остарело и истрошено тело те да, потом, из властитог пепела васкрсне саму себе, изнова роди (препороди) саму себе добивши ново и младалачко тело и добивши нове животне енергије за један нови космички животни ток.

Мит о Жар-Птици јесте мит о Белом Србству.

Посматрано из Акаше, Жар-Птица је симбол (знамен) Белог Србства које је бесмртно и вечно и које вазда изнова васкрсава, рађа и препорађа само себе.

(Овај мит о Жар-Птици украли су и присвојили – као што су то вазда и чинили – неки нама туђински народи, па су Жар-Птицу назвали Фениксом.

Али, важно је да ми то одавно знамо!)

 (Жар-Птица)

Ово вам казујем

из најдубље тишине,

из најдубљег унутарњег бића:

да нисам, све време,

бивао повезан

са Оностраним световима,

 ја у овоме свету

не бих опстао

ни један једини трен!