Предговор српском издању

Ево ретке књиге! Ево ретко корисне књиге! Књиге која отвара очи и уразумљује, која указује на опасност, али и нуди заштиту. Ономе ко је на путу отрежњења ова ће књига помоћи да се на стрампутицу не врати; ономе ко се отрезнио ова књига ће дати доста нових и корисних података и поука и учврстити веру његову; ономе који је кренуо варљивим и широким путем „поплочаним добрим намерама“ жудећи за светском славом и успехом ова ће књига помоћи да се замисли и заустави и да сагледа дубину провалије којој, као слепац, добровољно стреми; онима зомбиране душе и заробљеног ума само Гопод може помоћи, а ако истрајавају на Јудином путу отпадништва и богоборства, ову им књигу не треба нудити. „Пред свиње не вреди бацати бисере“.

Аутор је одличан познавалац Библије и уз помоћ библијских Божанских истина објашњава узроке људских падова и проналази златну нит свештене историје која нас уједињује и спаја и калеми Божијом љубављу наше грoздове на чокот Богочовека и Спаса нашега. Сви они који прекину ову златну нит неминовно упадају у мреже „Невидљиве Хазарије“, напуштајући јединог моћног заштитника и добровољно пристајући на ропску потчињеност суровом господару палог света.

Живимо у времену кад антихристова идеологија контролише готово све области људског живота. Централни стуб ове идеологије су средства масовног информисања која су исплела злокобну мрежу око целе планете. Систематски се разара једна по једна полуга друштва.

1. Минирани су хришћански темељи просвете. Под плаштом некаквих „реформи“ деца се од раног узраста развраћују и припремају за добровољно прихватање содомије као нечег нормалног. Чак и у Русији (тој задњој тврђави одбране) води се неизвесна борба око увођења сексуалног васпитања у школе.

2. У правном систему, већина држава усваја отворено богоборачке законе. Српска скупштина је изгласала „педерски закон“ готово без озбиљнијег отпора. Опозиција се противила „реда ради“. Зачуђујуће (или боље рећи застрашујуће) благо противљење архијереја и свештенства СПЦ по овом питању уводи цело друштво у смутњу и (не дај Боже) нове деобе. Бог је због дела који овај европејски закон бестидно истиче као велике вредности и тековине европске цивилизације и културе, претворио Содом и Гомор у прах и пепео, тако да ни данас, неколико хиљада година после, на том месту ни трава не ниче, него је беживотно и пусто, као вечна опомена да се рат против Бога не може добити! Свети Владика Николај Српски је подигао целу Србију на ноге и срушио Конкордат. Тим поводом, председнику краљевске владе Милану Стојадиновићу, у изузетно оштром тону, Владика Николај писмено поручује: „… Отворили сте једну живу рану која се годинама неће моћи залечити, а своје сте име уписали не на листове славе, него у списак оних које народ проклиње. А ви нисте самац; ви имате пород“. Министру правде др. Нику Суботићу, владика шаље поруку Виле Приморкиње (др. Нико је био Србин из Далмације) да је „… постао шампион оног језивог савеза са кнезом црне интернационале. Зато оплакујем моралну смрт његову.“ Министру просвете Стошићу је поручивао да је теже бити Човек него министар и да буде човек макар не био министар и изрекао му страшно упозорење и претњу: “Рука Светог Саве спустиће се на све вас због ове нечувене љаге на образ српске цркве и српске историје, и то ускоро!“ И покајте се док времена има! А несрећни Срби

„ … неће да се покају
на суд Божији чекају.“

3. О њеном „божанству“, европској култури свети владика Николај је пророчки писао: „Српском роду кроз тамнички прозор“ из логора Дахау. Сагледавајући сав ужас идолопоклоничког клањања култури, св. Владика узвикује: „Тешко теби европо! Тешко теби Витсаидо!“ А шта нам нуди та култура? Несре.не филмске звезде с пластичним грудима, силиконским уснама и вештачким зубима, које се данас лече од алкохола, а сутра од дроге и које у свом животињском нагону мењају партнере као гардеробу, отворено пркосећи моралном закону Божијем. Нуди нам антимадону која ритуално ставља крст међу ноге изругујући се највећим хришћанским светињама, која је узела име Пресвете, Пречисте и Преблагословене, сулудо мислећи да својим раскалашним и богохулним наступима може упрљати најчистији и најсветлији изданак рода људског.

4. Цела историја се перфидно искривљује и мења. У овој књизи је Татјана Грачова дивно објаснила како се изврће и фалсификује Библија од стране Дановог племена и његових духовних потомака – Хазара. Цела српска званична историја на мало истине калеми гомилу фалсификата. У време Крепимира Оштривојевића (IX век) Србија се простирала од Трста до Црног мора, а на југу обухватала већи део Пелепонеза. Данашњи Загреб, престоница данашње Хрватске, је носио друго име – Сербиново. Главни град Србије био је Скадар. И све се то налази на немачким картама у њиховим архивама. Од једног великог народа српског Папина, црна интернационала (апокалиптичка звер из мора житејскога) створила је многе народе Балкана, убедивши их да напусте свету и спасоносну веру православну, да их „озверињи“ и као вукове шаље на остатак светосавског племена. Сличну политику су папежници спроводили и на западним границама Руске империје, унијаћењем дела руског народакоји би задојили мржњом према Светој Русији, упућујући га у сукобе са својом дојучерашњом браћом, рађајући идајнике– разне Мазепе и Бандере.

Сва светска новозаветна историја своди се на непрекидни рат оних који су фарисејским квасцем задојени са свештеном православном историјом, прво са Византијом (док је нису уништили), а потом са Русијом и њеним савезницима. Кад год је Русија страдала и српство је страдало. У време страшног погрома православних Руса под Троцким и Србија је изгубила скоро трећину свога становништва. Ношене истим финансијским инекцијама као и Троцки и Хитлерове солдатеске су нанеле страшна разарања и погибељ и руском и српском народу. И деведесетих година двадесетог века „Невидљива Хазарија“ руши Совјетски Савез и спрема се да као аждаја прогута рањену Русију. Једини смо се тада ми Срби, у границама наших скромних моћи, супротставили глобалној хазарској немани и тако дали мали (можда не и безначајан) допринос буђењу Свете Русије. Судбина нам је иста, вера иста, језик сличан, а словенска христолика душа непрестано плаче због „часа таме“ када су сатанизовани људи распели јединог правог човекољупца. Нама Господ није дао моћ ни копље Светог Георгија Победоносца да Аждају усмртимо, али нам је дао задатак да будимо уснулог витеза који је на свој држатворни грб ставио Светог Георгија Победоносца, са по Аждају, смртоносним копљем у десници руци. Нећемо ваљда сада, на крају, да поклекнемо и своју мисију не извршимо, отпадајући од својих предака и губећи смисао свога постојања. Како се понашати и за киме поћи? Прочитајте ову књигу и многе ствари ће постати јасније. Татјана Грачова у овој књизи осветљава путоказ. Готово свуда у овој књизи реч Русија можемо заменити речју Србија и понети се онако како морамо, идући за оним који је „Пут, Истина и Живот“.

Завршићу речима светог Владике Николаја (кога, нажалост, српство слабо познаје): „Немојте се преварити да станете уз оне који изгледају да су победници а који су стварно унапред побеђени. Станите одлучно уз Онога који је давно давним рекао: Ја победих свет; који је дакле био непогрешиви пророк својих сукцесивних победа и који је унапред прогласио Себе победиоцем у свим борбама и биткама до краја времена. Не дајте се обманути од оних који говоре: дарвинизам и хришћанство даду се измирити. Шта има заједничко лаж са истином и Велзевул са Христом?“

Хвала Татјани Грачовој на дивној књизи. Бог нека је поживи и окрепи и да снаге за још доста оваквих књига насушно потребних у овим временима агресивне и немилосрдне глобалне антихристове власти.

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА

Устанимо за веру – и победимо!

Браћо, нас је мало, а непријатељ је јак
но није Бог у сили него у истини. Не бојте се
многобројности непријатеља, зато што је са
нама Бог!

Св. благоверни кнез Александар Невски

Тему тајне светске владе, представила је и изложила са неочекиване тачке гледишта, Татјана Грачева у својој претходној књизи „Невидљива Хазарија“. У њој је приказала готово сензационално откриће за шири руски читалачки круг: садашњи амерички, европски, руски, кавкаски и други Јевреји – су етнички, крвни потомци номадских Турака – Хазара који су у осмом веку преобраћени у јудаизам и који су образовали јединствену вишеплеменску популацију на чијем челу су били остаци Jудеја колена Данова, протераних из Палестине и који су чинили олигархијску власт државе Хазарије. Колено Даново је оно исто колено из кога ће се, по црквеном предању, од блуднице родити антихрист, син безакоња. Но, најглавније је: практично сви савремени такозвани Јевреји су само духовни Jудеји и не само што немају заједничке етничке корене са богоизабраним народом Израиља, са његових 12 колена, него немају никакве везе ни са земљом Палестином!

То откриће, које су признали и јеврејски ауторитети, у много чему објашњава садашње понашање Хазара, који скривају своје порекло под видом разних националности. Тако сада постаје схватљиво њихово органско неприхватање хришћанства, његове културе и морала и њихов нељудски, жестоки однос према народима међу којима живе, презир према земљи у којој су се родили и у којој живе.

Потомци номада из варварских племена, примивши јудаизам и са њим култ поклоњења златном телету, у складу са религиозном идејом светског господарења, прате циљеве стварања светског глобалног каганата на свој, већини других народа стран начин. Хазарија данас прави бал у светској политици. Њој су потчињене практично све владе и парламенти света… И у новој књизи Т. Грачеве та чињеница добија озбиљну, убедљиву аргументацију.
Хазарија – то је схватање, пре свега духовног света који у себи обједињује елементе јудаизма и сионизма, њен врховни руководећи центар, који формира „светску закулису“, материјализован је у неколико банкарских кланова са вековним коренима који су у своје власништво концетрисали већи део светског злата, и што је још важније, добили су право на неконтролисано штампање долара, евра и фунте и на тај начин управљају привредама већине развијених земаља.

На примеру једне од најутицајних банкарских породица – Ротшилда – (и садашњи председник САД, Барак Обама, као и 10 кључних фигура његовог тима нису ништа друго него њихове креатуре), Татјана Грачева исписује јасну слику тога како се у савременој политици практично оваплоћују интереси Хазарије. Притом, она подвлачи од многих сакривенрелигиозни карактер задатака и циљева Хазарије.

Против Русије се води религиозно-идеолошки рат за овладавање душама и сазнањем њених грађана и ми морамо да јој се супротставимо користећи баш религиозно-идеолошко оружје, засновано у нашем случају на православљу као вери и традицији, која је историјски ујединила народе Русије у једну империјалну државотворност.

Веома је важно да то схвати руски читалац, а посебно они који сада руководе земљом обезбеђујући њен општенационални развој и безбедност, јер је наш народ увелико изгубио и духовну снагу и религиозна осећања које су традиционално учвршћавале његов саборни, државотворни разум и државно јединство. Данас, многи више верују „свом сопственом разуму“ и снази новца, хороскопима и магији него постојању душе и духовног света у коме су важнији други приоритети и друга Виша Власт…

Књиге Татјане Грачеве представљају образац непристрасне духовне анализе савремене политике и кључних геополитичких проблема, што је велика реткост, ако не и изузетак у мору безбројних аналитичких истраживања, прогноза и других високоинтелектуалних расуђивања о данашњем злу. Задивљујућа је чињеница духовно осмишљене дубине јавних и тајних аспеката глобалног светског устројства коју су дали политиколози. Уистину, „Дух дише где хоће“…

Само дејством благодати Светога духа, видљивом пројавом невидљивог, може се објаснити и простота језика, у суштини световног аутора, Татјане Грачове, којим излаже нијансе озбиљних геоплоитичких процеса, богословску заснованост непомирљивости православља и јудаизма и задивљујућу прикладност приповедања духу и слову црквеног православног учења о последњим предантихришћанским временима људске историје. У том смислу у обе књиге Татјане Грачове, које чине савремену духовно-политичку дилогију, постоји још једна изузетна особеност – њихов ватрени приповедачки карактер, који позива на национално јединство кроз свенародни повратак својим духовним коренима, кроз општенационално оживљавање и оваплоћење у живот идеје православне државотворности као идеје препорода свештене Империје.

„Како је преко отпадија од вере Империја пала, пише она, и лишила се богоугодног руководства, тако ће и кроз обретење вере од стране народа обновити Империју и повратити сада тако потребно патриотско руководство, способно да поведе земљу по богоугодном путу…Градња руске државе, православне Империје, способне да заштити себе и друге народе од глобалне кабале и ропства Хазарији, мора да постане наш главни национални, духовни, политички и привредни циљ, или како сада кажу, национална идеја…“

Русија има само једну будућност – то је будућност православне државе, будућност Свете Русије, Империје, поново рођене на традицијама наших великих предака, саборно саздане десницом Творца и смиреним талентом Његових поданика. И сада, како исправно примећује Татјана Грачова, Вера је основ. Њена снага лансира физичке и политичке процесе уједињења и стварања. Њена слабост је узрок процеса разлагања и распадања.“

У тим простим речима је кључ за поимање сложеног. Ако успемо да се користимо њим – Русија ће се обновити као велика држава, чувар вере православне, која светом Истином задржава сумрак светске историје.

Иштимо душом небеско – добићемо потпуно и земаљско. За долазеће године силовито препородимо и учврстимо привреду, науку, пољопривреду, просвету, војску и значајно подигнимо ниво живљења, јер тако је научио руски човек да нормално живи по учињеном труду, људском моралу.

За све то, за своје вековне светиње ми се морамо учврстити, устати као један, презревши све ситно и лично, малодушност и страх – ради достојне будућности наше деце! Зато по својој суштини, мудра и призивајућа, храбра књига Татјане Грачеве, чије је само издавање подвиг за њу, испуњена је уистину вишим ратничким моралом и достојна је националне славе.

Садржај

Устанимо за веру и победимо!, 9

СВЕШТЕНА ИМПЕРИЈА ИЛИ ДИКТАТУРА АНТИХРИСТА
Два супротстављена сакрална светска центра

Какав ће бити ваш избор?, 13
Свештена руска империја постоји, 19
„Не постидимо земљу руску“, 35

ГРАЂЕЊЕ ГЛОБАЛНЕ ДИКТАТУРЕ
Особености савремене сеополитике
Архитеткте и извођачи

Рат у Осетији, 53
Неоконзервативци против Русије, 86
Сарко од речи „саркофар“, 98
Кажи ко ти је саветник и ја ћу ти рећи ко си ти, 105
Ротшилди – хазарски клан у служби антихриста, 118
Глобални планови Хазарије, 137
Тајни „закон о спремности земље на тероризам“, 151
Приватна обавештајна армија у служби Невидљивој Хазарији, 159
Супротстављање злу, 168
Хазарски банкари против америчке државности, 172
Обамакратија=обманократија=хазарократија, 177

РЕЛИГИЈА ГЛОБАЛНОГ КАГАНАТА
Ксенофобија Талмуда и кабале као покретачка сила новог светског поретка

Предаја суверенитета путем рушења традиционалних религија, 218
Пројекта – модернизовани ислам, 220
Од реформисаног Старог завета до глобалне религије Глобалног каганата, 223
Очувајмо у чистоти свето православље, 256

„НОВА БОРБА“ ЈЕ НЕИЗБЕЖНА
Историјски задаци нашег народа

Мрежа у борби против поретка, 267
Односи са „спољњим и унутрашњим Западом“, 270
Нема одступања – иза је Света Русија, 285

Детаљни подаци о књизи
Naslov: Света Русија против Хазарије
Izdavač: Самостални издавач – Ранко Гојковић
Strana: 296
Повез: меки
Pismo: ћирилица
Format: 14.5×20.5 cm
Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-913003-0-2

Извор: ЗАВЕШТАЊА ПРЕДАКА