Идеш путем тако, кроз векове, обрисе сећања, замагљене прозоре некадашњих искустава које више нико сем Бога и не зна. Ни ти. Некада неке искре које су нас грејале тада, одвећ лако сада греју нешто друго.

.

Можда су то оне и са нама тако некада радиле. Као послате пчеле из Рајске баште да дају мед путнику намернику из вечности у вечност. Из пролазности у пролазност. Дале и отишле…неком другом у потреби према Божјој промисли.

.

Тако би и сећања можда била донета да као хладна вода жедноме донесу утехе, наде и смираја. Заборав не лечи. Само одложи суочавање са истином а тада те она попут пламена испитује и ништа јој не измиче.

.

Помири се са њом и једно буди пре него на суд дођеш у дворе ван времена. Она је бела пчела Свевишњег и носач пламена.

Ко је родом од Духа Светога са њом пева песме вечне и дође до тајни свих звезданих чертога.

.

То нисам био ја који мислим да јесам гледајући у сећање. Туђе неко време, доба и…ја. Ја нисам Ја а и јесам. Час јесам, час нисам, као удах између невидљивих светова.

.

Кроз бол која не умире кроз све векове и појаве, осећам душом све што било је.

Нема онога што нисам јер то је све моје сећање. Туђа – је мисао да ме одведе на пут без повратка где омаја царује световима безнађа.

.

Туђа су њена сећања које попут јајета кукавице свима подмеће. Да приче буду њене а не врлих дјева и див јунака кроз све светове и пуно њихових огранака.

.

Јер искра која жишти сред мене, она која је део Творца без сене, која живи сред плама што не гасне – она је која ми говори чујно нечујно њене ведре гласе. Због ње сам жив кроз стотине светова и небројено живота, увек Ја.

.

Видим те. Осећам. Знам.

Извор-Звезда Род Zvezda Rod

Сећаш се…

Кренуо си сам ,

пољубио ме и отишао…

Мислио си да спавам!

Неееее,

вриштала је душа у мени,

нећу овде у спокоју бити

и неееее

нећу те оставити!

Пратих те по мислима које си оставио

дођох у шуму пуну тешке таме

светлим једино ја,

сенке се склањају саме!

Знам где си се запутио директно

и кроз какве пролазе идеш

под стрмом стеном дубоко у језгро

испевах песму да те срећно прати

и послах светло да ми те врати

кад завршиш оно што си обећао!

Кад наједном сене прекрише мене

окренух дланове горе

да муње их из руке изгоре

Не знам колико је прошло времена…

Кад угледах те како ка мени трчиш

Нећу никада заборавити израз лица

све те звуке

када пала сам у твоје руке!

Пред нечим бежали смо!

Само до реке да стигнемо, сене приступ немају ван круга!

Не воле воду !

Да, кишаааа, шапутах,

па све јаче и јаче гласом који ми је враћао снагу,

кад проломи се звук,

толико снажан из небеса да је све цичало што људско било није,

померала се утроба земље која неће зло да сакрије!

Донео си из језгра знамење

благословено свето камење!

(КОЈЕ НЕМА)
…

Како је дошло до заблуде која се зове „Подсвијест“?

Проблем је настао у преводу.

У психологији се појавила класификација функција нивоа разума, те у односу на ту класификацију (Свјесни, ПОД-Свјесни, Не-Свјесни и Над-Свјесни разум) је настала и адекватна ријеч-појам= ПОДСВЈЕСНО.

Под-Свјесно се дакле одвијају процеси који се не могу вид‌јети на Свјесном нивоу разума.

Под-Свјесно у енглеском језику значи „Суб-цонсциоус“.

Суб-цонсциоус се никако не може превести као Под-Свијест.

Свијест на енглеском језику се каже CONSCIOUSNESS.

Свјесно или Свјестан се каже ЦОНСЦИОУС.

База ријечи „под-Свјесно“ је дакле ријеч СВЈЕСНО а не СВИЈЕСТ.

Дакле, адекватно функцијама нивоа разума могли бисмо рећи да неке функције припадају Свјесном, а друге пак Под-Свјесном нивоу разума.

Стога, логично Свјесно је у корелацији са Подсвјесним, Несвјесним и Надсвјесним.

Ни један од тих појмова није и не може бити у корелацији са Свијешћу. Зашто?

Зато што Свијест НЕ ПОСТОЈИ нити у једном од нивоа разума. Оно што је Свијест постала у дуалности јесте ИНФОРМАЦИЈА. Информација и Свијест нису у истим функцијама.

Свијест је у Једноти Бога (нигђе другд‌је), те је то садржај духа=знање-о-свему-што-јест, о Једноти=Једном, дакле о себи-Апсолуту.

Исти дух у дуалности има сасвим други садржај. У њему се огледа тренутно стање Творевине. То је такође знање=знање-о-постајућем-себи, знање-о-тренутном-стању-пројекције (стварности).

Стога, човјек, нити пак и једно створење, па ни Творац не могу имати Свијест. Свијест је постојећа функција духа искључиво у Богу (свезнање). Свјесност је функција духа у Творцу-Творевини (знање-о-тренутном -стању).

Дакле, тврдити да постоји под-свијест било би исто што и тврдити да постоји ПОД-БОГ. Сулудо. Та тврдња може потећи само из неосвијешћености истине.

Проблем је дакле у преводу базираном на незнању о Свијести. Онај који је начинио превод појма „подсвјесно“ са изворног језика онога који је у психологији начинио под‌јелу, није имао непосредно искуство Свијести, те тај појам пришива човјеку, и наравно цијели концепт доживљава искривљење, одступање од изворног конципирања онога који је први описао своје непосредно сазнање.

Вратимо ли се знању о Свијести и Свјесности, о разуму и његовим нивоима, тек тада можемо схватити бесмисленост појма „подсвијест“.

Свијест нема никакве „под“ и „над“ нивое.
Свијест = Знање-о-свему-што-јест.
Апсолут + Свијест = БОГ.

Фото: Фототека Србског Журнала

Дозволите правом водичу да уђе у ваш живот у тишини,
Јер његова порука се истински чује само у тишини срца.
Узми гутљај његовог драгоценог вина,
И растопи се у дубинi тишине.
Не умањуј величанство његове љубави,
Јер он грли све оне који трпе у тишини.
.
Исполирајте огледало које одражава ваш дах,
И путуј са њим ван граница речи.
Он схвата сваки твој поступак,
Он је тај који уређује точак
Неба у дубокој тишини.
.
Свака мисао угнежђена у твом срцу,
Откриваће се, једна по једна, у тишини.
.
Преобрази сваку мисао у птицу,
И пусти их да се вину у друго царство.
Једна може бити сова, друга соко, врана,
Свака јединствена у својој суштини,
Ипак све уједињене у тишини.
.
Да посматрам невидљиви месец,
Окрени поглед ка унутра и откриј
Себе у загрљају тишине.
У овом и следећем свету,
Избегавајте беспослено брбљање о овоме и ономе;
Нека вам открије сјајност
Која сија као једно, у тишини.

Фото: Фототека Србског Журнала

Живот има смисла само онда када је човек слободан.
Слободан од пакости, слободан од зависти,
слободан од мржње, слободан од свих мисли
и осећања што га вуку надоле – у мрак, у таму, у ништавило.

Не можеш бити слободан, ако у своме срцу ниси слободан.

Ако у својој души ниси слободан.

Ако не сневаш о слободи.

Слобода мора да се снева, да би се живело у њој.

Оно што сневаш, то и живиш.

Какви су ти сни, такве су ти и мисли.

Од твојих мисли и снова зависи и живот твој.

Фото: Фототека Србског Журнала

Није важно, ходаћу распарана.

Ионако рубове никада нисам имала.

Конац ми се мрсио чим би почела шити.

Мајка ми је говорила: „Правићеш се важна“.

Сада питам Тебе, да ли је чвор понос?

„ОД САЗДЕВКА ДО РАЗДЕВКА“

Фото: Нити; Википедија

Седам минута ми је дала велдушна
Вечност да поздравим недељу и
Песника Румених Облака.

И да поздравм Т е б е!
Хвала Ти Господе на свему!
.
Устани на десну ногу садањи човече
И отреси прапепео мамура и заборава
И збаци џакове брига са грбаче своје
Које си сам попео на пршљен и рамен
.
То од тебе никада нико није тражио
И никоме не доноси плода узносног
А ватру твога ока и живота у зем збија
.
Разгрни сиве облаке сумњи и смутњи
Шут прљ и неваж на сметлиште смести
И загледај Даљину иза седам планина
.
И откривам тајну тајни свим световима
Живот је Сушт и Лепота Лепота Лепота
Кад Водом снаге заливаш моћне изборе

Фото: Фототека Србског Журнала

Ја нисам твој отац. Ја нисам твој господар.
Нисам твој Гуру или нисам твој ученик.
Ја нисам твој его и нисам твоја судбина.
Ја сам само огледало ако изабереш да погледаш у себе.
.
Не криви мене за своја очекивања.
Не криви мене за своје недостатке.
Не криви ме за своје жеље
И не криви мене за своја разочарања.
.
Ја нисам твоје емоције, нисам твоје реакције
Нисам твоја себичност нити сам твоја свест.
Нисам твоје жеље нити сам твоје потребе
Ја сам само огледало ако изабереш да погледаш у себе.
.
Не криви ме ако ниси могао да се пронађеш.
Не криви ме ако си тражио негде другде
Не криви ме ако си порицао своју истину
И не криви мене ако си ускратио свој живот.
.
Ја сам твоја пројекција и моја вредност је бесконачна
Ја сам твој одраз када постојање постане ти
Ја сам твоја могућност када двострукост влада тобом.
Ја сам ти, а твоја једина визија си ти.
.
Ја сам твој дах и даље када ме волиш.
Ја сам твоја омиљена мисао кад ме мрзиш
Твоја сам сенка кад постанеш ја
Ја сам твоја тежња када ме пожелиш.
.
Ја сам све док сам ништа.
Ја сам живот када ходам земљом
Ја сам бескрај, док се ноћу растварам.
Ја сам све и ништа сам, остајем само као свој за себе заувек.

(Гугл превог)

Фото: Духовни учитељ Моханђи;Википедија

Хајде хајде
Са мном ходите
Тескобе се
Ослободите
На прекрасне даљине
Нек свако Пође са мном
Оставите болну страву
Да немир прави
С тамом
.
Хајде хајде
Са мном ходите
Црних мисли
И помисли се
Ослободите
На живот се не тужимо
Спаситељу служимо
Кроз службу се
Љубав јавља
Љубав света
Љубав чиста
Ходи са мном
Путем правим
На том путу
Светост блиста
Рајске птице На том путу лете
Душе лаке
И веселе
светле
Ту киша не сипи
И табани не боле
Од ђавољег уједа
А вечни трубачи
Трубе
На крилу
Блаженог следа
.
Хајде хајде
Да не спавамо
Под плавим узглављем
Да грехе
И cва наша (не)дела
Пребројавамо
Да измолимо милости
Од Бога живог
Да врати
Живот покидан
С пута кривог
.
И док живе наше кости
С покајањем
У молитви
Да кличемо
Богу
Опрости
Боже
Опрости
И јуче
Иданас
И сутра
Пред Богом
Клечимо
Клечимо
Да се болни
Од сваког бола
Излечимо
Да пијемо воду
С четири извора
.
Да пијемо воду
С четири врела
Самим Богом дана
С четири врела
Светог Православља

Фото: Извор 4 камена; Википедија

(стара песма – записан,
за мене никад интензивнији сан,
скоро дословно доживљен)

На улицама светле телевизори,
преносе оцртан бели кукасти крст.
Градом, кућама и двориштима људи
шета црни шешир и под њиме зулуф.
.
Увијен мрак небески појео боје,
прогања доброг човека свеистине
скривеног у планинама старих вода.
Пола народа већ знало је шта следи,
.
друга половина истога корена
немо гледа реку што сасушује род!
Немо гледа себе, немо гледа сунце,
трагично немо нестаје – ишчезава.
.
У центру града служи се литургија,
у олтару седам светих свештеника
не слутећи надолазећи догађај,
запричаше се за време јеванђеља!
.
Први свештеник богоудубљено чте,
други, лепо и учтиво, помно прати,
трећи се у чуду осврте остатку,
остала четворица међ’ собом зборе.
.
Један од четворице свој говор води,
други од њих се чак тој причи смејао,
трећи свакако јеванђеље не прати
док четврти нешто одговара првом.
.
Све то беше и сувише озбиљна ствар!
Ваздух се згруша и постаде све гушћи,
њихове одежде помало тесније.
Слово пропаде, иконе оживеше!
.
И одједном ту се створи силни огањ,
мало испод плафона олтара цркве,
сажеже и спржи књигу читалаца,
разори сто, свећњаке! Људи падоше!
.
Свештеници побегоше из олтара,
књига у жару оста полу читава.
Јави се тада мали дечак Богослов,
пред остатком, узе шибицу и рече:
.
„Имам име, имам време, имам датум,
не брините јер знам како пчеле лете.
Спашавајте се, ево почетка краја“
Уз те речи запали остатак књиге.
.
Улицама изван људи се страшно клаше.
Лав све помно гледа са стране у чуду,
запита орла што је небом летео
„Што си се уморио а теле није?“

Фото: Орао; Википедија