Александру Пушкину

Усред белих магова дрвећа,
На стаклено леденим пољима,
У шатри од зимског перја кô свећа
Усана бледих пркосиш уморима.
.
Пао си кô жртва моралу крутом;
Од маховине у светлоплаве руке,
Рубину по кошуљи просутом –
Кô капи песме – стиха јауке.
.
Усред белих дрвећа пророка
На перону празном кô пусто поље,
Снежно перје, не бат корака,
То шкрипи твоје перо – најбоље.
.
       С руског препевао

Анђелко Заблаћански

Фото-Pomurec.com

Приредила Верица Стојиљковић

У давна времена, живео је близу мора неки дечак који је напасао неколико крава, коза и оваца. Једног раног поподнева, док је врело сунце пекло, угледа дечак три лепе девојке како спавају на пропланку. То беху виле. Биле су веома лепе и личиле су једна на другу. Мирно су лежале и изгледале уснуле. Дечак није ни помислио да би то могле бити виле. Веровао је да су девојке које су се умориле шетајући по сунцу, па су прилегле.

– Сунце ће их опећи, – помисли, – штета да прегоре тако лепа лица. Морам да их заштитим.

Онда се попе на оближњу липу, одломи неколико лиснатих грана и направи хлад изнад девојака. Оне се убрзо пробудише и устадоше. Стадоше се чудити и запиткивати једна другу ко их је заштитио од жаркога сунца. Оне су знале да је то учинио дечак, али су се распитивале само зато да виде хоће ли се он јавити. Али се пастирче не јави него чак покуша побећи јер није могло да гледа у виле. Њихова коса сијала је као суво злато. Међутим, виле се у трен ока створише крај њега тако да није могао побећи. Упиташе га шта жели да му дају зато што их је сачувао од припека. Дечак није смео ништа да тражи. Оне му понудише кесу новаца која је имала такву моћ да се никад не празни, али пастирче није марило. У ствари, мали није честито знао шта је новац и има ли какве вредности. А да се само игра њиме и да га гледа, није хтео. Чинило му се да његове овце и козе, до којих му беше стало више него до ичега другога, много више вреде него златници. Виле су то схватиле, па рекоше:

– Када увече потераш стоку кући, чућеш за собом звоњаву разних звона и клепетуша из онога правца где је море. Али ти се никако не осврћи за звуком све док не стигнеш кући.

Тако објаснише виле дечаку и нестадоше. А пастир тек тада увиде да то нису биле девојке него праве виле.

Сунце је полако тонуло у море када дечак потера дому оно мало стоке. Што се више приближавао својој кући, иза леђа је допирала до њега све јача звоњава. Дечак је слушао те звуке и у једном часу заборавио шта су му виле саветовале. Када је већ био на пола пута, он се из радозналости окренуо да види ко за њим тера толику стоку чије клепетуше звоне.

Имао је шта да види: небројене овце, козе и краве излазиле су из мора и ишле за његовим малим стадом. Али у тренутку када је погледао, стока је престала да излази. Само оно што се већ беше прикључило пастировом стаду остаде на стази и крену за њим. Да се мали пастир није био осврнуо, имао би неизмерно много стоке. Али њему је и ово било довољно, па је још и своје сиромашне суседе обдарио стадом које је на тако чудан начин добио од захвалних и добрих вила.

.

Извор: интернет страница- Бајке.РС-

Фото- Најлепше бајке света

Приредила Верица Стојиљковић

Десето мудрованије из Тијаније
*
Библија,књига чудесних знања и највећих истина… Библиотека света у једној књизи.Колико ли је пута фалсификована, ко је то радио, за кога, и где су унети фалсификати? Откриће се све у времену надолазећем, ери Водолије, времену процвата Нове свести. Откриће се оригиналне књиге, откриће се и друга значења.библијских вишеслојних текстова. Мене, наравно, највише интересују они текстови који нису унети у ову званичну верзију, која је у службеној употреби. Тијанијце и мене, по природи неповерљиве, највише интересују забрањене, јеретичке, књиге. И интересује нас да, међу јунацима новије повеснице,пронађемо личности из Библије. За то користимо јасно знање, интуицију, лингвистику, логику.
* *
Ево шта пева Прва књига Мојсијева, глава 27.
Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава, старијега сина својега, и рече му: сине! А он одговори: ево ме.
2.Тада рече:ево остарио сам, не знам кад ћу умријети;
3.Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова;
4.И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нијесам умро.
5.А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав оде у планину да улови лова и донесе.
6.А Ревека рече Јакову сину свејему говорећи: гле, чух оца твојега где бесједи с Исавом братом твојим и рече:
7.Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом до книјесам умро.
8.Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати.
9.Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твојему јело од њих, како радо једе.
10.Па ћеш унијети оцу да једе и да те благослови док није умро.
11.АЈаков рече Ревеци матери својој: али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;
* * *
Ревека је лукаво смислила како да Јаков превари оца и узме благослов уместо прворођеног Исава. И остварили су свој план, па је тако Јаков, на превару,постао наш праотац. Наш праотац – преварац. Можемо замислити колико је Исав био љут на брата Јакова, и можемо замислити колико је горчине, или жеље за осветом,понео у следећа утелотворења. А утелотворења, по заслузи и по божјем промислу, иду у пару линијом плаве и црвене енергије. На нашем тлу, пра-тлу, то је јасно видљиво. Лазар Косовски је био црвена енергија, његов син Стефан и турски цар Мурат плава, Милош Обреновић црвена, Карађорђе плава, Милошевић црвена,Коштуница и демократе плава. Обе енергије су добре, крећу се као вертикалне наизменичне синусоиде и имају своју улогу. У символици крста, црвена енергија је вертикала или правда, плава – хоризонтала или љубав. У стварном животу оне би требало да делују из тачке пресека, као плавољубичаста енергија и да сарађују, нарочито када су на власти. Власт удара у мозак, помери памет, покрене комплексе,властодршци се свађају и боре за моћ и привилегије. Чак и анђели изгубе разум када добију моћ, па им разум оклемпави, а израсту рогови. Власт је највећи наркотик и најбољи показатељ какав је човек у суштини. Власт је слична снегу.Снег показује траг сваке зверке или човека.
* * * *
И тако се преварени Исав, рутав и брадат, као и пре толико векова када је преварен за благослов првенца, утелотвори у Србији као генерал народне војске са симболом орла двоглавка. Његов брат Јаков, избријан и гладак, такође је доведен у Србију да предводи шумске ратнике, под симболом звезде петокраке. Још једном је Јаков, уз помоћ Ревеке или Енглеске, преварио Исава и завладао нашим просторима, и био би владар хиљаду година да га бог Јама није позвао у оносвет.
* * * * *
Борбе за превласт, међу народима и људима, символика су нескладног развоја појединца и света у целини. Нескладан развој води у болест, старост, смрт, ратове.Обреновићи и Карађорђевићи су били непријатељи, партизани и четници такође. Демократе су издале Милошевића за мање од 30 сребрњака.Све те игре око моћи, новца и престола, игре са идејом бољег сутра, изродиле су вође без стида и срама, без визије, без плана, доманићевске вође које воде земљу у сигурну пропаст.
* * * * * *
У Тијанији је однос према власти одувек јасан. Власт може да се мења, а Тијанијац посматра своја стада, своје њиве и ливаде, своје зараде. Ако се ове године живи много теже него прошле године, власт је лоша, ма какве боје били њени символи. И зна да су дошли на власт слично као и Јаков, преваром, која се сада зове – избори. Тијанијац посмара и каже: ови су исти као и они, или гори од оних. Никад не изговорај њихова имена, јер су они непоменице, под знамењем Курте и Мурте.

30.12. 2013.

Шанк и текила у руци.
Са леве стране седи старица
у офуцаном капуту.
Девојка поред мастурбира
док јој се на лицу мења боја
лудила и страха.
Он повлачи последњу црту
и тоне у вечни сан.
Леш је већ натопљен капима кише
док његов смрад пара ноздрве
случајних пролазника
по улицама у овој касној ноћи.
Из собе се чују уздаси проститутке
која јефтино продаје своју ноћ
Ни у себе ни ван себе,
ја немам где да кренем.
Свануло је, а ноћ ме и даље прати.
Срешћемо се поново сутра
са омчама око врата.

Фото: Торнадо; Википедија

зинула у око насред мапе мрља
не хаје пред светом што хартију прља

док мраком замеће траг свакога скота
земља на папиру пуца од живота

и ко свему што се зачело у јајцу
здравље је у духу дух у полицајцу

а весео народ од тих што га воде
узима часове страха од слободе

Фото: Чањ, мрља; Википедија

Биће укорењено у суштини је биће са
неограниченом дубином.

Ствари без дубине ствари су само слике ствари.
Бића без дубине бића су само слике својих бића.
Дубина ствари је просторна, док је дубина бића суштинска.

Људи су само слике свога бића,
док је човек суштинско биће.

„Ecce homo“

Људско биће постаје човек када се роди у суштини.

„Ваља вам се родити одозго.“
Човек је двоструко рођено биће и
тек другим рођењем престаје бити слика.

Фото: Фототека Србског Журнала

Јутрос сам најпре јасно угледао
Да ме вертикале мило посматрају
Ох да!Тако треба и тако увек бива
Када се храбро потпуно отворим
Тад хук хучи – кроз мене маршира
Космичка шарена моћна штафета
Са стотине хиљада хиљада порука
.
Одмах урадих неколико вежби
За врло брзо стварање Вечности
И да сецнем силину овог налета
Добрих и лоших ванземаљаца
Није ми то одмах сасма успело
Уморих се – постадох жутоцрвен
Као ватра од зрела патлиџана..

Ти си прозорљив и провратљив
Ти си прокровљив и прозидљив –
Ехо храбрилица у телесним ушима
Хватам сивог вођу ванземаљског
До јуче су били јаки и преварни
Његово тело губи снагу – мртвише
О да! Сетих се! Свиће Сварогов дан!

Фото:Свитање; ВП

Пођох стазом на планину
Извор чист
Иђох кроз шуму
Ваздух чист
Додирнух камен, лист
Све чисто
Додирнух груди
Срце куца..
Куцај, куцај срце моје..
Вратих се кући
Вода тешка
Одох да радим
Ваздух тежак
Додирнух бетон, асфалт
Све лепљиво
Додирнух груди
Срце ћути..
Зашто ћутиш срце моје?

Фото: Стаза на Старој планини; Википадија

Не одустај због људи
и лоших околности са правог пута!
Остани нетакнута!
Биће их, али не дозволи да ти засметају људи
који су већ одавно укинути.
Не постоје, само лају, не уједају…
Плаше те буком, али не знају да се боре часно…
само реже гласно…
Ако помислиш да ти сметају,
то је већ сама по себи мисао грешна…
Сам себе саплићеш, остала схватања су смешна!
Ако дозволиш да ти гадови живот кроје,
зашто плачеш после?
То је само твоје!
Твој погрешан избор!
Твоје жеља !
Када је нешто твоје ту нема спасења!
То је дим, то су трице и кучине.
То су грехови, вражје замке, паучине…
Само је једна Истина!
Постоји само један пут ка спасењу.
Он не укључује твоју, него Његову жељу!!!
Ако допустиш да те Он води.
рашири анђеоска крила и лееети
ка потпуној слободи!!!
Ако, пак то не дозволиш и сам себе почнеш
да водиш и ред заводиш,
онда си, лепи мој, на другој страни.
Ту нема Анђела да те одбрани!
Око тебе су само они други, пали!!!
Што су, баш као и ти, своју вољу заступали!
Ту нема спаса, ту нема напретка.
Ти ствараш ред у делу без поретка!
Све је ту наопако, а ти нећеш чак ни тако…
С тобом стварно није, дечко, лако!
Желиш да будеш једно с њима?
Отвориш им срце и оно се прима
на разне гадости, ненормалности…
Служиш им без радости!
Остајеш олупина када кроз тебе такве
легије прођу.
Потопе ти живот у разврат свој и даље пођу!
Потом се кајеш, али касно буде.
Човек хоће само да га не осуде!
Ствара заблуде у својој души
и сам себе дословно руши!!!
Стваралаштво као основ свега – угуши!!!
И тада нико није крив ни прав.
Нико није болестан ни здрав!
Све је некако безлично, по свему ипак слично….
све логично је непредвидиво…
Само је требало пустити из себе оно добро и невидљиво.
Отуда настаје реч, биће прозорљиво.

Фото: Фб страница – Flawers und Nature

Дивно би било да сви прочитају малу књигу
о психологији жене – ЛИЛИТ, прве жене праоца
Адама. Ништа нећу рећи о књизи, осим једне
важне тврдње. Судбина Лилит, уосталом као и
сваке жене, гледано инкарнацијски, разапета је
од најнижег до највишег – од жене која је пала у
кал до Богомајке, овенчане Белом ружом.
Лилит, ма у ком психолошком стању да је била,
никада име Бога није заборавила!
Сматра се да је библијска Рута једна од инкарнација
чудесне Лилит.

***
Владан Пантелић: Књига о Рути

Ефраћанин Елимелех из племена Јудина
Поведе своју жену Нојемину са два сина
Станише се ко дошљаци у земљи Моавској
Ту ожени оба сина – Малона и Хемелона
.
Тајинствени су путеви Јединога Творца
И тајинствени су Његови науми за нас
Он извуче из Нојемине кончић судбине
И одведе јој у Оностран мужа и оба сина
.
Рута не хтеде да остави вољену свекрву
Са Нојемином се врати у дом и род њен
Да би преживеле Рута је у јечменој жетви
Пабирчила класје преостало од жетеоца
.
Библија нам даје дивну и магичну причу
Младе удове Руте и богатог човека Воза
Омилише се узеше се сина Овида родише
Рутин Овид је отац Јесејев и деда Давидов
.
И ти човече илити вођо народа изабери руту
Уз многомудрице и смелост стварај ново време
Усмери свој воз као Нојемина у земљу предака
Земљу жуткљун косова румен божура и сокола

Фото: Адам и Ева; Википедија