Можда је боље тако,
обичним речима прићи камену, води и ватри.
И онако ништа се у песму не да.
И онако ништа се не одгонета, ни горе, ни овде,
ни толико барем да знаш
шта то пустоши близину између две душе, а некмоли више.
На почетку била реч, која ли је,
и крв и Божја уста смо изболи,
од недослуха, од ћутања, од речи оболели,
до црног са лудилом звезда, омамом изгибељи.
.
Напокон, нашла си ме, моја благости.
Благ је овај дан
над добром земљом коју смо сатрли.
Време је и било. Обичним речима назвати све.
И кад смо говорили, све смо прећутали,
у соју нам тако,
по оцу, по мајци, по браћи, по сестрама.
Горки и сами једни с другима
црно ткиво у беле крпе завијали,
за мачкама, за божјацима, за туђим жалили,
а своје ћутали.
Једино мајка говорила о мртвима
и плакала пред свима.
.
И онако све смо знали, кажеш ми благости.
Велим ти, можда смо ружни одвише тужни
те нас ни једна лепота на ране не привија.
Можда језик не знамо, говоримо и ћутимо у невреме.
Стоглаве су речи.
Апостоли себељубни исповедају љубав,
фарисеји тумаче свете књиге.
Са ким ћемо?
Коме рећи другу страну привида
где заборављена боли чиста и светла вода Јордан,
она која је већ једном спрала свет?
.
Учиш ме, благости.
Велики је неспоразум, васељенски,
а крхко људско, нико ни до кога.
Кажем,пријатеље чекали, нису дошли,
а болесна ноћ за сламку се држала.
Драгости, милосрђе тумачиш, можда су и они чекали.
Омразом затичу нас из потаје, велиш њима је горе.
Зло нам се унутра свија, велиш добро се збунило.
Варали смо и чарали,човечјем надевали Божје име,
ако је по љубави, велиш, исто је.
.
Боље је тако, обичним речима, без жестине,
прићи камену, води и ватри.
Дан је овај ко млеко.
Располућено црно чека. Нека га.
Нађох те благости, моја добра светлости.

Фото: Фб страница – Favourite Flowers

Јутрос смо осванули заједно
Тијанија унутарња и ја
Тијанија – земља моја најмилија!
Певају птице певалице
Оне увек певавају
Само ја одлазим и долазим
.
Јуче сам дошао после дугог лутања
Дошао сам са сврхом и суштом
Дошао сам да поново одем!
Опет певају птице певалице
Певајуће молитве узносице
Ја одлазим и долазим птице остају
.
А где је та раван којој одувек тежим?
И где се налазе сврх и сушт?
На Тибету – у Миларепа култу?
Можда у пећинама Хималаја?
У испосници Свете горе атонске?
Или у пустињи Антонија Великог?

* * *
Место Поглед изнад родног дома
Заплетене ноге у Лотосу радости
Испред – девет плавих ланаца планина
У души сва светилишта света
Ако хоћеш до циља да стигнеш
Не одлази нигде – нигде не одлази

Фото: Плаве планине…; Википедија

отворена врата ноћ од црног плиша
над главом детета крило слепог миша

ужаснуто лице страх цури из ока
црна сенка прати јасну слику шока

с ормана на кревет из собе у собу
животиња чека ставља нас на пробу

неко јеца вришти неко светло гаси
свако покушава од зла да се спаси

животињи лепо прија царство ново
док кроз главу лети и оно и ово

очисти се кућа прође време стреса
а још се тумачи порука с небеса

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“

Фото: Слепи миш; Википедија

Пробуди се о Сунчани Учитељу пробуди
Погледај ме још једном трооко из вечности
И приповедај мудрице Васељени и Свевремену
Које су Пут и Путоказ ка Вечној потки

Говорио си кроз мене гледајући у бескрај
Ти си слободно биће ти си Слобода сушта
Слобода извире из храбрости и одговорности
Одговоран си за себе и за целу Васељену
Себичност је горак грех и има своју цену
Плаћа се животом у једном од шест светова
Кад себичност исчезне витло се затвара
Напусти одмах табу гнева жеља и незнања
Табуи су прошлост мртвило и страшило
Немамо времена за летаргију спавање и сањање
Буђење јe знање деловање и достизања спознаје
Заборави правила мржње смири се и прочисти
Ходај помно се посматрајући у Огледалу Истине
Постани Истински човек чистоуман и оштроуман
Логичан и свестан главне улоге служења свему
Буди чиста свест која прочишћава ниже светове
Буди овде и сада и буди уснуле светове
Богослужењем смирен и чист достићи ћеш Небо

Видим и знам да си у свету мудрих и моћних
У димензији где се Свете књиге припремају
И видим те у тајинству свете тачке Осмице
Коју зелени плави и злати и свет и оносвет
Јер Сунчани Учитељ је увек будан и вечно жив

Фото: Светлосно биће; Википедија

Испилило се кукавче
Испод кокошке
.
Писнуло победнички
Кљуцкајући претходнике питоме
У мозак
Редом
.
Ојачало
Матери исисало
Око лево
.
Не трепнувши при том.

Фото: Чудно пиле; Википедија

Не знаш ти како је гаврану у мом погледу
Нити он зна шта се ван тишине ове крије
Док бескрван стојим у пропалих снова реду
Без намера јасних у простору илузије.

Не знаш ти шта све немир од црне птице иште
Ни како срце трепери од сила његових
Да у дрхтају сваком мало је позориште
Игра безнађа и наде свих прича јалових.

Не знаш баш ништа – осим да утробу ми кидаш
Да у мојим очима злослутна гнезда правиш
У соби самоће на мом рамену да ридаш
И својом суштином да плениш или ме давиш.

И да чујеш само победничких звона јеку
Брујање труба јуришника и речи просте
Док душу ми разројене мисли болно пеку
Да већ сутра неће хтети песми да опросте.

Фото: Гавран; Википедија

Када са Јелице планине угледам Тијанију
У мени заиграју и заспалице и дрхталице
Одједном је у мом бићу све на свом месту
Око се отвори – и видим да је свет – склад

Птице ронопролећнице распростиру гнезда
И непрекидно певају песме богоузносице
Стара лија се прикрада тетребу занесеном
Да га шћапи узбуђеног сред љубавне песме

Гавран – стражар будно на јастребе мотри
Да му не покраду гнездо на електро стубу
Гуштери се јурцају по осунчаним стенама
Чобан тера овце и козе –покретни акварел

У мом дому стали и заспали кућни сатови
Заспали у времену али су будни у вечности
Нећу да их из вечности дирам нити навијам
Заронићу утонућу с њима у тишину Тијаније

Фото: Гавран; Википедија

Пусти кроз живот срца нека те прате

јер из њих исијава твоја лепота,

то су знаци који из тебе сјаје

прати их кад поново у Јаву сврате!

*

Ткај нити мисаоног стварања у дубину

Погледај себе кад завршиш ткање

Променио ти се обрис тела јел, да?

Променило се постојање!

.

Слика Зоран Гојковић- СербианаАрт

Приредила Верица Стојиљковић

У великим одајама све-свести

нижу се листови непознате књиге,

песме, стихови, руне и богови.

.

Царства што некад стајаше поносно,

Лађе што звезданим морима газише…

.

И речи које нико не разуме.

.

Унутрашњи гласови боје тмину,

зауздавају страх и дах рата.

Звер која чека свој коначни трен,

да урликом обоји ноћ, свест и врата…

.

…врата јутра…

.

У магновењу што траје без краја,

Силе се сударима космичких зрака грле,

једна у другој – претопљене, смеле.

Једна у другој буде заборављене сне.

.

И ту је прва тајна:

.

Нису сви снови лепота бајна.

Нити су страхоте и зло једини крај.

Силе су страшне то,

Добро и Зло.

.

А изнад сјакти Једино Светло.

.

Буде се дуси заборављеног рата.

Звери од тмине од којих душе гасну.

Буде се јауци нечујних жртава

да нову грозоту донесу опасну.

.

И то бити мора.

.

Јер тамна је ватра природе део.

Оне која се оком видети не да.

Кроз њену јару се проћи мора,

кроз вечност и трен,

кроз пламен до Огња, жив саливен.

.

Срцем чистим ко суза Божија,

стати пред први и једини Плам.

Пред Огањ живота и свега што бива

Пред Белину што слепи све што није.

Пред њом радосно срце бије!

.

Ко није тај неће ни бити.

Ко јесте тај ће сузе лити.

.

Сузе живота, капи свете росе.

Што живот расаде сред Вас Мира

Љубав је само реч док не дође кап жива,

Светло је вода у ватри и ватра у води сва.

Блиста!

.

Извор-Звезда Род-

-приредила Верица Стојиљковић-

Видици осуђивача су маглом попрскани
Осуда уводи човека у жабокреч – устајалост
Како год поставио тело побећи ће му овце
Жеље ће му бити забодене у дубоке талоге
Остаће тамо где је клецнуо и где се заледио
Дух самооспоравања узеће његове равнице …
Неопходно је попустити његове реченице

Наступило је време пуног разголићавања
Тражи оне који знају да излече незнање!!!
Пази! Никада не иди на сумњиве црте лица
О осуђивачу! Просиј таштину кроз сито!
Не осуђуј! Не осуђуј! И пробудићеш се!
Видећеш да небом круже звездани системи
И да на земљи лете свици – звезда двојници

Ко трага за истином никада никога не осуђује
Постоји и њено наличје које само Творац зна
Не тражи другоме трун у оку – другога нема!
И не чеши се у тим стакленим узбуђеностима
Када уловиш брата да греши – о себи збориш!
Милни свакога оком и потапшај десницом
Суд је љуб рептила – неповезаност са душом

Трагач за истином никада не промаши живот
Истина је стварање Вечности и уплив Безкраја
Истина је изван смрти и изван свих илузија
Вечни живот у физичком телу је оцрквовљење
Миловање душом је знакословље и њен рукопис
Несудиш човек који има истрајну и праву Веру
Не-радом непрекидно управља и ствара Свет!!!

Фото: Фб страница – Favourite Flowers