Фото: Фототека Србског Журнала

Бог није хтео, или му је промакло да нам свима да исту прилику. Ето, за почетак, немамо сви исто сунце. На пример, ако се родиш у некој скученој котлини, окруженој високим брдима, немаш исто парче неба, дужину дана, дужину ноћи.
У таквим условима, док у котлини чекаш зору, са друге стране брда је већ увелико свануло. Док се сунце пење уз брдо, док је тамо негде некима пукла зора, теби се сунце једва довукло, са најмање сат, сат и по кашњења. У то крене дан. Погледаш у небо притиснуто брдима, видиш да се сунце лагано пребацило на залазећу путању.
Сумрак креће, сунце залази, а сенке брда те грле. Волиш и желиш да дан дуже што траје. Да урадиш и поспремиш, још мало од живота. Надаш се игри залазећих боја на небу.Али, мало сутра! Сунце се већ скотрљало низ невидећу страну брда. Залазак је трајао тек два трептаја ока. Недовољно ни да се заљубиш.
Због скраћног небеског видика, хоризонта, сунце нити у зору, нити на заласку не стигне да окити небо свим могућим бојама: розе, лила, жуто, црвене..
Долази ноћ. Ноћ која дуже траје него код других, тамо иза брда. Ноћ те прихвата у мрачне скуте и једино што можеш је да луташ мислима. Можда се роди нека генијална. У сваком случају, да знаш, ако ти се то деси, криво је сунце.

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Са Едит Пиаф, и са песмом Милорд, будим комшије!

А будим и мале, у лопту шћућурене, дрхтуљице птице,

Испод мог прозора, на грани уснуле, и у зимску идилу

Потпуно враћене, расцветале, мирисне, дивље вишње.

.

И данас иде моћно, интернет предавање, о Васкрсењу,

О масовним (!!!) случавевима васкрсења, о поступку,

О законитостима, и комплетно јасној методологији,

Разрађеним до детаља, у школи Грабавоја, у Београду.

.

И птице, и биљке, и камење света, а о људима и нећу…

Нећу о њима да говорим! – они су и замесили безсмислицу

Безсмислицу распадљивости, и живе у тз. стварности –

Живот је патња, болест је пратилица живота, а смрт крај.

.

Није нас оковао снег, овог дана и месеца 2018. године!

Оковани смо од нетачних, намерно скројених, не-знања!

Које шире, скоро све, духовне групе, крута удружења.

Оковао нас је кружни калуп колективне свести, не-свести!

.

Хееееј! О, уснули, уплашени, скупљени, дрхтуљко – чојко!

Устани пробуђен! Устани раширен у глави, дигнут до Неба!

Удари тврдим теменом у Небо оковано, удари га Истином!

Нека пукну и Небо и глава! Обоје ће, САДА!, вечно проживети!

Радости
Путујем
Звезде се размичу – застајем
Путнике на путу да поздравим,
Роде, птице шарене – пријатељи мили пролазе
Осмехе дарују у лету
Носе радост и
На крилима срећу
Радости
Путујем
Са руку ми прах светлости пада
Трагови су то љубави
У свакоме зрну – срца делићи пламени
Радости
Колико ћемо кружница сачинити
Сфере љубавне милином обојити
Радости!!!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Трептаје здравља смерно исках
када се предам вољи бож’јој.
У страху дрхтавом од лека бежах
без снаге да се опрем сили овој.
.
Молитвом Богу свој дух крепих
вапећи да ме по себи учини.
Непријатеља потом победих
и мир светлосни мене испуни.
.
Кад год је тешко са собом си сам
па здружих са Богом осаму моју.
Намолих снагу да Алу прогнам
и храброшћу напнем душу своју.
.
Ушетах лако ка светлу бљештавом
где ме и сан пријатни стиже.
Зарадовах се животу новом
који ми слободном би све ближе.
.
Са Богом ко је сам никад није
ни када љубав од њега бежи
нит кад му болест пресуђује.
Сва тајна у Љубави божјој лежи.

Фото: Шишмиши; Википедија

Ко си ти?
Реци ми, колко коштају те гости сви?
.
Где си ти?
Реци ми, да ли су те гости појели?
.
Колико коштају те гости ти?
Можеш ли их све угостити?
Умеш ли живот упростити?

Колико коштају те го-сти сви?
.
Видиш ли да си ти скренуо са путааа,
гуубиш виид;
.
Колико год да причаш им понашају се као глуви пси,
шишмиши лете и сударају се у пећини.

Фото: Јадац; Википедија

Ноћас сам дуго ослушкивао Месец
Јутрос слушам Жарка Раноранка
И певам стару песму певљивицу
Смарагд камен држим у десници
Свејадац смарагд – кључ Дајбогов

Са свејадац кључем срце отварам
И истржем Свет из мреже илузија
Намишљавам лепе осмехе на лице
Ловим- читам увиде по средини пута
Само неразлупан човек помоћи може

Зашто су нас људе ухватиле љутње
Туге стрепње кривице самоће ратови?
Ехеј! Тихујмо на Вечност и нераспад!
Нагло окренимо од судбе смероказ!!!
Свејадац идеја – мудри се весело смеше!

Фото: Фототека Србског Журнала

Из невиделих свемира
Кроз звезде тече енергија,
И од ње настају сва бића,
Она сија и све обавија.

Ми знамо да смо од звезда
И да једна у грудима бива,
И то је та жишка од Бога дата,
И једино је она увек жива.

Еј, звезде, моје лепотице,
Сијајте јаче, шаљите знање,
Ми смо глуви и слепи код очију,
Не чујемо ваше појање.

Помилујте наше уснуле душе,
Пробудите искру слободе,
Усмерите наше арке ка светлу,
Нека правдом исправно броде.

Фото: Цвет – лепа ката; Википедија

Моје кише већ су падале,
пре копања баште вад.
Џаба све те лепе кате
кад изџикља пепелнице хлад.
.
Нит раоник, нити грабље,
само косе наоштрене
лепoj кати могу ружан коров
да сасеку у корење.
,
Ја ћу дотад оком лити,
да убрзам раста бој.
Лепу кату да окитим
са шебојем, милом јој.

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

У твом оку ноћас су звезде
Уместо сна ту је она
Посматра те
Са жељом да буде вољена

У срцу јој се враћа време
„Ах, лепе успомене“
Гледа га
Коса
Под месецом блиста
Руком му преко чела прође
Под прстима осети жар
Полако страх из срца нестаје
Помисли:
„Он је мој дар“

Сећа се да је његов додир
Био посебан лет
Знао је да воли
Она, само она била је његов свет

Знали су да се никада
Време неће вратити
Уместо сна остају загрљени
У љубави заробљени

Фото: Фототека Србског Журнала

Умислише подбогови да су
Окретоше безбожне на Божије
Место крста побоше стуб срама
.
Опколише стадо залутало
Лаковерне сабраше у верне
Изнедрише веру неверничку
Ни из чега све смишљају нешто
.
Оглашени да су богољупци
Опчињени у блату блистају
Засенише славом сами себе
Да осјаје царство ђаволово.