Фото: Муз. инструмент ЛИРА; Википедија

Станем понекад, на ивицу плаветну
и гледам како се крај Родни злати!
Душа пожели да полети, да му се врати!
.
Онда, дирну ме љубави трепераве нити,
а птица што време мери каже ми –
Не одлази, живот је овде, тво,ј звездани!
.
Негде са висина, из далеких даљина,
Чује се лира! Песник наш на њој свира

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Дарујте ми дољу цветну где смисла су дарови
Блажену топлину да срце осветљава
Под крилом птице светле небески ловори
Градови расту у постељи која не спава.
.
И жутомиље – овде живот чини златним
Јер музика песме пламеном зрачи
Само када је најдражим пољупцем схватим
У сунцу жеженом где су вечни ткачи.
.
То мој стих- сав румен у тишини
Плам је оку голубице што се небом гнезди
Мој стих, лепота је нова на површини
У дољи цветој бокор, ко лепза паунова.
.
Најлепша блага прате мене – дарови
Блажена топлина што живот осветљава
На длану мом искре небески двори
И градови расту у постељи која не спава.
.
Дарујте ми дољу цветну…

Фото: Мушке очи; Википедија

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и стра.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?
Изалека само све ко звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек ми не приђу ока твоја два

Фото: Фототека Србског Журнала

1. У вези је ложи да буде
Амели-ја Пууулеен,
.
2. Њу забавља да
као књигу читаш је
.
3. и да, све те
ме-ђу редове,
.
4. Ску-пе су јој речи
а ти снађи се;
.
Ску-пе су јој речи
а ти снађи се;
.
Ску-пе су јој речи
А ти снађи се;
.
Ску-пе су јој речи
а ти снађи се.

Владан Пантелић: Данило Р. Мимовић

Данило је рођен 1993. године у Београду. Дипломирао је Амбалажу у школи за дизајн, а потом је завршио Факултет примењених уметности, одсек Графички дизајн. Од 2007 активно одсликава графите и мурале и одсликао их је у великом броју. Његови радови су врло запажени и награђивани.

Поезијом се бави паралелно са сликарством и музиком. Данило своје песме рецитује певајући што песмама даје други ритам и велику снагу. Он је иначе интересантна и блага личност, али док рецитује потпуно се преобрази, лице му се ужари, глас му се мења по различитим амплитудама, очи му пламте…

Данило Мимовић -дивна духовна и стваралачка личност!

Фото: Омча за дизање терета; Википедија

Пробуди се и устани пресветли Роде
Никада никоме не окрећи други образ
Јер ћеш бити отсечен од моћних предака
И бићеш отсечен од својих потомака
.
Не буди лака жртва жудње удвојене
Крени у освајање сопствених дубина
Уништи непријатеље у глибу подсвести
Пиши Песму – то је твоје дете и награда
.
Пусти омају Јевропу принцезу-лопужу
Она одувек гаји двосмислу реч-нереч
Стално те понижава отима корене и име
И склони са чела лажа вође штеточинце
.
Не могу те водити амебе сатрапи вампири
Они што избеченим очима мотре на туђе
Ти си носилац сушта-матричног бивства!!!
Устани! Твори љубавност и праведност света!

Фото: Сеоски пејзаж; Википедија

Рођен сам тамо
где по пропланцима колају магле
док јутро изблеђује таму.
Где се ветар спотиче о ограде дворишта
и дрхти ћутљива бреза.
.
У срцу носим сачуван комадић лета.
Сећање на реку смотану у врбаку
испуцалу земљу под осушеном травом.
Сапете краве, што на појило журе.
Носим знојан летњи дан,
у злату залазећег сунца.
Хладове старих јасенова поред пута
са разбацаним иверјем зрака.
.
Рођен сам тамо
где од поветарца подрхтавају воде,
лелуја жито,
као на изгужваној слици.
Где отпадају суве гранчице багрема
и познати ми керови репом машу.
.
Тамо где ме поздрављају деца,
и старац са изгорелом лулом у зубима.
Прихватам жуљаве руке
што су земљу мотиком дотукле.
.
Рођен сам тамо
где птице у сусрет лете,
и ветар над пољем гавранове носи.
Где сива светлост гасне и капље као смола.
Комади таме тишину таложе.
.
Рођен сам где светла из стаја
буше кишу што је пробила зору,
на издисају малаксале јесени.

Фото: Облаци бели; Википедија

Љубави моја,
пронађи пут
до облака белих
у мојој души,
до свитања румених
у очима мојим сненим,
до Светлости срца
дубоко у мени,
тамо где одувек
сакривен постојиш

Фото: Фототека Србског Журнала

У тешка времена
Кад помућен ум кошмар ствара,
Одсуство духа у страх се претвара,
Стрепња и грч срце ти облије,
Суза нема тајац све покрије.

У тешка времена кад лаж је истина,
Кад безбожни владају, бестидни говоре.
Отуђен човек у гомили сам је
Срцњ му хладно, глава се свила
Тмина се тешка над свима надвила.

У тешка времена живот не знажи ништа
У тешка времена кад речи погрешно звуче
У тешка времена кад мислиш излаза нема
Сеги се да после невоље увек добро дође.

Чекај и тихуј у миру се моли
За спас овог света
За сваког ко те воли
За сваког човека, шуму и њиву
За ливаде, реке малињак и шљиву

За све оно што живот нам знсчи
Што Господ нам даде
За све што искром живота зрачи
Чекај,, тиху, стрпљењем се брани
Молитвом из срца душу своју храни..

 Фото: Сеоски пејзаж; Википедија

Ноћ је загрлила моје село равно
И тишина нема притисла сокаке,
Чак ни пси не лају као некад давно,
Нит се чује славуј са јасике танке.
.
Ни ждрепци не ржу, нит копито сева;
Нит ико на жару пурењаке пече;
У шипражју више не станује шева;
И уморна Битва кроз тршљар не тече.
.
Жабе не крекећу на листу локвања;
По барама плива пластика и смеће;
Ни шкрипца, ни гљиве покрај старог пања;
Куд ли се то село у Србији креће?
.
Где нестаде песма, девојачко прело
Док се лето крадом примиче јесени?
Ој Србијо давна – ти село весело
Чујеш како чежња јауче у мени?
.
За босом дечицом што трче стрњиштем,
За галамом ноћних чувара бостана;
На ливади тајним љубавним ноћиштем,
И буђењем поред пропетог јаблана.
.
Али песме нема, ни великих прела,
А лето се опет примиче јесени;
Ој земљо сељачка – јадна, невесела
Слушај како чежња јауче у мени.

Љубав је начин на који нам се обраћају
гласници из мистерија.
.
Љубав је мајка.
Ми смо њени синови.
.
Она сија у нама,
видљиво – невидљива,
док верујемо
или губимо поверење
или осећамо како поново почиње да расте.
*
Лахор који силази са брда,
песма ноћне птице.
.
Чудан напис који читам
на вратима вољене.
.
Исту поруку преносе
и одјекују изнад кровова.
*
Људи желе да будеш срећан.
Не служи и само својим болом!
.
Када би могао да одвежеш своја крила
и ослободиш своју душу љубоморе
тад би сви
с Тобом и око тебе
полетели попут голубица.
*
У томе светлу учим да волим
У твојој лепоти учим да стварам песме
.
Ти играш у мојим грудима
где те нико не види
.
А каткад видим те ја
и тај призор постане поезија.