Ако се сретну месец и сунце,
пробуди ме из другог сна,
не чекај више ни минуте,
пробуди мe, да утовим глад.
Ако се сретну љубав и бол,
пробуди ме из дуге лажи,
не чекај више ни минуте,
пробуди ме, да уловим туге.
A ако болест процвета,
пожелећу да сам негде другде,
не буди ме из рујног сна,
болест не воли снове.
Ако се сретнемо опет,
пожелећу да сам неко други,
твоју љубав жалосну,
не могу да љубим.
Ако око заплаче,
потопиће гробнице свете,
не буди ме из рујног сна,
души је топлије доле.

Фото: Залаазак сунца, излазак месеца; Википедија

Капима росе
Умивамо цвет
Загрљени нитима
Дубоког мира

У нама се
Пролеће буди

Отвара виолине
Да тамни снови
Одлећу брже

Да се планине
Овенчане звездама
Померају ближе сунцу

Бесмисао да нестаje
Док се у запупелом грању
Зором љубимо
И постајемо светлост

Беше то сан
Заблудом се храних
Погрешила сам
Нема песама о нама

Фото: Фб страница – Beautiful Roses & Flowers

Под окриљем Неба
у Тишини плавој,
тамо где звезде
чувају све тајне…
Под венцем од
Неба од истог,
Божанског смо ткања.
Златна нам је пређа,
од јаве и сања…
У Светлости спојени,
кроз обзорја мека,
течемо сви слободни
као бистра река…
Душе се у
Вечности загрљене сплету.
Под окриљем Неба,
у мирисном цвету.
Само Љубав вечна
отвара нам путе.
Свим Срцем и
Душом, целивам Ти
Скуте.
Тамо осмех само
као Сунце блиста!
Душа се радује,
као Извор чиста!

Фото: Плаво небо; Википедија

001
Гле! Потка Љубави
Од Светлости чисте!

002
Гле! Потка Љубави
Све силне светове
Дејством једним веже!

003
Стварамо, гле, Свет
Од дивотних вагри,
И дивот-дејства
У Потци Љубави!

004
Мисли од снова
У дивот-ваграма:
Плаветно-зеленим
И зелено-плавим;
Сетно-руменим
И рујаво-златним, –
У сутон вечерњи
Док дрхтуре иве,
Понад месечине
У пољу ветрова.

005
Суштаство у мени,
Гле, обасјава
Свет око мене!

006
Из дубине пра-живота
У тишини
Рађа се живот
Будућих светова

007
Нека је блажено,
И дивотно,
Све што у свету
Обитава!

008
Када изиђеш
Из тамнице страха

Тада ћеш снова
У Духу
Да се родиш

За један лепши
И дивотан
Живот

Какав,
Гле!
Ти –
Опхрван страхом –

Ни сневао
Ниси

009
Истинска лепота
Само се очима душе
Сагледати може

010
Бог је свуда,
И у свему,
Гле! вечно присутан!

011
Истина је, гле, Оно
Што Суштаство наше
У Светлости препознаје!

012
У дубини Бића
Истина је, гле! –
Бог Сам!

013
У једном будућем свету, гле,
Биће рођен, одозго,
Човек Духа Светога!

014
Творац, гле, бдије
Нада мном,
Док стварам
Самога себе!

015
Један сам од вас,
Чувари Велике Мајке!

016
Буди Један у Свему!

017
Негде далеко,
У неком звезданом јату,
Постоји свет, гле,
У којем љубав
Влада!

018
Опаши нас Истином
И Добротом!
Опаши нас Духом Вечним!

019
Тек кад изиђеш
Из властитог ума,
Улазиш у пределе
Божанске тишине!

020
Љубав је пуноћа живљења
Живота вечног
У сваком трену!

Фото: Фб страница – Wonderful Flowers in Pictures

Нека ти ветар развеже косе
Да постану антене – осетилице
Нека ти пут ка највишој коти
Рашири крила за високе летове
Нека ти камени шиљак на врху
Улије у теме благослове планине.
.
Нека ти гуштер покаже пећину
Где су скривени тајнописи предака
Нека ти бела хајдучица столисна
Открије мелеме и тајносану сурицу
И нека ти бели курјак самотњак
Подари моћи да моћима владаш
.
Нека ти поглед на модру реку
Открили заувек врата од срца
Нека ти видик поглед изоштри
Да лако видиш Вечност и Безкрај
Нека те стој на највишој стени
Постави у једнину са Васељеном

Фото: Поглед са Каблара; фото ВП

Сећаш се, Ана
кише је падала три дана,
ми смо остали заглављени
у оном малом пролазу код цркве.

Сећаш се, Ана, купио
сам ти жуто перо на вашару.

Јер сам тада знао –
ако икада постанем
песма, бићу твоја, Ана.
Хтео сам да будем и
крв у твојим венама,
вена у твом срцу,
срце у твом телу,
хтео сам да будем живот,
али живот није живот ако
ниси у њему.

Фото: Фб страница –  Flowers of all kind. And the beauty of Nature

Кради сваки тренутак среће
Који долепрша до тебе,
Не тмури се узалуд
И без преке потребе.

Кради време за себе
Кад год ти се прилика пружи,
Јер душа са душом треба
Увек да се дружи.

Кради осмехе деце и људи
Да ти осветле сваки дан,
осмех је лековит и диван
Разуздан и распеван.

Кради сваки уздах свемира
Који ти љубав шаље,
И из свог дневног немира
Пређи у спокој и даље.

Фото: Фб страница – Flowers of all kind. And the beauty of Nature

Деси ми се понекад туга нека,
незвана дође.
Погоди ме,
чекам да сама од себе прође..
.
Ко ли то походи њедра моја?
Да ли откинути део мене, за мном вапи?
Можда долази из прошлости давне,
ђаво ће га знати..
.
Тако дође, остане, преспава..
Грехове неокајане из прошлости зове,
ил страхове неке за будуће дане.
Само да их не призове..
.
Походе ме преци и њихове сени.
Походе ме давни младалачки дани.
Туга и ја останемо саме,
за разговор неспремне, непозване.
.
Долазе нам многи што су давно прошли.
Долазе нам знани и незнани.
Кад би само могли да тек тако оду,
гости, што их туга мами.
.
На прагу душе стојим,
молим је да оде.
Да остави на миру ово ресто дана,
није ми да друштво проводим с њоме.
.
Походи ме туга,
тај чемерни пелин.
Као да из давнина,
све моје ми скупља…
Скупља ли то она све делове расуте кроз живот,
остали код неких несмотрених људи,
или тако шета од једних до других,
да сећања буди од памтивека..

Фото: Биљка пелин; Википедија

Сви смо ми бар једном побегли из школе.
Сви смо бар једном седели у клупи.
Сви смо бар једном паметни били
и сви бар једном испали смо глупи.

Мудрост се тако стиче.
Не може да се купи.
Сви смо ми бар једном у животу погрешили
и сви смо бар једном проблеме тешке решили.
Сви смо ми, бар једном, плакали над судбином
и сви се бар једном судбини насмешили.
Нисмо знали, али постојањем својим
многе смо тешили.
Све нас је бар једном преварио неко
и ми смо бар једном неког преварили.
Сви смо се радосни купали на киши
и сви се тужни једном од кише скрили.
Да, сви смо једном деца били.
Сви смо се, бар једном,
зеленим воћем гађали
и сви се бар једном са другом посвађали.
Не знам како, ал` смо лако
будуће догађаје погађали
и сви смо бар једном због љубави умирали
и сви се бар једном због нове наде рађали.

Ми смо скупа сви небески грађани.
Чудни сплетови околности
су се некако догађали
и све нас је бар једном заболела суза туђа
и сви смо бар једном залутали у животна беспућа
и сви смо бар једном плакали и певали до сванућа.
Заиста верујем да све нас скупа чека
једна небеска кућа.
Сви смо бар једном трчали испод дуге
и сви смо бар једном осетили додир невидљиве руке.

Фото: Дуга; Википедија

Ходао си за мном и стрпљиво сакупљао
Све драго камење знано и незнано
Које сам уз пут расипала
Несвесно и свесно
Од њега си сачинио најлепшу круну
.
На дан мога крунисања схватих
Шта добијам а шта сам изгубила
.
Потражих те погледом
Дању златаст ноћу сребрнкаст
Није те било тешко пронаћи
Теже те је сачувати и гледати
Истину мерити
.
Ухватих звезду у твом оку
И препознах одлуку
Бацих круну у вис
Драгуљи се расуше по небу
У ново сазвежђе и мапу мога срца
Ти имаш право да му даш име

Фото: Фототека Србског Журнала