Под окриљем Неба
у Тишини плавој,
тамо где звезде
чувају све тајне…
Под венцем од
Неба од истог,
Божанског смо ткања.
Златна нам је пређа,
од јаве и сања…
У Светлости спојени,
кроз обзорја мека,
течемо сви слободни
као бистра река…
Душе се у
Вечности загрљене сплету.
Под окриљем Неба,
у мирисном цвету.
Само Љубав вечна
отвара нам путе.
Свим Срцем и
Душом, целивам Ти
Скуте.
Тамо осмех само
као Сунце блиста!
Душа се радује,
као Извор чиста!

Фото: Плаво небо; Википедија