Напиши ми песму – љубавну!

Ону што о реци говори!

Ону што о звездама прича!

Ону што у облаке се вине!

Ону што Сунце љуби!

Ону што на киши плеше!

Ону што на лаванди спи!

Ону што ветар дозива!

Ону што са муњама се игра!

Напиши ми песму – љубавну!

Шта је то, туга, Боже?

Је ли то укус горчине на уснама,

је ли то тупост у очима,

је ли то самоћа у мислима?

Или је то само обична варка

овог света који није наш?

Нека зима чини чуда,
Нек расипље снијег свуда,
Прољеће ће доћ’.

.

Нека небо магла прати,
Сунашце ће засијати,
Ружичаста моћ.

.

Природа ће опет тајна
Распучити њедра сјајна,
Дариват’ нам мед.

.

Забрујаће поточићи,
Замирисат’ бај-цвјетићи
Свуда упоред.

.

Па нек зима чини чуда,
Нек расипље снијег свуда,
Прољеће ће доћ’.

.

И патника, сиротана,
Кога гоне са свих страна,
Неће сатрт’ ноћ.

.

Не малакши болом, јадом,
Већ се уздај чврстом надом
У божју помоћ!

Извор: Саборник српско-руски

И најмањој бубици љубав своју пружи

помилуј у ходу лист са старог храста

звериње у гори ти душом позови

у данима тешким сви ће ти помоћи

чисте душе срцем увек ће ти доћи!

-слика -Шишкин-

Хоћемо да увек будеш слика узора
слободног лета духа изнад свих висина,
учило одлично племенитих назора,
што траже победу над силама низина.

.

Двоглављем јединиш моћи ума и сила
и налажеш целовитост против раздора,
сан империје чуваш под окриљем крила.
само из твог ока зрачи наша зора.

.

Знамење белаштва, сажимаш све белине,
учиш нас да будемо белом верни, исти,
спремни повратку у звездане постојбине,
војници идеје Неба, прави и чисти.

.-извод из песме-

Кад је требало запамтити све у школи за оцену, седело се и читало. Запамтило се и заборавило. Као дим на ветру. Оно што се не памти већ учи и што постане део тебе је неизбрисиво повезано са осећањима али не и емоцијама. 

Ако нешто осетиш у срцу, оно ту и остане заувек. Нема силе која то може да уништи.

Шта значи волети Србију?

То зна да каже само твоје срце и осећаји. Никакве информације званичног кова, школске, политичке и поданичког строја – нису важне.

Важно је како ти видиш Србију кроз своје срце. 

Јер Србија је надреална мисао која се живи. То није земља већ стање духа. Сваки педаљ где је један Србин живео на планети је постао његова Србија. Свака Србкиња где год да је оставила зрно своје љубави и бриге, лепоте и живота је тада и ту начинила Србију.

Косово је само реч и територија и потпуно је небитно у материјалном смислу. Али Косово је и место где је Србин оставио себе за сва времена кроз многе осећаје, мудрости, храбрости, жртве, лепоте и стога за сваког Србина, Косово је Србија. Она сушта.

Није ме брига за руднике, за градове и цркве. Није ме брига за све то камење што ту стоји вековима нити за споменике и све са њима. 

Брига ме је за свету крв јунака проливену ту, за избор небеске Србије па макар то био само мит. Мудри знају шта је мит.

Који је народ изабрао преко свог владара небеску своју земљу? Ко има такав концепт и образац у души о паралелним, вишеслојним државама и световима у овој димензији а и у оним другим? Који је то народ на планети ишао да брани невидљиво јер му је то било видљивије него сва блага овог света?

Ко је видео очима духа пре него очима тела, иако не у пуној слави и знању? 

То је видео народ који је Србски у суштини а не на површини.

Ако су се небеса отварала и помагала неким нашим владарима према званичној хронологији њихових живота, ко смо то онда суштински ми? Чије обрисе носимо па макар само и 1% од праве славе и знања данас имамо?

Одговоре нека свако пронађе у себи. У духу који носи, у срцу које има, у уму који мисли.

Све тече, све се мења. Панта Реи. Само је истина непролазна.

Да ли смо је достојни?

Ако љубиш Род, онда љубиш и

Земљу твојега Рода, а то је Родина,

Домаја, Родна Груда, Отачество

(Отаџбина).

Колико љубиш Родину, толико ћеш

и бити штићен, чуван, негован и

храњен од Родине.

Онај ко презире Род и Родину, гле!

самога себе презире и исписује из

Свете Књиге Предака.

Јер, Родина је више од земље, од твари,

од вештаства, од материје;

Родина је Биће – Биће сушто,

суштаствено и духовно.

Ако своју Родину, а то је за нас

Србија, видиш и осећаш као Мајку,

онда ће Србија уистини за тебе и

бити Мајка.

Кад се обраћаш Србији, онда се

обраћаш Мајци, и благодариш

Мајци Србији што те храни, штити,

љуби и чува твоје тајне.

Ти можеш путовати диљем и широм

земаљскога шара, можеш бити

путник путујући и грађанин света,

али, само је Србија твоја Родина,

само је Србија твоја Мајка.

Када би само петина Срба видела и

осећала Родину као своју Мајку,

тада Србију нико никада не би

покорити могао!

Јер, снага и моћ Србије јесте

саобразна нашој љубави према

Мајци Србији.

О, бар две младости да су, једноставно

да се може као из воза у воз прећи,

кад једна истекне,

запловити другом и све давно

оставити да звездочатац што времена мости,

међ’ небеса смешта

и судбинама опорекне

течења брза, вешта!

О таквој, немогућој срећи

можда и она сања

с коленима на прагу храма

узалудности

коме се, слутим,

с листом у коси, жутим,

већ клања?
.

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

Мајка Земља благородно рађа

сеје л’ јој се племенито семе.

Злосрећнога плода Она рађа

када јој се Злом времени време.

.

Законитост Сварге старосавна:

Каква сетва таква је и жетва.

Плашила злице заветност прадавна

да им стиже та космичка клетва.

–

Омоћало ново робовласје

кроз капитал да овлада светом.

У Свемиру чини несагласје.

Зложетве се сликају планетом.

.

Окле пошло тамо се врнуло.

Тресе куле новог Вавилона.

„Престоници света“ време стало.

Наста хаос у сред Вашингтона.

.

Жао ми је народа несретног.

Првог су га медијски сробили.

Да на земљи обитава Бог

поганом га сликом убедили.

.

Бог се смеши илузији својој

јер матриксом вечне васпитава.

Душа мучност болну проживљава

док се пере у бајци светлосној.

Кад се вратим једном

са својом слободом

памтићу незнање

које дуго певах.

.

А кад се разнесем

попијеном водом

клећу круг

ком дуго одолевах.

.

Кад изнесем светлу

своју прву бору

пратићу је

до крајњег смирења.

.

Кад растопим сан

у старом мору

живот ће се клесати

из стења.