Владислав Томић: Враћам се!


Кад се вратим једном

са својом слободом

памтићу незнање

које дуго певах.

.

А кад се разнесем

попијеном водом

клећу круг

ком дуго одолевах.

.

Кад изнесем светлу

своју прву бору

пратићу је

до крајњег смирења.

.

Кад растопим сан

у старом мору

живот ће се клесати

из стења.

Постави коментар