О, бар две младости да су, једноставно

да се може као из воза у воз прећи,

кад једна истекне,

запловити другом и све давно

оставити да звездочатац што времена мости,

међ’ небеса смешта

и судбинама опорекне

течења брза, вешта!

О таквој, немогућој срећи

можда и она сања

с коленима на прагу храма

узалудности

коме се, слутим,

с листом у коси, жутим,

већ клања?
.

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“