Дошло је време да завлада глава,
прво о свему добро да се промисли,
пре него се одлучи да се преспава,
сами да смо криви док будемо кисли.

То је било лако рећи и где написати,
отворили смо проблеме разне,
многи знају тек по навици дисати,
на раменима носе украсе празне.

Да се шта погреши из грешке научи,
мора свешћу да се обухвати,
нама је то не чаша већ бунар жучи,
стадо не мисли ал хоће да се инати.

Зато лепо шупљу пусти главу,
увек за невољу друге окриви,
у миру и спокоју паси своју траву,
зар да бринеш кад се једном живи?

Да се ова мука животом не зове,
не схваташ, раменима слежеш.
Чуо ниси да постоје могућности нове,
сем да јутром раниш и с’ вечери лежеш?

Бог те поживео

Бог те благословио

Бог ти срећу дао

Бог те чуо

Бог те позлатио

Бог ти здравља дао

Бог те од зла сачувао

Бог те на прави пут извео

Бог те видео

Бог ти памет дао

Од Бога ти берићет

Бог ти платио

Бог ти стоструко вратио

Бог ти дао и у кући, и у тору, и у кошу

Бог ти дао рајско насеље

Што молио, Бога домолио

Здрав ми био

Жив ми био, велики порастао

Жив био, срећан био

Што радио, све вајдио

Добротом и лепотом нови дом закитила

Уве те у прву совру стављали

Сунце те грејало

Руке ти се позлатиле

Млађи ти руци прилазили

Сви те братимили

..

Ника – Никола Стојић: “Драгачевске приче и предања“

Како сунце зрацима, тако ватра пламеном симболизује оплођење, препорађање, очишћење и расветљење. Ватра – божански симбол и кад спаљује и уништава, симболише препород.

Вода такође очишћује и просветљује до њеног најузвишенијег облика, до доброте. За разлику од ње ватра симболизује очишћење поимањем, светлошћу и истином.

.

Поштована под отвореним небом, у храмовима, на кућним огњиштима, у срцу – има је у свим религијама света и поклапа се са обнављањем године. Моћни је елемент бајалица (басми), у излечењу, терању зла.

„Свете ватре“ или „вечите ватре“ биле су познате Грцима, Римљанима, Персијанцима, Словенима – гореле су у храмовима и имале своје чуваре.

Верује се да обредне ватре имају моћ да доносе људима, стоки и усевима плодност и напредак. Обреди прате кретање сунца (зимски и летњи солстициј).

Играње око ватре је типичан део култа мртвих. Игра се у кругу. Игром се успоставља веза између живих и мртвих, помажући души покојника да се придружи прецима – култ предака.

„Жива ватра“ има значајно место у лечењу људи и стоке. Добија се трењем: дрво се таре о дрво (од сувих липових мотки највише) кресањем огњила о камен, Особе које „ваде живу ватру“ су „чисте“ (часне, поштене, здраве); обично су то старије, поштоване мушке особе.

Везана за обредне ватре су наша два најзначајнија празника – Бадњи дан и Божић. Као супститут ватре, у бадњеданским и божићним обичајима у великој мери заступљена је и свећа.

У кући је ватру чувао домаћин. Ватра на огњишту била је предмет култа, она је света, није обична; она је чиста, чедна, божанска и зато се одржава и гаси на посебан начин.

Извори: Говор душе; Српски националисти; Србски Журнал-Сретен Петровић; ……фото- Верица Стојиљковић

На дрвеном мосту

већ дуго стојим

и гледам шуму

како се свлачи.

.

Светла река пода мном

листове собом

носи златножуте,

неисписане.

.

Тихо све дише,

сан од мене бежи

искиданих трака

заслепљује ме огледала зрака

.

Благи дах ветра

расплиће и сплиће

меке власи девојке

што к мени стиже.

Поезија Лужичких Срба;  Приредио Предраг Пипер

Вртаљ снега на косе ми стави

зорли човек што тежину нема.

Џаба беху беле као пуце груди.

Башка што ми из очију зора руди.

.

Кад се уста на мегден черече

закачаљке за свод су затурене.

Из белог грла реса ко да сабљом сече

цвокће зубље једну реч не порече.

.

Бечат човек на вр` носа гледа

нос му дође ко мушица на пушци.

Потегнуће ороз и на влас што вири

сијасетом му се натоварило легло.

.

Вртаљ снега на косе ми стави

док мажем каном беле ми увојке.

Воштим свећом гвоздензубе сојке

данух, ал` не нађох травке за гушевне бољке.

Због твоје љубави

Изгубио сам трезвеност

Пијан од љубави

Лудилом сам свезан

.

У овој маггли

себи сам стран

Тако сам пијан

Да сам пут изгубио

.

У врту

Видим само твој лик

Међу дрвећем и цвећем

Само твој мирис удишем

.

Пијан од екстазе

Више не разликујем

Пиће и пијанца

Ни Љубавника и Љубљеног

Огроздали плодови јесењи

што у вино из воде се творе.

Моћна помоћ зраци им сунчани

под којима бисер зрна бубре.

.

И Христос је воду овинио

духом светим када је окади.

Воду живу у лек ваплотио

њим да лечи а и да ослади.

.

Девојачка стопала су мала

да исцеде виноточни нектар

по зрнима жустро табанала

винског танца доносећи дар.

.

Коло што је по грожђу играло

беласало ноге над комином.

Бекријама искру је жарило

па их пекло ватрицом Љељовом.

.

Леп ритуал машина сменила.

Тиме вину отањила душу.

Момачком оку цуре уклонила.

Отежала да их бегенишу.

ГЛИНА (алб.Glinë) је река притока Gjadër у области Скадар. Река је задржала непромењено српско име које је вероватно добила по глини, врсти земљишта кроз које протиче.Није потребно објашњавати значење речи глина јер је и у савременом српском језику задржала исти облик и значење. Глина у Албанији има и своју имењаку у Хрватској, на Банији, где се налази и страдални, некад српски град Глина.

Дођи у траву високу да ти цветови пољубе колена.
Цветови лепо љубе као једина жена.
Ту лежим и ја и проводим своје лето како умем.
Трава коју преко дана улегнем
За малу ноћ се исправи
И влати опет као шума шуме.
И поново се, у јутро, при дну покрену мрави.
У свако јутро овде је добро као и у свако вече.
У подне: црним од сунца, зажедним, па пијем.
После, сенка почиње да расте и да ме тихо крије.
Кад је сутон:
Ја лежим наузнак и чекам да прва звезда потече.
Ја, наивни господар и црни слуга птица,
Волео бих и не бих волео да неко сврати.
Можда се испод других стопала неће исправити влати?

Кад се човек окрене лицем к Богу, сви путеви воде Богу.

Кад се човек окрене лицем од Бога, сви путеви воде у пропаст.

Ко се одсудно одрече Бога, и речју и срцем,, тај не може ништа

у животу учинити, што не би водило његовом потпуном разорењу,                                   

и телесном и душевном.

За то се не жури да тражиш џелата безбожнику. Он га је нашао

сам у себи, поузданијег него што му га сав свет може дати.

..

Н.В: “Мисли о добру и злу’

.