Добар друг ти вреди више

и од сунца и од кише,

и од шуме и од хлеба,

добар друг ти увек треба.

.
.Кад наиђу бриге многе

нема лека осим слоге,

и у добру и у беди

другарство ти злата вреди.

.

Ако имаш доброг друга,

невоља ће брзо проћи,

кад наиђе болест, туга,

без позива друг ће доћи.

.

Друг ће увек наћи речи

твоје туге да излечи.

.

П.З: “Лет изнад детињства“

У крајевима око Каблара било је увек много жестоких сукоба између Срба, који су се налазили у збеговима, и Турака. Турци су се плашили србских ратника, па су пред сваки поход говорили:

.

-Немојте тамо! Тамо нас увек секу и магање (убијау и мрцваре).

.

Од тог “магањења“, речи коју су Турци често употребљавали, један заселак у Рошцима доби име Цагање.

..

Р.М.М: “Јеличке легенде“

Сам сам и корак се вајка, не зна

на коју би страну:

путеви га изгубљени притисли,

сви развезани, а воде истом дану

са чије се светлости што пљушти неопрезна,

све више склањам

ружан што тренуци истекоше пре него ли мисли

о њиховом току,

брже него сам желео

бистрину вида

да јој просањам,

од чега се тамни сјај исплео

у одлуталом ми оку

иза гора и висока зида.
.

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

Месец и Сунце

Боје унутрашњост авиона,

Иза нас дан, испред мрак

.

Сунце и Месец

Омеђују време

Крилатог мехура

.

Плови барка

Кроз време,

Из зиме у лето

.

Намигну Месец

Сви уснуше исти сан

– Мали небески трик!

.

Звезде на небу

Семенкице у земљи

Светлуцају животом

.

Земља се омеђује Дугом

Човек уснама и очима,

У славу Сунца

.

Иза Сунца и кроз њега

Космос шаље поруке-

Један зрак – једно писмо

.

Прах из рога једнорога

Новости стижу

Из светова других

.

К.П: Књига – Љубав у кодовима

Као срна страшљива

Маглом огрнута у

Јесењем јутру

Тананим ногама и

Очима великим као мјесец

Кроз недосањани сан

Газиш опало лишће.

.

Прилазиш мом кревету

Прислањаш главу на

Моје груди.

.

Уздах проломи јутро

Које постаде

Један велики шарени цвијет

И са младе необране крушке

Над креветом

Капну суза радосница.

Прво цветање ове витке украсне биљке

У мојој башти у Тијанији индигоплавој

Донео сам је из Београда малецку и суву

Није давала знаке живота погнула круну

.

Засадио сам је у мали врт мојих предака

Залио водом са Рзава и дао хомео лекић

Уписао црвеним на дрвце поред биљчице

Бројке – за Биљке Вечност и Васкрсење

.

И шапнуо јој да нема умирања и сељења

И да је стигла ту на место благословено

Које јутром златом обасјава Жарко Сјајко

И мило јој запевах ведску песму за раст

.

Ево живе одрасле биљке ево првоцветова

У Духу их даривам свима који желе Љубав

Цветови су живи прецрт цвета наше Душе

А стабло је символ Кристала у корену цвета

.

Благодарим Ти Једини Боже који си у свему

У жутокљуном косу врапцу џивџану и орлу

У зекану брзану белом облаку земљи родници

У Тијанији расцветалој и васцелој Васељени

Прво цветање ове витке украсне биљке

.

И шапнуо јој да нема умирања и сељења

И да је стигла ту на место благословено

Које јутром златом обасјава Жарко Сјајко

И мило јој запевах ведску песму за раст

.

Ево живе одрасле биљке ево првоцветова

У Духу их даривам свима који желе Љубав

Цветови су живи прецрт цвета наше Душе

А стабло је символ Кристала у корену цвета

.

Благодарим Ти Једини Боже који си у свему

У жутокљуном косу врапцу џивџану и орлу

У зекану брзану белом облаку земљи родници

У Тијанији расцветалој и васцелој Васељени

Док сам унутра

све видим познајем знам

.

Али кад исиђем из себе

тада се ничега

одвећ не сећам

.

Док сам унутра

и Бог јесте у мени

и ја у Богу бивам

.

али кад изађем из себе

тада и Бог далеко

све даље гле

од мене бива

Волим кад лубеница зрије!

Тад разлива се сунце

на стотине својих бића

свако  уснулу земљу пољубљује !

.

Волим кад лубеница зри!

Тад месец крадом

под лишће јој завирује,

плод шарени милује!

Мириси неба

и боје раја

укуси тишине

зарони у сјећања кристално плава

љепоте , титрај Нове Земље

прво су створени вода па ватра

свијест па сврха

ВАТРА-АВАТАР

ВОДА-ДАО

изгори па опери

пепео распрши

челик окали

ланене хаљине

њишу се на вијетру

љубичаста сунца и пурпурне зоре

сањај-досањај

17  у зору

33 љета Господњег

испиј вјечност у капи горске росе

јер ту су виле плетенице плеле

соком медним безсмртност одврзле

јелек златни и кошуља бијела

око сјајно

грумен жада из змајевог гнијезда

и мисао златна

створена је

а сад пусти

нека лети

рашицу своју у струку притегни

исциједи пјесму из нектара цвјетног

из звијезда и ноћи

што миришу на бајке

и помилуј њежно

млад голуба сненог

.

Досањај….

И док ти усне тихо ћуте

док очај мили очај спрема

док анђели над гробом шуште

заспалих ћувара силуета дрема.

.

Тад узми руку, у руци пехар

дохвати горе све твоје мисли

рашири ветар разнесени

и одагнај лоших снова део

.

Обгрли месец и звезде далеке

узми у своје срце цвет

задржи осмех напуклог лица

и лети, лети високо што дуже!

.

Очи су сада далеко боље

усне су сада далеко лепше

мисли су сада на једном брроју

а летиш, летиш високо што дуже!

.

М.М: Збирка – “Пут ка светлости“