Владимиру и Тордис:
Ратницима Светлости
унутарњих светова
лепоте и сна

Лете ждралови про Беле Славије
У прамалеће лете Бели ждралови
И тугу са Севера на Југ проносе
Давно поробљених Белих Славјана

Лете ждралови про Беле Славије
И нико их не види
И не чује нико
Јер нема више слободних Славјана

На Белој Родини и нема Славјана

Лете ждралови про Беле Славије
И нека лете на белим ветрима
У неке далеке земље на Северу
Где можда још има достојних Славјана

Зову нас свакако,

одбачени од цивилизације одавно

плаше нас се јер нашу крв знају!

Нема компромиса с тамом!

.

Непобедиви иако рањени бесмо

исцели све тело јер у души стоји!

О, вукови моји!

.

Благословен урлик који кости леди

онима што хтедоше да одвежу таму,

саме слуге Нава измилеле међ људе

душе да им узму и да их осуде!

.

Састасмо се једном у праску стварања

договор и завет Творчевом истином

што кроз крв нам тече са нас се печати

на таму директно која нас се боји,

сијајте још јаче…

.

О, вукови моји!

Светло у Србији полако али сигурно разобличава све тамне структуре и њихове маске и обличја. 

.

Процес иде тако да они сами себе извуку из скривених џепова стварности, затим се сами представе ко су и на крају почну сами себе да једу. 

.

Све време мислећи да они светло уништавају да је све по плану и да они побеђују. На крају, последња слика пред њихов нестанак у тамном обличју је схватање шта им се управо десило а тада је већ крај процеса. 

.

Најлепши део свега овога је што цео процес и ток ствари изазове једна искра живе ватре. Она нечујно такне где треба и онда душе тих тамних све саме одраде јер желе слободу. Оне саме их извуку на светло дана, оне саме их изложе Сунцу живота и ватри која спаљује нечист. 

У тим процесима неопходно је да се само посматра без уплитања јер се ту види потпуна генеза и разобличавање. Разобличава се наметнути облик тамом а појави се изворни облик душе и бића. Процес је болан али неопходан. 

.

Траје колико траје и колико треба. 

.

На нивоу појединца може бити од дана до пар година а на нивоу земље могу проћи и векови али и дани, дух одлучује. 

.

Где је ту праведник, човек живота и љубави? 

.

Ту где треба, да слободно да искру ватре живе а она ће већ све остало да заврши. Искра жива мора доћи са живог човека, из његовог срца јер ту је стављена од Творца. 

.

Цео процес је у ствари препорађање духа о душе а затим и тела. 

.

Не мрзети. Схватити. Деловати. Волети. Одсећи гангрену прецизно и без оклевања.

Јер без тога нема оздрављења.

Извор: Звезда Род

Говоре ми …

да те виђају

у вечерњим сутонима

у сенкама дрвореда

ходаш обалом тихе реке

кораци ти све тиши

а године додирују

виолине ветрова

који са реком у двогласу

свирају тужне сонате

кидају умрло лишће

и бацају низ реку

…а сретни пролазе

осмехом загрљени

држе се за руке

ја им се радујем

и цртам стара сећања

наше љубави

која још боле

…сећања на тебе

са сјајем у трави

и ранама које пеку

кад пламеном горе

јер је део мене

отишао с тобом

…остани у мојим песмама.

.

Нисам издржао драга

на бранику љубави

пусти ме да сабирам

дане прохујале са вихором

а кад потоне ноћ

и звезде се погасе

поклонићу ти душу

да заједно сањамо

оно чега нема више

љубав није за себичне људе

она је привилегија

оних што се пре птица буде

…остани у мојим песмама.

.

Чуваћу за тебе

звезде у очима

да осветле уснули град

да у сећањима твојим

будем вечно млад

иако твоји растанци

оставише траг

знам да…реке теку

у истом смеру

без повратка извору

…кад не буде нас

нека остану песме.

Отвори се књига староставна

Писана на корицама старог храста

Да казује о временима што беху славна.

Изронише записи о звездама

Неких драгих далеких галаксија!

Појавише се слике вилин царстава,

Вајтмара и вајтмана

И путника у сребрним и златним оделима.

И засјајише се врхови препрвих планина

Заискрише срца давнашњих становника!

Задрхтах тада од нежног додира твог

И плима наступи

У трену том

.

Хтедох да кажем

Да те волим

Али страх уггуши навалу ту

Јер ми смо први пут били заједно

На том перону

.

Уз писак локомотиве

У заглушном хуку том

Сломих у себи отпор

И пољубих те

Као залог

И везу

И чвор

.

Тада сам рекао најлепшу реч

Која се изли из мене топло

И тада

И данас Ја опет кажем

САГАПО

Ова књига полази од Вере али се углавном бави Свезнањем.

Без Свезнања Вера најчешће бива ограничена.

40

Хришћани Верују у Христа али Јеврејски свештеници су Веровали у Мојсија и њихова Вера им није дозволила да прихвате Христа.

Књига која не исходи из књига Светих Отаца није прихватљива за хришћанске свештенике.

Књиге Светих Отаца утврђују хришћане у Вери док се овде играмо Свезнањем, Знањем Суштине.

Ова књига се заснива на Вери у Светога Духа која се заснива

на Вери у Сина а која је заснована на Вери у Оца.

„Немојте жалити што ја одлазим јер када не бих отишао не бих вам послао Утешитеља који ће вас свему научити.“

Црква не обухвата све што води Васкрсењу, као што је на пример Свезнање.

На неки начин је то Христ имао у виду када је рекао својим ученицима да не дирају човека који проповеда а не прикључује им се.

Играмо Јована.

Сада када смо савладали најтежи део, време је да се суочимо са нечим што је још много теже, уколико упорно покушавамо да разумемо. (мала шала)

Уколико само гледамо онда у једном тренутку све постаје невероватно једноставно. Толико једноставно да се то

41

речима не може описати. Постаје једноставније од најједноставнијег што можемо замислити. Када постане незамисливо једноставно можемо са сигурношћу рећи да смо срели Ништа.

Ова немогућа једноставност је могућа само на најједноставнији начин, ако останеш само на гледању.

Играмо Јована

Суштина има нешто што ниједна моћ са површине нема а то је неограниченост која немогуће претвара у могуће и то искључиво својим присуством.

Игра је прва фаза у научном процесу стицања Свезнања без стицања. Док се играмо само гледамо и не пада нам на памет стварање, играмо Јована.

Ову игру називамо бајком само зато што никоме не пада на памет да бајку примени у пракси.

Време стварања почиње тачно када „дође наше време“.

Ради се о крајње фином и једноставном процесу и само смо у таквим процесима носиоци Бога.

У свакој врсти постоји мноштво а само је једно за човека, постоје науке и науке а само је једна за човека и то она са којом је изграђена Нојева барка.

Играмо Јована.

42

Некада давно човек је био избачен из Раја, настало је човечанство без човека а са мноштвом људи и тиме је много тога изгубљено али је остала могућност да се много тога врати са јединством свих људи а вратиће се све и добити још много више када људи постану човек по човек.

Али вратимо се у време када је било све изгубљено и када пажљивије погледамо можемо видети да није баш све изгубљено.

Човек избачен из Раја је нешто као биљка ишчупана из корена када неминовно почиње да се распада.

Преко рода се могло остварити извесно јединство као последња жилица којом смо се држали близу Раја.

Међутим, нова рођења су доводила до новог удаљавања. Противтежа се успостављала одржавањем веза и поштовањем праотаца, Перуна, Сварога итд.

Уз помоћ Рода и Праотаца одолевали смо кукољу али је у једном тренутку кукољ превладао, негативно је превладало и блокирало приступ позитивном и тада и само тада када више нема решења, долази до интервенције Творца.

Рођена је личност без греха, без ичега што има везе са кукољем, без ичега негативног.

Рођена је у тренутку када је архетипски казан човечанства

43

био пун негативног.

Родивши се као син човечији он је преузео целину негативног а родивши се као син Божији посредством Духа Светога био је слободан од негативног. Крштењем се спустило позитивно и приближило негативном да би се овим односом као неком врстом електрошока освестила Суштина у Њему.

Само са освешћеном Суштином у себи Христ је могао преузети све грехе човечанства на себе.

Крштењем је Христ био инициран, зрак Суштине се спустио на крајње тачке у Њему, Суштина се повезала са Нојевом барком и ова барка је постала Суштина у Њему. Крштење се дешава у води јер је водоник такође носилац Суштине.

Када се неко крштава у цркви он је на крсту, раскрсници, и тада се одлучује за пут који води ка Христу, тада бива инициран као што је и Христ инициран. Али то је иницијација без освешћивања. Људи су превише везани за негативно да би се могли приближити целини позитивног, Суштини у себи.

Играмо се Свезнањем и ова игра нас ослобађа везаности. Током ове игре его Површине препушта управљање егу Суштине, онај који зна парцијално и релативно препушта управљање ономе који зна целовито и апсолутно а и један и други его сам ја. Са овим управљањем смо на линији и више

44

нема лево-десно. Его Суштине нас поставља тачно тамо где треба да будемо да би могло доћи до приближавања целине негативног и целине позитивног и варничења између њих, до паљења савршене унутрашње ватре, до паљења савршеног унутрашњег светла, до освешћивања неограниченом Свешћу Суштине. Ово је друго крштење, крштење у ватри које се дешава у Свезнању којим се стиже до крајњих тачака.

Кажу да је православље постојало и пре Христа и у праву су јер се често копије као макете појављују пре оригинала.

То је случај и са Сумерском религијом и са комунизмом.

Дуго смо живели под кукољем, дуго смо живот кукоља називали нашим а као и свака тврђава у таквим условима и наша се претворила у рушевину са пуно рупа коју је свако могао лако освојити.

Са свим оним што нам је дато ми смо неосвојиви али смо окрњени и свакоме од нас потребно је исцељење.

Наше је да се играмо Свезнањем а за исцељење да не бринемо јер се оно тада дешава спонтано, на савршен начин, без контраиндикација.

Кукољ олабави сваку циглу на тврђави, расте све више и заклони поглед, ограничи видике, сакрије хоризонт.

45

Мушкарац нпр.види само шта је жена рекла или урадила, како се обукла, да ли се нашминкала или се запустила, да ли је лепа или згодна а све је то само кукољ али не види у њој женски принцип.

Ако довољно упорно гледа у том смеру може видети и хоризонт, целину женског принципа што је уствари Творац.

Човек има непромењиво чврст, јак и добар карактер а људи имају исти такав карактер само без чврстине, подложан промени под притиском живота јер је човек укорењен у Суштини док људе учвршћује њена замена која је ограничена.

Само непромењиво чврстим карактером може се ићи до краја, до крајњих тачака које су уцртане само у најширој слици постојања, у којима се срећемо и забављамо са Суштином. Дакле, на Нојевој барци се забављамо са Суштином.

Људи често под тежином живота излаз виде у пречицама које доводе до тренутног олакшања али их удаљавају од Суштине, крње им карактер, руше им тврђаву.

Библијски Јов је пример особе чији карактер остаје

непромењен и неокрњен упркос крајње неповољним

животним условима.

46

Јован Крститељ се није одрекао истине ни за живу главу.

Увек је било како би се Библлијски рекло – праведника, али уз ову играчку којом се управо играмо биће их све више.

Ако је неко помислио да сам погрешио када сам рекао да се на Нојевој барци забављамо са Суштином, рећи ћу то још једном. Да, на Нојевој барци се забављамо са Савршеном Суштином. Исти образац постоји између нас и Суштине као између мушкарца и жене.

Однос између супротних полова, мушкарца и жене, је припрема за однос између супротних полова човека, Суштине и Површине.

Мушкарац и жена могу једно друго подржавати и уздизати све до крајњих тачака а могу се блокирати и унижавати све до дна дна. И дан данас су чести куршлуси између мужа и жене а они су недопустиви између Суштине и Површине. Свети Дух преко Свезнања и ега Суштине нас поставља у став у коме не може доћи до лошег исхода и зато смо на линији.

Зато је и речено да ће се хула на Оца и Сина опростити али неће хула на Светога Духа.

Као што код момка и девојке постоји забављање пре брака постоји исти образац и између Суштине и Површине.

47

Неко девојци пева:

„ У срцу моме живиш само ти

једина моја љубави,“

а ја то певам и Суштини и жени јер су оне на неки начин за мене једно.

И саму Суштину дефинишу супротни полови Бог и Творац, површина Суштине и суштина Суштине.

Играмо Јована.

Рекао сам ономад а то ћу рећи и сада да је зима изразТворца

Небеске Мајке, а лето Бога, а исто то ћу рећи и за ноћ и дан.

Творац је тама Знањем обасјана а Бог је Светлост, како би рекла Вера Бојичић из женске перспективе.

Сви знамо шта су ноћ и дан за људе али тек са знањем Творца и знањем Бога можемо знати шта су ноћ и дан за Човека. За људе је кључно Сунце а за Човека је кључно унутрашње Сунце, Суштина.

Унутрашње процесе је веома тешко разумети и у томе не помаже много поновно и поновно ишчитавање али ако ишчитавамо више пута само да би видели онда ћемо и видети а тада све постаје једноставно и потпуно јасно.

Потребно је ишчитавањем пробити пут до сопственог виђења а онда ишчитано узети као сведочење.

48

Када је особа у мраку поводом неког питања довољно је да сабране пажње гледа у правцу онога што га интересује и у једном тренутку као да се склони магла, као да сване дан и особа бива обасјана али не дневном светлошћу већ Знањем и не било којим знањем већ Свезнањем ако се држи крајњих тачака.

Свезнање зрачи светлошћу чији извор није Нешто већ Ништа.

Прихватили смо као аксиом чињеницу да нешто настаје из нечега али је првобитно све настало из Ничега.

Од праха правимо прах али и од даха или духа можемо правити прах и тек ћемо.

„И би реч…“

Свезнање обасјава, ствара без стварања, само на реч, и теорија је и пракса истовремено и још много тога што га чини јединственим у односу на свако друго знање и то је образац.

Увек је само један од своје врсте носилац Неограниченог.

Свезнање је знање Суштине која је атом Ничега, атом који је у Ничему и целокупно Ништа је у њему.

Суштина је атом Ничега, Бића или даха које се од праха разликује по томе што има неограничену дубину.

Пало Небо које игра улогу Суштине је само слика Бића јер нема ту неограниченост, оно јесте Небо али ограничено.

Девојка плаче у цркви,
немим сузама се мрзне ветар,
а поред ње иду возови
у мало познати мраз.
.
Возови одлазе са перона –
њихова бука је већ несносна;
сигурно ће опет неко заплакати
међу тим проласцима вагона.
.
Магла нам седа на храмове
и замагљује нам очи тајно…
.
У храму –
нема девојчица
као да
плаче
наглас.

.

Избор сачинио Алексеј Иванович Чарота

Са белоруског језика превела Дајана Лазаревић

Извор: Пројекат Растко

У неким болестима лекари препоручују што већу дозу лека,

као на пример: пиј воде што више можеш!

Вера је сигуран лек нашој души само када се узима у највећој дози.

Веруј што више можеш!

Оставио си иза себе осмех

пун Љубави

и исконске сузе што извиру

светлости воде.

ЕВО ЧОВЕКА!

повикаше грешни…

Сваки дамар у оку ми титра

јер други пут си међу нама

грешницима подлим.

И гле!

Повратком отвараш нам та

стегнута срца.

Дошао си грехе да очистиш силне.

Клекните на колена ви

смртници смешни.

Молитвама се Свемир отворио

Сузама перемо крваве сузе своје

ДА

ЕВО ЧОВЕКА.