Тамо било је врелине

Било је разноразних

Пријемчивих

 Снова који воле

Који се љубу…

.

Не подударасмо се

Не тражисмо се

Не гордисмо се…

Не лутасмо…

.

Тонух, потонух,

 осмислих се!

Након већ доста објава о тајном знању унутар азбучног система и тајном значењу азбучних слова понаособ (от А до З), шта можемо о Азбуци рећи? Да ли је то писмо које смо преписали от Грка? Да ли је такво једно писмо и систем који оно чини могло да постане от једне окрњене копије хебрејског алфабета какав је грчки алфавит? Да ли је Азбука почетак словенске писмености из 9. века? Да ли су Азбуку могли да смисле два наводно Грка из Солуна?

Азбучни круг от 16 поља и 4 (5) целине је, као што сам већ писао, и својеврстан коледар. Четири целине можемо посматрати и као четири животне доби. А је детињство (Б, В, Г, Д) када се развијају чула и тело – када узимамо први дах (АЗ), отварамо уши и очи (БУКИ, ВИДИ), проговарамо (ГЛАГОЛИ) и осећамо радост (ДОБРО). Е је младост (Ж, Ѕ, З, И) када постајемо независни (ЕСТ), истражујемо живот (ЖИВОТ), развијамо сексуалност (ЅИЛО) и чулност (ЗЕМЉА) и постајемо учесник друштва (ИЖЕ). О је зрело доба када постајемо зрела личност (ОН), улазимо у полне относе (КАКО), развијамо се друштвено и професионално (ЉУДИ), улазимо у брак (МИСЛИТИ), оснивамо дом и зачињемо потомство (НАШ). У је старост (П, Р, С, Т), време мудрости (УК) када се смирују страсти (ПОКОИ), када снага духа превладава над телом (РЦИ), када убирамо славу и светост свог проживљеног века (СЛОВО) и када се најзад успињемо на небо (ТВЕРД).

Слова у приказаној кружној шеми немају само једносмерни кружни относ већ и међусобно супротне относе и паралелне као у огледалу. Рецимо словуу ЗЕМЉА је паралелно (преко пута) слово ЉУДИ. ЗЕМЉА и ЉУДИ су на истој равни – људи су на Земљи и от Земље. Супротно слову ЗЕМЉА стоји СЛОВО – Слава је небеска ствар – мост који душе повезује са Правом и стога је супротна Земљи. Супротно слову ЉУДИ стоји слово ВИДИ – Вид као светлост (и божанство Сунца) такође долази са Небеса што је супротно људима који стоје на Земљи итд.

Да би са овом објавом завршио опис десног азбучног полукруга описаћу слово ИЖЕ. ИЖЕ носи значење: који (И Живот Есть). ИЖЕ или само И је везник у словенским језицима и сродан је речи УЖЕ – нешто што везује – сужава. ИЖЕ које се налази при врху године пада у време Близанаца. И је графичка представа споја две стране године, две стране тела, две стране лица – представа Близанаца у свима нама и у свему што постоји. За време „врха“ године у србском и руском предању везују се приче о браћи Купали и Коледу или о близанцима Купалу и Костроми. Два краја године као две крајности Свевишњег које су ИСТЕ само супротне, као у огледалу.

Са завршетком периода ИЖЕ, долази дан дугодневнице (која заправо траје три дана) и она отговара слову i. Дугодневница је време када Сунце врши свој пун утицај на планету Земљу, када је у највећој мери обасипа хранљивим елементима. То је време пуног процвата природе а самим тим и људског бића – највећи потенцијал животне енергије. Животна енергија се поступно пење кроз човекову вертикалу от краткодневнице до дугодневнице. Слово i је представа кичмене енергетске вертикале са трећим оком относно епифизом или ВИД чакром на врху – на челу. У црквеним текстовима наилазимо и на варијанту слова i са две тачке на врху уместо једне (два телесна ока). На време дугодневнице относно слова i пада празник ВИДОВДАН.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, тринаести наставак)

дванаест дугих до неба корака

у крви жарходно опет трепери

скривени слатком топлином мрака

успињемо се пред умирдвери

.

перивој уздаха у длану игра

дрхте колена над превојима

у нама зорује неуморчигра

што на хиљаде несана има

.

време предахе плакањем мери

сплетени дишемо снове од јаве

на ране од обесних растанзвери

.

нижемо пољубе од мелемтраве

стазама свете љубави трака

дванаест дугих до неба корака

Као успутно љубљена жена

Курва, бестидница,

Тај лијепи град

Наслоњен на обале

Двије ријеке

Маше ми,

Испраћа ме,

Трепће својим крововима

Под сунцем пресликана

У обе ријеке које су

Само бестидно раширене ноге жене

Мирише на свеже поливене улице

Цигарету после секса

Зове ме да се вратим

Тамо гдје гријех започесмо и

Гдје се успутно љуби.

Одлазим,

У глави безуспјешно сабирајући

Колико сам се пута вратио

Том граду, лијепој курви!

Одлазим….

Рече Господ људем својим:

„Хоћу, децо, да вас спојим,

да вас спојим веригама,

миљем, вером и надама!

Јер ако вас спојит неће

мога раја плетицвеће,

хоће да вас обавије

клупче змије враголије!”

Прислушкујем божјем слову,

довијам се благослову,

у слушању услиша ме:

цветак један паде на ме.

Замириса око мене,

пун сам среће нечувене,

пун сам миља, пун сам вере,

а надама нема мере.

Ој, та пун сам свега трога

поред овог цвета мога,

ох, та ти си, ти си, мила,

ти си ми тај цветак била.

И сетим се божјег слова

небескога благослова,

да покажем да га штујем,

дарак његов исцелујем.

Дарак, усне састављене,

кô карике две румене,

свет нек види каквим стоји

веригама да се споји.

Фото: Никола Педовић, Г. Дубац – Гуча

целој причи крај је пре почетка

имало се а онда се није

живот учиш из рекламног летка

сањаш онда кад ти се не сније

.

све се дакле изврнуло нагло

и у томе стоји приче сиже

пола света више се но сагло

пола дрхти не сме да се диже

.

жив си значи и то ти је мана

проговориш – е то ти је грђе

судбина ти давно зацртана

.

не очисти ништа те од рђе

виси – само даље од дрвета

ето то је она тајна света

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“

Слово З у Азбуци носи назив ЗЕМЉА и оно отговара коренскиј чакри, у јоги познатој као МУЛАДАРА.

Средиште коренске чакре налази се на међици између полног органа и чмара. Коренска чакра ЗЕМЉА представља човеково уземљење – његову везу са Земљом, и извориште је животне енергије. Из ЗЕМЉЕ извиру четири базична нагона који управљају природу тела и служе његовом очувању а то су: нагон за храном и водом, нагон за сном, нагон за сигурношћу (за склоништем) и нагон за сексом.

ЗЕМЉА или СЕМЉА (богиња СЕМЕЛА код Трачана) у својој основи садржи реч СЕМЕ. Семе из Земље клија и рађа живот. Како је ЗЕМЉА наша веза са тлом, са коренима, са прецима – та се веза на човековом телу испољава у виду оплодних органа који су смештени у подручју ЗЕМЉА чакре. Сва тела су потекла из оплодних органа својих родитеља, из мужког семена и оплођене женске материце. Такође наше потомство (васкрс предака) се продужава путем оплодних органа и тако у безкрај. Зато слово З носи облик женске материце (обрнути троугао) и мужких јаја (квачица која представља семе које зарања испод земље – записује се испод линије писма). Зато су мужка јаја и смештена симболично испод кичмене вертикале (испод Земље) као што се и семе сеје испод површине Земље да би родило, док су женске јајне ћелије смештене у доњем стомаку.

Представа обрнутог троугла који описује лик слова З супротна је представи троугла коју описује лик слова А и у некој мери Д. ЗЕМЉА је представа животне силе која се из коренске чакре пење уздуж кичме до срца – до ДОБРА. АЗ је представа духовне силе које се кроз теме низ кичму спушта до ДОБРА. Док се духовна сила грана и шири из тачке јединства отозго на доле, животна сила се грана и шири отоздо на горе. А је представа Неба, З је представа Земље и оба су садржана у свести о себи – АЗ. Зато када кажемо ЈА ЈЕСАМ (АЗЪ ЕСМЬ) значи да Небо и Земља Јесу –  да јесмо целом својом енергетском вертикалом (Духом и Телом), от корена до темена, или што би народски рекли: от главе до пете. У таквој свести о себи садржани су све законитости и равни Свемира – смештени у човековом телу. Зато је кроз спознају целокупности човековог бића могућа спознаја Свевишњег бића и Његовог Свемира.

Слово З носи вредност броја 7 а његов лик какав има у (старословенској/црквенословенској) Азбуци показује да је от слова З изведен број 7 (само му је одузета доња квачица). Након 12. века када је слово Ѕ изгубило своју гласовну вредност (дз) у већини словенских језика, почело га је замењивати слово З. Међутим, још неко време на оним местима где је некада било слово Ѕ, слово З које га је заменило, записивало се са пречкицом на средини, баш попут писаног броја 7. Савремено слово З је заобљено и исцело се пише над линијом писма и не подсећа више на број 7 већ на број 3.

Са словом ЗЕМЉА у потпуности је испољен Зрак стварања у телу човековом, уздуж кичме – енергетске вертикале коју чине 7 енергетских кола относно чакри. ЗЕМЉА је седма раван Зрака стварања и седма чакра у човековом телу. Међутим ту су још две рамене чакре које се из ДОБРА шире водоравно, стога чакри има и 9. Као што от А до З има 9 слова али 7 сугласника.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, дванаести наставак)