Ми у Светој Тијанији имамо „своју“ дугу.

Знамо оба извора из којих пије воду.

Нажалост, имамо и страшни Тијанадо,

који је јуче протутњао земљом Тијанијом,

спустио страшну кишу,

која је испунила потоке,

препунила пољовиту реку Тијану,

преплавила пашњаке, лековите гајеве,

засаде који живот значе, разорила мост

и отпловила у реку Бјелицу.

На крају се појавио Жарко Сјајко,

испружио злаћане и топле руке,

које доносе радост и смирење,

и које све доводе у ред.

У предвечерје  злати се

и наранџи  обрис „Слаткога светла“.

Погледај –

Показаће ти лептир

колико је био немиран у мени.

.

Небо светли, севају муње

то Перун напушта двор у кочији.

Погледај –

Показаће ти гром

колико је пуцао у мени.

.

У зору тама открива

бело лице.

Погледај –

Показаће ти дан

колико сијам.

Слика: Кераса Висулчева (нет страница Сутерен)

Благо оном народу који ропство трпи,
а свест им је свима сасвим пробуђена.
Он има снагу одакле да црпи.
За њега долазе сретнија времена!

.

Тешко је народу што је у слободи,
а људи му немају развијене свести.
Њих све ка ропству и пропасти води.
Сами ће себе у ропство довести!

.

Благо болесноме који се пробуди,
па почне тражит’ за ту болест лека.
Тај иде ка друштву најздравијих људи,
у сусрет судбини срећнога човека,

.

а јадан је онај што је препун здравља,
а не зна здравље своје да негује,
већ сваке ноћи чашицом наздравља
и сваким даном све се више трује.

.

Нема ничег’ да се потрошит’ не може
и ничег да се не може зарадит’,
богат може остат’ го, до голе коже,
а сиромах воћем нјслађим се сладит’.

.

Свакога ће од нас Господ искушати:
платити толико, кол’ко зарадимо.
Свакоме ће право по заслузи дати,
а свако је избор за одлуке им’о.

.

-књига „Путевима славе“

слика Зорана Анђелковића- нет страницa „Serbian Times“

Колики треба да су царева рука и царев мач,

колико му похлепе треба,злата и просјака,

колико мрака, ухода и протува,

колико дворјана, придворица и удворица,

колико писара, говорника, гласника и добошара,

колико шарених парада, комедија и паравана,

колико кварежи треба у даху целе свите

да би и ЈЕЗИК НАСУШНИ ШИРИО ЗАДАХ?

Случајно и лудо питање

док пас лавежом уједа звезду

на ЧИСТОМ ЈЕЗИКУ ОЦА СВОГ И МАТЕРЕ.

Лако је њему.

У пасјем свету олош напада ћутке,

самсаре из далека заобилазе пунокрвне,

а само елита са педигреом

учествује у јавном животу

и иде на параде.

– фотографија преузета са  нет странице „Венецијанске маске и цветни аранжмани“

Стару планину напада нова класа,

Стару планину напада нова класа,

банда потокождера, изворопија

одузима народу основно право гласа,

та профитерска ружна лоповија.

.

Понижава Србију, не поштује законе,

док кукају кукуреци и плачу жалфије,

иза корумпиране власти траже заклоне

убице природописа и географије.

.

Свакога јутра у паници чекамо вест

да ли је инсект исукао отровну рилицу

загадио нам и језик, изврнуо свест

и у безакоње гурнуо ћирилицу.

.

Док не почне народ луди да се буди,

док не никне расковник у српском кршу,

о исконском праву срна, медведа и људи

неће ћутати Ћута, певаће и даље Ршум.

Сакрићу опет оног правог себе,

по ко зна који пут.

Одглумићу неког другог од беде,

изобличен, бесан и љут.

.

Сакрићу опет оног правог себе,

као да живим лажно,

али оригинал упорно маску гребе,

болно и снажно.

.

Сакрићу опет оног правог себе,

да не изазовем скандал,

јер шокирам малограђанске амебе,

тиме што сам оригинал!

.

Сакрићу опет оног правог себе.

Сам себе не препознајем.

А када оригинали маске победе,

целога себе ћу да дајем.

.
Сакрићу опет оног правог себе,

макар у бунтовни стих.

Ту оригинал увек маску поједе

и ту онда нисам скривен и тих.

~Неће је бити катастрофе. Макар и на трен пре, али ће се до ње пробудити у срцима делићи Душе, осећања, знања, развејана по пространству девојчицом Анастом. И жене многе и мушкарци, својим ће помислима зауставити катастрофу коју свет још не види.И људи, у димензији антиразума,прогледаће изненада. ПОЧЕЋЕ СВЕТ НОВИ ДА СТВАРАЈУ, НЕВИЂЕН НИ ОД KОГА ДО САДА.
Они, стекавши искуство антиразума и Разума истовремено, супротности ће у хармонично сјединити. И оваплотиће у материји и духу промисли Божанских порива. Неће их тек оваплотити. Своју визију ће допуњавати савршенствима. ~

-фотографија преузета са фб странице „Звонећи кедри“

Седам златноглавих ангелских врхова.

Седам архангела, највиших духова:

Михаил је први, мач за супостате,

Мачем он раздаје богоборним плате.

Гаврил благовесник Божијег ваплоћења

И пречудни тајник људскога спасења.

Рафаил ко сунце Тројичин је слуга,

Он је лекар људских големих недуга.

Урил је сијање светлости Божије

Он је просветитељ душе човечије.

Салатил — молитељ, молитве подноси,

И молитве људске пред Бога износи.

Јегудил славитељ Бога Свесилнога,

Он на славу бодри човека вољнога,

Варахил даватељ благослова неба,

Он од Бога даје што људима треба.

(ЈЕДНО ПЕСНИЧКО ЈАСНОВИЂЕЊЕ, 2013.ГОДИНА)

.

То није

само земља!

Ни оно

на земљи!

Нити под земљом;

нити над земљом –

 што видиш и чујеш

што можеш отети!

Не, то још није

Домаја Србија!

Далеко одавде,

иза свих обзорја;

у тишини светова уснулих,

у зелен-плаветном

 Кругу Вечерњаче;

где бели ветри

Срп Месечев њишу,

понад борова витих

 у студеној ноћи;

где вучји чопори

сетно завијају,

подно горја

у свит зорја;

где кликтај орла

буди најлепше снове,

и где нас греју

Три Сунца

Поноћна!

Е, тамо, гле!

од света скривена –

у срцима нашим,

у душама нашим,

у сновима нашим –

бива и пребива

Домаја Србија!

Коју нико

никад –

укротио није;

освојио није;

оробио није!