Колико је времена прошло од рођења трагедије

чини ми се као од пршлог пуног месеца.

Жао ми је због тога моја публико.

Имали сте избор да испразните салу

или да се одазовете.

Ни једно ни друго се није догодило

смрт је привиђее без церемонијала.

Има ли нешто горе од ваздуха

од удахни и издахни.

Гледамо се очи у очи као џелат и жртва.

Ко ће кога, шта мислите?

Као по наредби климамо главама

пратећи руке и вратове.

Нисам убеђена у будућност покрета

већ у писмо,

и компјутер опонаша безуспешност

јер је то реклама.

Ви волите забаву, моја публико,

а то се скупо плаћа

јер заборав смрти је Ваша одлука и судбина.

Спашавање је ипак почело рођењем трагедије.

Спасићемо намернике и децу,

жртвоваћемо напредне музике

и најплодније женке,

све животиње нек остану

оне ће послужити за експеримент

у другим бољим условима.

Немамо избор, за први дан младог месеца

завршићемо рулет:

на броју седам родиће се рођење трагедије,

седме године, седмог месеца,

седмог дана у седам сати,

сваки седми преостаће да послужи

за израду смокинга и осталог прибора

за свечаност.

.

Ако идете напред осврните се, ако идете назад

гледајте испред себе да вас не изненади

онај који вас стално гледа у очи.

Поштен свет је најнечаснији

Чекају свој ред за окрутности

А рођење трагедије је ту сасвим близу,

Свануће је тако неуверљиво

Спрам мириса уништења.

Х.Ш.Исаков: Збирка –“Потрес мозга у Африци“

 

Ил’ орати или војевати.

Не буди сваком лонцу поклопац.

Слађа је са своје гомиле слама, него са туђе сено-

Празно буре даљ е одјекује.

Вино не вели: хајде, него: седиии.

Срдиту попу празне бисаге.

Опатриии, али и издржи.

Навро к’о маче у варенику.

Жена човека тура у вр’ совре – жена човека тура у дну совре.

Млад човек – мутна вода.

Њих двије, к’о двије кроз прошће.

Свецу пали једну свећу, а ђаволу двије.

За сиромаха и поток воде поплава.

Лежи на парама к’о гуја на јајима.

Док чује Бог – искуља дроб.

Нема лажи без сиједе браде, ни истине без ђетиње главе.

Није крива Дрина што нема ћуприју.

Ради тога ни пијан не би запјевао.

Љуто сирће и свој суд гризе.

Пас нити коску глође, нити другом даје.

Ника – Никола Стојић: “Драгачевске приче и предања“

 

Језик је жива творевина сваког народа и стално се мења. Неке речи улазе у употребу, друге излазе, а има и оних које после неког времена постану потпуно заборављене.

Представљамо вам речи за које многи од вас вероватно нису никад чули.  Зато, бришемо прашину са неких од тих израза и представљамо вам 20 које су користили стари Срби, а чије значење данас ретко ко зна!

БРКЉАЧИТИ – нејасно говорити, мумљати, брондати

ВАЈКАТИ – жалити се, кајати се; “Невајкај се на живот, већ се ватај каквог честитог посла!” – вели народна пословица.

ГЕКНУТИ –умрети, али и пропасти (финансијски)

ДОСТ – пријатељ, а одатлеје ДОСТЛУК – пријатељство

ЕГЕДА – виолина; “Са својом дворском музиком (с егедама) и с неколико момака … пошаље [их] у цркву те се венчају” – Вук Караџић

ЖДРЕПЧОВИТ – коњ који је спреман за парење, али у пренесеном смислу и мушкарац који мисли само на “шврљање и швалерисање”

ИЗВАНЉУДНИК – нечовек, човек без људскости

ЈАРА – велика врућина ако се односи на временске услове, али може да значи и повишену температуру тела, грозницу

ЛИПЦАЛ – угинуо, обично се односи на животињу.Одатле је настала реч “ЛИПСАО” са истим значењем

ЉЕСАК – сјај, одблесак; “Одљеска зимско сунца … изгледало је топиво прозирно” – ПетарПецијаПетровић

МАКАЊА – мало, сићушно дете, ситно “попут макова зрна”

НЕКЊА – прекјуче

ЊЕГОВСКИ – карактеристичан за њега, њему својствен; “љутакрв” – ВељкоПетровић

ОКНУТИ – викнути, дозвати некога

ПОЛЗА – корист, добитак, успех

ЋУТУК – глупак, будала

УСРЖИТИ – учинити да нешто скроз захвати, да продре у срж нечега

ХРШУМ – повика, вика њена некога, љутња (још и “РШУМ”)

ЦУБОК – изнутрица

ЏАМБАСИН – трговац, продавац (још и “ЏАМБАС”)

Извор: Rasen – Ћирилица

 

Час, као змија, до клупка

Савивши се крај срца – баје.

Час да гуче ко гугутка,

Са белога окна не стаје.

.

Час блесне кроз иње сјајно

Ил личи на уснуло цвеће…

Али сигурно и тајно

Одводи од мира и среће.

.

Уме да рида – у сети

С виолинском молитвом меком.

Страшно је кад се осети

У незнаном осмеху неком.

Црна ноћца већ је пала,

Сомот тамни раширила,

Звезде сјаје и трепере,

Свод небески украсила.

.

Тело трошно, тело чврсто,

У санак пада меки,

Душа живну, па се вину,

У други свет неки.

.

Лута, скита, глумата се,

Улоге игра различите,

Свуда свој траг оставља,

Сваком тешкоћом се забавља.

.

Када реши тај задатак

Она телу опет хита,

Улеће у њега брижна,

Испод сунчевих копита .

Стрпљење,

праштање

и радост ,

“Kо нема стрпљења с нама када грешимо,

не воли нас.

Не воли нас ни онај ко нам не прашта.

Најмање нас воли онај ко се не радује нашој поправци.

Стрпљење, праштање и радост три су

главне особине Божанске љубави.

То су особине и сваке праве љубави – ако уопште има

какве друге љубави сем Божанске.

Без ове три особине љубав није љубав.

Децембар.
Светлуца брусница у шећеру.
Пусте галерије поља.
Крију се у снегу
травнате тканине,
скрива се у ињу пруће.
.
Никада не дирнута,
дише маховина,
под крошњама
стењу мочваре,
мирише смола
врела и похлепна,
врела, као сунце, гори.
.
Хладно је.
Мраз раздире образе,
стиска у тужном наручјку.
Тулим се у кожух,
у топлу капу,
журим кући,
носећи нарамак дрва.

(белор. Цімур Буйко)

Избор белоруске поезије – Алексеј Иванович Чарота

Превод – Дајана Лазаревић

Пројекат Растко – извор

Фото: Никола Педовић, Г. Дубац – Гуча

Буди близу,

На замах орлових крила,

На сове блажене хук,

На црвеноглавог детлића звук!

.

Буди близу,

Кад над пољем капи светла падају,

Кад ветрови врхове планина милују,

Кад бели каменови очи отварају!

.

Буди близу,

На срца откуцај,

На реч љубави помишљену,

На прстохват, буди близу!