Пробуди се
мило моје
Вријеме је
да се крене
.
Чекају нас нова јутра
Туђе небо боље сутра
.
Крила су нам вјетар луди
Јастук успавана луна
Душа на пут осуђена
Некад празна
Некад пуна
.
Само пружи
своје руке
и привиј се
на моје груди
Ниси ти
за овај чемер
Ове лажи
Ове блуди
.
Злу судбину
звијезде кроје
Страх и туга
у срцу се боре
.
Боле дани
Јутра боле
Боле слике
Боле снови
Боле сјене
.
Ал највише боли
она суза брижна
.
Она горка
Она тешка
што на мртву земљу
без снаге
и без наде
Старачки
без гласа паде
.
Ал нема страха
мило моје
док ме грле
руке твоје
.
Нема страха
мило моје
Анђели се
за нас моле

Фото: Анђео; Википедија

Опрости ми данe без наде,
јаблане са високе гране.
Опрости ми Косово драго,
што мртваке на заштиту шаљем,
свануће и теби које јутро,
јутро, без кише и таме.
.
Опрости ми живот без живота,
мајку што ме теби посла.
Опрости ми Косово драго,
без љубави нема теби спаса
за покољ се људи буде,
јутро без среће и слада.
.
Опрости ми Боже свако слово,
немој да ми име
пред олтаром пишеш.
На Косову завладаће човек,
умреће сваки,
што ти лоше пише.

Фото: Косово; Википедија

Док на хоризонту нестајеш,
појавиш се рађањем сунца.
Увек ми се вратиш у лику војника.
Радоваше се деца игри бесмртника.
Мој си орден на грудима
Савски и славски.

Фото: Излазак сунца; Википедија

У сан ми синоћ дође
Човјек у капици и бијелој одори
Па ми пријети
Па ми страхом збори
Не пријети ми
мрачни створе
Мене чекају величанствена постојања
Овдје сам да теби кажем
ДОСТА
Доста да се најбољи међу најбољима жртвују
Диста да се најбољи на крст разапиње
Да би овим свјетом владала тама и незнање
Он је мој анђео чувар
Разлог надолазећим чудима
Он живи у мом срцу и мојим грудима
Ил ће бити воља Божија
И наша од Бога дата Лука
у Љубави и радости мирна
Или овок пута
Неће остат ни пепела ни камена
Нема нас
Неће бити ни вас
Три првостворена змаја
Чекају знак у прави час
Чудан санак, чудан

Фото: Анђео чувар; Википедија

У поноћ је моја кроћена змија шареница
Клиснула према врху седмороге хридине
Баш када прекорачих брдо врлина и зала
После тисућу дана упошћавања ега и ала
На исцеђеној капи соме и трунчици хране
Кључним упитима који буше просторе тамне
Тражим од четрдесет и два госпара суд-бине
Да отворе све моје унутарње уставе и бране
И да се од седала до неба попне жеравица
.
На троуглој заравни одакле се сужава стаза
Созерцавам мудрост двоточке десете ламе
И испирам тајинство многих пада и узлаза
.
Прелазим планинско језеро са влагом жене
Мишића упредених алхемијом мушкарца
Губим ум губим ра-зум и као да нема мене
.
Снажном тачкицом свести затварам три ока
Загледан кроз сушт качим се за вечност
Ра-скидам вековне окове са мисленог тока
.
Усијане ватре пеку шкрип уморних плућа
Док ухрамљујем утројену пажњу тешку као миом
Идем без камен-туге без лед-пркоса без поноса
Кушам најдубље облике бола језика сува и врућа
И пробијам се живно у близину Петог анђела
Ка љубав-правди и вертикали Учења Логоса
Одакле се открива или пада усред пакла врела
Препрошћавам дубоке кланце и реке-препреке
На Бистрави хватам моју змију спојену са Змијом

Фото: Енергија кундалини;Википедија

Лиму

Ту, гдје се воде састављају
И ломе узалудно
Гдје камен памти
А сузе се враћају
Као потврда
Бескорисних сјећања
Гдје коријење збуњено
Вири из воде
Гдје врбе ћуте
А рибе и сјенке промичу
У безвријеме
Ту долазим измрвљен
И састављам се собом

Фото: Река Лим; Википедија

Вребно на кост чеону
Пси несити од незнани
Неумовима на умове непрелазне
На губитнике злобљу свикле
.
Да затру грабно стрвинарски
Из неманије рђе безимене
Клицу племно животворну
Корен жилни питомуше милолисне
.
Рабни недоједи алосни
Угнути разливајући незакоње
Трагове утиру усковитлано
Људскости правдашке од вајкада
.
До мелема пелинскога
Лелекања телалскога црнослутног
Нетрага недођије недовидне
У расуло

Фото: Чеона кост; Википедија

Дижу се људи и руше споменици,
затим се дижу споменици и руше људи.
.
Нико није толико бесмртан
колико је смртан.
.
Не може се бити против сваке реакције,
Надам се да ћемо хемијску реакцију ипак задржати.
.
Живот испуњен сновима, то је глупост.
Мој сан су снови испуњени животом-
–
Паметан вођа увек опрашта народу
све своје грешке.
.
Убити бесмртног човека, то је сан
сваког правог џелата.
.
Ми се никада не враћамо на нешто старо,
увек се враћамо на нешто ново.
.
Бог је био изненађен кад је чуо да га нема.
Ја сам се запрепастио кад сам чуо да постојим.
.
Чим човек закорачи једна му је нога на родном тлу,
а друга је већ изнад отаџбине.
.
Говорници су заљубљени у говорнице
и никада их неће напустити.

Фото: Говорник за говорницом; Википедија

Песникова бајка која можда и није бајка

Незахвалан је, тежак, па и немогућ посао процењивати друге.Али, ипак, процењивача има на сваком кораку. Да би неко знано процењивао друге, добро је да најпре види себе. И добро је да скине тамне наокле са свих својих окулара, и да крене у потрагу са свим потребним алатима, духовним – мотикама, тестерама, будацима, крамповима, риљачима… па, боме, и са духовним – бомбама, динамитом и… ко зна са којим још алатом.

Онда је неопходно да крене у најдубље рударење кроз сопствене мрачне провалије, тунеле, вијадукте, сталагмите и сталактите, мутне реке и стрме водопаде… да среће, да их гледа у жарне очи, и да се с њима бори – крокане, крокодиле, тигрове, змајеве, диносаурусе, антропотелекине, анимаманимеконде, потом страшне невидљивевишебојне и мрачне ентитете, и много, много других сила.

Али ту није крај за дубинског истраживача. Чека га и пролаз кроз низ посвећења за Витезe Праисконог Реда код велелепог Мансанмана Оствареног који се посвећенику показује као

Многолики Страшни. О тежини тих посвећења могу да посведоче велики витези – Сабина Сијено, Буљубша Златна Нит, Сурђон Велики Играч, Надзевз Штит Штит, Митрил од Кенгурије, Анак Шива Анак Шива, Драгон Пламеног Језика, Вила Мала Језера, Благоје Стрелац Ариљац, Видница Мануел Пламбера, Орана Бела Веверица, Љубиша Ловац на Аждахе, Оанде Норвиџ Велики Ариана Свезнајна, и многи, многи други.

.Витези који издрже и прођу тешка посвећења потпуно промене свој живот. Никада више никога не оговарају или негативно процењују. Они схватају да других особа нема већ постоји Света Једнота. Поштују минерале, биљке, животиње, бића других светова различитих од људи, светле духове, богове – чуваре сила, поштују велике учитеље, поштују Живот. Спремни су да помогну старим и безпомоћним, спремни су за извршење тешких па и врло опасних задатака као помоћ Заједници. И спремни су да и даље уче идући радосно својим духовним путем, свесни да има још много знања која треба да изуче, када томе дође време.

Фото: Фб страница – I love Nature

да се могло овде а да се не мора
никуд не би Јустин никуд не би Бора

а и ти би некуд све друго ти ближе
од овог што овде пузи и гамиже

овај мит од лажи очаја и мрака
слива се низ језик куља из буџака

тако траје фарса тако живи чудо
то што јесте – није али јесте лудо

да је живот оно овде што се живи
куд би Божји људи куд би јуродиви

нигде као овде не робујеш знању
нигде лепше глава не лежи на пању

куда год да кренеш стиже те и мрви
шум сопствене вене кап нечисте крви

по том светом знаку овог пепелишта
знаћеш да си човек кад ту ниси ништа

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“

Фото: Пепелиште; Википедија