“Ја прах прадедовски
Цветом васкрсавам“!
.
Себе од себе спасавам
.
Снове своје дану поклањам.
Ноћи од тмина ослобађам …
.
Звезданим сјајем
вежем непреглед неба,
целу Васељену
да благодат спусти
на Земљу вољену…

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Мајушна телом
Душом преголема
Златна протече

Бистроока дубоког погледа
И тмину грдну
И боје дање

Над мајкама мајка
Правду ужасну
На голим рукам
Пронесе усијану

Рано је узе гроб
Ал запахну је
Среће дашак

Слатка јој земља
око костура

Фото: Мајка; Википедија

Пред погледом пуца сва ширина света,
док је у души тесно као у тамници,
оставити иза себе ништа није штета,
па кренути напред по новој равници.
.
Равна и тиха што ме давно мами,
обећава умор у телу а мир у глави,
туда се не креће ако нисте сами,
нит ћеш срести иког да ти се јави.
.
Ал можда сретнем неке друге људе,
што тетурају пусти тражећи осмех?
Пружићу им руку па како ми буде,
увек могу рећи да је прошлост пех.
.
Да друго ни другачије није могло
да се срце бранило да успе да издржи,
једноставно снаге се није смогло,
па пустих сузу да за мном све спржи.
.
Снаћи ћу се свуда као вешта видра,
што кроз воду сече као лака чигра.
Ако ме одвуку буре што немам сидра,
потонућу осмехнута јер живот је игра.

Фото: Фототека Србског Журнала; Википедија

Село Котража се налази на путу Гуча – Ивањица
Наличи на варошицу, развијена, људи весели, певуше
Сељани обрађују земљу, гаје малине, купине, шљиве…
Са обе стране главне улице продавнице, кафане, сервиси
Школа, црква, цвећара, пумпа, регистација возила
Котража је преживела краља, самоуправну прелест
Њихови губари су били увек били ту, јели лишће
Дошли нови, модерни, гледају запад, једу цела стабла
.
Поред главне улице чесма, снажно истиче сумпорна вода
Тога дана, поред чесме, сретнем човека, живи у Београду
Ведар, прав, чистог осмеха, звонког гласа, причљив
Оболео му желудац, није могао да превари велики град
Као да вари камен, мучнина, пробадање, раздирући болови
Давали му бускопане, свашта, угледавао Косача душа
Једног дана, у чекаоници, а ту би се разболео најздавији
Погледа га отресита жена, из предграђа, добро га одмери
.
Отегнућеш папке чекајући и пити оне гадне прашкове
И ја сам чекала, увела у танке нити, водили ме свуд, и хоџи
Него иди у Котражу, пи воду безплатну, баци лекове, живи
Котража је далеко, распитај се у Гучи, неко ће те упутити
Котража! ја сам рођен близу! Чесма! Каменом бих је погодио!
Дођем родној кући, напијем се воде, умијем, скувам чај, кафу
Бацио сам прашкове, бол умину, нестаде, добих стару снагу
Пријатељу, пиј увек ову воду, она је за све, вода свелечилица

Фото: Снимак ВП у Котражи

У будућем времену – времену сада
Ми мушкарци нећемо уходити жене
И нећемо читати њихове мале трагове
Неће ни оне издајно наводити мушке
Да се исповедају у опуштеној сласти
.
Већ ћемо – оне и ми – жарко смерати
Ка Једном у чврстој подршци и свести
Користећи моћ промишљене намере
И ширењем мирисне енергије врлине
А на језике ставити или мед или узде
.
У будућем времену – времену сада
Ми мушки градићемо мандалу Склада
Од цветних венчића из њихових руку
Мандалу ведских предака и потомака
У нововедској стварности која нараста
.
Поново ћемо у врло врло високој свести
Тражити другу полу јабуке – свога себе
Роњењем у дубоко језеро – огледало духа
Као некада на Лири или светој Даарији
Ох Лепоте! у преплету јаве и прасећања!

Фото: Јабука будимка; Википедија

Твој мах је само твој
Ко од шале слажем сјај
Седиш гледаш
Стојим чекам,
биће сутра, рано.
*
Заувек у потаји,
скривени у јами
звуци најтежи
јецају у тмини
Дуборез је свет
Храст што ме
данас хлади,
горело у јами,
свето од живота.
*
Некад у предграђу
Сав труд је несносан
Прође најезд песка
Порасла је свест
Гледај ме и куни

Фото: Фототека Србског Журнала

Са речју да обришем сузе,
уловим терет и ланце,
и тада лакши сам од туге,
што крај олтаром плаче.
Забројим по које слово,
и саградим ли песму једну,
заплакаће месец кад сване,
чудновате ми главе.
Узбијем ли дах о дах,
снажно затворим врата,
и слажем како спаваш,
оплакаћу реку и тебе,
запалити голу истину,
и свући одело са себе.
Немирна жено, тамне косе,
твоје лице беше меко,
у теби је свако коло
заиграло позне сате.
Седамнаест ми је лета Ана,
твоје груди, моје боли греју,
у теби ми мушкост снива,
крај тебе и мртав пијем.
Само тебе моја душа знаде,
и ако те другом руком пишем,
по магли се бола чује,
име којим дишеш.
Оживи и ове лажи,
крај тела ми тело пружи,
љубав твоја натерана
под сандуком кружи.

Фото: Фототека Србског Журнала

А, ником нисам желео зло.
Живео сам са
највећим тешкоћама.
И све се десило врло брзо,
разболео сам се после три дана.
Болест није дошла
од посла,
већ од,
на срцу,
отворених рана.
.
Потпуно наслућујем,
да је дошао крај.
Немо и без даха посматрам
пукотине зида.
Већ неколико година
покорно трпим највеће казне,
од самовоље, нестрпљивости,
лудила других.
Раздражују ми душу,
без знака кајања,
без стида.
.
А, хлеб нам је некад
био заједнички,
познат у целом граду,
посебног укуса, посебног мириса,
за свакога доста.
Благосиљали смо заједнички хлеб!
Још памтим
зарицања и заклињања.
Залогаје у највећем сладу.
.
Сад се питам:
Какав је то свет,
и какав отров носи у себи
млади цвет?
У сусрет ми иду без одлагања,
грде без милости,
без оклевања.
И равнодушно
устадоше од стола!!!
Сад имају засебна јела
и редовно
пију топли чај.
А за мене је сувише тешко
и немам довољно равнодушности,
да бих се навикао и прихватио
да стојим сам
услед ужареног мрака
и ледених облака.

Фото: Фототека Србског Журнала

Лепо ли лице
`ладно лаже,
лицемер,
ласциван,
лилихип лиже.
Лакрдијаш лулу `лади,
лежерно лешкари,
лукав лик,
лабилне личности.
Ландлорд лепушкастог Линхештајна,
Litvaniju&Latviju лицитира,
легални лихвар, Лондонац,
лови лиценцу logopeda&lajfkouča,
листовима лаванде, ladolela&lovora
лечи лепру,
лунатик,
левитира лунарно,
лобује лоптом лавиринт,
лови лептире, лавове,лабудове, лемуре,
легализује логоре, лабараторије,
ломи лудаке, легионаре, лепотице,
лекторише легендарне лиричаре:
Ливија, Лукреција, Ленца, Лорку,Лазу, Лао Цеа.
лупа лошом лексиком,
лудује Лапонијом, Лесковцем,
Ликом, Лесотом,
леши лешинаре,
Леди лешеве легурама литијума.
Лава ландара,
Лав лаје лавовски,
лоботомирани лижу локве леда,
лудак луди,
лепи лову лепком,
лиже, лицка,
ландара ларинксом,
лелече лавина лакрдије,
ламент лажи.

Фото: Како познати лажова;Википедија