Драгица Томка: Ивањдан

На овај дан
.
пољско цвеће бих била
оно што у себи
дивљину чува
оно што у себи
мирисе искона
лагано пушта и шири
.
и ћути и ћути
.
На овај дан
.
Биље бих била
што ћути о тајнама
које су капале
на ливади
од детиње радости
која је туда трчала
са свих погледа
и пољубаца
од свих откуцаја
срца
заљубљених и радих
да љубав из грудију
на ливаду проспу.
.
На овај дан
.
венац пољског
цвећа бих плела
и у њега уплела
све своје
сада осушене латице
незаборављених љубави
и уплела све своје
чежње
и сву своју љубав
коју из грудију
кач папирног змаја
да пустим могу
.
на ливаду, на ливаду
да трепери са биљем
и латицама шареним.
.
На овај дан
.
лековите траве
бих била
и све своје пољима
.
ширила и ширила
.
И јесам. И јесам.
.
У рукама венчић
ивањског цвећа
милујем.

Фото 1,2: Цртежи Драгице Томке









