Фото: Грозница; Википедија

У грозници којом болест ми слама тело,

из ума од мисли избија мени несносна јара,

прети да ће пробити ознојено ми чело,

петорица тебе да изађу и сваки да ме вара.

.

Јер све што не мислим у обичне дане,

закопам испод дрвета да те шума чува

ил измишљам нежности којом се тешим,

папирни бедеми пукну када сване,

.

кад грозница ми стави шкољку код ува,

твој глас бруји и чини да се смешим.

Не разумем јасно речи али глас ме цели.

Кад би грип потрајао бар месец један?

.

Изговор да имам што те будна сањам,

на махове да чујем да смо нешто ми и хтели,

поново да падам у лажи твојих бездан,

себе саму између петорице тебе гањам.

.

Кажу други да то не иде баш тако,

да ти не треба ко те није вредан…

Ја бих опростила све наопако,

нисам принцеза а живот је један.

.

Шта ми требају незване болести и боли?

Да те у болести без стида гласно зовем?

Здрава, да други не чују нежности шапућем!!!??

Кад си рекао да си онај који ме не воли,

остала сакривена у кући опасаној прућем.

Фото: Бели јагањци; Википедија

Јагњад се бела по плаветном беспућу просула.

Уснула једрe, нежно вихором ношена.

Расута леже, опио их сан.

Румено сунце чекају, да најави нови дан.

.

Зрачак их прену, пробуди стадо!

Живахно стадоше, ићи тамо, амо.

Играју, скачу, преко главе премећу.

Прескачу, трче, несташлуке размећу.

.

Јагањци бели све где поглед допре.

Радују се, љуљају, понеко се пропне.

У трку често, заметну и свађу,

Скривају се, траже, па се онда нађу.

.

Игра ова траје све до конца дана,

Кад се пламен сунца с хоризонтом равна.

Ватрено ће небо означити крај,

Ове бурне игре,

Док несташна јагњад полако тону у сан.

Фото: Фототека СЖ

Ено башибозлуци разграбише отето

Не хајући на вапаје губитника

Постадоше газде на туђем

.

Присвојише и залогај задњи

Не задавише се

.

Понекад подригну потајно

У лице

Поданицима својим

.

Кујући у злато

Куку и мотику

На сва уста

.

Да се не дигну.

Фото: Чуварка – берегина

Стоји на рубу времена!
Нестала је и последња капија!
Блиста пространство злата,
Отворен је круг средишта!
.
Тамом душе зачаране,
Светлом љубави бивају очаране!
.
Тишина свезнања обасјава
Крајолик познатог свемира!
.
Умирила се и муња кугласта,
Постаде извор видљивог тајинства!
Чуварка времена,
Безшумно помилова опустошена срца!

Фото: Фототека СЖ

Пјесма протиче
космичким путоказом
сопственом слободом
и изоштрава сјенке
прегласаних мисли.

Да би пјесма опстала,
не треба јој похвала
ни слава,
тек збиљски
крстолик изглед.

Она урања
у бит твог ћутања
за Њом.

Ја сам. . . јесам. . . чудесан!

О, човече, када уђем у твој сан,

Будим твоје Ти,  да постанеш што јеси! Посебан!

Моћно газим,  да ти и то покажем!

Моје Око види све!

Подигни се!

Обоженом душом,  на свет гледај! В.С.

Ја сам оно што јесам, чудесно посебан – поручује паун!

Нико није савршен, али, да ли је савршенство уопште толико битно када је реч о лепоти? Несавршенство ове птице у случају када има непигментисано перје је прави доказ изречене тврдње. Бели паун у свом несавршенству је – савршен!

Његов реп се “отвара” само када жели да импресионира неку женку, или када Вас сретне на путу, па је стога и симбол сексуалности, сензуалности, позитивне енергије, оптимизма,  елеганције.

Паун – моћан соларни симбол славе, сјаја, живота, доброг здравља, снаге, светла!Ово нам говори митологија!

У будизму паун је симбол највиших сазнања; повезује се са свезнајућом и мудром богињом а чувено око на његовом перу знак је будности, опрезности.

У хиндуизму паун је верни пратилац чувене Лакшми, богиње радости, изобиља, љупкости и стрпљења.

У грчко-римској митологији округле шаре на репу симбол су звезданог неба, Блиско је повезан са богињом Хером.

Хришћанство пауна види као симбол спасења, па чак и Христа који “све види”.

-сасвим слободна интерпретација текста –

Извор: Речник симбола

Фото- Школски портал; и Постерај

Фото: Русија на карти света; Википадија

Русиjа, нису тo тек прoстране степе,
тундре и мoра брезoвине,
ни риjеке, величанственo лиjепе,
пoпут: Вoлге, Oба и Двине…,

ни њенo фасцинираjуће прoстранствo,
oд краjа дo краjа свиjета,
ни Мoсква, њенo величанствo,
ни пеjзажи, какве нема планета…,

ни Урал, ни Баjкал, ни Шакалин…
Ниjе тo ни сjаj Петрoграда…
Не, тo jе Рус: мoj брат, а њен син
– људи су њена слава и нада!

Та, иста, земља, ма кoлика била,
без Руса била би тек блиjеда сjена.
Без њих oна би малo вриjедила
– била би к’o лиjепа без части жена.

Русиjа, блиста тек кад се пoмену:
Њени славни Кoзаци и Невски,
кojи прoниjеше свуд славу њену,
каo и Рjепин, Гoгoљ, Дoстojевски…

Тек при пoмену њих, Пушкина, Тoлстojа,
Шoлoхoва, Гoркoг, Jесењина,
Кутузoва и мнoгих других херojа,
схвата се сва њена величина.

Без њих би, мoжда, мoгли да jе циjене,
са њима oна се вoли…
Oни су чувари љепoте њене,
свjедoци њених љубави, бoли…

Фото: Русија, главни град; Википедија

Фото: Крвави месец; Википедија

Слутим тврде речи с хладних висина
пркосно веју пахуље црне
мокрог лица бежим пред њима
погледа чађавог уплашене срне

У мени тог трена нестаде лепоте
сунце на грудима што је силно сјало
и сви моји дани преда мном се губе
све што некад у мени је цвало

Сад кад је клонула душа празна
кад тврда реч дамаре пресеца
кô набујала црвена река
тонем у сјају крвавог месеца

Фото:Фототека СЖ

Појединци су попут капи у океану. Као што је свака кап иста као океан, упоједињена душа је и даље Једно Биће и не бива стварно одвојена.
*
Шта се десило јуче? Ништа. Шта ће се десити сутра. Ништа. Све се дешава сада … у вечном САДА од почетка без почетка, до краја без краја.
*
Снага рађа понизност, док скромност наговештава слабост. Једино онај који је истински велики може бити стварно понизан.
*
Онај који живи за себе истински је мртав, а онај који живи за Бога истински је жив.
*
Изнад отеловљеног живота у рођењу и изван растеловљеног живота после смрти, душа је једно недељиво, вечно постојање … Ако смрт има неку вредност, то је да научи човека истинској уметности живљења.
*
Не тражи смрт, и не плаши се, па када смрт дође, биће преображена у корак ка узвишенијом животу.
*
Ти си безконаан. Заиста се налазиш свуда: али, мислиш да си тело, те отуда себе сматраш ограниченим. Ако се загледаш унутар у себе и доживиш истинску природу своје душе, увидећеш да си безконачан и изнад свега створеног.
*
Процес еволуције, ре-инкарнације и остварења неопходни су да би омогућили души да досегне само-свест.
*
Безсмртност је могућа јер упоједињена душа није исто са физиччким телом. Пошто је живот, посредством грубог тела, само део непрекидног живота сопства; остали делови тог живота испољени су у другим световима..
*
Природа је много више него што човек опажа чулима физичког тела. Постоје скривена обличја природе која садрже финију материју и силе. Све се међусобно прожима и живи заједно.
*
Господари мудрости немају посебног интересовања за прошле животе, јер они су једна од многих неважних чињеница земаљског живота.

Фото: Фототека СЖ

Фото: Фототека СЖ

У неком оскудном времену,
кад ноћ залута у тишину,
свратим у себе.
Облачим мисли у топле пркосе
касним сатима.
Прозивам лета, препелице у њима.
Раздирем повоје сећања,
утканих у некој остави душе.
Посегао бих за звездама,
далеким као знатижеља,
успоменом, на снегове,
пустаром развејане.
Гацали смо ледену прт,
стопама ноћи, осамљени.
Још ми у руци цвета
отисак длана друга,
из тих дана.