Фото: Златна јесен,

природа ненадмашни уметник; Википедија

Златом злати јесен мила

Црвен вез јој шешир шара

Као капа од мудраца

Као смирај зрелог срца

Сочна, мудра, дама права

Смирила је ватре своје

Па с љепотом млађом сестром

Сокове од воћки цједи

Вино справља, медовину

Па уз вјетар благи

Са гранама што се игра

Испоје по неку пјесму

У чобанску фрулу свирне

Ох та јесен чаробна је

Чаробница

Бајковите хаљине јој

А тек косе с коврџама

Златним смеђим, црвенкастим

Мирише на смирај Божији

На праисконе свете књиге

Мудрица је паметница

Или вјечно мудро дијете

Плеше, игра, поскакује

Воли, грли

Кошарице богатствима својим пуни

Зкатом злати јесен мила

Фото: Светлана Стевић; Википедија

Светлани Стевић, хомољској вили гласа правилинскога,
која је и певање и живот Дивотама Словенства посветила.

Боже!
Ако си у Љубави
Својој неизмерној,
Створио сва бића
У свим световима,
Онда их у Љубави,
Свесилни и Свеблаги,
Избави из патње,
Како овога
Тако
И онога света!

Наспрам Црвене горе, у Банату,
кад багрем бео цвате, 2011.

Фото: Фб страница – Beautiful flowers for you

Фото: Планина Каблар; Википедија

Овог ведрог топлог и округлог подневља

Поново се пењем на Каблар планину

Повећавам укус моћ и мудрост пењања

Благосиљам успоне на сваком искораку

.

Мој напор циља вечни живот за све

И не плашим се да ћу негде погрешити

Решавам један по један тврди проблем

У своме бићу и на успонима планине

.

Дошао сам на врх да стојим усправно

Лако је лако бити непомер у равнини

Када се пењеш буууди муфлона у себи

Када стојиш буууди дрво и буди дрво

…

Човек Вечности расте вечно се пењући

Недодиром милка врхе унутарњих планина

У трену ради милионе добробитних ствари

И на рубу растуће Вечности созерцава Безкрај

Фото: Римантични излазак сунца; Википедија

Фото: Октобарске боје; Википедија

Те…октобарске ноћи
угасила се
балада о нама
која је данима умирала
у јецају ветрова
који су разносили
црвено лишће
мокром цестом
окупаном небеским сузама.
.
Те…ноћи без сна
која је плакала тугом
што се спустила
низ пусту улицу
без људи и птица
и скривала у сенкама
дивљих кестенова
испод којих је неко
увек чекао неког
да наслони своје уздахе
на мокра рамена
горких растанака.
.
Те ноћи…остадох сам
без мириса
твојих корака
немоћан да зауздам
немирне олује ноћи
које те одведоше
у нека замагљена сећања
а мене оставише самоћама
да сањам незреле пољупце
и поновно рађање.
.
Те ноћи…заборавих
на бујице твоје младости
које немиром играју
под свиленом кошуљом
боје багремовог цвета
које ће грејати
нечије чежње
и тужне додире
ноћних птица
које ће загрлити своја гнезда
и чувати сагу о нама
наше недовршене снове
и трагове судбине.
.
Ако се некада
будемо срели
обуци онај црвени октобар
који си за мене носила
увек кад смо боловали
наше недоказане речи
можда и ниси знала
да се у недораслим данима
беру само незрели плодови.

Фото: Фб страница – I love Nature

О мој драги, ђаволе,
девојке те најволе.
Све девојке тебе воле,
а ја понајбоље

“Драгачевке, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић

Фото: Ветар; Википедија

Ветро, планинска мајко!
Дај ми шачицу Воде
На ужарен језик
Да остружем застој
На нерву живота!
.
Ох, ми мушки!
Због очију двојеиме жене
За-певао сам војничку дивљину
У овом вучјем пределу
Тражио и нашао исечке љубави
.
Тражи цело путниче!
Све испод тога утрњује руке
Недај да твој живот
Неко други нацрта
Постаћеш безуба кончина!
.
Ветро, планинска мајко!
Вода подиже моју ледену појаву
Упрту у дуги дуги штап
Испред крваво-набубрелих очију
Нестаде зид од успављивача
Опет сам брз и узимам пар слободних воља

Фото: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李

Kроз искре сна, искрале се твоје очи…

У сусрету душа, огледала верна!

И ниједан дан није као ноћи,

у којима тебе не остадох жељна.

.

А, чежљиво сунце што резбари зоре,

зрацима светлости пркосно и чедно.

Разгониће вечно кошмаре и море,

чувајући снове у којим смо једно.

.

Не, не жалим стварност и она је дивна,

твоје постојање чини је пламеном.

И тако је блага, и уједно жива

као вода сама, путнику прежедном.

.

Нек потрају снови, нек је срећна јава

и твој поглед плави што сада већ спава.

Нек се искре роде, векови трагања…

За будући живот, вредан си чекања!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Фото: Фб страница – Paradise Flowers & Roses

Испилило се кукавче

Испод кокошке

.

Писнуло победнички

Kљуцајући предходнике питоме

У мозак

Редом

.

Oјачало

Mатери исисало

Oко лево

.

Не трепнувши

При том.

Фото: Свитање; Википедија

Свитања су кратка,

расклопе се и посветле.

.

Спаваш.

Дебелим линијама на леђима ти

цртам пут до мене.

Скупим се као сенка

и чекам.

.

Немаш куд,

мораш устати

на мојој страни кревета.