Фото: Октобарске боје; Википедија

Те…октобарске ноћи
угасила се
балада о нама
која је данима умирала
у јецају ветрова
који су разносили
црвено лишће
мокром цестом
окупаном небеским сузама.
.
Те…ноћи без сна
која је плакала тугом
што се спустила
низ пусту улицу
без људи и птица
и скривала у сенкама
дивљих кестенова
испод којих је неко
увек чекао неког
да наслони своје уздахе
на мокра рамена
горких растанака.
.
Те ноћи…остадох сам
без мириса
твојих корака
немоћан да зауздам
немирне олује ноћи
које те одведоше
у нека замагљена сећања
а мене оставише самоћама
да сањам незреле пољупце
и поновно рађање.
.
Те ноћи…заборавих
на бујице твоје младости
које немиром играју
под свиленом кошуљом
боје багремовог цвета
које ће грејати
нечије чежње
и тужне додире
ноћних птица
које ће загрлити своја гнезда
и чувати сагу о нама
наше недовршене снове
и трагове судбине.
.
Ако се некада
будемо срели
обуци онај црвени октобар
који си за мене носила
увек кад смо боловали
наше недоказане речи
можда и ниси знала
да се у недораслим данима
беру само незрели плодови.

Фото: Фб страница – I love Nature