У Дукљанској емпорији
Принципи су врло прости:
„Рукохватна методика“
У принципу врло фина:
Отворени факултети
„Примјењених умјетности“-
У Дукљанској емпорији
Студира се крађевина!
У Дукљанској емпорији
Језиком се муштим служе:
Ако ништа не разумеш
Онда можеш да се пушиш!
Ако не знаш дукљанити
Могли би те да оптуже
Да си дошо “са намјером
Да Дукљанско царство рушиш!“
У Дукљанској емпорији
Сатови на доброј цени…
Па питају: “Која ура?“-
Људи, жене, краве, вашке…
У Дукљанској емпорији
Сви сатови покварени –
У Дукљанској емпорији
Време тече унатрашке.
У Дукљанској емпорији
Трговина разграната:
Фин прах бели колумбијски,
Нуклеарни отпад руски…
Пун авион цигарета,
Шлепер бомби и граната…
А обашка српске коже
Јефтиније од волујских.
У Дукљанској емпорији
Нема „гица“ ни телади.
Ал понуда свежег меса
Обилна у сваком граду…
У промету „женскетине“
Све дукљанске „радње раду“:
Свеже месо, “прва класа“
Све полутке у комаду.
Ђед Вукола из Пипера
Искривио дугу шију,
Па сестрићу поручује:
„Сине Ристо,
Купидер ми Молдавчицу,
Кад већ идеш у чаршију
Прешјекло ме у крстима
Па нијесам никуј присто…“
II
Од Румије до Орјена
Нема више-
„Стани-крени!“
Од Румије до Орјена
Све дукљански
Врани гачу…
Од Румије до Орјена
Све ражњеви
„Начињени“:
На њима се врте
Срби,
Уз дукљанску
Лозовачу!
Од Румије до Орјена
Пронио се абер зао,
Тежак абер прочуо се
Због издаје рода свога:
„Накав Његош-Недукљанин
У Србе се уписао…“
„Чуј оца му очинога!
Чуј оца му лоповскога.“
III
У Дукљанској емпорији
Стала земља на орбити…
Па статичко благостање
Погодило сваког лично.
Идилична равнотежа:
Овце бројне-вуци сити
А владари на престољу
Вечито и непомично.
Обећање миленијско
Ушло већ у „свете књиге“,
Па о њему пуним кљуном
Већ дукљански врани гачу:
„Мост висећи на Вериге,
Мост висећи на Вериге!,
Пет централа на Морачу!,
Пет централа на Морачу
У Дукљанској емпорији
Бију ниско,
Туку бочно?
„Нова ера!“
„Нови човјек“!
„Ново писмо
И азбука…“
У Дукљанској емпорији
Засмрдело
Крволочно:
У Дукљанској емпорији
Заклали шакали Вука!
У Дукљанској емпорији
Узгаја се помрчина,
Која нигде не оставља
Нити трага, нити пута!
Nacht und Nebel
Nacht und Nebel-
Невидљива змијурина,
Невидљива и нечујна
Људе гута
Људе гута.
„Не боји се Земља Дукља
Србијанске агресије!
Шиптари су браћа били
И увјек ће браћа бити!,
А јунаци испод Алпа
Поносите Словеније!!
А браћа из Кроације
„олујом“ ће прискочити!!“
IV
У Дукљанској емпорији
Отимају манастире…
Отимају цркве,
Школе,
Оранице
Па и њиве…
Па Дукљанску
„Праву вјеру“
По дукљанској
Земљи шире,
А с Ловћена
Светац гледа
Како ваде очи живе!
А довели неког попа
Што дукљанску мису чати…
А пред њиме
„Ваљен Исус“-
Клече
Црвени Хрвати…
Са запада сунце пада
Те црвени сваком брада,
Те црвени сваком брада
Ником лице
Ником лице.
V
Сан ме страшан спопануо
(а обично дуго трају):
Приснило се
Мени јасно
Као усред
Јасног дана:
Два ме јата
Спопанула-
Оће да ме поклопају:
Једно јато од ајкула,
Друго јато
Од Дукљана.
У прилици једној такој
Небеске се силе зову…
Кад осетиш
Да конкретно
Ниси кадар
Да се тучеш…
„Спашавај ме,
О Господе
Цркву ћу ти
Дићи нову,
Ако само
Живу главу
Из невоље
Ја извучем!“
„То је добро-
Вели Господ,
што се своме
Молиш Богу…“
А некако сумњичаво
Својом седом
Главом клима:
„Спасићу те
Од ајкула…
Од Дукљана
Ја не могу,
Ту Сотону
Мораш звати,
Он са њима
Посла има!
Са Ловћена
Оро кличе,
Држећи у кљуну
Змију:
„Што се мене лично тиче,
Што се мене лично тиче:
Дукљанску вам емпорију !,
Дукљанску вам емпорију!!“
СРБСКИ ЖУРНАЛ 