Колодар Срб: Пантеон Богова Древних Словена – 2


Саставио у име Рода Војислав Паунић

Бог Перун, Род, Семаргл, Велес, Јарило, Стрибог

 

Бог Перун

Ако су стари Словени чули грмљавину, тада су знали да је ово дело Перуна, заштитника храбрих ратника, сина Ладе и Сварога, најпознатијег из клана Сварожића. Без обзира ко је он врховним Боговима, (син или унук), он је један од најпознатијих Богова кога су славили и поштовали наши преци. Многи могу извући аналогију са древним грчким Зевсом, али Перун је увек био одан људима и спреман да се заложи за њих. Симбол овог Бога је секира, која је и оружје и талисман за ратнике, или перуника. У хришћанству Перун није заборављен – једноставно је замењен сликом пророка Илије. Јавља се и kao оtac Дајбога, који је нама Србима директни предак.

.

Род

Род је више од самог ствараоца света. Захваљујући њему Свемир се појавио у облику који нам је познат. Пре рођења Рода, није било ни светлости ни таме, није било ничега. Захваљујући њему, цео живот се појавио на земљи. Након стварања света, Род га је поделио на Прав, Јави, Нав. Он је предак свих словенских Богова и узвишених Богова. Стари су Словени посебно поштовали овог Бога, зато у нашем језику толико речи, које се односе на оно најдрагоценије, има своје корене у речи „род“.

.

Семаргл

Овај Бог је одувек симболизовао изворну ватру и плодност. Под његовим вођством, сви Сварожићи су постали непобедива сила. , По многима, управо он је деловао као гласник богова, преносећи на Јав информације потребне свима.

.

Велес

Један од најпаметнијих и најлукавијих Богова, увек у друштву медведа, чији облик може да узме, велики покровитељ уметника и креативних личности. Велес је доминирао чаробњаштвом, јер је само он успео да упозна и светлу и тамну силу. У култури старих Словена Велес је био нарочито цењен као заштитник породичне привреде, богатства и плодности. Путници су овог бога поштовали ништа мање, јер им је на путу доносио срећу. Људима се јављао или као седи старац или као медвед.

.

Јарило

Нека словенска племена су звала овог  Бога Јаромир, и он је симболизовао страст, незаустављиву енергију и пролеће. Овај нелегитимни Велесов син, оличио је пролећну топлину и искрена осећања. Јарило је Бог сунца у словенској митологији, пролећног које је топло и пријатно. Симбол овог Бога је звезда са петокраком. Бог младости и телесних задовољстава,  Јарило воли све жене, одушевљавајући их топлином пролећног сунца и искреним осећањима. Јаромир је увек био представљен као младић који је сан свих девојака, земаљских и небеских.

.

Стрибог

Стрибог је био један од прворођених из искре богова, или из даха Рода, (верзије се донекле разликују, али све се зближавају у једном – ово је један од виших богова). Стрибог се с правом сматра једним од милитантних богова, који се боре на страни светла против таме. Увек је симболизовао ветар; заштитник је птица и свих елемената ваздуха. Преци су поштовали Стрибога, ни мање ни више него Перуна, будући да је он из старије генерације божанстава. Представили су га као седог човека са рогом у рукама, не баш причљивим, али истовремено јаким и коректним

.

Детаљније на страницама:  www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

 

Душица Милосављевић: Препознавање


Препознала сам те
у одсјају праха са вилинске траве
у семену сваког прецветалог цвета
пронашла сам те
у утроби мајке још пре твог рођења
у честици светла све створеног света!
.
Подигох те
из све праха тела које мртво лежи
очистих те
од свега што ти тешко и прљаво беше
да вечно се радујеш у изобиљу Права
отпустих те
да душа твоја сад поново ствара!
.
Слава теби љубави,
јер од светла светлом сијаш
у еоне да се памти записано како бива
мисао ти пресветла је
свеприсутност светла све је!

Словенка Марић: Митови


Данашњи еврофанатици и тзв. мондијалисти са презиром и омаловажавењем говоре против српских митова,називајући митом и оно што није мит, а понајчешће пљујући по косовском миту, иако је Косовска битка историски догађај. Блебећу тако празне главе и убоге душе против мита о царству небеском, хоће, кажу, царство земаљско и то називају реалношћу.Наравно, лажу и подмећу. Нису косовска народна епопеја и легенда о величини косовских јунака настале на темељу Лазаревог опредељења за саможртвовање ради царства небеског, које ови малоумници виде као цену за лагодно башкарење у хришћанском рају. Ако је само једана песма навела ово
као разлог изгибељи српске војске, остале су на бојном пољу виделе и силну турску војску. А и то царство небеско, које помену један народни певач, није оно што мисле сироте душе, недорасле уму народног барда. Јер царство небеско је царство духа, морална и карактерна вертикала људског бића.У тој вертикали су витештво, храброст, част, достојанство,љубав према слободи, родољубље, презир према издајству и користољубљу.То је све оно што је
народ у вековима ропства сачувао у свом духу као звезду водиљу. Без тога не би био у стању да извојује слободу после четири века ропства.Народ који престане да слави слободу и да је жели, неће је ни дочекати, угасиће се и престати да постоји.

И шта против ове истине имају данашњи мондијалисти и европејци, наследници комунистичке идеологије и антисрпства? Зашто им смета мит који и није мит?

Управо због тога.Због оне духовне вертикале на коју нису у стању да се уздигну.Због новог мита о царству земаљском у Европској Унији, који сами стварају.Прича о ЕУ има све одлике мита о срећном животу у будућности у којој владају богови новца.
Наравно, овај нови мит захтева промену свести и уништење оне духовне вертикале уз коју се још по мало држи слуђени народ.
Овај нови мит је прави мит, али без душе као свог темеља, те неће
бити слављен у песми његових твораца нити народној. Његов темељ
је добра лаж за лошу праксу.

-Извор-фб страница Словенке Марић-

Драган Симовић: Дан Сварога – из Летописа Акаше


 

Постоје две супротне и опречне расе, не само на Мидгарду,

но у свеколикој Васељени.

Висока Звездана Раса наспрам Ниске Гмазовске Расе.

Раса Светлости наспрам Расе Таме.

Хиперборејци наспрам Хазара.

Бели Срби наспрам Срба Сенке.

Те две расе нису посве раздељене и разлучене,

 већ су оне помешане као храна, као вода, као ваздух.

Помешане су унутар породице, племена, народа, рода.

Једни имају Белбогов светлосни запис,

а други Чернобогов тамни запис.

Једни се држе Унутарњег Неба, а други Утробе Земље.

Једни се хране енергијом Богова, а други енергијом Бесова.

Будући да су те две расе помешане као храна, као вода,

 као ваздух, никада се и неће посве разделити и разлучити,

 и заувек ће – на Мидгарду, у Васељени – истовремено

опстајати обе те расе водећи непрестане ратове.

Има време кад Мидгардом и Васељеном владају Светли,

и време кад Мидгардом и Васељеном владају Тамни.

О томе говоре сви хиперборејски митови, а у митовима су

највеће истине, односно: изван митова, легенди, песама

 и предања, уистини, и нема никаквих истина.

Лажна су сва земаљска, материјалистичка и позитивистичка учења.

Зато што су та учења одраз Закривљених Зрцала.

Закривљена Зрцала дају лажну слику.

Што је горе, то је доле; што је лево, то је десно…

Закривљена Зрцала ликовно се у предањима и легендама

представљају Лавиринтом.

Лавиринт је Паукова Мрежа.

Али, Лавиринт није само спољашњи, него и унутарњи.

Лавиринт је и у нашим мислима, осећањима, осећајима,

емоцијама, речима, делима…

Лавиринта једино нема у Свесности и Свести.

Упамтите: једино Царство Слободе јесте у Свесности и Свести.

Свесност и Свест – то је Светлост у нама.

Отуда и јесте заједнички корен речи: Светлост, Свесност, Свест!

Ко су наши Бели Богови и наше Беле Богиње?

То су наши Светли Преци, мушки и женски,

који су у неком добу владали Мидгардом и Васељеном.

Они су били попут нас, они су део нас, од нас,

само што су били Чисти, Честити и Светли.

То је Златно доба Сварога, то је Дан Сварога.

И ово упамтите: Златно доба Сварога, Дан Сварога наступа

онда када Светли победе Тамне и држе у кавезима, у покорности.

Ноћ Сварога наступа онда када Тамни победе Светле и држе

их у кавезима, у тамницама.

Ово је време кад Светли свим својим снагама и моћима покушавају

да обладају Тамнима и да их стрпају у кавезе и тамнице.

Свети рат се води на свим пољима, и веома је жесток, ужасан и грозан.

Тамни су жилави веома, и не дају се лако зауздати и покорити.

Они су на све спремни.

Они су, у овоме часу, спремни све да униште на Мидгарду

 и у Васељени. Они су веома прљави и зли, и неће лако да се предају.

Кад осете да губе власт и моћ, они тада посежу за најразорнијим

оружјем и оруђем.

Они овако размишљају: ако ми губимо, онда ће сви да губе.

Шта се дешава око нас, на Мидгарду?

На једној страни имамо Русију, а на другој страни Запад.

У Русији су Светли покорили Тамне, а на Западу су Тамни

покорили Светле. Тамни са Запада свим снагама и свим силама

кидишу на Русију, јер је Русија Светионик Мидгарда и Васељене.

Победа Русије јесте победа свих Светлих.

И ово добро упамтите: Победа Русије јесте победа свих нас.

Ко то не види, тај ни рођену децу не види!

Русији је у овоме трену потребна и наша помоћ, помоћ свих

Светлих диљем и широм Мидгарда.

И на Западу има Светлих, само што су они поробљени од Тамних.

Русија припомаже како нама тако и свима Светлима диљем и широм

Запада и Мидгарда, да бисмо се сви скупа ослободили Тамних.

Ако надјача Русија, тада ће наступити Дан Сварога.

Јер, Дан Сварога наступа само онда када Светли надјачају Тамне.

Милина Дорић: У њену лиценцу ме не дирај!


Ма не треба теби, министре, писати стихове,
већ из закона, чланове кривичне;
нису песме за тебе скројене,
ни кривичне пријаве за тебе нису довољне!

Министре слушаш ли!?!?
Њену лиценцу нећеш узимати,
ниси јој дао ни диплому ни у индексу десетке,
брига нас за иностране налоге.

Зато чуј ме ти, њену лиценцу нећеш отети!

Као што су децу отимали,
као што су службене тајне скривали,
као што докторате плагирали,
и фалсификаторе аболирали…

Док се у министарским фотељама седи,
где мало тога вреди,
ми само један посао имамо,
да бранимо наше рођено.

А њена лиценца, жртвовање и њене голготе,
нама су наде,
јер она брани људска права,
ту где Устав пресахне,
ту где Устав није моћан више,
Др Јована Стојковић брани права највише!

У њену лиценцу ме не дирај!
И како јој је не питај!
Уморна од свега,
ово против ње је недело века!

Али снага јој увек навире!
Када јој иста понестаје,
неће се она предати,
нити ће на агенде пристати!

Ој министре, немој то,
све је већ виђено!
Да ли то министарство министрује!?
Или само трује!?
Здрав разум? Здраво тело!?
Здраво све,
Ма,… болесне деце је превише!

Јер ту где родитељска суза сузу престигне,
време је да се оптужница подигне!
И поступак за накнаде штете,
нико довољно доста тугу надокнадити неће!

Зато у њену лиценцу ме не дирај!
И много не питај!
Јер ми немамо ни пара ни власти као ви,
али имамо све што се са вашим парама не може купити..

Не занима нас ко вам издаје налоге све,
лиценцу њену нећеш да одузмеш,
само гледај и слушај то,
Ма и суд нечасти је од срамоте побегао.

Немојте о нашој деци бригу бринути,
Јер од ваше брижности се може умрети,
Као од (не)милосрдног НАТО анђела 1999.
Сада нам се исти ђаво увукао у институције.

Није ти ово земунски клан.
Ма,… свако на крају остане сам,
сви ћемо ми једног дана одговор свој дати.
Али горе нема адвоката да те брани.

Не бојимо се ми ничег твог,
све нам се одавно смучило,
И они плагијатори што су све покрали,
једино су диплому поштено купили.

Затвора нема довољно за вас све,
и свака казна за вас премала је,
Репресија и санкција без значаја је,
када се здравље и детињство одузме.

Ма колико породица је уништено,
бракова разорено,
колико је туга нането,
и суза проливено,
у ноћима бесаним,
када родитељ пати,
Јер здравље детета не може да поврати!
Јер ту где дечија бол почиње,
родитељски живот обесмисли се!

И баш због тога треба да знаш,
у њену лиценцу немој да ме дираш.
Јер њена лиценца као гарант права је,
када Устав немоћан постане!!!

И немој да те брине то,
у стих и риму није све стало.
Немој да те секира то,
што твоје дело за стих није подобно,
Умем ја и кривичне пријаве писати,
али шта год будем радила

у њену лиценцу ме нећеш дирати!

Драган Максимовић: Дижите гласе!


Мисли ме муче у четири зида,

Док напољу хладан север дува,

Шта ли се у дубокој држави ,

Народу спрема, народу кува?

.

Како да плаше, како да страше,

Како да панику велику створе,

Којим мукама народ да вију…

Видиш ли Боже како нас море!

.

На милијарду оће планету,

Они да сведу јер тако треба,

Кажу да много сада нас има,

Нема ни хране, нема ни хлеба.

.

А онда да нас чипују редом,

Понедељком, уторком. али и средом,

И да нас озраче са 5Г мрежом,

Да будемо исти са земљином тежом.

.

Нестаће новци све је у чипу,

И мозак наш је у њему скројен,

Остаће од нас само покорник,

Од човека бићемо само поен.

.

Судбину други кроје нам Роде,

Испијају мозак, узимају душу,

Вештачки праве кризе у свету,

Вирусе стварају и праве сушу.

.

Помози Боже, ти си једини,

Који се можеш борит са њима,

Уништи оно што природно није,

Или ће завладати пакао, тмина.

.

Дижите гласе планете људи!

Не дајте да зло завлада нама!

Вјеру у Бога пробудите у себи,

Или ће завладати вечна тама.

Радица.Матушки: Срце Слободе – Драган


Ој Драгане, српски сине…
Див Јуначе Отаџбине,
шириш крила у слободу,
руке пружаш свом народу.

Нек су клети сви затвори
и гвоздени сви окови,
што јунаштву стеге ставе…
Добродош’о, српски лаве!

Сунце блиста, снег нестаје…
Светлост нека вечно траје
и небо нам радост даје.
Радује се, Kапетане!

Весели се, плаво царство,
Србија и све земаљско.
Лелујају зраци сунца,
вратио се део срца!

Део груди од Србије,
сад откуцај бије, бије…
Добродош’о, Kапетане,
нек слобода свима сване!

Наставите са читањем

Милорад Максимовић: У рукама Анђела


Предања су поред ватре тихо деци казивана

како вас сва војска Анђеоска

даре дели Сербу сваком…

да је цела родна груда

Раска бела Србинова славна

под крилима вечно Анђеоским сачувана.

Ретко се деси да цвета лимун жут 

а и кад бива – крвцом је светом ту

пошкропљен да живи вечно.

Кад је младост твоја душе своје беле

стазом смрти остављала посвећене целе

ти си сузе лила сетно.

.

Гледао сам како руке сјајне 

Сунцем живим светлом обасјане 

дочекују Србина кад тихо падне…

Лако су их небу под облаке 

живе вечно на одмор носиле

да одморе док време не дође.

.

Предања су поред ватре тихо деци казивана

како вас сва војска Анђеоска 

даре дели Сербу сваком…

да је цела родна груда 

Раска бела Србинова славна 

под крилима вечно Анђеоским сачувана.

.

Да је једном – да се приповеда

но безбројним ратовима вазда,

вечну крвцу лије Раска света. 

Ко то може разумети, 

разумети – зло у очи погледати,

 духом се ватре живе прочистио. 

.

Ко је икад сјајно Сунце златно

погледао у сред бела дана

дуже нег’ што дах може застати

тај је намах осетио вечно 

како Јара Златоправа греје,

како светло сад Анђела пламти.

.

И сред тмине која гуши душу 

и сред лажи која дави сне,

мајка Србска чељад подучила 

да с’ не боје никога до Бога.

А ни Бога нема се бојати 

јер је Рода снага у истини…

.

Никад Рода светог семе

затрти се неће моћи.

Србија је у рукама Анђела 

који Прав-ом стоје наспрам ноћи.

Када часи судњи дођу 

Песмом њих тад Србин чека!

.

Слава Роду нек је довека!

 

Горан Лазаревић Лаз: Златокоса


златокоса расцвет пољу

бол небески расејава

длан крвави богомољу

у олтару милост спава

.

са струка јој извор тече

да навади сушно поље

ни анђели што је лече

не могаше чинит боље

.

златокоса нема пева

глас расипа у висине

слатком јавом она снева

.

молитвене дан долине

где ће тајно цвеће расти

у кога ће душом пасти

Гордана Петковић, Вид Вукасовић: Врба; Месечина


Врба

.

На грани врбе

Лепрша лептирица

-Пролећни лахор

.

Тројна врба

На пропланку

Ход

*

Месечина

.

Песма зрикаваца

На месечини

Постаје тиша

.

Утрнули љубавници

-У празној колиби

Месечина.

ГП, ВВ: “Свет ниоткуда“