Љубивоје Ршумовић: Бела врана и црна овца


На мом срцу лежи рана

– Рече једна бела врана,

-.

И кад летим и кад трчим,

Питају ме зашто штрчим?

.

Као да сам за све крива.

Просто жалим што сам жива!

.

Не говори глупа словца

– Рече на то црна овца,

.

Треба да смо обе сретне –

ШТО СМО ТАКО ИЗУЗЕТНЕ!

 

Advertisements

Чика Јова Змај: Сади дрво


Где год нађеш згодна места,

ту дрво посади!

А дрво је благодарно

па ће да награди,

наградиће изобиљем

хлада, плода свог,

наградиће било тебе

било брата твог.

Ленка Симовић: Моје дрво


Садим Га,

Он расте.

Волим га,

и

заливам.

Он се зове

Дрво.

Ми се загрлимо

и

радујемо.

 

Сада је Ленка Симовић  ученица другог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“

у Београду.

 

Драган Симовић: Оно смо што сневамо


Оно смо што сневамо

Синови Човечји

говоре Свети Језик

-Лирски записи – 2011.година-

.

Ми смо, уистини, оно што смо сами од себе учинили. Наша се дела огледају

у нашим очима, пројављују  на нашем лицу,  препознају у нашем језику.

Ми смо управо оно што смо свесно или несвесно желели да будемо.

Све на нама казује и сведочи о нама.

Ми смо сами стварали саме себе, свеједно што никада нисмо знали што себи чинимо!

Наши снови и наше мисли стварају нашу судбину.

Ако нисмо свесни тога, онда је то исто као и да живели нисмо.

Незнање је велик грех, грех велик према души својој!

Знање је духовни вид. Пут навише ка Светлости.

Заиста, Знање је исто што и Видело.

Ако Видела нема, онда влада Тама.

Језик је чудо, речи имају чудесну моћ.

Постоје речи Светлости, и постоје речи Таме.

Постоје језици који су се низвели Одозго, и постоје језици који су се узвели Одоздо.

На једним језицима речи носе Светлост, на неким језицима речи творе Таму.

Речи Светлости исцељују наше Светлосно Биће, док га Речи Таме разбољевају и усмрћују.

Постоје језици човечански, и постоје језици људски, нечовечански.

Човечанска и Људска раса нису једно те исто, него су

то различно двоје, које никада неће бити исто!

Растрчале су се, по  Шару Мајке Земље, слугине слуге Великог Брата, да вас замађијају, и да вас убеде,

да су Човечанска и Људска раса једно те исто, и да никада не могу бити двоје!

Великом је Брату веома стало до тога да вас убеде у лажи, и да ви

поверујете у лажи. Да Лаж живите као Истину.

Кад вас убеде да је све једнако и све исто, онда ће вама бити све свеједно:

добро и зло, љубав и мржња, лепота и ругоба, чисто и прљаво,

светло и тама, одговорност и неодговорност.

Кад поверујете у то, да су исто цвет у пољу и псећи измет, онда ћете ви,

за слугине слуге Великог Брата, бити политички коректни!

Одурна синтагма кружи светом, синтагма звана политичка коректност!

То је синтагма за бесловесне, за малоумне и слабоумне!

То је синтагма за хуманоиде и мајмуне!

Мајмунска раса влада светом Великог Брата.

Не, то није Свет, већ полусвет. Полусвет медиокритета и идиота!

Полусвет мајмунских синова!

Бити политички коректан, у најмању руку значи, бити медиокритет,

зато што само медиокритет  може бити политички коректан по схватањима

и мерилима Великог Брата.

Нико није видео Великог Брата, и нико не зна ко је Он!

Велики Брат је бесловесност Људске расе која се низводи према Мајмунској раси.

Мајмунска раса има претка Мајмуна, док Човечанска раса има

Великог Претка Духа Стварања.

Како онда те две расе могу бити једно те исто,

кад су одувек и заувек –  двоје!

На Светом Језику Ведских Белих Срба, свака Реч носи светлосни запис.

Речи које носе светлосни запис, најбоља су одбрана и заштита од Таме.

Речи Светог Језика, гле, узводе нас ка Светлости Пра Васељене!

А да ли знамо ми Свети Језик Великих Предака из Будућности далеке?

Хајде да га призовемо, и да га се присетимо!

 

Милорад Максимовић: Живи, Види, Буди!


Није лако прогледати код очију. Али без увида и вида

нема ни живота сушта. Ко види, нема страха. Ко се не

страши у славу Рода све чини.

Зато ако ти око не види, опери га водом истине.

Пећи ће. Болеће те до саме душе. Изјешће те изнутра

незнани противник док не осетиш да се растајеш од

живота. Да…умиреш…да би се коначно родио. Прави

човек а не нешто.

.

На крају схваташ да су фантоми само то и

били…фантоми у твом уму. Невидљиви противници

који су носили сто и једно лице за тебе да ти никада

не би живео. Да би се плашио да дишеш.

.

Сада је време када свесно убијаш све што је у теби а

против живота и радости и истине. Не чекај. Живи

и делај!

.

Погледај…

.

Прогледај очима духа које виде све.

Није лако бити прикован тамом – не.

А све због жеље ил’ воље срца да ври крвца!

Да песма постане светли кон!

За кон!

За кон!

Кличу деца ко Орлови са небеса. Ми смо за кон

небески сред земљице драге. Обрисасмо тамне мрље

прошлих дана. Погледали и схватили…Љубав а не

Тама!

.

То је извор свег живота… то је избор свих лепота, то је

нашем срцу живодраг. То је гром у десници и муња у

левици. То је моћ коју јавише сви песници што видеше

живе ватре плам.

.

Слава Роду! Истина и Прав кроје кон небески, доносе

мир и љубав свој деци… Јер Кон постаје Закон.

..

Звездани закон рода свог. Прекаљен ватром Звезда.

Дарован суштом истином.

 

.

Zvezda rod www.zvezdarod.com/

Милош Црњански: Стражилово (7)


И, тако, без речи,

дух ће мој све туђе смрти да залечи.

И, тако, без трага,

расуће ми рука жива тела мојих драга.

 .

Јер љубав ће моја помешати, тајно,

по свету, све потоке, и зоре,

и, спустити на живот, ведро и бескрајно,

и код нас, небо, и сенку Фрушке горе.

.

И, тако, без звука,

смех ће мој падати, са небеског лука.

И, тако, без врења,

за мном ће живот у трешње да се мења.

.

Дрхтим, још витак, од река, и небеса.

Милујем ваздух, последњом снагом и надом,

али, свиснућу, то и овде слутим,

за гомилом оном, једном, давном, младом,

под сремским виноградом.

Душица Милосављевић: Вилин цитати (5 и 6)


Вилин цитат 5

.

И запамти , кад год пожелиш , позови ме

а ја мислима ћу доћи,

загрлити душу и одвести са собом,

бар на трен из Јаве и снова

заувек твој и заувек моја!

.

 

Вилин цитат 6

..

Скинуо си звезду белу и на срце

ми срцем у груди ставио

да ме по њој познаш у сваком животу

звезданим сјајем срце да хода,

а траг пламени да ми те ода!

 

Милорад Максимовић: На обали великог Антлања


На обали великог Антлања

на песку од злата-камена,

певају беле птице…

Сањају живо – белине и плаветно небо.

Некад у подне једногa доба

ходале су стопе белих дјева

и играле се косе русе

са скривеним ветра прстима…

.
Вајтмани су донели жар доба.

Јер у срцима живих мудраца

сијаше тада светло живота.

Не беше корење пустила злоба.

.
Векови као валови времена прођоше.

Заборава вео и сете донеше…

а Антлањ неста стари…оде у слави…

што пре пада још у њем’ беше.

.
Снови су деце светла свети.

Они за време не хају…

Без-смртно сјајни, дивотно лепи,

к’о дрво живота у Божјем гају.

.
И однели они кроз времена капије,

свеже убране светлосне снопове,

са живот-гроздова Вилинских лоза

и душо-будне свете плодове…

.
И такли су сваку искру у Етру…

донели топлу ватру свету,

и Вишњу и Грозд од дивот-дрвета

саткану мило од живога светла.

.
И тако се зби!

Да у трену ван времена

оживе сва срца Богова,

да оде и арије звоне!

.
Да најбоље прође кроз окно лепота,

и временску капију све,

да свуда се излије свети дах живота

јер поново Љубав сједињује.

.
На Антлању…

Светлом од чистог Етра

сјакти кроз вечност

печат Творца.

.
Разјасница Песника Вилењака, Драгана Симовића, коју је написао уз песму Милорада Максимовића, 23. августа, 2016.говине

Читам песму, а као да гледам живе слике које се нижу једна за другом из Златног доба Лемурије, давно миулог

доба Пра-Исконије, када Земља бејаше Плава Звезда и када су се на Земљи, истовремено, могла видети Два Сунца:

Бело Сунце, обдан, и Плаво Сунце, обноћ.

То бејаше доба пре појаве људи у овоме личју и обличју, доба када су на Земљи обитавали

Плави Богови са Плавога Сунца, у заједници са етарским и светлосним бићима – што исијаваху из себе беле

и плаве зраке Првобитне Светлости – божанским бићима која ћемо, зарад бољег и јаснијег разумевања,

назвати белим и плавим вилењацима.

У Златно доба Пра-Исконије (Лемурије) Звезду Земљу обгрљаваше, опасаваше, обујимаше огроман

и чудесан, дивотан и несагледан Водеан-Етар, Вода-Етар.

У средини огромног Водеана-Етра плуташе дивовско Острво-Копно, несагледно Острво-Копно

што бејаше растресито и флуидно, прозрачно и живуће, док на самом Пупку Острва-Копна узрасташе

Исполинско Дрво, Дрво Живота, које на све стране исијаваше белу, плаву и љубичасту светлост исцељујућег

и васкрсавајућег божанског дејства.

Ово су моја вилењачка јасновиђења произишла из скривеног унутарњег бића

и суштаства ове дивот-песме Милорада Максимовића.

 

Верица Стојиљковић: Дан


Ја сањам онај дан

кад загрлих те мили јако,

јер оживеше снови ми тад,

и заигра сунце у њима јарко!

.

И небо се обоји плавом,

и нестадоше све стрепње

и боли трагања живота дуге,

и заблисташе росом шуме

и замириса зрело трава цветање.

.

И зачу се пој у срцу лепоте,

оне што буди дубоко сневање

пред срцем што слуша твоје куцање!

Владан Пантелић: Од Вечности до Вечности


Пробудимо Истинског Исцелитеља!

Пробудимо Успаванка!

На ову плаву прекрасну планету

Дошли смо да се пробудимо

.

Наше ткиво и све наше биће

Чине Вечност и Безкрај

Нема другог садржаја у нама

То је стварна испуњујућа истина!

.

Сви смо спашени и вечни!

И пошли смо на далеки пут

Од Циља ка Старту и – Циљу

Тако далек Пут а тако близу!

.

Ох ох како си леп Господе!

И како си танко распростро Лепоту

На белутак и биљутак и зверутак

И духове и људове и богове!

.

О свелепи свемудри Господе!

Како си ме моћно растего у Потки

Као мрежу у вредном пауку

Растегао од Циља до Циља!

И предао ми светлосну катану

Да отсецам џунгле и пустиње

Да отсецам пустиње и џунгле!