Невена Милосављевић: Бакарне усне


Пољуби ме у освит пролазнога,
Где свемир је купа коначног решења,
Где невешти неимари утврђују сводове,
Тамо где је завеса од облака непрозирна
И комад бесквасног хлеба је нафора,
Негде, безбрижно, лако и мило
Налик на јаслице детињства,
На музичке кутије из витрине,
Што из стакленог кавеза наивно заводе,
И заврти ми свет око убеђења,
Да сруше се заблуде од тог циклона;

Јер ти ме увлачиш у себе
Дахом непрегледних океана,
Треском подмуклих вулкана,
Скамениш ме заветним пророчанством
И проспеш тинту и катран, шаку перја
По свој белини стидљивог платна,
Руке окујеш у теретне ланце, а
Оставиш у покрету само бакарне усне
Да незнањем кушају немоћну судбину.

Advertisements

Димитрије Николајевић: Жедник на увиру


На увиру жедник, да избегнем некуда

Где ласно се с леђа збаци крст уклети

Истесан у ковници Страшног суда –

Све оком сам за птицом у плавети.

.

И гласом пустиника времена зовем,

Она кад је гласник стигао на коњу

С поруком у торбаку, и живу досегнем

На извору воду, ил’у неку потоњу

.

Свакодневницу да крочим ко створак,

Отарашену хајке, ловки и невера.

Бежећ од кривих огледала, укорак

Са сном о месту где пева људска мера.

.

А кад се вратим из привиди непоскоја

И слику света донесем ко иконицу

Друкчијег озарења, поимања и кова,

Са исходиштима што дижу измаглицу.

.

Па милету је супроставим овом

Који се подно себе узлетом суновраћа,

, Уречен, нек се озбори новим словом

И узвратом за млеч потакне саћа.

 

Наташа Ђуровић: Збори фруло


Тек што модру ноћ обли румен зоре младе

и небеске светиљке стави јој под скут,

у  брдима вековним,  к`о дивови што стоје

са Савиног извора,  гором, разлеже се звук.

 .

Занеме Шумадија. Слуша долазеће јутро бело

пој фруле, глас неимара седмоврате краљице,

предака, упокојених душа, чувара имена славе крсне

крајпуташа, кумства, икона…свете Студенице.

 .

О чемеру, иза сјаја ордења скритом

Морави, Курсули, младости,  фруло, збори!

Незабораву не дај краљице, мајке наше, мученице

што војеваше битке, саме, у тишини скамењене од боли…

 .

Свирај фруло! Свирај!!! Реци целоме свету, гласно

и моћницима што истину, на слепо, коваше о нама,

да имамо свега што нам треба,  поноса и више

и да је крв наша, на сваку стопу земље пала!

 .

Исте земље по којој и они ходе; поносити, слепи, горди…

Шта је фрула кад се уз њу тугује, радује, љуби, слави?

Нама добро, а никоме зло! Племенитог ти звука, збори

О срцу народа који прашта, али и не сме да заборави.

.

-слика- Татјана Кришков-

Драган Симовић: У врту цвета перуника


У врту цвета перуника

У врту цвета перуника,
плава и љубичаста.

У пољу бео цвет –
багрема, кестена и зове.

Миришу вртови,
миришу поља,

миришу душе
заљубљених.

Небо плаво и високо,
поље зелено и широко.

Између зеленог поља
и плавог неба –

вилинска свирка ветра.

Милорад Максимовић: Громовник


Реци било коме нешто о грому и муњи. Неће бити лак

задатак поготово што већина не разуме ништа о

громовима.
.
Народ је кроз приче преношене са колена на колено

користећи надахнуте песме пробао необјашњиво да

сачува и пренесе новом нараштају.
.
 Десанка Максимовић, наша песникиња и један од

стубова културе у Срба је писала родољубиву поезију

где је објашњавала оно што је успела да разазна у

вишим сферама живота где сваки песник Звезданог

Рода иде сваки дан. Неколико песама је посветила

Перуну.
.
 Ко је Перун? Тешко је то рећи данас јер се сећање

избрисало. Међутим, гени га чувају. Гени знају ко је он.

Сваки Србин када грми осећа радост. Сваки Звездани

Србин. То је нешто прастаро, исконско које зове и

пева кроз нас.
.
 Никола Тесла је зван Господарем Муња. Он је Србин

који је зборио са њима, преносио њихова знања. Шта

су Муње и Громови? Енергија живота. Једна од

појавних облика.
.
 Звездани Род је сматрао Перуна својим братом и

родом. Касније њихови нараштаји – звезданим претком

и божанством. Перун јесте Бог. Али то је и сваки човек

који се уздигне на тај ниво знања, мудрости и моћи.

Перун је један од нас. Давно биваше он на овој Земљи

као обичан човек.
.
Достигао је небеске висине и тиме себи обезбедио

величанство за сва времена. Њега сматрати

паганским словенским божанством је врло оскудна

чињеница. Придавати му епитете разне је одлика

каснијег незнања људи. Где год је наш род боравио на

Земљи, ту је и остала нека слика и прилика и прича о

Перуну.
.
 Ратник. Громовник. Праведник.
.
 Ипак негде у дубини душе, Звездани Род га воли као

свог најрођенијег, као своју крв.
.
 Зашто?
.
 Нека свако у себи осети и види. Свако ко је Србин и

од Звезданога Рода.

Перун
.

  Небесима пламен бије 

поднебесјем страх сав влада

 кад се чују прав-кочије

 које Перун тера тада. 

.

Бели Ати сјајни и крилати

 што кроз Нав сад смело ходе 

копита од ватре сјакте  

гласно звони зов слободе.

.

 Јавом гласи пронесоше  

нова зора свиће рујна 

 Гром и Муња одјекнуше

 и арија сва олујна. 

.

 А у Праву мирно ходи

 мудре очи пламте бело.

 Стих стихује, ствара – води

 звезда сјајна краси чело. 

.

 Песмом својом оживљава 

 душе светле и све миле.

Грома речи тешке јесу 

 али су срцу ватре живе. 

.

 Ој Перуне Сварожићу!

 Мили роде стари мој, 

ево теби живе воде 

 да с’ окрепи Србски сој. 

.

Слава Права – ода света

 Што открива светли кон

 Славимо те Творче свега 

 Љуби тебе Србски Род.

Извор-

Zvezda rod

Словенка Марић: Дозиви


Пред спавање замишљам

како се таласају златиборска брда и ливаде,

замишљам мир и тишину под небеским сводом.

И дубоко у мени завлада тишина, мисли стану.

А тада, из непојамне даљине

чујем глас који ме дозива,

мајчин глас се јасно чује у ноћној тишини,

отегнуто и мелодично изговара моје име.

Обузме ме снажно узбуђење.

Одазивам се безгласно,

њој давно уснулој на другој страни живота.

И знам, однекуд знам да је то њен одзив

и дозив,њен одговор на моје дозиве у тренуцима очаја,

у оним тешким стањима кад у себи јаучем;

Јооој, мила моја мајко, помози ми, спаси ме, позови ме!

Али не,

њена љубав ме не позива себи,

она ми се само јавља у тишини

и држи ме на овој страни живота.

 

 

Петар Шумски: Четири елемента: 3. Смисао Воде


да потопи

да поплави

да наводни

да натопи

да угаси

да помери

да однесе

да нанесе

да раскваси

да напоји

да оплоди

да тече

да отече

да утече

да застане

да зајезери

да смири

да забари

да испари

да прочисти

да одрази

да пробуди

да каже

ко си…

Новица Стокић: Сој


Усилили се милно злобници малодушни

Здушно рабећи матицу родницу

Паметујући умним вијугама можданих сржи

 .

Уваљени у поре ћелија замрзлих

Клицу виталну јаловише хрлно

Свијајући сој пакости змијски у недрима

 .

Рабећи љуску ауре смелости

Пуни самилости чилне милолажне

Изгризоше клијалост плоднице умилне

 .

Плодовима пелински чемерним

Трујући благородну црницу здравицу

Усахнуше семе плодно клицородно

 .

У угњиле семењаке

Црне.

 

Бранислава Чоловић: Теби -Творцу


Када те пожелим

ти пошаљи вјетар

кроз звјездану ноћ

таласе нек дигне

нек распламса ватру

небеских чувара

и зањише гране

мироносног јоргована

онда нека дахом

размрси ми косу

у њој утка вјенац

од љиљана и звијезда

што миришу на земљу

гдје свети је ИЗВОР

и еликсир живота

гдје настаде мисао, рјеч

и света ЉУБАВ

и првостворена од ТВОРЦА љепота

у мојим очима нек заискри првобитни сан

нек виле свуд плешу

сафиром се ките

у бисерним водама лице своје мију

херувими с харфом

крај дрвета живота

из БОЖИЈЕ руке

воду знања и постања пију

.

Ах……првобитни сан

Владан Пантелић: Мудрица на мудрицу- направише песмицу


Знам да постоје предходни животи

(Нисам сигуран да постоји садашњи)

На вратима за Мидгард био сам ратник

Мушко и женско – зависе од огртача

Који –журећи у овосвет- узима личност

Узех мушки огртач заједно са мачем!

 .

Лепота је узрок и последица стварања

Док су задовољства – посебно захвалност

Фини чистачи за проблематична осећања

А срећа је радно стање човека на Путу

Дођох срећан са тоболцем златних свера!

 .

Јутрос пођох да берем руже и камење

Да се исцевљавам из заглавља живота

Моје уље креће и иде и гори из стомака

Док из моје галерије истиче чиста вода

То су знаци за акције које ме дуго чекају!

 .

Суастико-свастикални део мога бића

Упућује ме у родну Тијанију и пита¬-

Ти који одлазиш у Тијанију па се враћаш

Да ли си исти човек или си неко други?

Повезујем се теменом са Централом:

Н И Т И Ј Е О Н – НИТИ САМ ЈА!!!