Драган Симовић: Пут Сварогових Срба јесте Пут Белих Орлова


Резултат слика за бели орао, слика

Како је Србима данас, тако сутра Европљанима и Западњацима било!

Све што је ико икада Србима чинио, нека му истом мером сутра буде чињено.

Сви који су се ругали Србима, и сами ће сутра бити за поругу и спрдњу.

Сви који су игда сатанизовали Србе, сутра ће се наћи на трпези сатаниста и канибала.

Сви који су негда убијали србске мајке и србску децу, гледаће сутра сатирање својих мајки и своје деце.

Србомрсци су највећа грдила и страшила, највећи изрод и испрдак људскога рода.

Срба је одувек бивало и заувек ће их бивати.

Срби су овде дошли пре свих и, отићи ће одавде после свих.

Срби ће свима леђа видети.

Свакога ће Срби са овога света у неке друге светове испратити.

Једне ће испратити у Ириј, а друге у тамне вилајете.

Сварогови Срби долазе са Сварогом и враћају се са Сварогом.

Из Светлости долазе и у Светлост се враћају.

Тако је писато, и тако мора бити!

Пут Сварогових Срба јесте Пут Белих Орлова.

Зашто су Бели Орлови – Двоглави?

Двоглави су зато што у исти мах сазерцавају и Овострано и Онострано, што су истовремено присутни и Овде и Тамо.

Бели Орлови не бораве на земљи, већ у Свароговом Златном Ирију, а на Земљу се само повремено са Белим Боговима низводе.

Они су Сварогова Дејства, Сварогове Енергије Стварања.

Advertisements

Светлана Рајковић: Одлазиш


Одлазиш,
а, тек си научио да трчиш,
да, живиш,
да, постојиш!
Зашто журиш?
Ова журба није иста као онa,
 када си трчао за лоптом,
немирном,
шареном.
Није иста ни као она журба,
за школским аутобусом,
који већ креће,
а, ми још сањаримо.
Није иста ни као оно трчање за симпатијама по парковима,
где си често љубав будио,
и цвеће делио.
Има и она журба за послом,
и, ни она није иста као ова.
Све те журбе су биле делом лепе,
 делом ружне,
али,
ни једна болна као ова.

Одлазиш,
као да си овде био у пролазу,
без поздрава,
без загрљаја,
објашњења,
без опроштаја!

Никада те овде нећу више срести,
ни видети,
ни загрлити,
ни пољубити,
Никада, брате.

Сада, где год био,
лети, само лети,
лети високо, снажно и храбро,
лети, као Соко,
 као Орао,
лети, Творцу
и Светлу се радуј!

Слава ти,

брате мој!

 

Коментар Драгане Медић: Непријатељ је свуда, без части и савести!


Благодаримо, Роде наш!

Осјећамо и мислимо исто!

У нашем срцу и души,

Србија и Република Србска су једно биће!

Бомбардовање Србије смо тешко поднијели

као и све друге неправде које се дешавају у Србији према Белим Србима.

Овде и тамо увијек се ратовало.

Наши прађедови, ђедови, очеви, на крају и ми сами непрестано ратујемо.

Садашње ратовање против Белих Срба још је теже и сведимензионално.

Непријатељ је свуд, без части и савјести.

Невидљивим ратовањем дира се и оно што никад до сад није — Душа човјека.

Живимо у веома изазовном времену, стога и морамо да дјеламо у складу са њим.

Сви ми, који исто дишемо, не дајмо да нас преваре и раздвајају.

Телевизор одавно не гледамо,

пратимо само оно што сами, по осјећају одаберемо путем интернета.

На исти начин смо у додиру са свим нама сродним и драгим душама.

И поред свега, повезани смо.

Љубав и подршку дијелимо и заједно узрастамо.

Благословени Бели Срби,

Благословен сав племенити Звездани Род!

Благословен да си, пјесниче Драгане, Дико наша —

Ратниче, који у позним годинама се не предајеш,

све нас повезујеш и мудрости Звјезданој учиш!

Твоји Владимир и Драгана из Приједора.

 

Коментар Сокола са Велебита: У ово смутно и тегобно време…


Благодарим врли песниче

на овим величанственим а сажетим беседама

које су толико моћне и битне за нас Беле Србе,

за наше јачање и снажење у ово смутно и тегобно време

а које ће нам умногом помоћи при скором изласку

из овог предугог тунела,

на светлост дана!

Благодарим ти

на свим твојим делима!

 

Милица Вила Раданска: ПОЗДРАВЉАЈМО НАШЕГ ДУХОВНОГ СУНЧАНОГ ОЦА


Резултат слика за сварог, слике
У свету сенки и утвара-кажеш иза људи-иза каквих људи-размонтираних-раздешених-духом пали-дејствовали су и стварале су се још веће опсене и омаје – у праву је Никола Алексић – то су умоболни-вођени мрачним мислима паразита-шта нам је све рађено и које боли,муке,су преживели људи-од оних невидљивих-који су отпали од Творца-кад се погледа добро је, уопште и ово што постоји. И поново се враћају и рађају ти запоседнути-са још нижим степеном људскости у себи-још веће незнање и пустош на Мидгарду да праве-расчовечују Човека и удаљавају од Творца свим омајама и опсенама-праве физичке,умне-робове-све да би се загушила душа и исисала стваралачка енергија душе (а душа која ствара она стално расте) преморен ,нарађен-исцрпљен Људ-не зна шта га је снашло и све своје потенцијалне дарове троши-на угађању другоме, на замајавању самог себе у свом незнању-јер такво је спољно уређење-оковало је сваку слободу – само рад, новац, новац – само да се преживи и има за не дај боже!
Али ту су Аватари-несаломиви-придошли из Вечности који су сишли да све то покосе, протерају својим Светлим Знањем и подигну Истину – Високо, О  Духу  Човека – да најближе међу Творца у свој најрођенији Род-коначно- Постоји, то ће бити и већ јесте, јер видим владавину Богочовека у Светлом Постању! 
Здраво Живо Бели Срби и  Здраво Живо Беле Србкиње – да нас има у што већем броју Дај Боже-Дај Боже!!  
Поздрављајмо Нашег Духовног Сунчаног Оца својим-Будним  Постојањем и одајмо му-наклон за  Вечну-Част и Славу уз речи: Слава Сунцу, Слава Сварогу СЛАВА,СЛАВА ,СЛАВА! – Слава Боговима и Прецима нашим -Слава-Слава-Слава! – да осунчају наше душе у још већем Благодару!!

Драган Симовић: ВИЛЕЊАКОВА ПОСЛАНИЦА БЕЛОМ ВЕДСКОМ СРБСТВУ


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Космички паразити и рептили, без икаквих напора и тешкоћа, већ тисућлећима владају човечанством преко корисних идиота, кретена и дебила – а њих ми из незнања називамо владарима из сенке, иако они, у бити, нису никакви владари, већ најобичније лутке на концу – којима, узгред, припомаже и огромна већина људи-спавача, односно она бесловесна светина и руља која на овај свет долази да се никад заистински не пробуди.

Пробуђене и освешћене, самосвесне и самобитне личности, гле! одувек представљају највећу претњу и опасност за космичке паразите и рептиле.

Зашто?

Зато што су, од свеколиког људског рода, као и од свих иних бића на Земљи, једино пробуђене и освешћене, самосвесне и самобитне личности кадре да успоставе трајну везу и савез са Светлим Суштаствима; а Светла Суштаства су Првобитна Светлост Стварања што пржи и поништава сва тамна небића, све паразите и рептиле у Свом Пољу Дејства.

Зашто је баш у Овом Времену Откровења, баш у Праскозорје Дана Сварога, донет закон о такозваној политичкој коректности?

Тај закон је донет из страха од свеопштег буђења човечанства.

Да би колико-толико успорили свеопште буђење људскога рода, те себи, у међувремену, пронашли одступницу негде, на некој далекој планети – а, узгред, обхрвани смртним страхом од Надсуште Сварогове Светлости која ће ускоро обасјати нашу Земљу и вазнети је у Ред Духовних Звезда – паразити и рептили, преко својих корисних идиота, кретена и дебила из Ватикана, Брисела, Лондона и Вашингтона доносе збрда-здола склепан закон о политичкој коректности.

Од тог кретенско-дебилског закона страхују и стрепе само неосвешћени и непробуђени народи и родови.

За Бело Ведско Србство повезано са Светлим Суштаствима тај закон бива ништаван!

Драган Симовић: Окончава се дебилизација и кретенизација западних народа


Скоро да је окончана дебилизација и кретенизација западних народа.

На Западу одвећ нема ниједног слободног, самосвојног и самобитног народа.

Сви су оковани и утамничени у рептилски глобалистан, у електронске и дигитализоване концентрационе логоре.

У њих нема, нити ће икада више бити, икаквог бунта и устанка.

Кротки су, мирни, тихи, безвољни и безосећајни попут стада које се води на кланицу.

Дебилисани су и кретенизовани до те мере, да већ почињу да губе сваку људску свесност и свест, сваку људску врлину и особеност.

Пристају на сваки вид задатог живота, пристају да буду светина и руља, пристају да буду чопори и крда, пристају да буду месо за топове, месо за педофиле и канибале, потрошни биолошки и генетски материјал зарад невидљивих и недодирљивих паразитских и рептилских владара из сенке.

У њих се више не зна ко је мушко а ко женско, ко се жени а ко удаје, ко је каквог пола и опредељења, јер су сви или вишеполни или бесполни.

Мук је завладао васцелим Западом.

Нико од тих поробљених и утамничених људи на Зпаду не сме ништа  јавно, гласно и јасно, да изговори, јер су им, рептили и паразити, преко закона о политичкој коректности, утерали страх у кости.

Закон о политичкој коректности и служи зато да би се, лукаво и подмукло, спроводила кретенизација и дебилизација поробљених народа.

Срби и Србкиње, кад вам неко каже да нисте политички коректни, слободно му пљуните у лице и, узгред, одвалите му такву  шамарчину, да му васцели дан звоне оба клемпава ува!

Небојша Јовановић: Срби? Шта би са: „Сви за једног, један за све!“


Резултат слика за небојша џонсон
(Небојша Јовановић)

Мој духовни брат и пријатељ, песник Драган Симовић, ускочио је да ми помогне око донација својим текстом на „Србском Журналу“:

Драган Симовић: Не могу бити равнодушан према мукама, патњама и невољама ближњих…
http://tinyurl.com/y9qo23gr

, јер од када сам објавио текст: „Живот. Тешкоће. Има ли излаза…?“ ситуација ми се погоршала, будући да сам се разболео, и како време тече ствар је све озбиљнија, почео сам да добијам неке пулсације у глави, замарам се брзо након 20-ак минута лаганог ходања…, очи осећам као да су тешке кугле, и због тога слабо спавам, по 2-3 сата, а некад и не спавам целе ноћи, то ме све мало по мало исцрпљује, итд… итд…

Тачно знам да имам неке промене у мозгу, јер осећам те пулсације унутар мозга (делује ми као да је нека тиха упала, можда имам проблема са циркулацијом у мозгу, итд…) али неуролог није хтео да ми одобри скенирање, да би се видела ситуација са мозгом и дала права дијагноза, тако да сам препуштен самом себи, да се сналазим сам, како знам и умем, али пара понестаје….

Прати ме и малер због обољења, јер ступио сам у контакт са старешином манастира Црна Река код новог Пазара са намером да пређем у тај манастир да живим. У начелу он је пристао, али када сам му рекао да сам болестан, онда је пристао да дођем и да покушам да се прво излечим испод моштију Светог Петра Коришког, али имам проблем с парама, тако да је питање да ли ћу моћи и отићи до тог манастира који је од Бора удаљњен 274 км., јер са ово мало количине лове коју сада имам, издржаћу до краја септембра, јер треба платити дуговања за стан, а то ме највише „коље“.

Разочарали су ме неки људи које сам на блогу доста промовисао, и ту сам био међу првима који је почео још 2007. да их промовише, кад је било врло мало сајтова националног карактера-попут мог, а ради се о др Светозару РадишићуБиљани Ђоровић (њен АТЛАНТИС сам први почео дa промовишем здушно, укупнп имам 53 разних чланака о њеним емисијама), затим о Бранку Драгашу, кога сам такође доста промовисао. Свима сам послао смс поруке на њихове мобилне телефоне, с молбом да ми помогну донацијом, али они ни да се јаве. Једино ме је обрадовао професор Велимир Абрамовић, који ми је брзо послао 10.000 динара као помоћ, и обрадовао ме.

Ко ИСТИНСКИ има душу и морал, он има! Увек то има…!

Вељо!
И званично:
Хвала ти!

Тек су крајем 2011. почели да ничу сајтови сличног мом, као што су „ФБР Репоертер“, „Србин Инфо“, итд…, с тим да они имају по 4-5 човека који раде око уређења сајта, а ја сам радио све сам. „Крвнички“ је то био посао, и сада плаћам високу цену, јер сам се разболео, али се не кајем, без обзора што сам разочаран…

Једанаест година постоји мој сајт, и током тог времена многи пратиоци мог блога су ме хвалили и јављали ми се на мејл да су одушевљени мојим сајтом, а сада ни да ме питају како сам у овим тешкоћама. Само је један мали број пратиоца мог блога ускочио да ме контактира, да ме пита како сам, да ме помогне донацијама, и из дијаспоре, и из Србије, и хвала им!

Био сам свестран, нисам писао само текстове који су се тицали србства и националног идентитета, већ и текстове који су се тицали науке, природе и екологије, живота у природи, о заштити здравља, итд… итд…

Да сам шиптар и да сам писаао 11 година за шиптарску ствар, сад би донацијама био осигуран барем за годину-две, док не оздравим и снађем се око егзистенције. Како ја то видим, срби су толико стара нација, пре бих рекао остарела нација, тако да су заборавили ко су, ко су њихови преци који си лили потоке крви зарад србства и опстанка будућих покољења и нације!! Због наших пожртвованих предака не би данас било ни данашњих срба, модерних технолошких зомбија (80%), осим мало броја срба који су освешћени (20%), али су неповезани, и нису на власти.

Пишем овако искрено шта ми је на души, јер ситуација са здрављем ће ми се погоршавати, па док могу да се јавно исповедим, да се исоведим.. Реших да оставим неки траг на интернету…

Ако неко жели да ме помогне донацијама, ево мог текућег рачуна у Интеса банци».

Прочитајте Драганов текст и ко жели да ме помогне донацијама нека ми се јави на мобилни (062/354 943), јер због здравствених проблема, сад правим по 6-7 дана паузе када не радим на компјутеру.

Живела Србија!!
Живело Србство…!!

Драган Симовић: Судбина једног Србина јесте судбина васцелог Србства


(Врлим ми и дичним пријатељима

Медићима из Приједора –

Драгани и Владимиру,

у Славу и Част!)

Судбина једног Србина јесте судбина васцелог Србства.

Сваки Србин је, истовремено, одговоран како за властиту судбину, тако и за судбину васцелог Србства.

Све што се дешава у Србији, то се дешава и у Републици Србској.

Срби из Србије морају бити одговорни за судбину Републике Србске, баш као што и Срби из Републике Србске морају бити одговорни за судбину Србије.

Нема више дељена, диоба и раскола међу Србима.

Срби с ову страну Дрине, исти су они Срби с ону страну Дрине.

Ко покуша да нас и даље дели и раздваја, тај је наш крвник, душманин и враг, а против крвника, душманина и врага сваки је расни, самосвесни и самобитни Србин вазда и навек спреман да се бије.

Да бије свети бој и свети рат!

Срби морају убрзано да дејствују, али да дејствују жестоко, ратнички и витешки, а не млако и млитаво.

Нема више праштања крвнику и врагу!

Ко год прашта крвнику и врагу, тај чини злочин племену, породу и роду.

Једним потезом сабље змија се за главу скраћује.

Нема ту оклевања и снебивања, нема хоћу-нећу!

Или си ратник и витез, или изрод и кукавица!

(На левој обали ВедСрбског Истера, лета 7527, месеца рујна, дана осамнаестог, у јутарње часе.)

Коментар Татјане Кришков, Србске Песничке Виле: Чак и вукови имају свест да заштите своје младунце и цели чопор!


Песниче Витеже,
Много пута сам се питала зашто људи реагују и чине ствари које спомињете. И у праву сте.
То учење је наметнуто да би се над народом могло владати. Пацифизују нас.
Уче нас да будемо покорни. Говоре нам да смо грешни. Уствари морамо да испаштамо грехе од ко зна када и кога. Кажу и оно: „Грешан сам, мати ме грешног родила“. Ето, тек се родиш и већ си грешник.
На тај начин се убије у човеку свако достојанство и вера у себе. Губимо самопоуздање. Онда стално мораш да се кајеш и доказујеш другима да, ето ниси тако лош. Па мораш на све стране да чиниш добра дела свима и свакоме. Мораш да прашташ, чак и ако нико то није од тебе ни тражио. А посебно што треба да љубимо и непријатеље своје. Окрени и други образ. Ко тебе каменом, ти њега хлебом, и то оним што лепшим и мекшим.
Када се у компјутер убацује нови програм, то иде брзо и лако. Копира се програм и већ може да ради.
Са људским мозгом је другачије. Програм се мора убацивати, што раније то боље, још од детињства. А осим тога мора се стално понављати.
Неки људи, примећујем, постадоше патолошки алтруисти. Неке теорије о безусловној љубави за цео свет. Свако им је важнији и од рођене деце, породице.
Како то лепо помаже злу, неправди, паразитима и патолошким типовима спремним на свакакве ужасе.
Људи не схватају да се злу мора стати украј. Злочин се мора осудити и казнити. Са оваквим размишљањем злу ништа не стоји на путу.
А онда кад се догоди неко зло, чујемо оно: „Ми смо грешни, нисмо се покајали па нас Бог кажњава“.

Некад упитам људе, који тако размишљају, како је то било кад је кнез Лазар кренуо на Косово поље.
Да ли се он прво посуо пепелом, па понео лепу погачу, донео и воду и лавор да дочека своје „љубљене непријатеље“. Да ли је покајнички дочекао непријатеља. Па му дао погачу, а наредио да се непријатељу и ноге оперу, или је било нешто друго? Наравно да је било нешто друго. Јесте, сакупио је војску, опасао сабљу. Крв је потекла. Није непријатељ тек тако упадао на ту земљу. И гле, и црква га прогласила за свеца! Па то је баш Божије чудо!

Чак и вукови имају свест да заштите своје младунце и цели чопор. Најјачи су увек около, а младунци и женке у средини. Чувају и своју територију и своје потомство.

(Татјана Кришков, на изложби својих радова, негде у Америци.)