Косово: надзор без надзора


На Косову, које је прогласило 2008. године у једностраном поретку независност од Србије, званично је укинут режим надзиране независности. Одговарајућа одлука донета је на нивоу такозване Међународне руководеће групе за Косово. У њу улазе дипломате 25 земаља, које су признале самопроглашену косовску независност, међу њима САД, водеће државе ЕУ, као и Турска.

11.09.2012. Глас Русије

*International Civilian Office ends monitoring mission in Kosovo
epa03392748 (L-R) US diplomat Frank Wisner, UN envoy and former president of Finland Martti Ahtisaari, Kosovo „Prime Minister“ Hashim Thaci, German diplomat Wolfgang Ischinger, head of International Civilian Office (ICO) in Kosovo Piter Faith and Vice Chancellor and Foreign Minister of Austria Michael Spiendelegger, pose for a family photo after the ‘end of supervision’ announcement by the International Steering Group in Pristina, Kosovo, 10 September 2012. The International Steering Group, which had set up the International Civilian Office (ICO) in Pristina to supervise Kosovo after it split from Serbia in 2008, announced that its monitoring mission is over. Western officials said Kosovo had earned the right to stand on its own, 13 years after a war to achieve separation and four since it declared independence from Serbia. EPA/KUSHTRIM TERNAVA

Редовна седница дате групе одржана у понедељак у Приштини утврдила је да Косово више нема потребе за спољним надзором. Ипак реално дата одлука подразумева само затварање Међународне цивилне канцеларије која је деловала у покрајини. Упоредо са тим на Косову наставља да ради мисија УН и ЕУ, као и мултинационалне снаге КФОР-а, подсећа наш коментатор Петар Искендеров.

Први пут питање укидања надзираног режима за Косово било је постављено на међународном нивоу на пролеће 2011. године. То је учинио шеф француске дипломатске мисије у Приштини Жан-Франсоа Фиту. Што пре буде окончана надзирана независност, то боље, али овај процес треба започети већ сада, изјавио је он тада косовском Радију Ђукадини на албанском језику. По његовим речима, дошло је време да грађани Косова добију потпуни суверенитет.

Ова изјава је била врло неочекивана чак за западно јавно мњење. Индикативно је да је раније Жан-Франсоа Фиту био на челу француске дипломатске мисије у Кабулу, али тамо је он био опрезан да позива на скорије повлачење међународних снага из Авганистана.

Све до недавно западне државе, чак оне које су признавале независност Косова, самопроглашену 2008. године, и које су биле чланице Међународне руководеће групе за Косово, инсистирале су на неопходности спољног надзора делатности локалних власти. Одговарајући ставови били су укључени не само у план регулисања косовског питања, објављен 2007. године од стране специјалног представника генералног секретара УН Мартија Ахтисарија, већ и текст устава Косова, који је одобрила ЕУ. По мишљењу Запада, надизрани карактер статуса Косова треба у одређеној мери да сачува од обнављања српско-албанских сукоба и да смири косовске Србе и Београд.

Једном речи, дужност руководица Међународне цивилне канцеларије у Приштини свих последњих година заузимао је специјални представник ЕУ за Косово, холандски дипломата Питер Фејт. Управо он је 2008. године учествовао у име ЕУ у процесу писања и утврђивања косовског устава. У том документу је надзирана независност била прописана као посебан став. Тако да је актуално затварање канцеларије захтевало хитно уношење измене у основни закон самопроглашене државе.

На самом Косову идеју скоријег укидања међународног надзора подржале су све водеће политичке снаге локалних Албанаца. Ипак као хитан захтев традиционално ју је истицао само радикални покрет Самоопредељење. Његов лидер Албин Курти свих последњих година је иступао за хитно повлачење из покрајине свих међународних надзорних мисија, које је називао окупационим, укључујући представнике УН и ЕУ. Али на званичном нивоу и САД, и ЕУ, и Косово све до недавно су се суздржавали од објављивања тачних рокова престанка међународног надзора.

Ипак последњих месеци расположења у западним престоницама су се очигледно променила. Као прово, финансијска крза која бесни на просторима ЕУ тера водеће државе да концентришу своје напоре на израду антикризних програма и друга питања економске природе. И ако Запад не може да одустаје од интервенције у Сирији или присуства у Авганистану, због геополитичких разлога, укидање међународне канцеларије на Косову изгледа му као сасвим одговарајући начин да скине са себе одређене изазове и оптерећења.

Други фактор су односи ЕУ према Србији који су последњих месеци осетно захладнели. Нови српски председник Томислав Николић очигледно спроводи суздржанији курс у погледу Брисела. И ако се за време његовог претходника Бориса Тадића ЕУ озбиљно надала да ће од Београда постићи признање косовске независности, дијалог са Николићем о Косову је очигледно стао.

У насталој ситуацији формално укидање међународног надзора са Косова делује као покушај Брисела да изврши одређени притисак на Србију. Тим пре што де-факто надзор од стране УН, ЕУ и НАТО-а никуда неће нестати.
Како је исправно истакао у интервјуу за агенцију Ројтерс експерт приштинског института KIPRED Ардиан Арифај, надизрана независност не прстаје. Реч је само о затварању канцеларије. По његовим речима, мисија ЕУ која и даље делује на Косову има овлашћења да по својој жељи хапси министре владе.
Слично мишљење изразио је други косовски албански аналитичар Илир Деда. Подсетивши да мисије ЕУ и УН, као и снаге КФОР-а остају на Косову, Деда је приметио да међународно присуство мења своју форму, али чува суштину, преноси агенција ДПА.
У сваком случају, генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен већ је потврдио да ће присуство снага КФОР-а на Косову остати непромењено чак са тачке гледишта бројности војника који су тамо постављени.

Зиаста, затварањем Међународне цивилне канцеларије међународна јавност не може да затвори за себе све косовске досијее. И главни проблем остаје проблем успостављања српско-албанског дијалога, решавање питања статуса косовских Срба, а на крају интеграција читавог региона у ЕУ. За сада Срби не виде за себе позитивне помаке од стране ЕУ. Напротив, Брисел очигледно пооштрава политику према Београду – истакао је експерт Института за славистику РАН Александар Карасјов.

Србија наставља да спроводи строгу линију у погледу порицања независности Косова. Ипак пре или касније и Срби и Албанци ће се наћи у ЕУ. То је неизбежно. Али сада могу опет да се појаве одређени проблеми на тај рачун. Да видимо како ће се ЕУ понети. Ако се они одлуче на уступке не само Приштини, већ и Београду, а што је најважније не буду тражили од Србије да призна косовску независност као услов за евроинтеграцију – напета ситуација око Косова може у одређеној мери да се разелектрише.

За сада је премијер Србије Ивица Дачић изјавио да његова земља не признаје ни надзирану, ни ненадзирану независност покрајине. А шеф владине Канцеларије за Косов и Метохију Александар Вулин се плаши да затварање цивилне канцеларије може да пошаље лажни сигнал властима у Приштини да оне реше проблем косовских Срба по свом нахођењу. Срби не могу да очекују ништа добро – наводи његове речи агенција Франс Прес. За Србе и надзирана и ненадзирана независност значе само наставак насиља не безакоња, одсуство слободе кретања и кршење људских права. Ми позивамо међународну заједницу да не прекида своје присуство на Косову и да не допусти насиље против Срба, подвлачи се у званичној изјави владине Канцеларије.

Један коментар

Оставите одговор на Miki Одустани од одговора